Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Šesnaestog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u Dvanaestom sazivu.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 76 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema.
Zahvaljujem.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 119 narodnih poslanika, odnosno prisutna su najmanje 84 narodna poslanika, pa postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa, želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje, u skladu sa članom 287. Poslovnika?
Prvi reč ima narodni poslanik Milija Miletić.

Zahvaljujem se dr Orliću.

Uvažene kolege, sada je već februar mesec i ja ću postaviti pitanja koja se tiču tih manjih sredina, kao što je opština Svrljig, koje su manje od 25 hiljada stanovnika, a tiče se Ministarstva zdravlja.

Inače, ja kao poslanik i kao čovek koji je tu osam godina u Skupštini, mogu da kažem da je ministar Lončar jedan od retkih ministara koji se pokazao u ovoj teškoj situaciji kada je korona na najbolji način, gde smo mi kao zemlja uspeli da uradimo najbolje za naše ljude, za naše pacijente, za naše građane. Uradili smo nove kliničke centre, nove institucije, a sve to zahvaljujući ministru, zahvaljujući Vladi i našem predsedniku Srbije, Aleksandru Vučiću.

Više puta sam ovde govorio o problemima malih sredina, konkretno, hitne pomoći. Male sredine koje imaju manje od 25 hiljada stanovnika nemaju pravo da imaju službu hitne pomoći, a te sredine su mahom sredine koje imaju veliku površinu brdsko-planinskih područja. Jedna od tih jeste i moja opština, takva je opština i Bela Palanka, Gadžin Han, Boljevac, Merošina, Kuršumlija. Možda ima još dosta takvih opština koje imaju potrebu za formiranjem službe hitne pomoći.

Unazad možda dva ili tri meseca ja sam imao poziv od udruženja "Pravo na život - Meri". To je udruženje ljudi koji su imali problema, kojima se desio neki nemio događaj, gde su imali problem da su pozvali hitnu pomoć zbog problema nekog svog bližnjeg, a hitna pomoć nije stigla ili je stigla sa zakašnjenjem i oni su izgubili nekog svog bliskog. Udruženje "Pravo na život - Meri" je podnelo ovde i predlog svim našim poslaničkim grupama i poslanicima, poslali su jedan dopis, kojim su hteli da iniciraju određene stvari vezano za hitnu pomoć u Srbiji.

Ovde govorim u svoje ime, ali želim da kažem i da to udruženje koje je formirano želi da se na najbolji način reši problem hitne pomoći, da se u svakom trenutku može doći brže do svakog pacijenta, a za te manje sredine, kao što je moja opština i veći broj takvih opština, da se i tamo formira hitna pomoć.

Kao čovek mogu da kažem da je ministar Lončar prihvatio, ja sam bio sa njim na razgovoru, bio je i gospodin Dejan Zejnula, koji je predsednik tog udruženja "Pokret na život - Meri", gde smo razgovarali sa ministrom, gde je formirana radna grupa koja će raditi na poboljšanju uslova kako da se poboljša rad hitne pomoći, a normalno, i u periodu koji će biti verovatno posle izbora, siguran sam da će i predsednik Srbije nastaviti da radi ono što je radio do sada, da će Vlada Republike Srbije imati mogućnost i kapacitet, da će Ministarstvo voditi ministar koji će takođe biti kvalitetan, nadam se da će to biti ministar Lončar, da se sve to odradi, uđe u postupak i da se pripremi zakon o hitnoj pomoći.

To je nešto što mi trenutno kod nas nemamo. Inače, zakon o hitnoj pomoći je bilo rešenje, ali, u međuvremenu radna grupa koja je formirana od strane našeg ministra Lončara, ta radna grupa radi na tome da se naprave predlozi, da se usvoje predlozi da se poboljša rad hitne pomoći, kako u velikim centrima, kao što je Beograd, Novi Sad, Niš, tako i da se obezbedi rad hitne pomoći u malim sredinama, kao što su te opštine koje su na jugoistoku Srbije, a mogu da budu i u bilo kom delu Srbije.

