Zahvaljujem.
Poštovani narodni poslanici, u skladu sa članom 87. Poslovnika Narodne skupštine, sada određujem pauzu u trajanju od jednog časa.
Nastavljamo sa radom u 15 časova i pet minuta.
Zahvaljujem.
(Posle pauze.)

Nastavljamo sa radom.
Sledeći prijavljeni je narodni poslanik Srbislav Filipović.

Hvala, uvaženi gospodine Orliću.

Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani koji pratite televizijski prenos iz Narodne skupštine, evo dolaze još jedni izbori i često su u Srbiji izbori sudbinski. Nažalost, nemamo taj normalni izborni politički ciklus da pregovaramo, razgovaramo o programima, o idejama, da razgovaramo o viziji Srbije, da možda i mi prihvatimo neku kritiku od strane opozicije, da možda mi pogledamo, da vidimo gde nešto nije bilo dobro, da to popravljamo, jer svaka kritika, kao i u životu, dobronamerna kritika, pozitivnog i dobronamernog čoveka menja na bolje.

Nažalost, mi u Srbiji to nemamo i utoliko je posao koji obavlja i Aleksandar Vučić i Vlada Srbije i koji rade narodni poslanici ovde i svi funkcioneri vladajuće većine teži, jer sa druge strane nema onih koji su dobronamerni, nema onih koji su spremni da podrže dobru stvar i da kritikuju možda nešto što nije dobro ili zato što misle da može bolje ili imaju ideju da može bolje, već sa druge strane imamo protivnika, rekao bih, ne političkog protivnika, nego pravog neprijatelja i protivnika koji želi da sruši ovu zemlju, koji želi da sruši Srbiju u pravom smislu te reči, koji želi da ponovo jaše na grbači građana Srbije, koji želi ponovo da stavi svoje ruke, prljave ruke, u džepove građana, koji je osetio da je kasa državna puna, da ima novca. E, sad, bi ti isti da se vrate i da ponovo jašu na svemu onome što je Srbija i srpski narod uradio u prethodnih desetak godina.

Sve naporne i sve teške reforme koje su sprovedene, svi putevi koji su izgrađeni, svih preko 300 fabrika, svih ovih stotine hiljada novih radnih mesta koje su otvoreni u prethodnoj deceniji, neko hoće da vrati nazad na ono stanje kakvo je bilo do 2012. godine.

Često i u Beogradu čujemo da ukoliko oni, a ja kažem ne daj Bože, dođu na vlast ponovo u gradu Beogradu da će sve vratiti na ono kako je bilo do odlaska Dragana Đilasa sa mesta gradonačelnika, odnosno kradonačelnika Beograda. On nikada nije bio gradonačelnik, gradonačelnik brine o svom gradu, brine o potrebama građana. On je bio kradonačelnik zato što je samo krao, otimao i pljačkao građane Beograda, pa i od onih iz kruga dvojke koji se pozivaju na to da jedva čekaju da se on vrati sa nekakvim, kako oni kažu ekipama, oni nemaju stručnjake nego imaju ekipe, imaju timove za pljačku i za otimačinu, timove koji će ponovo da dođu i da ruše u Beogradu, da uništavaju, da razgrađuju ono što je izgrađeno i sagrađeno u prethodnim godinama.

Građani Srbije, nije to bilo lako izgraditi. Trebalo je stisnuti se, imati petlju, sprovesti teške reforme, bolne, one koje nisu popularne, one koje se ne dopadaju ljudima u tom momentu dok ih sprovodite, ali zato se rezultat građanima uvek dopadne, jer to znači više novca za njih, to znači bolje zdravstvo, bolje školstvo, to znači bezbedniju zemlju, sigurniju budućnost za svakog čoveka koji u njoj živi.

To je rezultat reformi koje je sproveo Aleksandar Vučić, hrabar državnik u Srbiji, rekao bih možda najbolji i najveći državnik koga Srbija ima u njenoj modernoj istoriji. Najveći je zato što je imao hrabrost da se jedini u prethodnih 30 godina istinski suprotstavi mafiji i kriminalu i kada to uradite, kada iz sve snage objavite rat kriminalcima postanete meta, i to ne samo meta tajkuna, ne meta plaćenih tabloida, portala i svih ostalih koji jedva dočekaju da ospu paljbu po državniku kakav je Vučić, već postanete zaista meta prave mafije, one koja živi za to da vam skine glavu.

Šta bi za Srbiju to značilo ne treba ni da govorim? Za Srbiju to da Aleksandar Vučića nema na mestu predsednika Republike bi značilo povratak u najgore vreme ove države. U vreme kada Srbija možda čak država više nije ni bila, kada je Srbija samo ispunjavala ono što joj se na tacni isporuči da mora da sprovede, kada je Srbija ispunjavala i radila za tuđe interese ne za svoje, kada je Srbija radeći za tuđi interes zapravo radila za interese nekih drugih naroda, drugih država.

Danas toga više u Srbiji nema. Danas imamo predsednika Republike koji ne ispunjava zahteve, ne ispunjava direktive koje bi neko voleo i želeo, već koji ispunjava želje svog naroda, a pre svega tu želju da se u ovoj zemlji živi bolje i to se vidi i kroz standard, to se vidi i kroz rast koji smo ostvarili, samo u prethodnoj godini 7,5%. U ovoj godini očekujemo i 4,5%. Ja verujem i više od 4,5%. To se vidi i kroz tih 300 fabrika koje sam pomenuo, kroz stotine kilometara autoputeva, kroz 10 autoputeva i druge brze saobraćajnice koje radimo, ukupno 12.

To se vidi i kroz to da nekada nismo imali železnicu, pa su oni rekli da sam ja lud i blesav, jer sam rekao da železnicu nismo u to vreme imali. Ja ne znam da li železnica kada vam voz ide 30 na sat, kada kasni nekoliko sati? Da li je to železnica kada imate u modernom svetu vozove koji idu 200-300 na sat? To sigurno nije bila železnica.

Imali su oni vremena da brinu i o železničkoj stanici, da brinu i o vozovima, ali su njihovi vozovi prošli i otišli i nikada se više vratiti neće, zato što taj vozni red građani Srbije uređuju. Sada kada se pitaju građani Srbije i kada se pita najveći među nama i kada se pita Aleksandar Vučić, mafija neće biti više na vlasti u Srbiji, ni oni koji navijaju za mafiju, ni oni koji pomažu mafiju, ni oni koji sa njima imaju zajedničke poslove i dilove. Neće uspeti ni da sklone predsednika Srbije, Aleksandra Vučića, neće uspeti da sruše Srbiju, neće uspeti da je vrate u najmračnije doba koje pamtimo u Srbiji od 2000. godine do 2012. godine kada su se razni smenjivali, ali u suštini jedna te ista žuta priča je vladala 12 godina.

Neće moći sad ni da nas zavaraju, ja ne znam koga bi mogli iole normalnog u Srbiji da prevare sa pričom kad Đilas izađe i kandiduje nekoga i kaže ko tu može da dobije na izborima, ko ima najmanje negativnih poena. Kad ti predlažeš, taj ima ubedljivo najgore poene, svaki koga ti predložiš. Onaj iza koga ti stojiš, kao najveća lopuža u ovoj zemlji, sa 619 miliona ukradenih, sigurna ta osoba nema nikakvog morala i časti u sebi ako je dozvolila da najveći lopov u Srbiji predlaže za bilo kakvu funkciju.

Nema ni morala ni časti u sebi ni ona osoba koja je pristala da je Marinika Tepić, koja smatra da je srpski narod genocidni narod, onaj ko pristane da bude na toj listi, taj nema ni morala ni časti i taj sigurno nije pošten i taj sigurno nema dobre namere, pa se prevario da slučajno bude na tim listama i bude kandidat te i takve koalicije koja Srbiju želi da označi kao genocidnu državu.

