Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Šesnaestog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u Dvanaestom sazivu.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 76 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema.
Zahvaljujem.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 119 narodnih poslanika, odnosno prisutna su najmanje 84 narodna poslanika, pa postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa, želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje, u skladu sa članom 287. Poslovnika?
Prvi reč ima narodni poslanik Milija Miletić.

Zahvaljujem se dr Orliću.

Uvažene kolege, sada je već februar mesec i ja ću postaviti pitanja koja se tiču tih manjih sredina, kao što je opština Svrljig, koje su manje od 25 hiljada stanovnika, a tiče se Ministarstva zdravlja.

Inače, ja kao poslanik i kao čovek koji je tu osam godina u Skupštini, mogu da kažem da je ministar Lončar jedan od retkih ministara koji se pokazao u ovoj teškoj situaciji kada je korona na najbolji način, gde smo mi kao zemlja uspeli da uradimo najbolje za naše ljude, za naše pacijente, za naše građane. Uradili smo nove kliničke centre, nove institucije, a sve to zahvaljujući ministru, zahvaljujući Vladi i našem predsedniku Srbije, Aleksandru Vučiću.

Više puta sam ovde govorio o problemima malih sredina, konkretno, hitne pomoći. Male sredine koje imaju manje od 25 hiljada stanovnika nemaju pravo da imaju službu hitne pomoći, a te sredine su mahom sredine koje imaju veliku površinu brdsko-planinskih područja. Jedna od tih jeste i moja opština, takva je opština i Bela Palanka, Gadžin Han, Boljevac, Merošina, Kuršumlija. Možda ima još dosta takvih opština koje imaju potrebu za formiranjem službe hitne pomoći.

Unazad možda dva ili tri meseca ja sam imao poziv od udruženja "Pravo na život - Meri". To je udruženje ljudi koji su imali problema, kojima se desio neki nemio događaj, gde su imali problem da su pozvali hitnu pomoć zbog problema nekog svog bližnjeg, a hitna pomoć nije stigla ili je stigla sa zakašnjenjem i oni su izgubili nekog svog bliskog. Udruženje "Pravo na život - Meri" je podnelo ovde i predlog svim našim poslaničkim grupama i poslanicima, poslali su jedan dopis, kojim su hteli da iniciraju određene stvari vezano za hitnu pomoć u Srbiji.

Ovde govorim u svoje ime, ali želim da kažem i da to udruženje koje je formirano želi da se na najbolji način reši problem hitne pomoći, da se u svakom trenutku može doći brže do svakog pacijenta, a za te manje sredine, kao što je moja opština i veći broj takvih opština, da se i tamo formira hitna pomoć.

Kao čovek mogu da kažem da je ministar Lončar prihvatio, ja sam bio sa njim na razgovoru, bio je i gospodin Dejan Zejnula, koji je predsednik tog udruženja "Pokret na život - Meri", gde smo razgovarali sa ministrom, gde je formirana radna grupa koja će raditi na poboljšanju uslova kako da se poboljša rad hitne pomoći, a normalno, i u periodu koji će biti verovatno posle izbora, siguran sam da će i predsednik Srbije nastaviti da radi ono što je radio do sada, da će Vlada Republike Srbije imati mogućnost i kapacitet, da će Ministarstvo voditi ministar koji će takođe biti kvalitetan, nadam se da će to biti ministar Lončar, da se sve to odradi, uđe u postupak i da se pripremi zakon o hitnoj pomoći.

To je nešto što mi trenutno kod nas nemamo. Inače, zakon o hitnoj pomoći je bilo rešenje, ali, u međuvremenu radna grupa koja je formirana od strane našeg ministra Lončara, ta radna grupa radi na tome da se naprave predlozi, da se usvoje predlozi da se poboljša rad hitne pomoći, kako u velikim centrima, kao što je Beograd, Novi Sad, Niš, tako i da se obezbedi rad hitne pomoći u malim sredinama, kao što su te opštine koje su na jugoistoku Srbije, a mogu da budu i u bilo kom delu Srbije.

Svi mi znamo kada je teško, kada se desi nešto najgore, kada čoveka nešto zaboli, počinje da se guši, od tog trenutka mi zovemo hitnu pomoć gde postoji, a gde ne postoji hitna pomoć zovemo naš dom zdravlja. E, zbog takvih situacija, a svakome od nas može da se desi takva situacija, mi želimo, siguran sam u to da to želi i naša država, a i ovde u Skupštini, da se poboljša rad hitne pomoći i na tome ću ja insistirati i raditi u narednom periodu.

