Zahvaljujem se potpredsedniku Vlade i ministru poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč?
Reč ima predsednica Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, narodna poslanica dr Aleksandra Tomić.

Uvažena predsedavajuća, poštovani ministri, kolege poslanici, juče smo na Odboru razmatrali ovaj set sporazuma koji je danas na dnevnom redu i ono što možemo da kažemo objedinjeno, to je da pored osam sporazuma koji su direktno finansijski uslovljeni sporazumi sa međunarodnim institucijama da bi se mnogi strateški projekti završavali u ovoj godini koje su definisani budžetom, imamo još i tri sporazuma koja su od velikog značaja.

U ovom trenutku treba reći, to je osnivanje Međunarodne investicione banke, gde je Srbija na sednici 8. decembra prošle godine prihvaćena da bude članica te međunarodne institucije zato što su to zemlje koje su u regionu, kao što su Mađarska, Slovačka, Bugarska, Češka i Rusija. Sedište ove Međunarodne investicione banke je u Budimpešti, u Mađarskoj i pre 10 godina je reatablirana, kako kažu pomoćnici ministarstava u Ministarstvu, ova međunarodna institucija, odnosno uhvatila je jedan investicioni korak u svetu, koja je pokazala veliku sposobnost da može da finansira jako velike projekte, ne samo u regionu već i u Evropskoj uniji. To je jedna od međunarodnih investicionih institucija centralne i istočne Evrope.

Tako da je veliki značaj što je Srbija postala članica toga. Mi ovde ratifikujemo naše članstvo u toj međunarodnoj instituciji i mislimo da je to budućnost koja nas očekuje. Da jednostavno gradnja puteva, infrastruktura bude praktično naš svakodnevni posao u narednim godinama.

To vidimo i po ovim predlozima. Znači, krediti za Moravski koridor, za Fruškogorski koridor, za komunalnu infrastrukturu, za širokopojasnu oblast koja se odnosi na internet u ruralnim područjima, ali vidimo velike projekte u oblasti zaštite životne sredine.

Svi oni koji do sada pričaju neku zelenu priču, treba u stvari da podrže ovakve projekte koje Srbija radi, a to je pre svega onaj deo koji se odnosi na sakupljanje i prečišćavanje otpadnih voda i kanalizacione mreže koje će biti u Beogradu, zatim otpornost na klimatske promene, kao i regulaciju čvrstog otpada kroz određene deponije.

Pored ovih sporazuma, imamo i sporazum koji se odnosi na formiranje centra za obuku za dualno obrazovanje, ali i na protokolizme SSP-a koje smo već imali i razmatrali, koji se odnose na proizvode sa poreklom, da bi omogućili i olakšali praktično izvoz naših proizvoda u zemlje regiona, ali pre svega EU. Tako da smatramo da u današnje vreme velikih investicionih ulaganja, pogotovo kada mnoge države u EU se jedva bore da izađu sa posledicama Kovida od prošle godine i pandemije koja je još uvek u toku, Srbija mislim da nema razloga da brine, jer samo ovakve strateške investicije su siguran put u budućnost koje će davati visoke stope rasta.

Mi smo u prošloj godini imali 7,5%, za ovu godinu je predviđeno budžetom 4,5% rasta i ono što je u stvari garant većih plata i penzija, višeg standarda naših građana, je u stvari da taj program koji smo prezentovali građanima „Srbija 20-25“ je vrlo realan i izvodljiv. Sa tim mislim da će svi odavde izaći pred građane kada dođu izbori i reći koji su svi ti konkretni projekti o kojima danas govorimo, koji će dati bolje sutra nama i našoj deci.

Zato zaista i kao Odbor pozivamo poslanike da glasaju za ove predloge. Hvala.

Zahvaljujem.
Da li još neko od izvestilaca nadležnih odbora želi reč?
Da li predsednici ili ovlašćeni predstavnici poslaničkih grupa žele reč?
Reč ima predsednik poslaničke grupe Samir Tandir.