To znate šta bi za Srbiju značilo. To bi bio kraj za ovu zemlju. Bilo bi obesmišljeno dalje bilo kakvo bavljenje politikom u Srbiji kada biste imali vlast koja bi rekla – da, Srbi su počinili genocid, država Srbija je u tome učestvovala. To bi bio kraj za sve nas. Nikakve budućnosti ni za koga u ovoj zemlji ne bi bilo.

Njima to nije ni bitno. Oni sve gledaju kratkoročno, pa su zato oročili sebe na šest meseci. Eto, imaćemo rok šest meseci, građani Srbije, da vam pokažemo šta umemo. Videli smo za 12 godina. Sada bi sa toliko iskustva koje imaju, pljačkaškog iskustva, za šest meseci još više, brže i jače opljačkali ovu zemlju. To je ono što građani Srbije 3. aprila nikako ne smeju da dozvole da se desi.

Takođe, vidite i njihove namere prema državi u kojoj žive i prema narodu, kada najavljuju krvave sukobe, kada najavljuju ponovo paljenje Beograda, kada najavljuju ponovo da će da ruše, da uništavaju. Oni to najavljuju za 3. april, nakon zatvaranja biračkih mesta. Oni unapred kažu – mi smo pobedili na izborima. Oni žele haos na ulicama zato što znaju da na izborima ne mogu da dobiju glasove građana Srbije. To je potpuno jasno.

Šta će vam agresija? Čemu bilo kakva najava bilo kakvih sukoba, bilo kakve pretnje, ako imate iole šanse da pobedite na izborima? I ko može da pobedi na izborima kada ima kandidate kakve oni imaju? Pogledajte ovog nesrećnog Ponoša. On je nesrećan za građane Srbije, a za sebe je veoma srećan, jer čuli smo kakve je sve nekretnine stekao i na Vračaru i ko zna šta će mu još sve otkriti u narednom periodu o tome šta je sve i kako steka, jer sigurno nije Vojska uništavana besplatno. Sve je to imalo cenu. Sigurno nije onaj koji je imao hrvatsku putovnicu i vodio srpsku Vojsku, nije slučajno uništavao tu Vojsku. Nije to radio iz ljubavi, nego iz ljubavi prema novcu.

S druge strane, imate kandidata za gradonačelnika Beograda koji sam kaže – ja nemam pojma kako treba da se vodi grad, ali znam da ću da postavim stručne ljude koji će ovaj grad da vaskrsnu. Kako ako o nečemu nemaš pojma da vodiš, znaš da izabereš stručne ljude koji će to da vode? Zna se ko će njemu da izabere i ko bi njemu izabrao. Oni već kažu i govore – mi ćemo da predložimo nesrećnom pijanom Jankoviću ekipu koja će da vodi, a on će da kaže šta misli.

On više čovek nije u situaciji da kaže šta misli objektivno iz mnogo razloga, jer neko ko kaže – moram da se konsultujem sa lekarom da li ću da se prihvatim neke kandidature. Sam je rekao nije stručan, zdravstveno nije u stanju. Mnogo ima razloga koji govore, a moralu i da ne pričamo. Ako dozvoliš da Đilas i Marinika budu tvoji mentori, onda si duplo nesrećan.

Kada imate Mariniku Tepić kojoj se priviđaju kokoške, dileri u Moroviću i sve ostalo, koja Srbiju hoće da proglasi genocidnom, rekao sam, to je nosilac parlamentarne liste. Zamislite Skupštinu u kojoj imate osobu koja je šef, kandidat za premijera ili uopšte da se takva opština i u Skupštini nađe da bude šef bilo kakve poslaničke grupe u parlamentu Republike Srbije, koja smatra da je ova država genocidna. Da li bi se to i u jednom parlamentu Evrope desilo da takva lista može cenzus da pređe? Postoje ekstremisti svuda. Nisam ja naivan da nema ekstremista u Evropi ili na svetu koji imaju razne sumanute ideje. Sa sumanutim idejama ne možete da dobijete dovoljan broj glasova da se nađete u tako visokom domu kao što je Narodna skupština.

To je ono, ja se nadam da će sve ono što oni čine, sve ono što oni rade da se svede na nivo njihove prljave mašte, da maštom neće uspeti da urade ono što hoće, to je da sruše Srbiju, a neće zato što građani Srbije stoje i iza Aleksandra Vučića i iza politike koju on vodi i koji će znati da sačuvaju i svog predsednika i svoju državu. Živela Srbija!

Hvala.

Reč ima Veroljub Arsić.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao što reče moj uvaženi kolega, Srbislav Filipović, ova sednica je neposredno pred raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora, redovnih predsedničkih izbora, beogradskih izbora. Juče smo imali jedan zakon kojim su vladajuće stranke sebe bukvalno razvlastile u izbornom procesu. Danas imamo u raspravi određene zakone koji su vezani za investicije i izvore finansiranja tih investicija.

Naravno, kao i pred svake izbore, mnoge teme se otvaraju. Mnoge teme su odjednom postale bitne i bivši režim na svaki mogući način pokušava da ili uveliča svoje rezultate dok je bio na vlasti ili da umanji rezultate sadašnje vlasti, rezultate koje ima SNS i predsednik Republike Srbije, predsednik SNS, Aleksandar Vučić.

To je sve legitimno, ali ja mogu da kažem da je zaista vrhunski bezobrazluk ono što se radi. Retko u svojoj političkoj karijeri sam video takve bezobzirne neistine koje su iznošene i kada su u pitanju rezultati koje Republika Srbija ima nekoliko godina unazad.

Naravno, danas raspravljamo opet o putnoj infrastrukturi, o finansiranju koridora po Srbiji. Deset i više auto-puteva se pravi u ovom trenutku i uvek će da se postavi pitanje, odnosno bivši režim postavlja pitanje – a šta će nama putevi? Tamo gde nema puteva, nema ni života. Nema ni razvoja nema ni prosperiteta, a na kraju nema ni ljudi.

Dokle je Srbija uznapredovala kao država koja može da finansira izgradnju svoje saobraćajne infrastrukture govori i činjenica da evo započet je jedan projekat izgradnje brzog puta od naplatne rampe u Požarevcu do opštine Golubac. Proći će brzi put i pored Požarevca i pored Velikog Gradišta. Golubac koji znaju samo po Golubačkoj tvrđavi, jedna velika većina naših građana, ali možete da zamislite da jedna od, po broju stanovnika, najmanjih opština na teritoriji Republike Srbije, jedva da ima 10.000 stanovnika, dobija brzi put. Put koji je za tu malu opštinu, za te ljude tamo, znači život. Cena takvog jednog puta je negde oko 300 miliona evra, nešto oko 70 kilometara je ta deonica.

Sad, možete da zamislite kako se bivši režim ophodio prema regionima i ravnomernom regionalnom razvoju.

Koliko je koštao "Most na Adi"? Više od dva brza puta naplatna rampa Požarevac-Golubac.

U našoj javnosti često se, valjda opet u toj želji da se rezultati umanje ili prikažu, na pogrešan način stalno govori o nekakvoj "beogradizaciji". Zato nas napadaju oni koji su Beograd isključivo koristili za svoje lično bogaćenje. Više mojih kolega je govorilo o tih 600 i nešto miliona evra koliko je Đilas pokrao dok je bio gradonačelnik grada Beograda.

Prirodno je da jedan veliki broj građana želi iz unutrašnjosti da pređe u Beograd, zato što Beograd kao metropola, kao glavni grad, pruža veće šanse na određeni uspeh. A šta opet radi SNS i Aleksandar Vučić? Kroz izgradnju saobraćajne infrastrukture pokušava da čitavoj Srbiji, svim regionima u Srbiji, svim građanima Srbije, pruži mogućnost izbora, da ne moraju da ostavljaju svoja imanja, dolaze u Beograd ili veće centre ili, čak, štaviše, da idu na zapad, u pečalbu ili privremeni rad sa koga se obično nikad više ne vrate.

Ako jedna takva opština kao što je Golubac dobija takav jedan put, mogu da zamislim samo šta je u ostatku Srbije, kako se gradi i kako se Srbija saobraćajno povezuje i omogućava tim stanovnicima da pronađu posao, ostvare svoje ambicije, ostvare svoje ciljeve i na kraju, ono što je najvažnije, ostanu tu gde su sada.

