Zahvaljujem se ovlašćenoj predstavnici poslaničke grupe Socijaldemokratska partija Srbije.
Reč ima zamenik predsednika poslaničke grupe Jedinstvena Srbija, narodni poslanik Života Starčević.

Poštovana potpredsednice Narodne skupštine Republike Srbije, poštovani ministre Nedimoviću sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici.

Danas raspravljamo o nizu sporazuma sa relevantnim evropskim finansijskim institucijama vezanim za finansijsku podršku velikim infrastrukturnim projektima, poput projekta Moravskog koridora Pojate-Preljina, poput Fruškogorskog koridora deonice Novi Sad-Ruma, takođe poput projekta koji su vezani za ekologiju, kao što je projekat izgradnje sistema za prečišćavanje otpadnih voda u gradu Beogradu, kao što su projekti upravljanja čvrstim otpadom, ali i naravno kao što su projekti važni za poljoprivredu, poput projekta za navodnjavanje južnih oboda i padina Fruške gore, odnosno severnog Srema. To su sve važni infrastrukturni objekti.

Jedinstvena Srbija smatra da razvoj infrastrukture jeste osnovni preduslov privrednog razvoja Srbije, a da privredni razvoj Srbije mora pratiti i adekvatna i odgovarajuća politika zaštite životne sredine i zato ćemo u danu za glasanje podržati sve ove sporazume.

Naime, svedoci smo snažnog privrednog rasta i razvoja Srbije u poslednjoj deceniji, čak i u vreme pandemije korona virusa. Srbija je u 2021. godini zabeležila privredni rast više od 7%. Trenutna stopa zaduženosti Republike Srbije je 51,7%, što je daleko ispod nivoa Mastrihta i po tome smo država koja je lider u regionu. Poznato je da je 10. decembra poznata rejting agencija Standard and Poor's potvrdila kreditni rejting Srbiji BB plus, sa pozitivnim izgledima. Taj kreditni rejting Srbije je izuzetno stabilan, sa tendencijom rasta. Mogu da kažem da smo na korak od dobijanja investicionog kreditnog rejtinga.

Naravno, to za posledicu ima da smo u 2021. godini imali opet 3,5 milijarde direktnih stranih investicija, takođe i po tom pitanju smo lideri u regionu, a za zahvaljujući toj činjenici i činjenici da je takva situacija godinama unazad, mi smo uspeli da oborimo nezaposlenost. Da vas podsetim da je tamo 2010, 2011. godine nezaposlenost bila preko 25%, a da je danas ispod 10%, odnosno trenutno na nivou negde oko 9%.

Republika Srbija je, prema izveštaju „IBM Global Location Trends“, više godina unazad svetski lider po broju otvorenih radnih mesta, posmatrano prema broju stanovnika. Sve su to odlični ekonomski pokazatelji. Preduslov da se ovakav trend nastavi jeste snažan infrastrukturni razvoj zemlje, i to u svim njenim delovima, što je preduslov za ravnomerni regionalni razvoj, a za šta se mi u Jedinstvenoj Srbiji posebno zalažemo.

Prilikom dolaska na vlast u Jagodini 2004. godine Dragan Marković Palma je započeo ekonomski preporod, da tako kažem, Jagodine sa minus 12.000 zaposlenih. Kako minus 12.000 zaposlenih? Upravo je taj broj ljudi otpušten u periodu od 2000. do 2004. godine lošim poslovanjem u Fabrici kablova, „Moravi“, „Palasu“, pivari i drugim preduzećima i toliko ljudi je ostalo praktično bez posla. Kada je on uporno, istrajno i putujući svuda gde je čuo za nekog potencijalnog investitora na taj način doveo 12 stranih investitora, otvorio dve industrijske zone i stvorio uslove da se zaposle hiljade i hiljade ljudi, mi danas praktično u Jagodini imamo čak i problem sa radnom snagom za pojedine delatnosti i stalno otvorene oglase i konkurse za slobodna radna mesta. Od te opustošene varoši došli smo do toga da je „Fišer“, koji je peta kompanija po snazi u Nemačkoj, otvorila prošle godine jednu fabriku, a evo već će na leto da gradi i otvori drugu fabriku gde će se zaposliti još 600 mladih ljudi.

Pored svih tih, a vidimo da se i u Srbiji svuda otvaraju fabrike, mi možemo videti i mogli smo videti u prethodnih par meseci neke ljude koji kod Sava centra, kršeći i Ustav i pravo na slobodu kretanja i sve zakone, blokiraju auto-put. A koji im je najveći transparent prilikom tih protesta? Najveći transparent im je bio „Investitori, marš napolje“. Pa to znači „Fišer“ – marš napolje, „Boš“, „Mišelin“, „Simens“, „Panasonik“, „Kontinental“ – marš napolje, „Fijat Krajsler“, „Svarovski“, „Aunde“ – marš napolje.

Zar će građani Srbije glasati za takvu politiku? Naravno da neće. Neće se Srbija vraćati i neće građani Srbije dozvoliti da se Srbija vrati na one koji su prezadužili Srbiju, koji su Srbiju doveli na ivicu bankrota, koji su ostavili na desetine i desetine hiljada ljudi bez posla i egzistencije. Građani hoće Srbiju koja je perspektivna, Srbiju koja je zaposlena, ekonomski jaka, jer samo ekonomski jaka Srbija može biti i samostalna i svoja Srbija.

Zato su ovi infrastrukturni projekti jako važni, od putnog pravca auto-puta od Pojata do Preljine, tzv. Moravski koridor, koji je državni put prvog A reda i ima višestruko značajnu ulogu za razvoj Republike Srbije. Pomenuti putni pravac ima ulogu da povezuje ovaj kraj sa auto-putem E75 i sa auto-putem Beograd-Južni Jadran E763 i sa lukama u Crnoj Gori, sa lukom Bar, sa južnom Italijom itd. Taj put u dužini od 112 kilometara povezivaće velike gradove kao što su Kruševac, Kraljevo, Čačak i ostatak zapadne Srbije, čime će ta regija u kojoj živi jako veliki broj stanovnika postati investiciono i ekonomski znatno privlačnija regija.