Siguran sam da će nadležno ministarstvo, na čelu sa nadležnim ministrom, obezbediti uslove, naći rešenje i da će se narednog perioda doneti zakon kojim će se definisati rad službe hitne pomoći.

Još jednom, uvažene kolege, mislim da naša država, naš predsednik i naša Vlada rade na najbolji način, da to naši građani znaju, da to naši građani vide i ujedno velika stvar za sve nas jeste borba protiv korupcije, kriminala. Velika podrška i našem ministru Vulinu, koji isto radi svom snagom da se zaštiti svaki građanin, da se zaštiti svaki čovek, pa makar on da živi u Svrljigu, Beloj Palanci, Tutinu, Prijepolju ili bilo kom drugom mestu.

Zahvaljujem se još jednom. Moje pitanje je usmereno ka Ministarstvu zdravlja - da li će se naći rešenje poboljšanja rada hitne pomoći, gde je formirana radna grupa, ubrzati, uraditi, da to bude za dobrobit svakog čoveka, bilo gde on da živi?

Hvala, gospodine Miletiću.
Reč ima narodna poslanica Rozalija Ekres.

Hvala lepo.

Poštovani potpredsedniče, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, ispred poslaničke grupe Saveza vojvođanskih Mađara želim da uputim pitanje Ministarstvu finansija.

Na dnevnom redu Šesnaestog vanrednog zasedanja Narodne skupštine, koji smo juče započeli, nalazi se i Predlog zakona o izmeni Zakona o platama državnih službenika i nameštenika.

Predlog izmene Zakona proizilazi iz potrebe da se vrednovanje pratećih pomoćno-tehničkih poslova u državnim organima upodobi u što većoj meri vrednostima uporedivih poslova koje obavljaju državni službenici. Drugim rečima, sadržaj izmene Zakona je korekcija koeficijenata nameštenika od treće do šeste platne grupe, sa ciljem da se njihov materijalni položaj, kolokvijalno rečeno, odmakne od minimalne zarade.

Poslovi koje obavljaju nameštenici su poslovi obezbeđenja, poslovi prijema i ekspedicije pošte, poslovi daktilografa, dostavljača, kurira i drugi, koji značajno doprinose nesmetanom funkcionisanju državnih organa.

Činjenica je da je osnovica za obračun plata zaposlenih nameštenika u državnim organima rasla sporije od rasta minimalne zarade. Predloženom korekcijom koeficijenata za obračun i isplatu plata stvaraju se uslovi za adekvatno vrednovanje poslova različite složenosti.

Predlog zakona o izmeni Zakona o platama državnih službenika i nameštenika naša poslanička grupa podržava.

Međutim, želim da istaknem da propisi koji uređuju ovu materiju ostaju, za sada, neizmenjeni u organima AP Vojvodine. U cilju rešavanja ovog problema, a to je vrednovanje poslova različite složenosti i unapređivanje materijalnog položaja zaposlenih i u organima i službama AP Vojvodine, neophodno je izvršiti usklađivanje pravnog okvira koji bi to omogućio.

Pokrajinska Vlada je nekoliko puta pokretala inicijativu za rešavanje ovog problema. Najsvežija inicijativa u formi zaključka od strane pokrajinske Vlade je doneta i prosleđena juče, 2. februara, Ministarstvu finansija i Vladi Republike Srbije.

Kako je Vlada Republike Srbije nadležna za donošenje akta kojim se uređuju plate zaposlenih na nivou lokalne vlasti, pitam Ministarstvo finansija – da li će u što skorije vreme pristupiti izradi neophodnog akta sa ciljem da izvrši odgovarajuće usklađivanje pravnog okvira kojim se uređuju plate zaposlenih u organima i službama lokalne vlasti sa platama za iste ili uporedive poslove koje obavljaju državni službenici i nameštenici, a kako je utvrđeno Predlogom zakona o izmeni Zakona o platama državnih službenika i nameštenika?

Od mogućih rešenja smatrate li celishodnijim da se problem reši, pod jedan, izmenom Uredbe o koeficijentima za obračun i isplatu plata imenovanih i postavljenih lica i zaposlenih u državnim organima kojom bi se izvršilo odgovarajuće usklađivanje koeficijenata za obračun i isplatu plata zaposlenih u organima teritorijalne autonomije ili, pod dva, da se Aktom Vlade Republike Srbije kojim se utvrđuju osnovice za obračun plata u organima i službama lokalne vlasti propiše mogućnost za uvećanje osnovica zaposlenima u organima teritorijalne autonomije sa nižom i srednjom stručnom spremom po osnovu kvaliteta i rezultata rada za 10%, a na način kako je ova mogućnost definisana za navedenu kategoriju zaposlenih u jedinicama lokalne samouprava?