Druga tema koja se stalno otvara u javnosti, po meni, prilično nezasluženo, vezana je za zaštitu životne sredine. Imamo stalno neke primere kako se govori kako režim Aleksandra Vučića ništa nije uradio po pitanju zaštite životne sredine, kako bi oni to da su na vlasti uradili mnogo bolje, kako bi Beograd bio maltene ekološka oaza, zeleni grad, itd. Samo postavljam jedno prosto pitanje - a zašto to niste uradili dok ste bili na vlasti? Ko vam je to branio? Šta vas je u tome sprečavalo? Ili je bilo važnije, naravno, da se ukrade 600 miliona evra? Izgleda da je to bio primarni cilj bivšeg režima.

Nije tačno da se ništa ne radi po pitanju zaštite životne sredine. Samo u toku protekle godine imali smo nekoliko primera da je veliki broj nehigijenskih i divljih deponija zatvoren, da je očišćen, da je izgrađen veliki broj sanitarnih deponija, da sa današnjim zakonima omogućavamo finansiranje pogona za prečišćavanje otpadnih voda. Naše lokalne samouprave u najvećem broju slučajeva to ne mogu same, bez pomoći Republike.

Isto tako, rešava se i čvrsti komunalni otpad, opet ovim zakonima. I nisu to teme koje su bile iznuđene od bivšeg režima, nego je to planski rađeno, da ima svoj cilj, da opravdava sredstva i da nije u svrhu izborne kampanje.

Međutim, moram da kažem da sada trenutno jedna aktuelna tema jeste inflacija koja postoji na teritoriji Republike Srbije. Opet se pokušava da se ta inflacija prikaže da je mnogo veća i mnogo gora nego što jeste, a ja opet moram da pitam građane Republike Srbije - da li je poskupela električna energija? Nije. Da li je poskupelo grejanje? Nije. Da li je poskupeo gas? Nije. Da li je država stavila pod kontrolu i zaustavila rast cena životnih namirnica? Jeste. Pa, o kakvoj to katastrofalnoj inflaciji govore ovi iz bivšeg režima?

Našli su onog veselka od Šoškića, nesretnog guvernera, jednu marionetu koja je bila za vreme bivšeg režima, da on sad napada rezultate i monetarne i fiskalne politike i inflacije. Znate šta? To što on govori, po meni, ne priliči jednom bivšem guverneru Narodne banke Srbije. Meni više liči na jednu najobičniju babu narikaču, a u nekim etapama njegovih diskusija meni čak više liči na Mister Bina iz engleskih humorističkih serija. On napada sve što god stigne.

Hajde da vidimo kakvi su rezultati Mister Bina zvanog Šoškić, dok je bio guverner Narodne banke Srbije. Na dužnost je stupio 2010. godine. Mnogi građani ne znaju, ali najvažniji posao centralne banke jeste kontrola inflacije i predviđanje u kojim će inflatornim tokovima da se kreće privreda. Godine 2010. inflacija je, za vreme čuvenog Mister Bina Šoškića bila 8,6%. Godine 2011, pazite, pun kapacitet guvernera Narodne banke, cela godina iza njega stoji, inflacija je bila 11%. Godine 2012. inflacija je bila 8%. To su rezultati guvernera Mister Bina Šoškića.

Ako pogledamo neke druge njegove rezultate, odnosno rezultate vlasti od koje je on izabran, možemo da vidimo da je 2010. godine broj zaposlenih u Srbiji bio 2.396.000 a 2011. godine 2.253.000. Da li onih 11% inflacije ima veze sa 140 i nešto hiljada novonezaposlenih ili gubitka radnih mesta? Svakako da ima. Godine 2012. taj broj je bio 2.228.000, da bi posle samo jedne godine vlasti SNS broj zaposlenih u Srbiji skočio na 2.310.000. Neka nam objasni bivši guverner Mister Bin Šoškić kako to da je za vreme njegove vlasti i njegovog vođenja monetarne politike toliki broj ljudi u Srbiji ostao bez posla i tolika inflacija bila, koja je znači za dve godine blizu 20%?

Možemo i neke druge podatke da iznosimo za vreme rada guvernera Šoškića. Recimo, direktne investicije u 2010. godini su bile milijardu 278 miliona. U 2011. godini tri milijarde 544. Neko bi pomislio, pa vidite, to je super, tri i po milijarde direktnih stranih investicija, kada ne bi znao šta se iza tog iznosa krije, a to je dve milijarde evra za koje je Mišković prodao Delezu "Maksi". Znači, prave, direktne strane investicije za 2011. godinu bile su negde oko milijardu i po evra.

Uvek ćemo takvim tezama da se koristimo i da ih zamenjujemo, da bismo pokazali kako je bivši režim bio bolji od vlasti koju predvodi Aleksandar Vučić.

Možemo da se vratimo i broju zaposlenih. Po našem Zavodu za statistiku, u 2020. godini broj zaposlenih lica je bio 2.894.800, dok je 2012. godine, kada su oni prestali da vrše vlast, bio 2.228.000. Znači, razlika je 670 hiljada, odnosno čak i više nego 2008. godine za 70 hiljada zaposlenih, kada je bivši režim preuzeo vlast na teritoriji Republike Srbije.

U svojim jako smešnim tezama gospodin Šoškić tvrdi da je za rast naših deviznih rezervi kriva Evropska centralna banka.

Nije to zasluga. To što se naše devizne rezerve uvećavaju, nije zasluga politika koje se sprovode na teritorije Republike Srbije, nego, eto, Evropska centralna banka je štampala novac, pa je deo tog novca završio i u Srbiji. Samo, pri tome, izbegava da kaže da Republika Srbija nije imala nijedan način da dođe do te primarne emisije Evropske centralne banke i da su jedine zemlje koje su dobijale taj novac, bile prezadužene zemlje u evro zoni za otplatu postojećih kredita i da taj novac moraju da vrate Evropskoj centralnoj banci. Znači, nije to klasična, primarna emisija kakvu je sprovodio gospodin Šoškić.

On kaže da su rezultati ove inflacije, jeste da je inflacija uvezena, ali i on je imao te 2010. i 2011. godine uvezenu inflaciju, samo moram da pitam kakvu? Zemlje EU i Evro zone su se tada mučile da podstaknu inflaciju. Nije bilo inflacije, ali je u Srbiji i te kako bilo. Znate zašto je bilo inflacije u Srbiji? Zbog pada vrednosti dinara, jer svaki privrednik, svako u nizu je uračunavao u cenu svog proizvoda i usluge i kursne razlike koje mogu da nastupe u svakom trenutku.

Znači, za jedan ozbiljan pad BDP-a i jedan ozbiljan pad zaposlenih u Srbiji, naravno, snosi odgovornost Centralna banka iz tog vremena i njen guverner, Šoškić.

Moram da podsetim građane Srbije, 2010. godine inflacija je bila 8,6%, 2011. godine 11%. Red bi bio ako bi gospodin Šoškić bio iskren prema građanima Srbije da kaže da je štampao dinare, da je zato postojala inflacija, da je zato postojao nestabilan dinar i da je to radio iz razloga da se isplate plate u javnom sektoru i da se isplate penzije, a kroz inflaciju i gubitak vrednosti dinara u odnosu na evro, sve to što je povećavano gubilo je vrednost pre nego što je došlo do tih ljudi kojima je to bilo namenjeno. E time se služi bivši režim.

Ako pogledate te društvene mreže i portale koje finansira i dobrim delom politike sprovodi Dragan Đilas, naići ćete na jednu zaista frapantnu tvrdnju. Baš me interesuje, tu je kolega iz stranke penzionera.