Svi mi znamo kada je teško, kada se desi nešto najgore, kada čoveka nešto zaboli, počinje da se guši, od tog trenutka mi zovemo hitnu pomoć gde postoji, a gde ne postoji hitna pomoć zovemo naš dom zdravlja. E, zbog takvih situacija, a svakome od nas može da se desi takva situacija, mi želimo, siguran sam u to da to želi i naša država, a i ovde u Skupštini, da se poboljša rad hitne pomoći i na tome ću ja insistirati i raditi u narednom periodu.

Siguran sam da će nadležno ministarstvo, na čelu sa nadležnim ministrom, obezbediti uslove, naći rešenje i da će se narednog perioda doneti zakon kojim će se definisati rad službe hitne pomoći.

Još jednom, uvažene kolege, mislim da naša država, naš predsednik i naša Vlada rade na najbolji način, da to naši građani znaju, da to naši građani vide i ujedno velika stvar za sve nas jeste borba protiv korupcije, kriminala. Velika podrška i našem ministru Vulinu, koji isto radi svom snagom da se zaštiti svaki građanin, da se zaštiti svaki čovek, pa makar on da živi u Svrljigu, Beloj Palanci, Tutinu, Prijepolju ili bilo kom drugom mestu.

Zahvaljujem se još jednom. Moje pitanje je usmereno ka Ministarstvu zdravlja - da li će se naći rešenje poboljšanja rada hitne pomoći, gde je formirana radna grupa, ubrzati, uraditi, da to bude za dobrobit svakog čoveka, bilo gde on da živi?

Hvala, gospodine Miletiću.
Reč ima narodna poslanica Rozalija Ekres.

Hvala lepo.

Poštovani potpredsedniče, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, ispred poslaničke grupe Saveza vojvođanskih Mađara želim da uputim pitanje Ministarstvu finansija.

Na dnevnom redu Šesnaestog vanrednog zasedanja Narodne skupštine, koji smo juče započeli, nalazi se i Predlog zakona o izmeni Zakona o platama državnih službenika i nameštenika.

Predlog izmene Zakona proizilazi iz potrebe da se vrednovanje pratećih pomoćno-tehničkih poslova u državnim organima upodobi u što većoj meri vrednostima uporedivih poslova koje obavljaju državni službenici. Drugim rečima, sadržaj izmene Zakona je korekcija koeficijenata nameštenika od treće do šeste platne grupe, sa ciljem da se njihov materijalni položaj, kolokvijalno rečeno, odmakne od minimalne zarade.

Poslovi koje obavljaju nameštenici su poslovi obezbeđenja, poslovi prijema i ekspedicije pošte, poslovi daktilografa, dostavljača, kurira i drugi, koji značajno doprinose nesmetanom funkcionisanju državnih organa.

Činjenica je da je osnovica za obračun plata zaposlenih nameštenika u državnim organima rasla sporije od rasta minimalne zarade. Predloženom korekcijom koeficijenata za obračun i isplatu plata stvaraju se uslovi za adekvatno vrednovanje poslova različite složenosti.

Predlog zakona o izmeni Zakona o platama državnih službenika i nameštenika naša poslanička grupa podržava.

Međutim, želim da istaknem da propisi koji uređuju ovu materiju ostaju, za sada, neizmenjeni u organima AP Vojvodine. U cilju rešavanja ovog problema, a to je vrednovanje poslova različite složenosti i unapređivanje materijalnog položaja zaposlenih i u organima i službama AP Vojvodine, neophodno je izvršiti usklađivanje pravnog okvira koji bi to omogućio.

Pokrajinska Vlada je nekoliko puta pokretala inicijativu za rešavanje ovog problema. Najsvežija inicijativa u formi zaključka od strane pokrajinske Vlade je doneta i prosleđena juče, 2. februara, Ministarstvu finansija i Vladi Republike Srbije.

Kako je Vlada Republike Srbije nadležna za donošenje akta kojim se uređuju plate zaposlenih na nivou lokalne vlasti, pitam Ministarstvo finansija – da li će u što skorije vreme pristupiti izradi neophodnog akta sa ciljem da izvrši odgovarajuće usklađivanje pravnog okvira kojim se uređuju plate zaposlenih u organima i službama lokalne vlasti sa platama za iste ili uporedive poslove koje obavljaju državni službenici i nameštenici, a kako je utvrđeno Predlogom zakona o izmeni Zakona o platama državnih službenika i nameštenika?