Iskoristila bih priliku da uputim apel Ministarstvu finansija da sa kolegama iz Pokrajinskog sekretarijata za finansije ubrzo nađu adekvatno rešenje, a sve u cilju stvaranja uslova za unapređenje materijalnog položaja zaposlenih sa nižim primanjima u organima i službama AP Vojvodine. Zahvaljujem.

Hvala vam.
Reč ima narodna poslanica Vesna Ivković.

Poštovani predsedavajući, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, danas bih u ime poslaničke grupe SPS, a na predlog predsednika naše poslaničke grupe, Đorđa Milićevića, koji je opravdano odsutan, uputila nekoliko pitanja ministru zdravlja i Vladi Republike Srbije.

Tužna je činjenica da od opake pandemije Kovid-19 svakodnevno premine veliki broj građana i da pandemija ne jenjava. Naprotiv, menjaju se sojevi koji se brže šire i čija je zaraznost sve veća. Zato je suvišno pitanje da li se treba vakcinisati. Svakako da treba, jer uprkos velikoj zaraznosti kod vakcinisanih je klinička slika blaža. Najveći heroji svakodnevno borbe protiv kovida svakako su kolege lekari i ostali medicinski radnici. Kao lekar znam koliko je bilo teško i opasno po život raditi u crvenoj zoni i lečiti najteže kovid bolesnike. Neki od naših kolega su nažalost izgubili život lečeći druge od kovida. Jeste da nas je na to obavezala Hipokratova zakletva.

Moje prvo pitanje se odnosi upravo na te kolege lekare koji su izgubili život. Jedan od potresnih slučajeva koji je uznemirio Srbiju prethodnih dana jeste smrt mlade dr anesteziologa Ane Čoporde, iz Beograda, koja je uprkos teškoj bolesti nesebično lečila obolele od kovida. U kontekstu ove tužne sudbine doktorke i majke iza koje je ostala beba, ali i sudbina drugih preminulih lekara i medicinskih radnika postavila bih pitanje Vladi – da li se razmišlja da se i ove godine posthumno odlikuju lekari preminuli od kovida, s obzirom da je i prethodne godine predsednik Republike povodom Dana državnosti posthumno odlikovao lekare preminule od kovida?

Takođe bih pitala ministra zdravalja – da li postoji mogućnost da se lekarima i ostalim zaposlenim u zdravstvenom sistemu oboljenje od kovida prizna kao profesionalna bolest? Takođe bih predložila i istovremeno pitala ministra – da li postoji mogućnost da se lekarima obezbedi status službenog lica koji bi im omogućio određenu zaštitu na radnom mestu?

Isto tako, upućujem predlog da se programom Vlade o gradnji stanova pod povlašćenim uslovima i ovakvi stanovi predvide i za zaposlene u zdravstvu, kao što je to urađeno za pripadnike snaga bezbednosti, jer i zdravstveni radnici su heroji ove borbe protiv kovida i na tome smo im svi zahvalni? Zahvaljujem.

Hvala.

Da li se još neko javlja za reč po ovom delu sednice?

Reč ima narodni poslanik Uglješa Mrdić.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvažene kolege narodni poslanici, dragi građani Republike Srbije, danas u ime poslaničke grupe imam nekoliko pitanja, a koja se prvenstveno tiču Zdravka Ponoša, Dragana Šolaka i Vladete Jankovića. Naime, upućujem pitanje nadležnim institucijama Vlade Srbije i Vojsci Srbije da saopšti podatke o uništavanju Vojske Srbije za vreme dok je general Ponoš bio načelnik Generalštaba Vojske Srbije i, naravno, u periodu od 2000. do 2012. godine kada su DOS-ovi i drugi kadrovi bili na čelu Ministarstva odbrane, da li SCG i kasnije Srbije. Pri tome, tražim konkretne podatke o tome na koji način je spašena Vojska Srbije, a jeste u periodu od 2012. godine pa do danas, i da građani Srbije jasno vide podatke na koji način je došlo do napretka rada i Vojske Srbije i Ministarstva odbrane od 2012. godine i što se tiče nabavke vojne opreme, naoružanja, sklapanja međunarodnih sporazuma, podizanja standarda pripadnika Vojske i uopšte jačanja Vojske, kao jedne od najvažnijih institucija u Srbiji.