Pošto su svesni da na predstojećim izborima ne mogu da naprave rezultat kakav oni priželjkuju i očekuju i da neće doći na vlast i ponovo se dočepati državne kase, predlažu da osim onog ustavnog minimuma da neko izađe na izbore, a to je da bude pravno sposoban, sa navršenih 18 godina, da se odredi i maksimalan broj godina da bi građanin mogao da izađe na izbore, jer su, navodno, građani koji imaju puno godina, kako to ide u onoj seriji, vanustavna kategorija, pa im treba zabraniti pravo glasa, valjda i pravo života, da bi, eto, onda oni, možda, nešto popravili svoj rezultat na izborima. Treba da ih je sramota.

Treba da ih je sramota, jer očigledno oni ne cene to što građani misle. Njima nije važna ocena koju će građani da daju i nama koji sada vršimo vlast i njima koji su vršili vlast. Njima nisu ni važni rezultati koje oni imaju. Nisu njima važni ni rezultati koje mi imamo. Njima nije važna ni Srbija, već isključivo jedna gola borba da se dočepaju fotelja, ali ne fotelja zbog njihove udobnosti, ne fotelja zbog odgovornosti prema građanima i prema državi, nego fotelja da bi nastavili tamo gde su stali 2012. godine, a to je da ponovo budu još bogatiji, da „Telekom“ prodaju Šolaku. Kad je već kupio fudbalski klub, šta je za njega tek jedan „Telekom“, da oni budu još bogatiji. Građani Srbije da budu još siromašniji. Što ih više ode iz Srbije u inostranstvo njima lakše, manje brige, dovešće neke druge sa strane, ako budu hteli da dođu, naravno, a ako ne, sve će ovo biti njihovo i oni će biti neprikosnoveni vladari.

Od te želje ne prezaju ni od čega, od toga da su vređali porodicu predsednika Srbije, sad kažu da nisu, kao da mi imamo amneziju i gubitak pamćenja, dok prizivaju nasilno preuzimanje vlasti, pa čak i ne samo paljenje Skupštine, kao što su to radili 2000. godine, već i ako treba snajperskom puškom.

Setite se samo onih naslovnih stranica određenih nedeljnih novina, „Nina“, itd. gde je snajper uperen predsedniku u grudi. Sve se to dešavalo, ne pričam ja nikakve hipoteze, nikakve teorije. Ovo je zaista bilo u Srbiji. Ovo se zaista dešavalo u Srbiji sada kažu nije to ništa. Nije ništa zato što priželjkuju rezultat da bude pozitivan. I baš me vrlo interesuje ko će im opet biti kriv tog 3. aprila kada budu počeli da stižu rezultati sa biračkih mesta. Da li će biti krivi oni, da li će im biti kriv Aleksandar Vučić i diktatura koju on sprovodi, kako to oni kažu ili će biti krivi oni sami.

Mislim da građani na izborima svakome od nas daju ocenu, svakoj političkoj stranci, svakom političkom učesniku i sa tom ocenom moramo da se pomirimo i da je prihvatimo. Tako razmišljamo mi koji želimo ozbiljno da se bavimo politikom. Ako nam se ne sviđa rezultat da vidimo gde smo pogrešili i da li je možda greška u nama. Oni koji nasilno žele da preuzimaju vlast, uvek grešku vide u nekom drugom da bi nasilje koje treba da nastupi, opravdali.

Potpuno sam siguran da će građani 3. aprila glasati za produžetak reformi koje sprovodi predsednik Srbije, Aleksandar Vučić i da mogu građani Srbije da budu potpuno mirni, nećemo dozvoliti da se njihova izborna volja menja nasilnim putem.

Hvala gospodine Arsiću.
Reč ima Adam Šukalo.

Zahvaljujem gospodine Orliću.

Poštovani ministre, uvažene kolege i koleginice narodni poslanici, poštovani građani Srbije, čast i zadovoljstvo je imati priliku posle uvaženih kolega govoriti na dosta tema koje su se u proteklom vremenskom periodu desile, a čast i zadovoljstvo je govoriti i o današnjim tačkama dnevnog reda koji imamo u današnjem sazivu.

Zato što mi svi zajedno u ovom sazivu i na današnjoj sednici učestvujemo u stvaranju nečeg velikog, nečeg što je važno za rešavanje višedecenijskih problema koji postoje u Srbiji i nije to kako neki vole da kažu, nekim medijima, nekim političkim krugovima, dužničko ropstvo ili ono što pokušavaju negativno da izvuku iz svih procesa koji i ovaj saziv, a i Vlada Republike Srbije i sva javna preduzeća koja će sprovoditi same ugovore, sporazume i na zadovoljstvo građana Republike Srbije, sutra praviti brze puteve, autoputeve, brze vozove, brži internet u Srbiji, rešavati višedecenijske probleme koji se tiču nagomilanog otpada, divljih deponija po Srbiji i svim drugim zahtevima koje možemo da čujemo u kompletnom spektru političke i društvene scene u Republici Srbiji, bez obzira da li se to nalazi na prostoru opozicionom ili vladajućem.

Svi mi želimo iste stvari i pronalazimo načine kako da rešimo određene probleme, s tim što ova vlast, ova skupštinska većina, ovaj saziv brže, efikasnije, neopterećena nekim suvišnim raspravama ovde u parlamentu može da bude podrška takvim projektima.

Mi ćemo ostaviti iza sebe izgrađene kilometre i kilometre autoputeva, brzih cesta, brzih železnica, infrastrukturnih radova koji nikada u Srbiji nisu bili pokrenuti. To je rezultat, materijalni rezultat jedne vlasti, jednog perioda, pa, i svih skupštinskih saziva koji su učestvovali u takvoj podršci od promena koje se su se desile 2012. godine do danas.

Ako je nekome teško, evo, daću jednu malu komparaciju, s obzirom da imamo te dežurne kritičare koji po nekoj svojoj agendi, po svojim obavezama koje imaju prema svojim finansijerima, recimo, napadaju Narodnu Republiku Kinu i naše aranžmane koje imamo sa njihovom državnom bankom "Eksim" bankom, aranžmane koji su izuzetno povoljni za Srbiju, zato što je spoljnopolitička agenda, da kažem, zapadnih centara moći i onih koji favorizuju tu političku grupaciju da urade sve što je loše za Narodnu Republiku Kinu, koja je jedan od naših strateških partnera u našoj spoljnopolitičkoj agendi, koja je mnogo toga dobrog donela Republici Srbiji, sigurno i kompanijama koje predstavljaju firme iz Narodne Republike Kine i sve druge firme naravno.

Ako im treba neka druga komparacija ne moraju da idu daleko, neka odu u Republiku Hrvatsku, recimo, pa neka analiziraju kako, pod kojim uslovima i koliko se Republika Hrvatska zadužila za izgradnju svoje mreže autoputeva. Neka analiziraju kako je to Srbija uradila, onda će doći do vrlo jednostavne formulacije da smo mi u izuzetno povoljnijem i kratkoročnom i u dugoročnom periodu. Ono što je izuzetno važno reći da mi ne ostavljamo dugove. To jeste jedan kreditni aranžman, a mi ostavljamo puteve u kojima će naši ljudi danas u Srbiji, njihova deca, sutra njihova unučad, to da koriste na njihovo zadovoljstvo u smislu boljeg i kvalitetnijeg života. To je razlog zašto mi ovo radimo, a ne da bi mi bilo koga oštetili, ili da bi doveli Srbiju, ne daj Bože, u dužničko ropstvo. To je ključna stvar.

S obzirom da njima sve smeta, važno je istaći da ovo što sam malopre rekao, da im pre svega smeta to, evo, i predsednik Vučić ide ponovo u Kinu, izgradio je odlične odnose, i koliko je to važno za svaku poziciju i za spoljnopolitičku i za poziciju statusa KiM u sastavu Republike Srbije. Oni koji to ne razumeju, koji to ne vrednuju, ne znaju ništa o politici i njima ni Srbija, ni KiM, ili moja Republika Srpska, ništa ne znače. Oni se obraćaju onima kojima to takođe, ništa ne znači i mi nemamo ništa protiv u tom kontekstu.