Poštovana predsedavajuća, koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani potpredsedniče Vlade Republike Srbije, poštovani predstavnici Ministarstva, građanke i građani, poslanički klub SPP i USS će u danu za glasanje podržati zakonska rešenja, jer svi zajmovi i zakoni o kojima danas govorimo suštinski će uticati na poboljšanje života građanki i građana u Republici Srbiji.

Pre nego što se osvrnem na sama zakonska rešenja, hoću da podsetim šta je to urađeno ili šta se moralo uraditi da bi mogli danas da govorim o ovim temama. U prošloj godini, sviđalo se to nekom ili ne, brojke, statistika, činjenice govore da smo imali privredni rast od 7,5% i da je to zasluga politike Vlade Republike Srbije, između ostalog i SPP podržava Vladu Republike Srbije. Ponosni smo zbog činjenice da smo najveći izazov posle Drugog svetskog rata, globalnu pandemiju prošli tako što zaštitili prvenstveno građane, uložili dosta u zdravstveni sistem naše zemlje, ali i sačuvali radna mesta i sačuvali privredu.

Programirani privredni rast ove godine jeste minimum 4,5% i to su pokazatelji koji su preduslov za ove zajmove o kojima sada govorimo, jer nam niko ne bi dao novac, niko u nama ne bi video ozbiljnog parntera, da nemamo privredni rast i da nemamo to kao garanciju da ćemo moći sve obaveze prema međunarodnim kreditorima, prema međunarodnim partnerima moći na vreme da servisiramo.

Takođe, u prošloj godini kada smo usvajali budžet za ovu godinu predvideli smo povećanje i plata i penzija, vodili smo socijalno odgovornu politiku, posebno prema zdravstvenim radnicima, imamo jednokratne pomoći i prema zdravstvenim radnicima i prema penzionerima. Znači, to su pokazatelji koji govore da je ekonomski sistem naše zemlje zdrav, stabilan i da onda možemo da ulazimo u jedan investicioni ciklus, a to su zakoni o kojima mi danas govorimo.

Hoću da istaknem da je infrastruktura nešto na čemu je Stranka pravde i pomirenja, a posebno rahmetli predsednik muftija Muamer Zukorlić stalno insistirao. Deo našeg koalicionog sporazuma sa našim partnerima iz SNS nikada se nije ticao pozicija, ne znam, funkcija itd, uvek se ticalo vizije da ovu zemlju državu Srbiju učinimo najboljim mestom za život. Zato ono što zbog istine moram da posebno naglasim jeste da se rahmetli muftija Zukorlić nikada nije borio za funkciju prvenstveno za sebe, već isključivo za projekte, a prvenstveno projekte koji se tiču dela zemlje odakle mi dolazimo, a to su sandžačke opštine. Ono što sa radošću mogu da kažem, jeste da do 1. septembra ove godine Novi Pazar i Tutin će dobiti gasovod, a za godinu i po dana Prijepolje, Priboj i Nova Varoš, takođe će dobiti gasovod.

Kada taj infrastrukturni preduvet ispunimo onda nećemo imati problem da govorimo o investitorima. Investitori će sami dolaziti zato ćemo im napraviti preduslov, imamo političku jednu stabilnost, imamo jasnu državnu politiku, imamo privredni rast i kada napravimo infrastrukturu, kao što je autoput, kao što je železnica, kao što je gasovod, a sve je to pre pet ili deset godina potpuno nezamislivo nama bilo i vrlo često se govorilo u našim opštinama, u Sandžaku, nikada autoput od Požege neće ići dalje, jer eto, vodi se takva jedna politika i to je autoput do Požege.

Hoću da podsetim, da je prilikom posete Sjenici, Novoj Varoši, Tutinu i Novom Pazaru, predsednik Republike Srbije, Aleksandar Vučić u Sjenici potpisao Sporazum kojim je predviđena izgradnja, nastavak izgradnje autoputa od Požege prema crnogorskoj granici. Vrednost te investicije je milijardu i 500 miliona evra minimum. Znači, novih 75 kilometara autoputa.