Takođe, postavljam pitanje nadležnim institucijama da saopšte sve podatke, što se tiče delovanja Ponoša u vremenu dok je bio načelnik Generalštaba, što se tiče ilegalnom prisluškivanja vojnog vrha Srbije, a što su potvrdili njegovi saborci i oni ljudi koji su bili iz DS na čelu Ministarstva odbrane i u periodu dok je on bio načelnik Generalštaba. Da vidimo kako je taj „čuveni“ general i načelnik Generalštaba Zdravko Ponoš hteo i prisluškivao svoje kolege, na koji način je želeo da upravlja Vojskom i kakav je imao odnos prema Vojsci i da jednostavno građani Srbije znaju šta je sve Ponoš uradio i što se tiče uništavanja Vojske Srbije.

Potom, Đilasov kandidat za predsednika Republike general Zdravko Ponoš je suinvestitor zgrade na Vračaru u Metohijskoj ulici. Tražim od nadležnih institucija da dostave sve podatke što se tiče delovanja ovog tajkuna među generalima ili generala među tajkunima – Zdravka Ponoša i, naravno, da vidimo poreklo njegovog novca i da Ponoš prijavi svoju porodicu. Ako neko od državnih funkcionera, nas narodnih poslanika, na vreme ne prijavi svoje prihode ili imovinu, onda trpi zakonom određene sankcije. U slučaju Đilasa i Ponoša to se nije dešavalo.

Dalje, sledeće pitanje imam, a koje se tiče delovanja žutog tajkuna i Đilasovog saborca Dragana Šolaka, kako je Šolak postao jedan od najbogatijih Srba nezakonitim korišćenjem i uzurpacijom javnih resursa? Nadležne institucije treba time da se pozabave i da dostave podatke građanima Srbije, pa da vidimo na koji način je Šolak stekao stotine miliona evra i otkud mu novac da kupi „Sautempton“. Ukoliko neki funkcioner, neki političar uđe u upravu ili skupštinu nekog sportskog kluba, on je izložen stubu srama i to mu je zabranjeno. Kada je u pitanju Đilasov tajkun, on može da kupuje za stotine miliona funti klubove i u Premijer ligi Engleske.

Sledeće pitanje se tiče Đilasovog kandidata za gradonačelnika Beograda, Vladete Jankovića. Da vidimo na koji to način Vladeta Janković misli da može da ruši spomenik Stefanu Nemanji ili da ga premešta na drugu lokaciju. To samo potvrđuje da je Đilasova, Šolakova, Ponoševa i Jankovićeva politika da uruši i sruši i uništi. Sa druge strane, naša politika, politika SNS je gradnja, sloga, ujedinjenje, interes Srbije na prvom mestu.

Prema tome, građani Republike Srbije 3. aprila će imati više izbora, ali jedan izbor je jasan da se građani odrede da li su za ovu rušilačku, uništavačku politiku Ponoša, Šolaka, Đilasa, Jeremića i Vladete Jankovića ili su za onu politiku koja je vezana za budućnost Srbije, a to je najbolja moguća politika, politika predsednika Aleksandra Vučića. Hvala.