Njima sve smeta, ja kako mogu da vidim, smeta im danas i što je predsednik Republike Srbije primio našeg Srbina Novaka Đokovića, najboljeg tenisera svih vremena, i to im smeta. Do pre mesec dana su ga glorifikovali, a kada se sastane sa svojim predsednikom, koji je stao uz njega kada je bilo najteže i svakodnevnoj komunikaciji, i kada razgovaraju o razvojnim projektima, o podršci za nove turnire u Republici Srbiji. Oni spominju neke stvari koje se tiču terena na „25. Maju“. To što smo mi podržali Novaka Đokovića, njegovu organizaciju, to je toliko malo koliko je on dao za Srbiju.

Šta su oni dali za Srbiju? Tamo gde su oni Srbiju predstavljali, to je ostavljalo samo jad, čemer i beda, poniženje, na način kako su oni predstavljali. Novak Đoković kako predstavlja Srbiju, Aleksandar Vučić kako predstavlja Srbiju, o tome priča sav svet koji vrednuje one stvari koje se mogu u razvojnom smislu karakterisati.

Možda je najbolje da pogledate neke nedeljnike Švajcarske, koji su u proteklih mesec dana govorili i pisali, koji su jako neutralni, politički obojeni recimo u smislu vladajuće, nemaju nikakve veze sa Srbijom u smislu bilo kakvih aranžmana spoljno-političkih, finansijskih da nešto oni rade ovde. Govorili su o čudu koje se dešava na zapadnom Balkanu, o razvoju Srbije, govorili su jako dobro o Aleksandru Vučiću. Niko taj tekst nije naručio u tim nedeljnicima, kao što oni naručuju u svojim nedeljnicima koji su u njihovom vlasništvu.

Kao što vidimo, njima sve smeta i svaki dan više nemaju tema, recikliraju ih itd, ali kao što smo mogli juče da vidimo njima sada smetaju novi, bolji izborni uslovi koje su oni tražili, pa se čude sinoć u informativnim emisijama zašto ovaj saziv parlamenta menja izborne uslove. Mislim, to je stvarno, ne znam kako bih to licemerje mogao da nazovem. Znači, oni tražili, pregovarali, vukli ove za rukav iz Evrope, ovde protestvovali na različite načine.

Mi njima ispunimo sve ono što žele, dobiju to i onda pitaju - zašto mi menjamo regulativu? Da bi vama pomogli. Ja da se pitam, ja ne bi dozvolio nikad, evo, ima ta grupacija, juče je predstavljala te svoje kandidate, koliko sam video ima deset stranaka. Za tih deset stranaka je cenzus 3%, nije za svaku stranku po 3%, već za tih stranaka i oni se skupe. Teško je, razumite, 3% je velika ipak cifra, to je velika podrška, to je ogroman broj ljudi koji treba da zaokruži vašu političku grupaciju, pa i desetak partija u redu sa te strane da se osigurate i da budete sigurni da ćete.. Nisam ni malo sarkastičan, to je prosto jedan strateški potez koji treba podržati, ali bi bilo potpuno u redu da se i nama zahvale i svim narodnim poslanicima koji će sutra da glasaju i onima koji su bili u prošlom sazivu, koji su im to omogućili.

Ali, licemerno je da vi napadate ono što ste tražili. Imam komparativnu analizu, nemam ovde vremena da je čitam, kakvo je izborno zakonodavstvo u regionu. Ni jedno za opoziciju nije povoljno, ni blizu, kao što je sada u Republici Srbiji. Jel malo? Pa ne znam šta, još da mi idemo da radimo za vas kampanju, da glasamo za vas, pa da vi imate više glasova. Još je to samo preostalo.

Svaki dan vidimo da su na RTS-u. Imaće svoje članove u RIK-u, REM-u, gde god hoće, kontrolori. Samo treba da dobiju podršku građana Republike Srbije, očigledno da je to veliki problem. Često se žale na RTS, još više se žale na "Telekom". Uzmite daljinski, dragi gledaoci, pa prelistajte kanale od prvog do broja trideset, pa ćete videti da većina kanala ima uređivačku informativnu politiku takvu koja je ili neutralna ili protiv vladajuće garniture u Srbiji.

Sada kada bi nabrajao sve, da ne govorim ovaj njihov segment oko "SBB"-a, "Junajted medije", itd. To je neverovatno. Mislim, od novih medija, koje ja ne bi želeo ovde da nabrajam, sinoć sam gledao neke medije iz regiona koji toliko, dobili su pozicije sjajne, toliko loše govore ovde o vlasti i nalaze se u "Telekomovoj" ponudi. Prva vest sinoć na tim informativnim kanalima koji su se odjednom sada kao pečurke pojavljuju i u ponudi su "Telekoma", je priča predstavljanja nazovi ujedinjene neke opozicije u Srbiji koju predstavlja samo jedna grupacija i njihovog glorifikovanja. To je sve okej, i žale se.

Znači, mislim da oni imaju neki drugi problem. To je moje subjektivno mišljenje, a to je da ne znaju kako toliki taj prostor koji imaju da pokažu šta znaju i šta umeju, da ponude kvalitetan sadržaj, da ponude program, da kažu šta je rešenje, zbog čega su oni bolji, kako će oni to rešiti. Evo, juče na toj preskonferenciji Ponoš, Tepić, Janković nismo ništa čuli, jedva smo čuli da se može nekih par floskula izgovoriti, da ne govorim o lapsusima koji dovoljno govore o njima koliko poznaju Beograd i šta žele da kažu, pa se nekima priviđa groblje. Nama se priviđaju razvojni projekti i to je ono što je ključna stvar i mi od našeg predviđanja smo naše vizuelizacije pretvorili svaki naš projekat u realna, konkretna rešenja. Tražili smo finansijske konstrukcije i završavamo. Ono što obećavamo to i uradimo.

Još jednu stvar koju želim da kažem šta im smeta, koja je postala sada omiljena priča na društvenim mrežama, mislim da će to vrlo brzo da krene i u ovim informativnim emisijama njihovim, a to je prijavljivanje glasača iz BiH i Republike Srpske. Kažu, prijaviće se, ima onih koji kažu da će milion Srba iz Republike Srpske, ja bih voleo da toliko ima Srba u Republici Srpskoj, nažalost i tamo su posledice demografske izuzetno velike, da će glasati na izborima u Republici Srbiji.

Ima onih koji skromnije kažu da će to biti desetine hiljada, ali sada da iskoristim ovu govornicu pa da kažem samo jednu komparaciju, pa da pobijem svu tu vrstu, da kažem, lažne priče o kojoj se već uveliko priča nekoliko dana, da se neko lažno prijavljuje ovde, da se upumpavaju glasači iz BiH i Republike Srpske, i navodno, to je biračko telo SNS, i tu će se praviti neki dizbalans.

Molim vas, ista priča je bila na prošlim izborima 2020. godine, možemo kopirati te tekstove, kopi-pejst da napravimo. Znate li koji je ukupan broj glasača bio koji je glasao ne iz Republike Srpske, već iz Bosne i Hercegovine, iz ambasade i DKP mreže prošli put? Nešto preko četiri hiljade. Ako će četiri hiljade glasača iz Republike Srpske, iz Bosne i Hercegovine odlučiti predsedničke izbore, parlamentarne ili lokalne u bilo kojoj lokalnoj zajednici, onda to samo govori koliko su oni promašili temu, koliko se ne bave uopšte, koliko nisu pripremljeni u ovoj vrsti priče. Čak su sazivali neki pres-konferencije, pa sam čuo od, čini mi se, Tepićke da je rekla: „Iz Lopara se prijavilo 2.000 u Beogradu“. Pa gospođo draga, vi nikada niste bili u Loparama. Mislim, to je super kad tamo oni svi zajedno izađu, pa kad održe neke izbore, to je super izlaznost. Znači, molim vas, hajde da neke stvari ovde rešimo.