Hoću da čestitam i predsedniku i Vladi i nama i svim građanima novih 11,5 kilometara od Preljine do Pakovraće. Znači, obilazi se Čačak, možda to nekom izgleda malo, možda nekome izgleda mnogo, ali verujte mi koji idemo tim autoputem to nama predstavlja život. Onaj čovek koji za prvomajske praznike, novogodišnje praznike, koji u jeku letnje sezone nije prolazio kroz Čačak, to najbolje znaju građanke i građani u Čačku, naravno, ali i svi mi koji putujemo da taj put zna i po nekoliko sati, pogotovo na naplatnoj rampi Preljina da potraje.

Sada taj problem rešavamo. Naprosto to će uticati, ne samo na razvoj privrede, već na razvoj turizma i kada je u pitanju Zlatibor i kada je u pitanju i Zlatar i Prijepolje i Peštarska visoravan, ali i ovaj drugi krak kada govorimo o zajmu za Moravski koridor uticaće na razvoj naših banja, Kopaonika, kao najvećeg zimskog turističkog centra.

Ono što hoću posebno da istaknem jeste da kada govorimo o širokopojasnom internetu. Znači, kraj odakle ja dolazim jeste brdsko-planinski kraj i jako je važno da investiramo u širokopojasni internet. Vrlo često govorimo o razvoju sela, o ostanku mladih na selo, ne možemo to da ostvariti ukoliko tim ljudima, prvenstveno mladim ljudima i njihovim porodicama, njihovoj deci ne napravimo sve uvete da bi oni mogli da borave na selu. Prvenstveno kada je u pitanju obrazovanje, jer koliko svako od nas voli, ne znam, svoje selo, svoj rodni kraj, međutim deca su ono što vas vrlo često opredeljuju na migraciju. Zato što hoćete svojoj deci da omogućite najbolje moguće obrazovanje i najbolje uslove za život.

Na nama jeste i kao parlamentu i kao nekome ko podržava izvršnu vlast, a prvenstveno na izvršnoj vlasti da tim ljudima, bez obzira da li se nalaze u komaranskom kraju, Pešter, Šumadija, vojvođanska sela, da se omoguće uslovi da ljudi ne napuštaju svoj rodni kraj, svoju rodnu grudu da bi mogli da imaju adekvatno obrazovanje i u ovom slučaju širokopojasni internet.

Odlično, poštovani potpredsedniče Vlade, govorili ste i o širokopojasnom internetu kao šansi za razvoj turizma. To je vrlo važno kada je u pitanju kraj odakle ja dolazim. Jednostavno, planinski smo kraj i glavni akcenat, nemamo hotele sa pet zvezdica, ali bavimo se razvojem turizma i onda se akcenat stavlja na seoski turizma.

Sada, ako vi hoćete da razvijete seoski turizam na Pešteri, ako hoćete da razvijete sela oko Prijepolja, Kamenu Goru, komaranski kraj, Jabuku ili novovaroški kraj, Zlatar, moramo da imamo širokopojasni internet i mislim da je ovaj zakon o kome danas glasamo, ovaj zajam, suštinski važan da bi tim ljudima pomogli i tim seoskim domaćinstvima koji pokušavaju, pionirske poduhvate rade kada je u pitanju razvoj seoskog turizma, da im omogućimo određene uvete.

Što se tiče zajmova koji se tiču upravljanja otpadom, on se tiče naravno i deponije „Banjica“ kod Nove Varoši. To je nešto što apsolutno treba podržati.

Hoću da kažem da je Stranka pravde i pomirenja od svog osnivanja, ali i pre dok smo bili aktivisti, borila se za ekologiju u našoj zemlji, zaustavili smo, u saradnji sa građanima, izgradnju, na njihov zahtev, za vreme bivše vlasti 2009. i 2010. godine izgradnju hidrocentrala „Brodarevo 1 i 2“.