Uz izgradnju auto-puta paralelno će se rešavati i hidrotehničko uređenje reke Zapadne Morave, koja će biti i predstavljati manju opasnost za poplave i druge prirodne nepogode.

Naravno, uz to će se raditi i digitalni koridor i taj kraj ni po čemu se neće razlikovati od bilo kog drugog kraja Srbije. I to je pravi primer ravnomernog regionalnog razvoja.

Kada je u pitanju projekat izgradnje sistema za prečišćavanje otpadnih voda i glavnih kanalizacionih vodova u gradu Beogradu, od suštinske je važnosti taj projekat za očuvanje životne sredine. Beograd je izašao na reke, izgrađen je "Beograd na vodi", taj deo grada je elitni deo Beograda i može po lepoti i funkcionalnosti konkurisati bilo kojoj drugoj svetskoj metropoli. To je dobro.

Ali, da bi bilo sve to još bolje, da bi Beograd, pored Save i Dunava, bio zaista elitni, neophodan je taj sistem za prečišćavanje otpadnih voda i ne samo ovaj projekat, već sve te slične i takve slične projekte treba raditi širom Srbije, jer su važni za očuvanje zdrave životne sredine, za čiste vode i jesu jedna realna, prava i istinska ekološka politika.

Jagodina ima odavno sistem za prečišćavanje otpadnih voda, još od 1993. godine, ali mi sada pravimo novi, savremeni sistem za prečišćavanje otpadnih voda, zajedno sa nemačkom razvojnom bankom, projekat vredan 22 miliona evra, koji podrazumeva, pored novog, savremenog sistema za prečišćavanje otpadnih voda, izgradnju kanalizacionih mreža u selima Ribare, Rakitovo i Končarevo, čime se štiti bunarsko područje i samo vodovodno izvorište kraj reke Morave.

Uz put da kažem da smo i to vodovodno izvorište rekonstruisali, proširili izvorišne kapacitete, izgradili nove bunare, ali smo i uradili sve magistralne vodovode od izvorišta do grada i u gradu smo zamenili kompletan sistem cevi, izmestili smo stare azbestne cevi novim, čistijim i ekološki prihvatljivijim cevima, tako da je tu veliki posao odrađen.

Pred nama su sporazumi koji takođe podrazumevaju upravljanje čvrstim otpadom. Srbija radi na rešavanju problema divljih deponija, radi na izgradnji regionalnih deponija i to je svakako dobra i takođe realna zelena politika, politika zaštite životne sredine, a ne neka ekološka demagogija koju možemo čuti na ulicama.

Što se Jagodine tiče, ona je među prvima izgradila regionalnu deponiju "Gigoš", udaljenu desetak kilometara od Jagodine i reciklažni centar. Regionalna deponija se prostire na površini od 15,5 hektara i zapremine je oko dva miliona kubika otpada.

Rok trajanja je negde oko 20 do 25 godina, dok reciklažni centar koji zapošljava dvadesetak radnika, prerađuje negde oko 25 tona otpadnog materijala dnevno. U ovaj projekat uloženo je oko osam miliona evra.

Na ovaj način rešena je višedecenijska ekološka bomba u Jagodini, jer smo imali deponiju koja je od centra grada bila udaljena svega nekoliko stotina metara, da ne kažem najviše kilometar, i to je, još jednom kažem, prava, realna ekološka ili zelena politika, a ne ekološka demagogija koju možemo u poslednje vreme čuti, kako pokušavaju da plasiraju građanima na ulicama.

Kada je u pitanju projekat navodnjavanja Srema, to je dobar projekat i takve projekte, ministre, moramo raditi svuda u Srbiji. Jer, da budemo realni, od izgradnje sistema Dunav-Tisa-Dunav nije bilo kapitalnih projekata u navodnjavanje, a to je neophodan preduslov za intenzivnu poljoprivrednu proizvodnju.

Za našu zemlju, koju karakterišu jako promenljivi klimatski uslovi, gde su padavine i po količini i po rasporedu vrlo promenljive i variraju iz godine u godinu, navodnjavanje je bitan činilac povećanja i stabilizacije poljoprivredne proizvodnje. Primenom navodnjavanja dobijaju se visoki proizvodni rezultati, a ekonomičnost ulaganja u irigacione sisteme ukazuje da ovoj meri u poljoprivrednoj proizvodnji treba dati prioritet. Naime, navodnjavanjem se može stabilizovati, odnosno uvećati proizvodnja hrane i postojeći razvoj stočarstva, prerađivačkih i drugih grana poljoprivrede.

Kao što znate, ministre, u sastavu sistema za navodnjavanje, grade se i drugi objekti, koji mogu direktno ili indirektno utiču pozitivno na razvoj privrede i standarda stanovništva, ali kada smo već tu kod poljoprivrede, ja bih samo jednu malu digresiju i da apelujem da država, koliko je u mogućnosti, reaguje na činjenicu, a često mi poljoprivredni proizvođači, to zadnjih dana signaliziraju, na strašno poskupljenje veštačkih đubriva, da je urea poskupela sa 2.200 dinara, na 6000 dinara za džak od 50 kilograma.

Drugo, recimo, da su voćarska đubriva 35000 na 70000 po toni, i da probamo nekako da intervenišemo na tržištu, kako bi se taj rast zaustavio i sprečio.

Da zaključim, JS, je za razliku, JS je za Srbiju koja se gradi, za Srbiju u kojoj se stvara, i ovi sporazumi su usmereni upravo na izgradnju i stvaranje jedne bolje i snažnije Srbije. Ovi sporazumi su na korist građana, i zato ćemo u danu za glasanje podržati ove sporazume. Hvala.

Zahvaljujem se zameniku predsednika poslaničke grupe JS.
Reč ima zamenica predsednika poslaničke grupe SPS, narodna poslanica Snežana Paunović.