Moram da kažem jednu stvar koja im ne smeta uopšte. Smeta im što će sada nekoliko hiljada glasača, ja sam potpuno uveren, većinski podržati Aleksandra Vučića, zato što najpopularniji političar u Republici Srpskoj, srpski političar, od svih političara u regionu je Aleksandar Vučić. Znači, oni imaju te agencije, istražuju stalno i mogu to da vide. Možda će oni isto da nabodu koji glas, nije uopšte sporno, ali takvo je raspoloženje naroda, zato što raspoloženje našeg naroda u Republici Srpskoj ide u tom pravcu da vrednuje politiku nacionalnu Aleksandra Vučića i svu podršku koju je dao Republici Srpskoj, ako hoćete, i pomoć koja je pružena, koja nije beznačajna.

A šta im, recimo, ne smeta? Ne smeta im što u institucionalnom, u zakonodavnom okviru Republike Hrvatske svaki Hrvat iz Bosne i Hercegovine ima domovnicu Republike Hrvatske i uredno tamo pod kolonom u sektoru koji oni imaju vezan za dijasporu glasa na opštim parlamentarnim izborima u Republici Hrvatskoj. S tim nemaju nikakav problem. Znate kako, kad su oni bili ovde na vlasti do 2012. godine, uveli su neke takse za dvojna državljanstva, nije niko živ mogao da je dobije, sada je malo taj proces ubrzan. Iskreno, to je jako skromno.

Ne znam u čemu je problem. Nama ugovor o specijalnim paralelnim vezama to dozvoljava. U čemu je problem da svi oni koji žele, veliki broj građana Republike Srpske ima imovinu, pogotovo u Beogradu, Novom Sadu, u nekim drugim sredinama i naravno da žele da koriste i svoje pravo, ali ovde je reč o prijavljivanju glasača u DKP mreži, recimo, u ovom slučaju u Bosni i Hercegovini, koji je izuzetno komplikovan proces. Ja sam morao danas to da objasnim. Zašto? Zato što vi pored toga da ste dobili dvojno državljanstvo morate doći u Srbiju izvaditi lične dokumente, a onda da bi glasao u DKP mreži morate se i prijaviti.

Nema baš toliko entuzijasta, da kažem, koji su voljni da učestvuju u nekom izbornom procesu, a toliko pragova da bi prešli da bi došli do toga da ostvare samo to pravo. Ima ih sve više, ali nemojte te ljude da teramo i da šaljemo ovde neku vrstu priče da neki Bosanci dolaze u Srbiju da kroje izbornu volju. To je jako ružno, pogotovo kada govorite o Srbima iz Republike Srpske, jer se oni jako vređaju za tu vrstu priče, a s druge strane budite potpuno uvereni da nijedan častan Srbin, patriota iz Republike Srpske neće na izborima dati glas za Ponoša, zato što niko nije za NATO savez, niko nije za ovu drugosrbijansku Srbiju, u smislu te priče koja se gnuša svega što je nacionalno, i tu je problem.

Vi ste se obratili svom nekom biračkom telu, nemamo problem, mi ćemo i s tim ljudima pokušavati da iskomuniciramo, da možemo voditi jednu široku nacionalnu jedinstvenu politiku koja će sublimirati interese svih grupacija u Srbiji, ali ne možemo da idemo protiv nacionalnih interesa i to je ono što je ključ.

Vidim da su se u ovu kampanju, za kraj, uključili mnogo i već nije ni počela. Moram da kažem da sam iznenađen da crkvena lica velikodostojnici i vladike su se već uključili u ovu kampanju. Nikada u svom govoru nisam govorio o bilo kojem crkvenom velikodostojniku, o vladici ili časnom ocu itd. Ali sam zaista zaprepašćen, danas sam uzeo neke novine, vidim da vladika Grigorije se uključio u već u kampanju, vidim da on promoviše kandidata za Beograd, ovog Jankovića i kaže da je oduševljen njegovim programom. I sad taj magazin je danas izašao, a juče je bila pres-konferencija. Ovaj intervju je rađen pre nekoliko dana. Meni nije jasno kako je on znao koji program tog Jankovića, kad je on juče njega predstavljao prvi put. Čekajte, jesu li oni svi na vezi u ovoj vrsti priče ili svi zajedno predstavljaju tu vrstu priče?

Može li neko da mi objasni, ja sebi nisam mogao sam da objasnim. Evo, ja sam hrišćanskog opredeljenja, pravoslavac. Meni ovaj naslov u kojem se kaže: „Bole me sve rane Beograda. Možda je spas u Vladeti Jankoviću“, pa zar nije, čestiti vladika, spas u Isusu Hristu? Kakav Vladeta ili bilo ko drugi? Zar nije spas u Hristu, ako smo hrišćani, a ne u nekom Vladeti Jankoviću? Ovo je sramota. Vi delite verujući narod na političke grupacije. Vi morate predstavljati jedinstvo, kao što je predstavlja naš patrijarh.

U tom smislu, hoću da kažem da sam ponosan što sam bio deo ovog saziva, što smo podržavali Vladu Republike Srbije, predsednika Republike Srbije, da sve projekte u miru ovde mnogo brže uradimo i izglasamo, da bi i infrastrukturni radovi i sva ova zaduženja mogla efikasnije da se realizuju, a da bi zadovoljstvo građana Republike Srbije izgradnjom novih saobraćajnica, novih infrastrukturnih radova bilo što više, da bi njihov život bio što kvalitetniji, a da oni sutra na nekim izborima, pa ovog 3. aprila i nekad u budućnosti vrednuju nas upravo onoliko koliko smo mi doprineli nezavisnoj, suverenoj Republici Srbiji.

Zahvaljujem, gospodine Šukalo.
Reč ima Miloš Banđur.

Zahvaljujem, potpredsedniče Narodne skupštine.

Poštovani potpredsedniče Vlade Nedimoviću, koleginice i kolege, posebno mi je zadovoljstvo da danas diskutujemo o zakonima, odnosno sporazumima kojima se razvija i komunalna infrastruktura i ulaže u zaštitu životne sredine, putna, odnosno saobraćajna infrastruktura, ali i obrazovna infrastruktura.

Ovaj set zakona, odnosno sporazuma čije je potvrđivanje danas na dnevnom redu najbolje govori kojim putem ide Srbija i koliko nisu u pravu oni koji baš u ovim segmentima osporavaju naš napredak. Naravno, čini mi se da je najvažnije od svega postrojenje za kanalisanje i prečišćavanje otpadnih voda u Beogradu.

Beograd je naš najveći grad i izlivanje fekalija u Savu i Dunav izuzetno ugrožava i zdravlje građana i životnu sredinu. Ovaj projekat vredan 220 miliona evra podeljen je u dve faze, od kojih prva vredi 204 miliona evra. Sredstva iz prve faze biće uložena u nedostajuću kanalizacionu i kolektorsku infrastrukturu, crpne i punktne stanice za prepumpavanje otpadnih voda. Sredstva namenjena za drugu fazu biće iskorišćena za primarnu i sekundarnu filtraciju, kako bi te vode kasnije mogle da se ispuste u recipijente Savu i Dunav, odnosno u reke u koje treba da idu potpuno prečišćene. Naravno, ovaj kredit se uzima kod kineske državne banke, koja to daje pod standardno povoljnim uslovima.

Kada su u pitanju otpadne vode, odnosno uređenje kanalizacije i prečišćavanje otpadnih voda, mi smo u budžetu za 2022. godinu imali jednu stavku „Čista Srbija“, gde se kaže – dozvoljeno je zaduživanje od 650 miliona evra za upravljanje čvrstim komunalnim otpadom i kanalisanje i prečišćavanje otpadnih voda. Upravo sa te pozicije, odnosno iz tog projekta je potprojekat koji će biti urađen u 11 lokalnih samouprava u Srbiji, gde će biti u potpunosti urađena kanalizaciona mreža i postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda. To su, doduše, manje lokalne samouprave, odnosno srednje veličine, ali iznos je isti, da ne buni, radi se isto o 204 miliona evra, kao i u prethodnom slučaju za prvu fazu projekta u Beogradu.

Inače, iz ovog projekta „čista Srbija“ finansiraće se i upravljanje čvrstim komunalnim otpadom.