Uvek smo insistirali da se mora naći balans između privrednog razvoja i ekologije. Znači, nismo počeli da se bavimo ekologijom onog trenutka kada nam kao neki, pod znacima navoda, ekološki aktivisti nisu nam dali dozvolu za malu hidrocentralu, pa ste vi onda iz nekog besa postali ekološki aktivista, već se tim problemom suštinski bavimo.

Ono što takođe hoću da istaknem i jako je važno, jeste problem navodnjavanja. Kada je u pitanju Vojvodina, kada je u pitanju južna padina Fruške gore, poznato je kakve poljoprivredne potencijale taj deo naše zemlje ima. Međutim, nismo mi svi sa južne padine Fruške gore, niti iz Vojvodine i apsolutno ovo podržavam, ali ono što je nama jako važno jeste da se malo osvrnemo na Pešter, na novovaroški kraj, vi znate da su tamo ljudi imali problem kada je u pitanju stočarstvo i navodnjavanje. Jednostavno, možda to sad ne spada u neku grupu prioriteta, ali moja obaveza kao narodnog poslanika koji dolazi iz tog dela naše zemlje jeste da ukažem na tu problematiku. Prijepolje, Priboj jeste kraj koji je poznat po zasadima maline. Deo opštine, kao što je komaranski kraj Nova Varoš, kuburi sa navodnjavanjem. To nisu možda velika sredstva, kao što su ova ovde, ali su bitna za nastavak poljoprivredne proizvodnje i za jedno, kako da kažem, sistemsko rešavanje njihovih problema.

Tako da bih iskoristio vaše prisustvo da vas sa ovim upoznam i da apelujem da u narednom periodu i to rešimo.

Kao što sam rekao, u danu za glasanje naša poslanička grupa će podržati ova zakonska rešenja. Hvala vam.

Zahvaljujem se predsedniku poslaničke grupe Stranke pravde i pomirenja, Ujedinjena seljačka stranka.
Pretpostavljam da potpredsednik Vlade želi da odgovori. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, samo ću kratko da se osvrnem na ovo pitanje koje se tiče Peštera i koji se tiče novovaroške opštine.
U ovom ugovoru je priča o navodnjavanju prostora Fruške gore, a mimo toga iz budžeta finansiramo i ove godine pešterski vodovod koji povezuje Sjenicu i Tutin i gde smo ove godine odvojili oko milion i po evra da završimo celu priču i ako bude sve u redu i sa lokalnim samoupravama Tutin i Sjenica, završimo sve kako treba, ja očekujem na jesen, odnosno za sledeću zimu da nemamo više problem sa vodosnabdevanje. Ne samo sa izgradnjom magistralnog voda i primarnog voda, nego i sa priključcima do sela i do kuća. To smo sve dogovorili sa predstavnicima opštine Sjenica, sa opštinom Tutin.
Druga stvar, kada pričamo o Novovaroškoj opštini, trenutno finansiramo jedan projekat vodosnabdevanja u Božetićima. To je jedno od najnaseljenijih sela u tom kraju, sa ogromnom količinom stočnog fonda. Država zajedno sa lokalnom samoupravom finansira to i to bi do pola godine trebalo da bude gotovo i onda idemo dalje. Idemo jedno po jedno selo. Eto, samo toliko.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Samir Tandir.

Hvala, potpredsedniče Vlade. Taj odgovor sam i očekivao i to je razlog zašto naša stranka partnerski radi sa Srpskom naprednom strankom i drugim koalicionim partnerima. To je ta politika rešavanja konkretnih problema ljudi, bez obzira da li se oni nalaze u Beogradu, da li se nalaze u Božetićima, da li se nalaze na Pešterskoj visoravni.