Zahvaljujem potpredsednice. Poštovani ministre sa saradnicima, uvažene kolege, građani Srbije, govorimo o paketu ugovora o kreditnim aranžmanima koje predlaže Vlada i o kojima će Narodna Skupština svakako odlučivati u danu za glasanje. Oni jesu namenjeni pre svega realizaciji započetih infrastrukturnih projekata, ali i novih projekata za realizaciju, pre svega, razvojnih ciljeva Srbije.

Zato ja mislim da ove kredite možemo i moramo svrstati u razvojne, a ne nikako u potrošačke. Dakle, u pitanju je nekoliko kredita koji se odnose na infrastrukturne projekte u oblasti saobraćaja, a pred nama su i krediti koji se takođe odnose na tzv. cirkularnu, odnosno zelenu ekonomiju, što je deo, pre svega zelene agende.

Da podsetim da smo otvaranjem Klastera 4. koji obuhvata i zelenu agendu, čiji je noseći deo Poglavlje 27. a to je zaštita životne sredine, preuzeli obavezu da mnogo brže i aktivnije, pre svega uskladimo privredni razvoj sa zahtevima očuvanju životne sredine, odnosno, da realizujemo globalne ciljeve održivog razvoja, kako bismo sačuvali našu planetu Zemlju, od daljeg uništavanja, u čemu na žalost, čovek ima glavnu i ključnu ulogu.

Srbija se opredelila kao članica UN, za koncept održivog razvoja, a deo toga jeste svakako politika upravljanja otpadom, koji je jedan od velikih zagađivača iskreno i treba priznati da je zelena agenda skupa, da je zaštita životne sredine i okoline, i odgovorno upravljanje prirodnim resursima izuzetno skupo. U tom kontekstu, ja lično posmatram i kredite koje Srbija uzima, pre svega za realizaciju nekoliko projekata, odnosno programa.

Govorimo pre svega o programu za otpornost na klimatske promene i navodnjavanje u Srbiji, koji je u fazi 2. kao i program čvrstog otpada, koji će se finansirati iz dva izvora.

Upravljanjem otpadom u Srbiji je regulisano zakonom, a sprovođenje tog zakona zahteva značajne investicije, jer nije u pitanju samo odlaganje otpada na bezbedan način, već i reciklaža, odnosno posmatranje otpada, kao sirovine u tzv. cirkularnoj ekonomiji, što do sada nismo imali kao praksu, na primer za proizvodnju energije, problem skladištenja i recikliranja čvrstog otpada je naš veliki problem i njegovo rešavanje mora biti i strateško i dugoročno, i to zaista zahteva ogromna finansijska sredstva.

Ono što je važno, kada budu završeni reciklažni centri, oni će u velikoj meri biti samoodrživi. Jedno zaduženje za program čvrstog otpada od Evropske banke za razvoj, u iznosu od 75 miliona evra, i drugi zajam u istom iznosu od Francuske Agencije za razvoj, i oba su namenjena konkretno izgradnji četiri regionalna sistema za upravljanje otpadom i to u Somboru, Novoj Varoši, Dubokom i Kaleniću.

Treći zajam iz ove grupe koji Srbija uzima, a koji je osiguran kod kineske finansijske korporacije namenjen je velikom projektu sakupljanja i prečišćavanja otpadnih voda centralnog kanalizacionog sistema grada Beograda.

Problem otpadnih voda je, čini mi se, jedan od najvećih problema savremenog doba i nije ništa novo ako kažemo da Beograd sa tim i te kako ima problem. U budućnosti, nažalost, čitav svet može pratiti, pre svega pitanje vodosnabdevanja i prečišćavanja otpadnih voda.

Srbija, na našu žalost, danas koristi pijaću vodu i za tehničke potrebe. Beograd kao jedna velika metropola jeste veliki potrošač, a time i nedvosmisleno veliki produktor otpadnih voda koje se ne prečišćene ulivaju u naše dve najveće reke.

Time se dodatno zagađuju čiste vode naših reka i zato je izuzetno značajno da se sistemski reši prečišćavanje otpadnih kanalizacionih voda u Beogradu, što će se učiniti upravo projektom koji će Beograd realizovati uz pomoć ovog zajma.

Kada su u pitanju zajmovi za infrastrukturne projekte ja bih se osvrnula na kredit koji se odnosi na zajam u iznosu od 400 miliona evra koji će koristiti koridori Srbije, za potrebe izgradnje deonice auto-puta E-761 Pojate – Preljina, poznato kao Moravski koridor.

Gradnja ovog koridora, i nije prvi put da o tome govorimo, u dužini od 112,3 kilometara započeta je krajem 2019. godine, a njegov završetak će biti jedno veliko olakšanja saobraćajnih komunikacija zapadne Srbije sa ostatkom države, jer će ovaj deo Srbije sa, i to moramo naglasiti, ogromnim prirodnim i privrednim resursima povezati sa Koridorom 10.

Kako je rečeno na otvaranju radova na ovoj trasi, Moravski koridor će biti više od auto-puta jer će imati ugrađen sistem za odbranu protiv poplava, što je prvi takav sistem na Balkanu.

Drugi zajam odnosi se na projekat izgradnje brze saobraćajnice Novi Sad – Ruma, odnosno tzv. Fruškogorski koridor. Republika Srbija je zajmom od kineske Eksport-Import banke u iznosu od 608 miliona dolara obezbeđuje sredstva za realizaciju ovog važnog projekta jer, sigurna sam, da bi naš drug Mrka, koji nažalost više nije među nama, rekao da je važno da gradimo puteve i pruge, bez njih bismo bili odsečeni od sveta, pa i jedni od drugih.

Upravo ova dva infrastrukturna zajma omogućuju da se blagovremeno i bez finansijskih poteškoća završe započete saobraćajnice, što treba da doprinese još boljoj i bržoj povezanosti ovih krajeva Srbije sa Koridorom 10, odnosno sa svim susednim zemljama, pre svega.