Kod Francuske razvojne banke i kod Evropske banke za obnovu i razvoj zadužujemo se po 75 miliona evra za projekte regulisanja ili upravljanja čvrstim komunalnim otpadom u osma lokalnih samouprava u Srbiji. Četiri lokalne samouprave biće zbrinute iz zajma kod Francuske razvojne agencije. Druge četiri iz kredita kod Evropske banke za obnovu i razvoj.

Tu se radi o sledećem. O zbrinjavanju čvrstog komunalnog otpada na jedan potpuno ekološki prihvatljiv, i ja bih rekao najmoderniji način, kako se to danas radi u Evropi.

Najpre, u tim lokalnim samoupravama biće razvijena primarna selekcija otpada. Zatim će otpad biti odvojeno sakupljan. Mi u Nišu već u polovini grada imamo taj sistem. Znači, dve kante, jednu za reciklabilni, drugu za onaj biorazgradivi otpad. Reciklabilni otpad ide u reciklažni centar koji treba da bude napravljen, ili koji će biti napravljen u svim tim samoupravama, a biorazgradivi ide na deponiju gde se … itd. vrši izvlačenje biogasova ili svega onoga što može da bude energetska komponenta. Ostatak ide na deponiju koja je sanitarna, što znači da postoji određena izolacija u zemljištu. Tako da taj otpad, onaj krajnji ostatak koji se deponuje ne ugrožava zemljište, podzemne vode, i uopšte životnu sredinu.

To je metoda koja je od svih metoda za tretman otpada, najprihvatljivija sa ekološke strane, najpopularnija danas u Evropi, ujedno i najjeftinija, najjednostavnija, zato što se jedan deo otpada koristi za ponovnu upotrebu, to je onaj reciklabilni ili kod nas u Nišu otpad iz plave kante, a iz ovog drugog biorazgradivog se dobija energija, ne spaljuje se sve u spalionicama, ne sagoreva plastika, ne sagorevaju neki drugi elementi koji daju gasove koji mogu biti štetni po životnu sredinu.

Ova dva zajma od po 75 miliona evra kod dve institucije rešiće problem u osam regionalnih centara, a to znači da je najveća opština, Regionalni centar za upravljanje otpadom, a niz manjih opština čine taj region.

Naravno, da se otpad obrađuje po sistemu, odnosno vozi, transportuje po sistemu minimalne udaljenosti, grad koji je najveći, opština koja je najveća, ona je i najveći proizvođač otpada i ta deponija, odnosno centar regionalni mora da bude u njenoj blizini, a svi ovi ostali, manji preko transfer stanica dovoze tu.

Ova sredstva će biti korišćena za izgradnju, za primarnu selekciju otpada, za kupovinu kanti, za kupovinu kamiona, odnosno vozila kojima se te dve sada odvojene komponente transportuju za izgradnju transfer stanica, jer svaka opština na svojoj teritoriji predaje otpad preduzeću koje se bavi upravljanjem regionalnim centrom i za izgradnju samog regionalnog centra. Toliko o kanalisanju otpadnih voda i o zbrinjavanju čvrstog komunalnog otpada.

Meni je, zaista drago da Zakon o visokom dualnom obrazovanju kreće da se primenjuje kroz pilot projekat koje finansira Razvojna banka Saveta Evrope u smislu vazduhoplovne akademije, tj. Visoke škole strukovnih studija gde će biti školovani ljudi koji će biti budući i piloti i kontrolori letenja, ali i oni koji će raditi u preduzećima, odnosno firmama koje se bave popravkom i nadgledanjem aviona.

Planira se da u tom cilju u Beogradu i Vršcu, u postojećim objektima, da ti postojeći objekti budu renovirani, da se opreme onako kako treba, da se u Beogradu kupi simulator leta za „Erbas A320“, jedan helikopter i dva dvomotorna aviona u Vršcu, studentski dom u kome će biti negde oko 300 đaka i planira se da negde oko 1.500 studenata bude na toj Akademiji kada ona proradi punim kapacitetom.

Dualno obrazovanje u srednjim školama već postoji u Srbiji i ono se uveliko primenjuje, ali je ovo zanimljivo što će ovo biti pilot projekat dualnog visokog obrazovanja i mislim da je ova oblast gde ljudi koji završe školovanje kreću da rade jedan izuzetan odgovoran posao, pri čemu od njih zavise životi ljudi je prava stvar.

Mladi ljudi, studenti ove akademije, odnosno ove Strukovne škole imaće priliku da uče i da rade i da uče kroz rad. Za to učenje kroz rad dobijaće odgovarajuću naknadu, odnosno deo neke zarade na koji neće plaćati porez i koji će biti kao neka vrsta plate.

Naravno, da Zakon o visokom dualnom obrazovanju podrazumeva da i u drugim oblastima, pre svega na fakultetima koji se bave IT, elektrotehnikom, mašinstvom i visokim tehnologijama, takođe bude razvijen dualni model.

Na kraju dva infrastrukturna značajna projekta. Jedan je Moravski koridor o kojem smo više puta govorili i koji košta ili vredi oko 800 miliona evra. Mi u budžetu za 2022. godinu imamo planirano zaduživanje od 600 miliona evra, upravo u okviru tih 800 za potrebe ovog koridora.

Znamo da je 432 miliona evra je obezbedila, odnosno osigurala izvozna kreditna agencija Velike Britanije, ali jedan ostatak, znači nešto manje od 400 miliona evra nije osiguran i to će osigurati Multilateralna agencija za garantovanje investicija.

Moravski koridor je značajan zato što povezuje dva koridora, povezuje opštine Ćićevac, Stalać, Kruševac, Trstenik, Vrnjačku Banju, Kraljevo i Čačak, smanjuje vreme putovanja, smanjuje troškove putovanja, povećava bezbednost saobraćaja, naravno, daje atraktivnost lokacijama duž tog koridora u smislu investiranja i privlačenja direktnih stranih investicija i, pošto tu imamo i Vrnjačku Banju i još neke banje, daje veću šansu našem domaćem turizmu.

Fruškogorski koridor je jako značajan, obzirom da će spajati put Novi Sad – Zrenjanin – rumunska granica, takođe Ruma – Šabac – Loznica, tako da će taj deo Novi Sad – Ruma, što predstavlja Fruškogorski koridor biti jako značajna spona između Zapadne Srbije, a ja bih rekao i Republike Srpske i Bosne i Hercegovine sa gradovima u Vojvodini, odnosno na severu zemlje. Naravno, prednosti jednog ovakvog auto-puta, bezbednog puta su višestruke i slične kao kod Moravskog koridora.

Zaboravio sam da kažem, a ministar je tu, da imamo i jedan zajam od 15 miliona evra koji se tiče navodnjavanja u privredi iz takozvanog programa „otpornost na klimatske promene“.

Kao što vidite, kao što naši gledaoci mogu da čuju, zakoni koji se ovde usvajaju nisu mrtvo slovo na papiru. Mi smo prošle godine usvojili Zakon o klimatskim promenama koji podrazumeva i prilagođavanje klimatskim promenama, ali i povećanje otpornosti na klimatske promene.

Ovo što je danas na dnevnom redu, a radi se o 15 miliona evra je u stvari povećavanje otpornosti. Radi se o navodnjavanju negde oko 3500 hektara u Vojvodini, prvenstveno pod voćem i vinovom lozom, jer, kao što vidimo, klima se menja i sve su češći sušni periodi, tako da postoji povećana potreba za navodnjavanjem, kako onih delova koji se već navodnjavaju, a tako i za proširenjem obradivih površina u Republici Srbiji koje treba opremiti sistemima za navodnjavanje.

Ovih 15 miliona evra je sada za ovaj projekat. Prva faza je realizovana pre toga, 15 miliona evra za Negotin i Svilajnac, odnosno za sisteme, obnovu, rekonstrukciju, izgradnju sistema navodnjavanja u tim regionima, lokalnim samoupravama i regionima.