Hvala vam.
Pošto se više niko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa ne javlja za reč, nastavljamo sa radom.
Obaveštavam vas da je sprečena da sednici prisustvuje narodni poslanik Jelena Mihailović.
Prelazimo na zajednički jedinstveni pretres o predlozima zakona iz tačaka od 12. do 22. dnevnog reda.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika, obaveštavam vas da su pozvani da sednici prisustvuju: Branko Ružić, prvi potpredsednik Vlade, ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Branislav Nedimović, potpredsednik Vlade i ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Siniša Mali, ministar finansija, Nikola Selaković, ministar spoljnih poslova, Tomislav Momirović, ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Irena Vujović, ministar zaštite životne sredine, Tatjana Matić, ministar trgovine, turizma i telekomunikacija, Saša Stevanović, državni sekretar, Milena Rakić i Biljana Vuksanović, državni sekretari, Jelena Tanasković, državni sekretar, Milan Dobrijević, državni sekretar, Danijela Vazura, državni sekretar, Ognjen Popović, v.d. pomoćnika ministra, Milutin Đurković i dr Gabrijela Grujić Garić, v.d. pomoćnika ministra, Ana Tripović, direktor Uprave za javni dug, Nataša Milić, v.d. direktora Republičke direkcije za vode, Tatjana Stanić, viši savetnik u Sektoru za carinski sistem i politiku, Dragan Babić, viši savetnik u Upravi za javni dug i Stefan Dragojević, savetnik u Ministarstvu finansija.
Pozdravljam prisutne predstavnike Vlade.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 170. stav 1, a shodno članu 157. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički jedinstveni pretres o tačkama od 12. do 22. dnevnog reda.
Da li predstavnici predlagača žele reč na samom početku? Da.
Reč ima potpredsednik Vlade, gospodin Branislav Nedimović.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, danas pred nama nalazi se više predloga zakona o potvrđivanju finansijskih sporazuma različitih vrsta. Najveći deo ovih sporazuma odnosi se na finansiranje infrastrukturnih radova koji će se odvijati u Srbiji i oni su svi sadržani u okviru programa „Srbija 20/25“.
Nakon usvajanja ovih predloga sporazuma i realizacije, pune implementacije ovih svih infrastrukturnih projekata, Srbija više neće izgledati u infrastrukturnom smislu isto. To će biti Srbija sa više stotina kilometara novih auto-puteva, Srbija sa gomilom rešenih problema u sektoru ekologije, pre svega mislim na deponije za komunalni otpad, izgradnje kanalizacionih sistema, prečistača otpadnih voda i svega onoga što čini život građana kvalitetnijim i što pospešuje čitav infrastrukturni potencijal Republike Srbije.
Da krenemo jedan po jedan predlog zakona. Prvi se odnosi na Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o osnivanju Međunarodne investicione banke. Ovom ratifikacijom Sporazuma Srbija postaje punopravna članica ove međunarodne finansijske institucije. Ovo je jedna specifična finansijska institucija koja obuhvata i zemlje EU i zemlje Istoka poput Rusije, Vijetnama i drugih zemalja. Srbija bi potvrđivanjem, ukoliko vi vašim glasanjem to prihvatite, Srbija je spremna da preuzme ulogu aktivne članice u navedenoj organizaciji i doprinese daljem njenom radu i rastu.
Članstvo naše zemlje u ovoj finansijskoj instituciji predstavlja još jedan dokaz da Srbija postaje jedan od ključnih partnera u velikom klubu međunarodnih finansijskih institucija zahvaljujući svom dobrom finansijskom stanju.
Sledeći Predlog zakona tiče se potvrđivanja Ugovora o kreditu, da to skratim, o izgradnji Moravskog koridora. Izgradnja Moravskog koridora, odnosno deonica Pojate-Preljina, jedan je od najvažnijih infrastrukturnih projekata koje Srbija sprovodi u ovom trenutku i Ugovor o kom danas pričamo je težak 400 miliona evra. Ta sredstva će biti iskorišćena za izgradnju infrastrukturnog koridora auto-puta E-761, deonice Pojate-Preljina.
Ukupna dužina Moravskog koridora, koji je i deo plana Srbija 20/25, koji je predstavljen pre skoro dve godine, je oko 112 kilometara, od čega Pojate-Kruševac 26,5 kilometara, Kruševac-Adrani 53 kilometra i Adrani-Mrčajevci i Mrčajevci-Preljina 30,6 kilometara. Ne treba da pričam o značaju ovog koridora koji povezuje auto-put Beograd – Niš, auto-put „Miloš Veliki“.