Od mogućih rešenja smatrate li celishodnijim da se problem reši, pod jedan, izmenom Uredbe o koeficijentima za obračun i isplatu plata imenovanih i postavljenih lica i zaposlenih u državnim organima kojom bi se izvršilo odgovarajuće usklađivanje koeficijenata za obračun i isplatu plata zaposlenih u organima teritorijalne autonomije ili, pod dva, da se Aktom Vlade Republike Srbije kojim se utvrđuju osnovice za obračun plata u organima i službama lokalne vlasti propiše mogućnost za uvećanje osnovica zaposlenima u organima teritorijalne autonomije sa nižom i srednjom stručnom spremom po osnovu kvaliteta i rezultata rada za 10%, a na način kako je ova mogućnost definisana za navedenu kategoriju zaposlenih u jedinicama lokalne samouprava?

Iskoristila bih priliku da uputim apel Ministarstvu finansija da sa kolegama iz Pokrajinskog sekretarijata za finansije ubrzo nađu adekvatno rešenje, a sve u cilju stvaranja uslova za unapređenje materijalnog položaja zaposlenih sa nižim primanjima u organima i službama AP Vojvodine. Zahvaljujem.

Hvala vam.
Reč ima narodna poslanica Vesna Ivković.

Poštovani predsedavajući, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, danas bih u ime poslaničke grupe SPS, a na predlog predsednika naše poslaničke grupe, Đorđa Milićevića, koji je opravdano odsutan, uputila nekoliko pitanja ministru zdravlja i Vladi Republike Srbije.

Tužna je činjenica da od opake pandemije Kovid-19 svakodnevno premine veliki broj građana i da pandemija ne jenjava. Naprotiv, menjaju se sojevi koji se brže šire i čija je zaraznost sve veća. Zato je suvišno pitanje da li se treba vakcinisati. Svakako da treba, jer uprkos velikoj zaraznosti kod vakcinisanih je klinička slika blaža. Najveći heroji svakodnevno borbe protiv kovida svakako su kolege lekari i ostali medicinski radnici. Kao lekar znam koliko je bilo teško i opasno po život raditi u crvenoj zoni i lečiti najteže kovid bolesnike. Neki od naših kolega su nažalost izgubili život lečeći druge od kovida. Jeste da nas je na to obavezala Hipokratova zakletva.

Moje prvo pitanje se odnosi upravo na te kolege lekare koji su izgubili život. Jedan od potresnih slučajeva koji je uznemirio Srbiju prethodnih dana jeste smrt mlade dr anesteziologa Ane Čoporde, iz Beograda, koja je uprkos teškoj bolesti nesebično lečila obolele od kovida. U kontekstu ove tužne sudbine doktorke i majke iza koje je ostala beba, ali i sudbina drugih preminulih lekara i medicinskih radnika postavila bih pitanje Vladi – da li se razmišlja da se i ove godine posthumno odlikuju lekari preminuli od kovida, s obzirom da je i prethodne godine predsednik Republike povodom Dana državnosti posthumno odlikovao lekare preminule od kovida?

Takođe bih pitala ministra zdravalja – da li postoji mogućnost da se lekarima i ostalim zaposlenim u zdravstvenom sistemu oboljenje od kovida prizna kao profesionalna bolest? Takođe bih predložila i istovremeno pitala ministra – da li postoji mogućnost da se lekarima obezbedi status službenog lica koji bi im omogućio određenu zaštitu na radnom mestu?

Isto tako, upućujem predlog da se programom Vlade o gradnji stanova pod povlašćenim uslovima i ovakvi stanovi predvide i za zaposlene u zdravstvu, kao što je to urađeno za pripadnike snaga bezbednosti, jer i zdravstveni radnici su heroji ove borbe protiv kovida i na tome smo im svi zahvalni? Zahvaljujem.

Hvala.

Da li se još neko javlja za reč po ovom delu sednice?