Zaista sam ponosan što smo kolege poslanici iz naše poslaničke grupe i ja glasali za ovaj budžet, koji će taj višedecenijski problem rešiti. Da je to bilo lako rešiti, ne bi to čekalo nas. Međutim, bilo je izuzetno teško rešiti, ali kada imamo jednu odgovornu lokalnu zajednicu, kada imao odgovorno ministarstvo i kada imamo jednu viziju i politiku na vrhu države, koja sve građanke i građane tretira kao ravnopravne, moguće je to rešiti. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima ovlašćena predstavnica Poslaničke grupe SDPS, narodna poslanica Jasmina Karanac.

Hvala, potpredsednice Kovač.

Poštovani ministre Nedimoviću, poštovani članovi kabineta ministra poljoprivrede, koleginice i kolege narodni poslanici, mi danas ovde govorimo o sredstvima potrebnim za izgradnju i završetak velikih infrastrukturnih projekata, odnosno sredstvima za nastavak gradnje autoputeva kroz Srbiju, za unapređenje životne sredine, unapređenje poljoprivrede, sredstvima potrebnim za izgradnju široko pojasne infrastrukture u ruralnim predelima Srbije koji još uvek nemaju dobar ili uopšte nemaju internet.

Sve su ovo projekti koji olakšavaju život i podižu životni standard građana, za čiju realizaciju su potrebna ogromna finansijska sredstva. U Srbiji u ovom trenutku projektuje se i gradi oko 1.300 kilometara modernih saobraćajnica, osam autoputeva i 16 brzih saobraćajnica.

Moramo se prisetiti da je budžetom za tekuću 2022. godinu za ove namene predviđeno čak 486 milijardi dinara i da ulaganje u kapitalne projekte predstavlja jedan od nosećih stubova razvoja naše ekonomije.

Pre nekoliko dana otvoren je autoput Miloš Veliki od Preljine do Pakovraća, a do kraja godine biće završen kompletan deo autoputa do Požege. Vi ste imali priliku prvog dana nakon otvaranja ove deonice da vidite da je duplo više vozila prošlo kroz naplatnu rampu Pakovraće nego kroz Preljinu. To je najbolji pokazatelj koliki je značaj ove deonice.

Otvaranje ove deonice je od posebnog značaja takođe jer će se smanjiti gužve koje su se stvarale kroz Čačak na putu ka Zlatiboru i Crnoj Gori i čekanja na naplatnoj rampi u Preljini, a kroz nju će sada prolaziti samo vozila koja idu u smeru ka Kraljevu i dalje ka Novom Pazaru.

Takođe, značaj ovog autoputa je i u tome što će se gradovi zapadne Srbije približiti Beogradu, odnosno mnogo brže i bezbednije će se do Beograda stizati iz Požege, Užica, Lučana, Ivanjice.

Ovaj put doprineće i većem razvoju turizma u zapadnoj Srbiji, jer će se mnogo manje vremena provoditi da stignete do Zlatibora, Tare, Zlatara, Uvca, Ovčar Banje, odnosno Ovčarsko-kablarske klisure u koju država takođe ulaže značajna sredstva i koja zajedno sa planinom Kablar postoje sve posećenija i značajnija turistička destinacija.

Izgradnjom ove deonice autoputa izmešta se saobraćaj iz Ovčar banje, odnosno smanjuje saobraćajna gužva na jednoj od najopasnijih deonica duž Zapadne Morave i jezera Međuvršje, koja je odnela mnogo ljudskih života kao i Ibarska magistrala.

Moglo bi se još mnogo govoriti o značaju autoputa Miloš Veliki koji će omogućiti i mnogo više investicija u ovom delu Srbije, ali važno je spomenuti i ostale saobraćajnice koje se u ovom trenutku grade kroz našu zemlju.

Na autoput Miloš Veliki nadovezaće se i autoput od Požege do Duge Poljane i dalje ka Boljaru, odnosno granici sa Crnom Gorom. Taj put proći će kroz Arilje i Ivanjicu i ta deonica počeće da se gradi već u martu ove godine. Ovaj put ići će preko Pešteri i od životnog je značaja za stanovnike Sjenice, Tutina i Novog Pazara, koji će biti na svega 20 kilometara do autoputa.