Tranzitna pozicija Srbije će uz bolje saobraćajnice biti adekvatnije valorizovana, što će, u krajnjoj liniji, značiti veće prihode, ne samo od tranzitnog saobraćaja, već i bolju privrednu i turističku poziciju Srbije.

Osvrnuću se, takođe na još jedan važan projekti zajam, a to je ulaganje u centar za obuku za dualno obrazovanje, i to u Beogradu i Vršcu.

Konkretno, ova investicija se odnosi na stvaranje prostorno-tehničkih uslova za obuku u oblasti civilnog vazduhoplovstva kojom će biti obuhvaćeni svi mladi ljudi zainteresovani za ovaj vid poslova.

Srbija je i do sada bila poznata po Pilotskoj akademiji u Vršcu kao prestižnom i pre svega međunarodno priznatom edukativnom centru u oblasti civilnog vazduhoplovstva koji je završilo, ako su podaci tačni, preko 2.500 pilota.

Ova akademija je, dakle, od maja meseca 2021. godine prešla u nadležnost Ministarstva prosvete i postala prva nacionalna škola civilnog vazduhoplovstva i odmah je uključena u sistem dualnog obrazovanja.

Iz tih razloga je potrebno dobro opremiti trenažne centre u Vršcu i Beogradu i obezbediti adekvatne uslove dualnog obrazovanja koji mogu biti atraktivni i za strane studente, što Srbiji, svakako može doneti i doneće i značajne finansijske prihode od školovanja stranaca.

U tom smislu projektni zajam o kome će se Narodna skupština izjašnjavati će imati pun efekat, jer svako ulaganje u obrazovanje nedvosmisleno je najbolja investicija pre svega u budućnost društva.

Osvrnuću se još i na još jedan predlog zakona, a to je zakona o potvrđivanju Sporazuma o osnivanju Međunarodne investicione banke, po meni jako važan.

Naime, Republika Srbija je odlučila da uđe u članstvo ove značajne međunarodne institucije koja uživa veliki međunarodni rejting. Ona je specijalizovana za srednjoročno i dugoročno finansiranje projekata čiji je cilj, pre svega, podrška ekonomskom razvoju država članica i pozitivan društveni, ekonomski i ekološki uticaj.

Istovremeno, Međunarodna investiciona banka nudi direktno finansiranje i kredit u partnerstvu sa drugim finansijskim institucijama, kao i preko partnerskih banaka, naravno.

Članstvo Međunarodne investicione banke danas čine, rekla bih, ni malo zanemarljive države, poput Ruske Federacije, Republike Bugarske, Republike Kube, Češke Republike, Mađarske, Rum6unije, Slovačke Republike, tako da je za Republiku Srbiju izuzetno značajno da postane članica ove prestižne međunarodne institucije.

U tom smislu, zaista kao poslanička grupa SPS podržavamo potvrđivanje Sporazuma kojim će Srbija obezbediti status članice ove banke.

Sasvim na kraju, da zaključim, koliko da se uvek sa zebnjom prihvata jedan ovakav predlog koji znači dodatno zaduživanje, ovo jesu krediti koji će u dobroj meri prvo biti isplativi, jer, kako sam rekla na početku, tiču se infrastrukturalnih projekata i projekata zaštite životne sredine.

S druge strane, kada ovakve projekte krenete da realizujete onda nedvosmisleno možete da kažete da je država finansijski i ekonomski potpuno stabilna i da može dugoročno da planira i na ovaj način se zadužuje da bi unapredila status svih svojih građana.

Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima ovlašćena predstavnica poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu, narodna poslanica dr Aleksandra Tomić. Izvolite.

Zahvaljujem.

Uvažena predsedavajuća, poštovani ministre, kolege poslanici, kao što imamo prilike da vidimo Srbija će ovaj mandat završiti, praktično sa ratifikacijom sporazuma koje predstavljaju jedan investicioni korak u budućnost sa kojim Srbija, praktično je dobila kao rezultat proteklih deset godina mukotrpnog rada.

Podsetiću vas da je 2012. godine, Srbija bila na korak do ekonomskog ambisa u kome je bilo pitanje da li će država isplatiti u roku od 15 dana penzije svojim penzionerima, da li će imati za plate zdravstvenim radnicima, prosvetnim radnicima.

Nakon tih teških trenutaka u koje je Srbija zapala kada je i Srpska napredna stranka na čelu sa Aleksandrom Vučićem preuzela odgovornost vođenja države, nakon svih reformi i teških mera koje smo u tom trenutku sprovodili, danas možemo da kažemo da danas ne bi mogli da pričamo uopšte o jednom investicionom velikom zamajcu da nije bilo tako teških reformi i tako odgovorne politike koju je vodio Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka u tom trenutku.

Setiće te se da te 2012. godine, u ovom parlamentu je sedelo preko 16 političkih opcija. Naravno, građani Srbije su ti koji su i 2014. 2016, 2017. i 2020. godine se opredelili upravo za politiku napretka, jer su videli u Aleksandru Vučiću politiku koja će doneti boljitak sebe i svojim porodicama. Svako ko je izašao na birališta, bez obzira da li se opredelio za Aleksandra Vučića ili ne imao je odgovornost da donosi odluke o tome kako će Srbija izgledati danas, 2022. godine, ali i kako će izgledati i sutra, 2025. i 2030. godine.

Mi danas kada govorimo o ovim važnim ugovorima i sporazumima, moramo da kažemo da Srbija danas kada pričamo o putnoj infrastrukturi, potpuno drugačije izgleda. Dakle, Srbija gradi 12, što brzih saobraćajnica, što auto-puteva, što koridora koji nisu postojali uopšte 2012. godine.