Najveći broj, najveća koncentracija stanovništva na jednom prostoru Srbije je upravo na tom prostoru, na prostoru izgradnje Moravskog koridora. Ne treba da vam govorim koliko je tu izgradnja ovog moravskog koridora bitna, pre svega za Rasinski okrug, za Kruševac, koliko je važna za Čačak, koliko je važna za Kragujevac, za Kraljevo, za sve velike gradove koji se nalaze na tom prostoru, a da ne pričam za male lokalne zajednice, koje sa izgradnjom ovog auto-puta dobijaju mogućnost brzog transferisanja do ovih velikih auto-puteva, Koridora 10 i Koridora 11, plus mogućnost za svoj privredni razvoj, uz otvaranje novih industrijskih zona koje se nalaze uz auto-put. Da ne pričam o turističkim potencijalima koji mogu dalje da se razvijaju sa brzom komunikacijom koja će se ostvariti izgradnjom Moravskog koridora.
Još jedna stvar koja je jako važna, to je da će Moravski koridor biti prvi digitalni auto-put, jer će duž njegove trase biti postavljeni optički kablovi i digitalna oprema, što će omogućiti besplatan bežični internet i najmoderniji sistem upravljanja saobraćajem.
Nikada u skorijoj istoriji nismo imali toliko ulaganja u ovakve kapitalne investicije. Budžetom za 2022. godinu odvojeno je za ove potrebe 485,8 milijardi dinara. Gotovo nikad, odnosno nikad ovoliko Srbija nije ulagala u infrastrukturu. Ovo je oko 7,3% BDP Srbije, biće implementirano u infrastrukturne projekte.
Sledeći Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora odnosi se na prvu fazu Projekta sakupljanja i prečišćavanja otpadnih voda centralnog kanalizacionog sistema Grada Beograda u vrednosti od 203 miliona 775 hiljada evra. Ne treba da pričam koliki je značaj za zaštitu životne sredine Grada Beograda, za očuvanje i Save i Dunava, kao i krajnjih primalaca koji će imati korist od realizacije ovog projekta.
Predviđeno je da se ovaj Projekat realizuje u dve faze, da se postrojenje prostire na površini od 97 hektara. Prva će obuhvatiti nedostajeću infrastrukturu, nove kanalizacione crpne stanice „Uščinova“, kao i rekonstrukciju crpne stanice „Mostar“. U drugoj fazi prerada otpadnih voda će se zasnivati na primarnom i sekundarnom tretmanu kojim će se mulje izdvajati u primarnim taložnicama, a azot i fosfor uklanjati naprednim postupcima na bazi aktivnog mulja. Ovo su najmoderniji tehnološki procesi za gradove u svetu, za gradove ovog kapaciteta kao što je naš glavni grad.
Ja bih, razumećete možda, iz jednog razloga, posebno akcentovao još jedan Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o zajmu između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj.
Tiče se otpornosti na klimatske promene, ali da prevedemo to na srpski, tiče se izgradnje primarne infrastrukture za navodnjavanje akumulacionih jezera Pavlovci i Borkovac na Fruškoj Gori.
Južna padina Fruške Gore predstavlja i jedna je od lokacija na prostoru Republike Srbije gde je toliko podignuto modernih plantaža jabuka, modernih vinograda, plantaža borovnica i svih ostalih voćarskih kultura, neko je sedamdesetih godina dobro osmislio potrebu za izgradnju veštačkih akumulacija na južnoj padini Fruške gore.
Međutim, to je bilo dovoljno za potrebe u tom trenutku. Danas je količina tih modernih voćnjaka više hiljada hektara i trebaju nove količine volje, jer bez vode u 21. veku poljoprivrede i nema.
Iz tog razloga idemo na pospešivanje kapaciteta ovih veštačkih akumulacija i sada ćete čuti na koji način. Prilično je neuobičajeno, ovo je prva faza, kasnije ćemo ići tamo Moharač, prema Šidu i obuhvatiti tu taj tzv. transverzalu zapadnog Srema. Isto ćemo raditi i na prostoru između Rume i Inđijske opštine, već se radi sistemi za navodnjavanje na prostoru Staropazovačke opštine, ali ovde ćemo po prvi put iz reke Save 17 kilometara podzemnim sistemom, podzemnim celovodom gurati vodu putem crpnih stanica na Borkovačko i Pavlovačko jezero jer nema vode dovoljno za nove plantaže.
Ovaj projekat se sprovodi kroz naše Javno preduzeće „Vode Vojvodine“, već imamo građevinsku dozvolu za ovo. Čeka se odobrenje ovog Predloga zakona i da se krene u realizaciju.
Ljudi, ovo će biti toliko moderan sistem, da ćemo moći da pokažemo čitavom svetu kako se ovo radi.