Reč ima narodni poslanik Uglješa Mrdić.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvažene kolege narodni poslanici, dragi građani Republike Srbije, danas u ime poslaničke grupe imam nekoliko pitanja, a koja se prvenstveno tiču Zdravka Ponoša, Dragana Šolaka i Vladete Jankovića. Naime, upućujem pitanje nadležnim institucijama Vlade Srbije i Vojsci Srbije da saopšti podatke o uništavanju Vojske Srbije za vreme dok je general Ponoš bio načelnik Generalštaba Vojske Srbije i, naravno, u periodu od 2000. do 2012. godine kada su DOS-ovi i drugi kadrovi bili na čelu Ministarstva odbrane, da li SCG i kasnije Srbije. Pri tome, tražim konkretne podatke o tome na koji način je spašena Vojska Srbije, a jeste u periodu od 2012. godine pa do danas, i da građani Srbije jasno vide podatke na koji način je došlo do napretka rada i Vojske Srbije i Ministarstva odbrane od 2012. godine i što se tiče nabavke vojne opreme, naoružanja, sklapanja međunarodnih sporazuma, podizanja standarda pripadnika Vojske i uopšte jačanja Vojske, kao jedne od najvažnijih institucija u Srbiji.

Takođe, postavljam pitanje nadležnim institucijama da saopšte sve podatke, što se tiče delovanja Ponoša u vremenu dok je bio načelnik Generalštaba, što se tiče ilegalnom prisluškivanja vojnog vrha Srbije, a što su potvrdili njegovi saborci i oni ljudi koji su bili iz DS na čelu Ministarstva odbrane i u periodu dok je on bio načelnik Generalštaba. Da vidimo kako je taj „čuveni“ general i načelnik Generalštaba Zdravko Ponoš hteo i prisluškivao svoje kolege, na koji način je želeo da upravlja Vojskom i kakav je imao odnos prema Vojsci i da jednostavno građani Srbije znaju šta je sve Ponoš uradio i što se tiče uništavanja Vojske Srbije.

Potom, Đilasov kandidat za predsednika Republike general Zdravko Ponoš je suinvestitor zgrade na Vračaru u Metohijskoj ulici. Tražim od nadležnih institucija da dostave sve podatke što se tiče delovanja ovog tajkuna među generalima ili generala među tajkunima – Zdravka Ponoša i, naravno, da vidimo poreklo njegovog novca i da Ponoš prijavi svoju porodicu. Ako neko od državnih funkcionera, nas narodnih poslanika, na vreme ne prijavi svoje prihode ili imovinu, onda trpi zakonom određene sankcije. U slučaju Đilasa i Ponoša to se nije dešavalo.

Dalje, sledeće pitanje imam, a koje se tiče delovanja žutog tajkuna i Đilasovog saborca Dragana Šolaka, kako je Šolak postao jedan od najbogatijih Srba nezakonitim korišćenjem i uzurpacijom javnih resursa? Nadležne institucije treba time da se pozabave i da dostave podatke građanima Srbije, pa da vidimo na koji način je Šolak stekao stotine miliona evra i otkud mu novac da kupi „Sautempton“. Ukoliko neki funkcioner, neki političar uđe u upravu ili skupštinu nekog sportskog kluba, on je izložen stubu srama i to mu je zabranjeno. Kada je u pitanju Đilasov tajkun, on može da kupuje za stotine miliona funti klubove i u Premijer ligi Engleske.

Sledeće pitanje se tiče Đilasovog kandidata za gradonačelnika Beograda, Vladete Jankovića. Da vidimo na koji to način Vladeta Janković misli da može da ruši spomenik Stefanu Nemanji ili da ga premešta na drugu lokaciju. To samo potvrđuje da je Đilasova, Šolakova, Ponoševa i Jankovićeva politika da uruši i sruši i uništi. Sa druge strane, naša politika, politika SNS je gradnja, sloga, ujedinjenje, interes Srbije na prvom mestu.

Prema tome, građani Republike Srbije 3. aprila će imati više izbora, ali jedan izbor je jasan da se građani odrede da li su za ovu rušilačku, uništavačku politiku Ponoša, Šolaka, Đilasa, Jeremića i Vladete Jankovića ili su za onu politiku koja je vezana za budućnost Srbije, a to je najbolja moguća politika, politika predsednika Aleksandra Vučića. Hvala.