Danas, kada govorimo o tome da je infrastruktura u tom komunalnom delu jako bitna i da se razvija i da je Srbija potpuno drugačija od 2012. godine, možemo odgovorno da kažemo da su tada postojala samo istraživanja koliko u stvari lokalnih samouprava ne postoji i nemaju gradsku, komunalnu infrastrukturu koja postuje visoke standarde zaštite životne sredine i kada govorimo o tome da je širokopojasni internet u stvari nešto što je način funkcionisanja uopšte u svetu, ta digitalizacija nije postojalo te 2012. godine, a danas govorimo o drugoj fazi uvođenja širokopojasne telekomunikacione mreže u ruralnim područjima, znači, govorimo o selima, onda govorimo o potpuno drugačijoj Srbiji od pre 10 godina i danas.

Kada to upoređujemo onda vidimo da je zaista važno ko vodi državu, da je važno kada imate odgovorne političare kada vode i tu spoljnu i unutrašnju politiku na jedan krajnje odgovoran način. Zašto? Zato što ako pričamo o spoljnoj politici, morate da stvorite uslove kao lider, kao državnik da možete da privučete strane direktne investicije i sa istoka i sa zapada. Ukoliko se opredeljujete za bilo koju opciju, vi u tom trenutku, jednostavno, određeni broj investitora limitirate koji ne žele ili neće da dođu upravo zbog tih razloga zato što ste limitirali svoju određenu spoljnu politiku prema određenim zemljama.

To upravo govorim za one koji se toliko zalažu za zapad, a s druge strane ne žele da razgovaraju sa istokom. S treće strane, kada imate i one koji žele da sarađuju sa istokom, ne žele sa zapadom, vi onda u tom trenutku kažnjavate svoje građane Srbije za visok standard, za ovako dobre rezultate i to je ono što mi danas u stvari pričamo. Govorimo o interesu građana, da oni imaju razvijenu infrastrukturu.

Danas smo svi zaboravili, jednostavno, da putujemo savremenim auto-putevima kao što je „Milš Veliki“, da danas više ne idemo ibarskom magistralom, nego ćemo se pre opredeliti za auto-put Miloš Veliki, ali sutra već, nakon dve, tri godine, govorićemo o tome da ćemo odlaziti u Novi Sad brzom prugom, vozom koji će za 30 minuta spojiti Beograd i Novi Sad. Govorimo o tome da će Moravski koridor već za nekoliko godina biti velika veza u Srbiji mnogih mesta koja do danas nismo mogli ni da sanjamo da će moći da se sprovodi promet roba i usluga tim koridorima. Govorimo o Fruškogogorskom koridoru i to su danas u ovim sporazumima negde i najveći sporazumi o kojima govorimo.

Mi danas govorimo o Moravskom koridoru i ugovoru vrednom 400 miliona evra, o Fruškogorskom koridoru koji je gotovo u vrednosti od 608 miliona dolara, o komunalnoj infrastrukturi koja iznosi preko 200, znači 203,4 miliona evra, o širokopojasnoj infrastrukturi u selima, projekat od oko 100 miliona evra.

Kada govorimo o oblasti zaštite životne sredine, govorimo i o sakupljanju i prečišćavanju otpadnih voda i kanalizacione mreže od 203,775 miliona evra, koji će biti uloženi u Grad Beograd.

Zatim, govorimo i o otpornosti na klimatske promene i navodnjavanje, što je i oblast poljoprivrede, na kraju krajeva, ovde je ministar Nedimović, od 15 miliona evra. Govorimo o sanaciji i formiranju stanica za čvrsti otpad, koji će biti u lokalnim samoupravama. To su dva projekta od dve međunarodne različite organizacije. Jedna je Evropska banka za obnovu i razvoj, a druga je Francuska razvojna agencija, od po 15 miliona evra.

Znači, ovde je pokazatelj da su i sa istoka i sa zapada međunarodne finansijske institucije jako zainteresovane da finansiraju ovako strateški važne projekte.

Govorimo, naravno, i o zaduživanju „Srbijagasa“ kroz određeni vid garancija, koji pokazuje da se mi nalazimo ne samo u eri pandemije, koja je zahvatila ceo svet, već se nalazimo i u vreme i u doba energetske krize. Ta energetska kriza, naravno, pogađa jako sve zemlje u regionu, pa i najrazvijenije zemlje EU, ali Srbija upravo, zahvaljujući onome što sam pričala s početka, zato što je vodila jednu odgovornu spoljnu i unutrašnju politiku, zahvaljujući gospodinu Vučiću, danas možemo da kažemo da tu energetsku krizu prevazilazimo sa najmanjom mogućom štetom koja bi bila potencijalna šteta, odnosno trošak za budžet Republike Srbije, jer kada pogledate budžete zemalja u regionu, oni su gotovo na ivici kolapsa upravo zbog energetske krize.

Naše zaduživanje, kada pričamo o „Srbijagasu“, je upravo zbog interventnog uvoza, jer je u Bugarskoj u novembru mesecu prošle godine došlo do velike havarije i Srbija nije bila u mogućnosti, jednostavno, da sa Bugarskom ostvari transport prirodnog gasa koji je jako potreban Srbiji, pogotovo kada je privreda u pitanju i zbog toga smo interventne uvoze imali sa Mađarskom i zbog toga vi ne možete iz tekućih poslovanja, naravno, kada imate takve probleme da radite uvoz gasa i od tekuće likvidnosti jednog javnog preduzeća potrebno je zaista raditi interventni uvoz i taj uvoz se radi upravo na ovaj način, kroz garancije banaka koje „Srbijagas“ povlači, a država odobrava.