Gravitacionim putem iz Borkovačkog i Pavlovačkog jezera više stotina, da ne kažem, skoro možda i dve hiljade hektara ćemo moći da navodnjavamo novih voćarskih plantaža. To nesumnjivo podstiče kvantitet, odnosno veću proizvodnju, jer da vas podsetim, danas moderne plantaže mogu da, na primer, jabuka 70, 80 tona po hektaru možemo da imamo prinos. Nekad je to bilo 20-30 zato što nije bilo dovoljno navodnjavanja, nisu se primenjivale moderne agro tehničke mere.
Sa ovim sistemom za navodnjavanje, sa ovom količinom vode mi stvaramo mogućnost bukvalno da na svakoj parceli, ukoliko se primene najsavremeniji načini proizvodnje može da se dođe do ovolikih prinosa. Danas prinosi do 100 hektara idu, ali hajde da ne pričamo sada o ekstremu nego pričamo o prosecima.
Ovo će samo biti prva faza, Pavlovačko i Borkovačko jezero jer su oni realno i najveći.
Bila je jedna ideja da se ova dva jezera prvo očiste, što će se i uraditi. Međutim, nema vode dovoljno. Nema dovoljno novih izdana vode. Možete da čistite jezero dokle god hoćete, ali vi nemate na ovo priliv vode, a ima sve više voća, a i hoćemo da imamo profit po hektaru mnogo veći nego što imamo, da se ne naljute ratari, nego što je kukuruz i pšenica. Južna padina Fruške gore nemojte zaboraviti, još je Prob rimski car u drugom veku doneo vinovu lozu baš na južnu padinu Fruške gore i baš je tu prvi put zasadio vinovu lozu, a danas nema modernog vinogradarstva bez sistema za navodnjavanje.
Ova faza obuhvata ova dva jezera, a podsetiću vas samo da je prva faza obuhvatila opštine Negotin i Svilajnac, ista stvar tamo iz Dunava gravitacionim putem na prostor Negotinske krajine puštamo vodu. Tu je Dunav na višem nivou nego što je poljoprivredna površina, kako bih rekao, veće visine i tu prosto gravitaciono voda samo padne. Neophodno je uraditi nove crpne stanice i uraditi nove trafo stanice. Isto tako Svilajnac, povrtarski kraj, ima smisla uz Moravu to raditi, tamo se već radovi polako privode kraju.
Sledeća faza će biti, ostali delovi gde god možemo iz reke na prostoru Šida, sada tražimo mogućnost iz Dunava da prebacimo vodu na ovu stranu Fruške gore. Možda probušimo Frušku goru da napravimo tunel, odnosno taj cevovod koji će ići kroz Frušku goru i gravitacionim putem navodnjavati ovaj deo Fruške gore.
Sa razvojem voćarstva razvija se turizam. Sa razvojem turizma videli ste u koroni šta se desilo, ruralni turizma, cena kuća, tu baš u Pavlovcima vi baš ne možete da nađete kuću. Kuće koje su koštale po 12, 13 hiljada evra sada koštaju po 35 hiljada evra samo time što se ulaže u infrastrukturu.
Nije to samo u Pavlovcima. Tako je i u Bišenovu, tako vam je i u Manđelosu, tako vam je u Gugurevcima, bilo gde na južnoj padini Fruške gore, jer južna padina Fruške gore stvarno je gospod bog napravio i ukoliko znamo pravilno da upravljamo time da bude ozbiljan resurs na koji može da se izvrši ozbiljno navodnjavanje.
Da ne budem sada lokal patriota da pređem na drugi Predlog zakona. Tiče se ugovora o zajmu između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj i Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o kreditnom aranžmanu broj CRS 1022 01 A između Francuske agencije za razvoj, kao Zajmodavca i Republike Srbije, kao Zajmoprimca za realizaciju Programa čvrstog otpada u Republici Srbiji.
Ovo su projekti koji se tiču životne sredine, unapređenje životne sredine. Srbija je u takvoj finansijskoj kondiciji da može, da je prešla na ovoj video igrici privrednog razvoja na viši nivo i da može da kompletno završi čitave projekte koji se tiču upravljanja čvrstim otpadom.
Ukupna vrednost projekta za regionalne deponije koji se odnosi na ovu priču je 150 miliona evra, iz Evropske banke za obnovu i razvoj 75, Francuske agencije za razvoj 75 miliona evra. Projekat se sastoji iz dva dela. Prvi obuhvata izgradnju četiri nova regionalna centra za upravljanje čvrstim otpadom, komunalnim otpadom. Mi nekoliko takvih imamo, u Dubokoj pored Užica, pored Pirota, zajedničku deponiju Šapca i Sremske Mitrovice, ali ove regionalne deponije, Kalenić, Sombor, Nova Varoš, uz postojeće osavremenjavanje ovih postojećih regionalnih deponija daće jednu potpuno novu dimenziju upravljanja komunalnog otpada na prostoru Republike Srbije.
Realizacija prvog dela projekta očekuje se do 31. decembra 2027. godine.