Autoput će za stanovnike ovog kraja značiti bržu, bolju i bezbedniju vezu sa Beogradom, sutra sa Crnom Gorom i Sarajevom, ali i bolje uslove za dolazak investitora i ostanak mladih ljudi u tim krajevima, koji imaju ogromne potencijale kako u oblasti turizma, tako i u proizvodnji zdrave hrane.

Početak izgradnje ovog dela autoputa najavio je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić prilikom nedavne posete Sjenici i Novom Pazaru, govoreći o značaju ovog puta i ogromnim potencijalima tog kraja naše zemlje.

Mi danas treba da potvrdimo Ugovor o kreditu koji se odnosi na izgradnju Moravskog koridora od Preljine do Pojata. Ovo su ogromne investicije i nijedna zemlja finansijski ne može da podnese da istovremeno gradi ovoliki broj autoputeva iz sopstvenih sredstava. To moramo da razumemo. Zato je važno da potvrdimo ovaj ugovor koji će omogućiti završetak 112 kilometara autoputa koji će proći kroz Kraljevo i Kruševac i povezati koridore 10 i 11, ali i 500 hiljada ljudi koji žive duž trase budućeg autoputa.

Ono što je karakteristično i zbog čega je još važan Moravski koridor je što će ovo biti moderan autoput, imaće sistem za odbranu od poplava koji će štiti sva mesta duž celog autoputa i što će ovaj pravac biti potpuno digitalizovan, jer će se duž cele trase postavljati optički kablovi i to će omogućiti digitalizaciju tog dela Srbije, što će biti dobar signal i odlična osnova investitorima da ulažu u ovaj kraj naše zemlje.

Mi danas na dnevnom redu imamo i potvrđivanje Ugovora o zajmu za kredit za izgradnju brze saobraćajnice Novi Sad – Ruma, odnosno Fruškogorskog koridora. Ova trasa je važna u ekonomskom smislu, jer će povezati Vojvodinu sa zapadnim i severozapadnim delom Srbije, sa Šapcem, Loznicom i dalje sa Bosnom i Hercegovinom, ali je značajna i zbog toga što će se probijanjem tunela dužine 3,5 kilometra kroz Frušku Goru rešiti ogroman problem prolaska teretnih vozila i kamiona preko Fruške Gore i kroz Irig, kuda trenutno prolazi jedna od najprometnijih i najzagušenijih saobraćajnica u Srbiji.

Da ne govorimo o problemima u zimskom periodu, kada ukoliko se jedan kamion popreči na Iriškom vencu, onda imati potpuni kolaps. Izgradnjom ove brze saobraćajnice takvi problemi biće prošlost.

Stručnjaci naglašavaju da ogroman broj kamiona i automobila koji prolaze ovom trasom znatno utiču i na životnu okolinu, odnosno zagađenje vazduha, i da će probijanjem tunela problem zagađenja biti uspešno rešen i pogodovaće očuvanju životne sredine Fruške Gore.

Ova brza saobraćajnica, kao što sam i rekla, doneće višestruku korist, od smanjenja zagađenja, smanjenja zagušenosti saobraćaja, do bržeg i bezbednijeg putovanja. Zato je važno da potvrdimo sporazum koji je pred nama sa kineskom Eksport-import bankom, kako bi ova brza saobraćajnica bila završena početkom 2024. godine, kako je i planirano.