Ono što želim da dodam, što ne mogu da ne prokomentarišem, a dešava se ovih dana i dešava se pred svima nama, ovo što radi takozvana ujedinjena opozicija, ali ja bih rekao da oni koriste pogrešan naziv, da je to ujedinjena bivša vlast, jer opozicije u Srbiji ima i neke druge, neke koja nije bila vlast, a ovde su se na jednom mestu sakupili svi oni koji su bili bivša vlast, koji su delili iste ciljeve, koji su radili na isti način, koji bi opet da rade na isti način i imaju iste ciljeve i oni su sada preuzeli, onako da kažem, uzeli su sebi za pravo da samo oni budu opozicija i još dali sebi naziv Ujedinjena opozicija Srbije.

Dakle, hajde da kažemo da je to ujedinjena bivša vlast i nasmejao me jedan komentar Vladete Jankovića, njihovog kandidata za gradonačelnika Beograda, koji je rekao – znate, dobro je što je general Ponoš kandidat za predsednika Srbije, jer srpski voli generale.

Jeste, srpski narod voli vojnike, ali je sada pitanje kakve vojnike. Da li je general Ponoš jedan od onih koji su bili na Ceru, Kolubari, učestvovali u Kumanovskoj bitci, branili Košare, branili Kosovo i Metohiju, učestvovali u ratu u Republici Srpskoj ili branili srpski narod u Krajni. Ja mislim da nije. E narod voli takve, a ne voli one koji su sedeli po kabinetima, krili se od rata, krili se od onoga što je njihova obaveza i dužnost, usput završavali sve NATO škole, da bi kada su došli na poziciju isključivo služili NATO paktu, a ne svojoj državi i svome narodu i po nalogu iz NATO pakta i njihove kancelarije koju su otvorili u Ministarstvu odbrane, uništavali polako Vojsku Srbije, smanjivali broj, topili tenkove, topove itd.

E, sada, vidite, da nije došla druga vlast 2012. godine i da nije Aleksandar Vučić preokrenuo stvari, vi imate situaciju ili imali bi situaciju da je formiran kosovski zaštitni korpus, da neke zapadne države, i Turska, naoružavaju kosovske Albance, pokušavaju da od tog zaštitnog korpusa naprave pravu vojsku, koja je opremljena najsavremenijim borbenim sredstvima i, s druge strane, imali biste Srbiju koja je raspustila svoju vojsku, istopila tenkove, topove itd. i kako bismo mi onda pregovarali i sa Evropom i sa vlastima u Prištinu po pitanju Kosova? Naravno, ne bismo mogli da uradimo bilo šta.

Da nije Aleksandar Vučić ekonomski ojačao Srbiju na način da ta Srbija može da kupuje i tenkove i avione i rakete i helikoptere i sve ono što joj treba, da nije stvorio ekonomske pretpostavke za opremanje vojske, a odvraćanje od agresije je jako bitno i snažna i naoružana Srbija ne želi da svoja vojna sredstva iskoristi. Ona samo želi da time predupredi sve one koji žele da nasrnu na njenu teritoriju, da nasrnu na Kosovo i Metohiju i da nasrnu na Republiku Srpsku, odnosno srpski narod koji živi u ta dva entiteta.

Dakle, vratimo se na ono da srpski narod voli generale. Voli one o kojima sam pričao, a ne voli one koji su služili tuđinima, školovali se kod njih, ispunjavali sve njihove zahteve i sada su kandidovani, imam utisak, da bi se opet ti koji su ih kandidovali dodvorili tim tamo negde van granica Srbije i da kažu – evo, mi smo spremni da uradimo sve što vi hoćete, evo čoveka koji je to radio, evo mi ćemo da dovedemo na čelo Srbije.

Nikada nije bila jasnija razlika između dva kandidata za predsednika Srbije, mada da vam kažem da sve one koji su bili konkurencija Aleksandru Vučiću verujte da i ne pamtim. Evo, ja ne znam ko je njemu ni prošli put sve bio protiv kandidat. Valjda su toliko ta imena bila bleda, ali mislim da nikad kao sada ta razlika nije jasnija. Na jednoj strani imamo našeg domaćeg, koji jednostavno želi dobre odnose sa svima, ali radi u interesu Srbije i imamo tuđeg koji je kandidovan da ono što smo mi i Aleksandar Vučić sačuvali, preda bez opaljenog metka drugima.

Što se tiče kandidata za gradonačelnika Beograda, čitam, kaže da je bio savetnik tada predsednika Vlade Koštunice, valjda 2004. i 2005. godine, i da se on ne seća, da nema poima o „Rio Tintu“. Po dužnosti, kaže, ja bih to morao da znam, ali čim ja ne znam, znači to se nije desilo i taj sporazum iz 2004. godine verovatno ne postoji, verovatno je lažan i onda nađem izvore na BBC-u i Slobodnoj Evropi, gde se piše o tom sporazumu iz 2004. godine. Piše se i o sporazumu iz 2002. godine, gde su se Vlada SRJ i Ujedinjenog Kraljevstva i Severne Irske dogovorili o međusobnoj zaštiti investicija i međusobnoj podršci, a 2004. godine je dato istražno pravo itd. „Rio Tintu“ i pronađen je mineral koji je nazvan jadarit, kombinacija litijuma i bora.

Pazite, čovek kaže – ja to ne znam, ja sam bio savetnik, da je to bilo, ja bih to morao da znam, ali to se verovatno nije desilo čim ja znam. Doduše, on pripada onoj političkoj grupaciji koja se ničega ne seća, nije bila obaveštena, nije u toku. Pa, nije ni čudo što ne zna za ovo što se desilo 2004. godine, obzirom da čovek ima 82 godine, a od tada je prošlo dobrih 17, 18 godina. Jako je čudno da neko ko danas kaže – ja sam star za tu funkciju, ja zbog svojih godina ne mogu da je vršim, sutradan tu funkciju prihvati. Pitanje je sad kakvo je to bilo ubeđivanje i u čemu se to ubeđivanje sve sastojalo kad čovek tako brzo promeni odluku.

Ja razumem da prinčevi i kraljevi ostaju za života na nekoj poziciji. Jednostavno, to je tako rešeno ustavom u monarhijama. Razumem da u nekim zemljama predsednici država koji više imaju protokolarna ovlašćenja nego neka izvršna, stvarna, takođe imaju jako puno godina, i po 70, 80 i više, ali se nije desilo da neko ko ima izvršnu funkciju, kao što je gradonačelnik Beograda, koja je vrlo odgovorna i slična funkciji predsednika Vlade, ima tako mnogo godina.

Ja poštujem da gospodin Vladeta Janković dobro poznaje diplomatiju, filozofiju i sve ono čime se bavi u životu, da možda može da bude i politički analitičar dobar, da priča o politici, ali funkcija gradonačelnika Beograda traži operativca, traži čoveka koji će 24 sata da radi.

E, sada, ako je to tako, postavlja se pitanje što su Đilas i kompanija izabrali baš njega? Ja sam siguran da je bilo tu nekih možda mlađih ljudi koji bi se toga prihvatili, ali stvar je u poverenju. Mislim da Đilas u njih nema poverenje. Ovde postavlja marionetu, čoveka u godinama, koji očigledno neće imati vremena da se bavi svojim poslom, niti toliko energije, snage, živaca, jer on sada treba da uči jedan nov posao, a to je upravljanje lokalnom samoupravom i on sada postavlja marionetu koju će da okruži svojim ljudima i koji će da nastave posao koji je prekinut dolaskom Srpske napredne stranke na vlast.

Tu je poenta cele priče. Nije Vladeta Janković izabran zato što je najbolji i zato što je najoperativniji, nego je, po mojoj ličnoj proceni u koju sam čvrsto uveren, izabran zato što neće da se meša mnogo u svoj posao, što će on tu samo da bude jedan paravan iza koga će da se sakriju ili iza koga bi se sakrili oni koji bi nastavili da rade ono što je Đilas radio i u stvari pravi gradonačelnik bi bio Dragan Đilas, kao što je nekada i bio.

Preterao sam, preko 20 minuta. Ja se vama zahvaljujem na pažnji.

Živeo naš predsednik Vučić, živela Srbija i živeli Srbi, ma gde god da su!

Hvala, gospodine Banđur.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.
Izvolite.