U ovoj drugoj fazi išlo bi se na više faze u upravljanju komunalnim otpadom koji se tiče ponovne upotrebe materijala, kompostiranje biorazgradivog otpada i korišćenje za one svrhe koje najviše mogu biti u poljoprivredi, kao i razvijanje sistema primarnog sortiranja otpada. To je ono što nam je neophodno. To je ono o čemu stalno pričamo, a bez selekcije otpada koja se vrši na kućnom pragu je nemoguće ovaj sistem potpuno zaokružiti. To je ono kada imate tri različite kante pa jedan otpad u jednu kantu, drugi u drugu, treći u treću, pa ako baciš u kontra kantu, video sam u jednom u Bazelu tamo iz komunalnih preduzeća i komunalni inspektori jure po onim kesama ko je nešto bacio da pronađu ko je bacio kontra otpad u ono što treba da se baci. Tom vremenu se polako približavamo.
Zato moramo da razvijamo ove deponije da bi mogli da dođemo do toga. Svi smo mi nepoverljivi prema tome. Svi mi mislimo da to nikada neće stići. Mislili smo mi da ni dronovi neće prskati poljoprivredne površine pa eno ih prskaju da sve puca.
Hajmo dalje. Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o zajmu između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoji koji se tiče širokopojasne komunikacione infrastrukture u ruralnim predelima.
Ovo je pre svega važno prvo za škole, za domove kulture koji postoje, za razvoj ruralnog turizma jer danas u 21 veku ko god šta radi traži internet. Traži širokopojasni internet, traži da to bude razvijen sistem, jer danas valjda dvoje ne mogu da sede ako ne kuckaju telefonom. Ovo sada malo uprošćujem, ali pogledajte, sada je dve godine, kada je krenuo kovid, kada smo krenuli sa ovom nastavom na daljinu, ako nemate internet, a mi ćemo ovim omogućiti za 1.200 novih škola i javnih ustanova širokopojasni internet, ako nemate brz internet uvek ste u nekom zaostatku i ne možete stvari da završite jako brzo.
Da ne pričam kuda ovaj svet ide sa elektronskom trgovinom i ostalim stvarima, koliko će ovo značiti za našu državu i da ovu vrstu infrastrukture koji do pre nekoliko godina nismo ni posmatrali na jedan način jer niko nije ni mislio da ćemo ući u vreme kada ćemo učiti na daljinu. Mi smo mislili da je to neki film naučne fantastike ili ko zna šta, ali to je postala realnost, a pogledajte koliko brzo smo se prebacili na tu stvarnost. Došla je korona i posle mesec dana mi smo već imali nastavu na daljinu. Možda i pre, ne mogu sada da pričam konkretno o danima.
Isto tako imamo Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora pod nazivom „Projekat čista Srbija“ čiji je cilj izgradnja komunalne infrastrukture i infrastrukture za odlaganje komunalnog čvrstog otpada. Ovde je reč o 250 postrojenja za preradu otpadnih voda, sedam hiljada kilometara kanalizacione mreže. Ovo je projekat „Srbija 20-25“ o kojem smo pričali. Usvajanjem ovog Predloga zakona omogućićete da se realizuju investicije širom Republike Srbije i u najmanjim i u najvećim lokalnim samoupravama.
Dolazimo i do Fruškogorskog koridora, Predlog zakona o potvrđivanju ugovora o zajmu za kredit radi izgradnje brze saobraćajnice Novi Sad – Ruma, između Vlade Republike Srbije i kineske Eksport-import banke, kao zajmodavca. Brza saobraćajnica Novi Sad – Ruma, odnosno Fruškogorski koridor predstavlja jednu stvar o kojoj su mnogi ljudi sa prostora Bačke, prostora Srema maštali. Uvek se pričalo o onoj Iriškoj krivini, lakat krivina, što bi rekli u nekim popularnim serijama, uvek je bio problem sa transportom, uvek je bio problem sa kućama koje se nalaze na prostoru te saobraćajnice, sa sporošću odvijanja saobraćaja, naročito kada dođe do prvog ili drugog snega, pa onda dođu kolone, pa se sve uspori.
Ovde ćemo imati tunel kroz Frušku goru, moderno urađen, brzu saobraćajnicu koja će se na jednoj strani nadovezivati na autoput Novi Sad – Subotica, koji je jedan važan međunarodni koridor, imaćemo most kod Kovilja, dakle kompletno regulisan sistem saobraćajnice, 85% vrednosti finansiranja ove saobraćajnice ide iz ovog zajma. Ukupna vrednost je 608.384.610 američkih dolara.
Ja bih vas molio da u danu za glasanje kada bude došlo vreme, uvaženi poslanici, podržite ove predloge zakona, kako ih mi zovemo o ratifikaciji, kako bismo mogli ove infrastrukturne projekte iz programa „Srbija 20-25“ da realizujemo. Nakon realizacije ovih projekata mi ćemo pričati o jednoj još kvalitetnijoj Srbiji, još jednom mestu koje je bolje za život, najmodernijoj infrastrukturi koju danas Evropa poznaje.
Hvala vam puno i stojim na raspolaganju za sva neophodna pitanja.