Između ostalog, svi ovi projekti većinom, osim ovoga kada je u pitanju interventni uvoz gasa, su i deo plana budžeta za ovu godinu, što je od velikog značaja, jer smatramo da je u stvari ova današnja sednica pokazatelj da postoje zainteresovane finansijske institucije i sa istoka, i zapada, i iz Kine, i iz Francuske, i iz Evropske investicione banke i iz Amerike da jednostavno… Plus imamo osnivanje Međunarodne investicione banke koja se odnosi na multilateralnu organizaciju koja se sada osniva u Budimpešti. Znači, postoje svi zainteresovani subjekti koji su predstavnici finansijskih institucija u svetu koji žele, jednostavno, da učestvuju na ovakvim strateškim projektima i ono što se pokazalo da ovi infrastrukturni projekti… Naravno, mi smo na Odboru za finansije i razmatrali koliki su ti periodi otplate ovih kredita, koje su kamatne stope. Naravno da su ovi infrastrukturni projekti koji su vezani za Fruškogorski i Moravski koridor u dužem vremenskom periodu od 13 do 30 godina, naravno da se ovaj deo koji se odnosi na komunalnu infrastrukturu i zaštitu životne sredine ide od pet do deset godina i naravno da su najpovoljnije kamatne stope koje se danas kada pogledate u ovo vreme zaduživanja Srbiji upravo zbog tog visokog rejtinga BB+ kreditnog rejtinga, imamo najmanje kamatne stope.

Šta to govori? Da ipak mi ne možemo kao Srbija da ne ponavljamo stalno da dobri finansijski rezultati, stabilnost deviznog kursa, visok stepen priliva stranih direktnih investicija, koje je u vreme pandemije bio na kraju 2020. godine gotovo tri milijardi evra, a danas govorimo o 3,9 milijardi evra za prošlo godinu, jednostavno ne mogu da se prenebregnu.

Svi oni koji danas će izaći u političku utakmicu na crtu sa Srpskom naprednom strankom i sa našim kandidatom predsednikom Aleksandrom Vučićem treba da jednostavno daju svoj sud o tome, pre svega građani, kakvi su rezultati u proteklih deset godina, šta je Srbija sve prošla, da se uporedi sa tim rezultatima sa zemljama u regionu, da se uporedi čak i sa rezultatima, pošto sve više vidite da određeni kritičari ove ekonomske politike nas upoređuju sa zemljama centralne i istočne Evrope, kao da smo već članica EU.

Nema problema, evo imamo i finansijske rezultate koje možemo da poredimo sa članicama EU i da jednostavno kažemo građanima koliko je bilo potrebno rada i truda da bi se zaista postigli ovi rezultati. Oni to najbolje znaju, pogotovo u vreme teških problema koji su zadesili ceo svet i ono što je država pokazala da te dobre rezultate deli sa svojim građanima, a onda neka se svako od stanovnika Republike Srbije pre nego što krene na glasanje zamisli šta je to sve Srbija uradila, gde je sve bila i oni koji su vodili Srbiju do 2012. godine da li su delili te rezultate sa svojim građanima ili su očito postali bogataši preko noći. I dan danas jednostavno vode svoje privatne kompanije na način kako su do 2012. godine vodili ovu državu, ponašali se prema javnim finansijama kao da su privatne lične finansije.

I danas, kada imate političku scenu na kojoj s jedne strane kao protivkandidate SNS Aleksandru Vučiću imate kvazi zelene političare, koji jednostavno ne vide šta je sve urađeno u oblasti zaštite životne sredine, ne vide koliko u stvari Srbija je u svom planu „Srbija 2025“ uradila i koliko je u ovoj godini predvidela budžeta gotovo 36,8 milijardi dinara i ne vide taj investicioni ciklus koji treba dobro da donese svakom od nas kada je u pitanju životna sredina.

Imate i s druge strane opozicione predstavnike ,koje smo imali prilike da vidimo, predstavnike generala Ponoša, koji je zagovornik Srbije da uđe u NATO, Marinike Tepić, koja je zagovornik da vodi jednu republičku listu koju smo imali prilike da ovde u parlamentu da čujemo da traži od svih nas da priznamo da je Srebrenici bio genocid. I na kraju, imate predstavnika, odnosno kandidata za gradonačelnika osamdesetjednogodišnjeg prof. gospodina Jankovića, koji je sam rekao da jednostavno nije baš on adekvatan kandidat za to mesto, ali da se uzda u taj tim i da u svojim svim programima vidi da Beograd treba ruinirati, prebaciti spomenik Stefanu Nemanji u Marinkovu baru, da treba pomeriti Lešće, stopirati Lešće, stopirati Makiš i preispitati odluke koje se odnose na „Rio Tinto“. Da li je moguće da kandidat za gradonačelnika Beograda ne zna da je firma „Rio Tinto“ zainteresovana za određene svoje projekte koji se nalaze na opštini Loznica i gradu Loznica, a ne u gradu Beogradu?

Mislim, želim da jednostavno građanima kažem koji su protivkandidati rezultatima Srbije koje je danas postignuto posle 10 godina. Znači, jedna potpuno neodgovorna politika koja bi nas dovela do toga da o ovakvim ugovorima ne bi mogli ni da pomislimo. Prvo, zato što s početka, ono što sam rekla, trenutak kada vi jednostavno se opredeljujete da postanete članica NATO-a, što je želja gospodina Ponoša, kao kandidata za predsednika Srbije, 5% samo građana kada su radili anketu bi podržalo uopšte ideju o tome da Srbija bude članica NATO-a, vi biste sebi isekli, naravno, mnoge grane u ekonomskom smislu na koje Srbija danas postiže visoke rezultate.

S druge strane, kada bi, primera radi, zaista građani se opredelili za Mariniku Tepić, koja želi da jednostavno podržimo tu ideju kao država da je Srbija počinila genocid, samim tim bi sebe i svoju decu zavili u crno narednih 50 godina, a time nijedan investitor, verujte mi, ne bi želeo uopšte da razgovara sa Srbijom.

I s treće strane, kada bi zaista se obistinili predlozi kandidata za gradonačelnika da Beograd se ruši i da postane Beograd posle Drugog svetskog rata, Srbiji bi trebalo sigurno narednih 20 godina da se ponovo digne i uspostavi, da bude metropola kao što je danas, rame uz rame sa svim razvijenim, ne samo metropolama koje se nalaze u zemljama EU, već i na istoku i na zapadu, gde jednostavno sve svetske agencije danas Beograd posmatraju na potpuno drugačiji način u odnosu kako je posmatran pre deset godina.