Mi danas treba da potvrdimo i nekoliko ugovora o zajmu za sredstva za unapređenje životne sredine koja je zauzela visoko mesto na listi prioriteta ove vlasti. Jedan od tih ugovora odnosi se na sredstva iz kineskog aranžmana za prvu fazu sakupljanja i prečišćavanja otpadnih voda, odnosno izgradnju kolektora, nakon čega treba da usledi izgradnja prve fabrike za prečišćavanje otpadnih voda u Beogradu, u Velikom Selu. Ovaj projekat je od ogromne važnosti za Beograd, koji sve svoje otpadne vode ispušta u Savu i Dunav i jedini je grad u Evropi koji nema sistem za prečišćavanje otpadnih voda. To nije ni brz, ni jednostavan posao, on zahteva i vreme i ogroman novac. Čak se navodi cifra od nekoliko milijardi evra, da Beograd u narednoj deceniji u potpunosti reši problem otpadnih voda i kanalizacija.

Ovo je projekat od izuzetnog značaja, jer je to pitanje životne sredine i boljeg kvaliteta života građana i zato je važan ovaj aranžman sa Kinom, jer će se izgradnjom prve i najveće od ukupno pet planiranih fabrika za preradu otpadnih voda za 80% smanjiti ispuštanje otpadnih voda u Savu i Dunav.

Mi ovde danas imamo i nekoliko aranžmana između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj i Francuske agencije za razvoj programa za rešavanje problema čvrstog otpada. Ovo su važni projekti, a tiču se izgradnje osam regionalnih centara za upravljanje čvrstim otpadom koji će zbrinjavati i selektovati otpad iz 30 gradova u Srbiji.

Planirana je izgradnja centra u Kaleniću koji će zbrinjavati otpad iz 11 jedinica lokalne samouprave, Somboru koji obuhvata pet jedinica lokalne samouprave, Dubokom devet, Novoj Varoši sa četiri jedinice lokalne samouprave. Zatim, u drugoj fazi planirana je izgradnja centara u Pirotu, Požarevcu, Inđiji, Sremskoj Mitrovici.

Ova sredstva namenjena su i za nabavku kontejnera i vozila za odvoz smeća, što je trenutno jedna od najslabijih karija, jer lokalne samouprave često nemaju dovoljan broj vozila ili su ona najčešće stara i po nekoliko decenija. Značaj ovakvog načina upravljanja otpadom ogleda se i u tome što se njime uvodi praksa održivog upravljanja čvrstim otpadom kroz izgradnju sanitarnih deponija, izgradnju postrojenja za ponovnu upotrebu materijala, postrojenja za kompostiranje i primarno sortiranje otpada. Dakle, ovaj projekat ima za cilj da odgovori, odnosno reši goruće izazove u sektoru čvrstog otpada širom Srbije.

Ja ću samo napraviti jednu malu digresiju i navešću primer da sam ja krajem prošle godine zajedno sa kolegama iz Zelene poslaničke grupe boravila u studijskoj poseti Sloveniji. Tamo smo posetili njihov centar za preradu otpada koji prerađuje dve trećine otpada koji generiše čitava Slovenija i 43 opštine iz Slovenije odvozi otpad u taj centar. Taj centar koštao je 155 miliona evra. Ljudi u Sloveniji su nam rekli da nijedna država nije u mogućnosti da iz sopstvenih sredstava finansira ovakvu investiciju i da je 70% ovih sredstava obezbeđeno iz fondova EU.

Ovaj sistem je održiv i on se finansira iz novca koji građani plaćaju za odvoženje otpada, zatim, taj centar sam proizvodi gas koji je potreban za pokretanje ovog centra, tako da je on samoodrživ, kakvi će biti i budući reciklažni centri u Srbiji.

Izgradnjom ovakvih modernih i savremenih centara mi u potpunosti ispunjavamo standarde koji važe u zemljama EU i zato očekujem da će narodni poslanici podržati ove sporazume.

Važno je za kraj da kažem da damu punu podršku ovim, ali i svim ugovorima koji su danas na dnevnom redu Skupštine, jer se tiču ulaganja u infrastrukturu, koja je najbolji pokretač privrednog rasta i podizanja BDP-a. Moja poslanička grupa, poslanička grupa Socijaldemokratske partije Srbije u danu za glasanje podržaće ove sporazume. Zahvaljujem.