To je ono zbog čega politika Aleksandra Vučića zaista treba da pokaže u narednoj kampanji zbog čega smo svi ovde proteklih deset godina podržavali i pričali u ovom parlamentu zašto je važno imati državnika koji vodi jednu odgovornu spoljnu i unutrašnju politiku.

Unutrašnja politika, kada je u pitanju odnos i razgovori sa opozicionim strankama, takođe je pokazala da gospodin Vučić vodi krajnje odgovornu politiku, jer je spreman da razgovara s njima u svakom trenutku. I vi ste imali ovde u Skupštini taj dijalog stranački i tu se pokazalo da smo izašli i juče gotovo ste videli na osnovu zakonskih predloga, čak i na svoju štetu, kada je u pitanju SNS, usvojili mnoge zakonske predloge. Nemamo problem sa tim da na jedan i neravnopravan način, kad je u pitanju interes naše stranke, izađemo pred građane sa našim rezultatima i idemo na izbore.

To je ono što odlikuje velike državnike, a ne samo lokalne političare. I zbog toga mislimo da su građani Srbije upravo ti koji će biti glavne sudije na izborima 3. aprila, gde će reći za šta će glasati kada je u pitanju budućnost njihove porodice i budućnost njihove dece.

Zato mislim da ovo što danas imamo kao temu je u stvari budućnost Srbije. Ovim sporazumima mi u stvari pravimo jedno novo lice Srbije, kreiramo jednu novu budućnost Srbije, za koje rezultate mislim da će građani Srbije imati šta da kažu 3. aprila, ali mislim i da je jako važno da smo pokazali da ono što je politika jedne države ne sme da bude talac sitno sopstveničkih interesa pojedinih tajkuna, koji su sada svoje firme založili i stavili svoje zaposlene kao kandidate za predsednika države, za gradonačelnika, želeći time da se ponovo domognu te kase državne, da bi ponovo bogatili svoje privatne firme.

Kada dođe do određenih problema u državi, oni bi svi ostali u domenima rešavanja problema svojih privatnih kompanija, svog bogatstva, nikada se ne bi bavili interesima građana i nikada se ne bi bavili interesima države. Zamislite kako bi to izgledalo da na jedan krajnje neodgovoran način zauzmu različita državna pitanja kada je u pitanju Ponoš, kada je u pitanju Marinika, kada su u pitanju problemi u gradu, koji treba da se rešavaju promptno, kako bi to izgledalo po pitanju problema svakog od građana i svake ciljne grupe na koju se i SNS u razgovoru sa građanima krajnje odgovorno nosi i danas, kada su prošli i teški trenuci kada je u pitanju pandemija Kovida 19, i kada su prošli i najteži trenuci kada je u pitanju energetska kriza. Srbija ima jedinstvenu cenu električne energije i nema problema u tom delu.

Kada je u pitanju zdravstveni deo i rešavanje problema Kovida 19, nove bolnice, nove opreme, novi lekovi i sve ono što nosi rešavanje problema svakog od građana.

(Predsedavajuća: Vreme.)

Pitanje se postavlja samo – da li će oni koji učestvuju na izborima ove godine doći u poziciju da priznaju te rezultate kada se završi prebrojavanje glasova?

Mislimo da je sada jako važno da odmah kažu da će ti rezultati zaista biti relevantna snage svake političke opcije zato što unapred priča da će neko da pokrade izbore je pokazatelj koliko su oni slabi i svesni toga koga građani podržavaju.

Na nama je da budemo krajnje odgovorni političari i da u interesu građana donosimo odluke i rešavamo probleme. I mi to radimo ovih 10 godina. Svi oni koji sada sa svojom neodgovornošću žele da se igraju sa izbornim procesom i izbornim ciklusom, su u stvari oni koji će pokazati koliko neodgovornu politiku žele da vode u Srbiji i koliko žele da stvore jedan vid nestabilnosti.

Što se tiče te nestabilnosti, Srbija će se truditi da bude pristojna, primerena u sprovođenju svih procedura zakonskih koje smo mi ovde usvojili na osnovu svih dijaloga koji su bili ovde u Narodnoj skupštini. Time ćemo zaista pokazati koliko je Srbija napredovala u tom svom demokratskom kapacitetu i kada su u pitanju i odnos ljudskih prava, koliko su nam to spočitavali.

(Predsedavajuća: Vreme.)

Zahvaljujem, završavam.

Time ćemo pokazati gde je mesto Srbiji u svetu. Srpska napredna stranka, na čelu sa Aleksandrom Vučićem, sam sigurna da će imati i dovoljno snage i dovoljno pameti da tu svoju odgovornost i dalje pokaže svojim građanima i podrži sve njihove zahteve. Zato je važno da mi danas pozovemo sve poslanike da se izjasne i podrže sve ove predloge sporazuma. Hvala.

Zahvaljujem se ovlašćenoj predstavnici poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu.
Pošto nema više prijavljenih predsednika ili ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa, prelazimo na listu.
Reč ima narodni poslanik Vladan Glišić.

Srpska napredna stranka je velika stranka i ima dosta kadrova iz bivših političkih opcija. Ja sam se nadao da će ministar Mali biti danas ovde, pa da nastavimo polemiku koju nismo mogli onda kada me je nazvao lažovom i kada je rekao da on nikada nije bio ništa drugo nego član SNS. Ja nisam osporavao da je on možda, nisam se ni bavio tim, bio jedino član SNS, ali ono što sam mu spočitavao, vezano je za te režime koji su ostavili Srbiju u ekonomskoj katastrofi, jeste, recimo, učešće u Agenciji za privatizaciju i u drugim pozicijama gde ste bili mnogo važniji, nego da ste bili član neke od tada vladajućih stranaka.

Moram priznati da je normalno da se kaže ono što jeste i što je tačno. Tačno je da su ovi zakoni, tj. ova ratifikacija ugovora gde mi preuzimamo međunarodne obaveze da bi izgradili infrastrukturu zemlje, neophodni i da je to dobro. Međutim, realno, kada se sve to završi, kada jednog dana SNS ne bude na vlasti, onda će oni koji budu istraživali da li je tu bilo nekog ugrađivanja, gde su otišla ta sredstva i ostalo reći da li je pored jedne dobre namere i dobrog ostvarenja bilo i nečega što će biti kritikovano, kao što danas mnogi iz vaše stranke kritikuju „most na Adi“ ili Đilasov most, koliko je tu sredstava potrošeno, a taj most je dobar, potreban i ostaće kao i „Beograd na vodi“, kao i mnoge stvari koje su urađene. Svako normalan u ovoj zemlji neće pomisliti da treba nešto da ruši ili da se igra sa takvim stvarima, jer svaka generacija ostavi neki trag iza sebe, i dobar i loš, a na kraju se meri ono što ostane u tvrdom materijalu i što ostaje za sve buduće generacije.

Ima nekih statistika koje pokazuju na razne načine kako izgleda sadašnje naše stanje. Ono što je tačno jeste da su mnoge stvari bolje nego što su bile i ja ću samo nešto od statističkih podataka pročitati, a vezano je upoređivanje kako je to bilo 2008. godine i kako je danas. Zašto sam uzeo 2008. godinu? Ministar Nedimović kao i ja smo tada podržavali onu vlast. To je bilo u vreme vladavine Vojislava Koštunice i koja je 2008. godine ostavila neki svoj trag i sve ono što je došlo od 2008. godine do 2012. godine i mi i svi ovde zajedno smatramo pogrešnim u mnogim segmentima, pogotovo u segmentima privrede.

Tako se kaže da je prosečna plata 2008. bila 410 evra, a 2022. godine je 550 evra. Minimalac je bio 210 evra 2008, a 2022. godine je 290 evra. Prosečna penzija 2008. je bila 237 evra, a 2022. godine 246 evra.

Kada pogledate ove podatke, vidite da je poboljšanje napravljeno, i to niko ne može da ospori. Međutim, spoljni dug Srbije 2008. godine je bio 8,8 milijardi evra, a 2021. godine je 29,6 milijardi evra.

Sada, ako su ovi podaci tačni, a smatram da jesu, dolazimo do pitanja – da li nam je ovoliko zaduživanje, pored toga što je otišlo u infrastrukturu i što je dobro, jer će to omogućiti pravljenje novog BDP, da li smo možda zato što smo tako bili preosetljivi prema spoljnim investitorima, prema njihovim korporacijama i ostalo, došli u situaciju da nismo baš mnogo odmakli, s obzirom koliko smo se zadužili?

Ja znam da će ova Vlada reći da je to svetski trend, da smo ušli u jednu čudnu situaciju kako ekonomisti, poput Gorana Nikolića, kažu da prvi put dolazimo u dugotrajno pozicioniranje, da su kamate na dugove maltene negativne, da vi u stvari ne plaćate za novac koji uzimate nego vam neko plaća da uzmete taj novac, ali uzmite u obzir da oni tamo koji štampaju novac u Vašingtonu, u Briselu da oni drže i druge poluge tvrde moći kojima će to moći da prebace na zemlje poput nas. Mi tu vrstu uticaja na te centre štampanja nemamo i njihova inflacija kada se prevali na nas može da bude vrlo problematična.

U svakom slučaju, smatram da svi ovi pokazatelji koji se ovde navode jesu dobri, ali nisu dovoljno dobri i mislim da ćemo onog trenutka kada budemo raspakovali vlast SNS imati dosta neprijatnih stvari da vidimo. To je jedna stvar.

Druga stvar vezana za gospodina Sinišu Malog, za koga mi je žao što nije tu, pa da može da mi odgovori, nezavisno od onoga što sam ja imao primedbe na njega, jeste da u ime Udruženja „Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije“ koji su tražili njegovu smenu… Moram da podsetim da i dalje ti ljudi traže da vide zašto su kroz e-fiskalizaciju privrednici koji su do sada fiskalizacijom bili dužni samo 480 dinara mesečno popeli te svoje troškove na 2.600 dinara, iako im je bilo obećano da se to neće desiti, a samu smenu ministra su tražili zato što su milijarde dinara potrošene za neke softvere koji su vrlo čudni i koji su mogli da se naprave i po mnogo manjoj ceni, a ne da se toliko potroši iz budžeta. Hvala.

Zahvaljujem.
Pravo na repliku ima dr Aleksandra Tomić.

Srpska napredna stranka i kada je govorila, pošto je to vaša kritika najveća, o Đilasovom mostu govorila je da smo mogli da izgradimo dva, tri mosta umesto jednog. Znači, to smo ustanovili da je pretplaćeno.

Kada govorimo o zaduživanju Srbije, zadužujete se na osnovu finansijske moći, a ne na osnovu toga da li želite nešto da radite. Prema tome, BDP 2012. godine iznosio je 33,4 milijarde evra, ukupan BDP danas iznosi 53 milijarde evra. Zadužujte se procentualno u odnosu na tu vrednost, a danas smo zaduženi, ako pričamo o javnom dugu, negde na 53%, jel tako, ministre?

Važno je reći da smo 2012. godine, čitali ste 2008. godinu, bili zaduženi 15 milijardi evra, a danas 29. Upravo smo o tome pričali. Oni koji su vladali su lagali o tome kolika je zaduženost, jer su svoja dugovanja držali na dugovima javnih preduzeća, na dugovima firmi u restrukturiranju, na sankcijama koje su iznosile kroz presude vojnim, ratnim penzionerima i tu su otprilike, minimum, od pet do osam milijardi evra lagali koliki je dug bio. Naše zaduživanje u ovom trenutku nam omogućava da budemo krajnje likvidni, jer je naša sposobnost toliko finansijska da smo uspeli za ovih 10 godina da dođemo sa 33 milijarde evra BDP na 53 milijarde evra. Hvala.