Zahvaljujem se ovlašćenom predstavniku Poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu.
Pošto nemamo više prijavljenih predsednika ili ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa, prelazimo na listu govornika.
Prvi je narodni poslanik prof. dr Jahja Fehratović.
Izvolite.

Zahvaljujem uvažena predsedavajuća.

Poštovani predstavnici predlagača, poštovani narodni poslanici, sudstvo je jedan od tri ključna stuba celog jednog društva ili države u zakonodavnu, izvršnu vlast. Sudstvo mora imati onu ulogu koja treba da drži društvo u onom smislu u kome je ono sigurno da će pravda i rad po zakonima i poštovanju Ustava biti ključni temelj razvitka tog društva. Naravno i zato smo ovde kao poslanici Stranke pravde i pomirenja i svi ostali narodni poslanici mnogo puta govorili o sudstvu, o izborima sudija, tužilaca itd. ne slažući se svakog puta sa predlozima, neke i podržavajući. Isto tako smo uvek tražili i zahtevali da se u mešovitim sredinama ispoštuje Ustav, da oni koji se predlažu na tužilačke i sudske pozicije budu predloženi u skladu sa onim što znači reciprocitet pripadnosti stanovništva tog mesta.

Danas, takođe imamo jedan od tih predloga, čini mi se za sud u Novom Pazaru, za javno tužioca. Važno je da imamo uvek na umu da u tim mešovitim sredinama, pored referentnosti, pored sudske čestitosti, tužilačke čestitosti, moramo poštovati i nacionalnu pripadnost građana tog grada kako bi svi imalo ono što ime je Ustavom i zakonima zagarantovano, tj. da budu jednako predstavljeni u svim delovima državnih organa, a i u sudstvu, naravno, kao jednom od stubova, kao što rekoh, celokupnog ovog sistema.

Mnogo puta smo govorili o tome da sudstvo mora biti nezavisno, da bude oslobođeno uticaja delova kriminalnog sistema, delova policije i tužilaštva. Nismo to imali uvek na prostoru Sandžaka. To je nešto o čemu smo govorili i o čemu ćemo konstantno govoriti u narednom periodu sa ciljem da se sudstvo, da se tužilaštvo očisti od onih koji nisu dobronamerni ni prema svojoj profesiji i koji ne rad u skladu sa Ustavom i zakonima Republike Srbije. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Reč ima narodna poslanica Danijela Veljović.

Zahvaljujem.

Uvaženi predstavnici Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, koleginice i kolege narodni poslanici.

Ovo je poslednji put da narodni poslanici biraju sudije u parlamentu. Na osnovu Zakona o referendumu, a u skladu sa članom 203. Ustava Republike Srbije održan je referendum na kojem su se građani izjasnili pozitivno o promena Ustava u delu koji se odnosi na pravosuđe.

Međutim, ono što je referendum takođe pokazao jeste da građani nisu baš bili svesni o tome koliko su ove promene značajne i da li su neophodne. Upravo je to odgovornost onih aktera političkog života koji su iskoristili referendum za nekakav vid političke borbe protiv vlasti, uz veliku dozu ostrašćenosti i politikanstva. Naročito smatram neodgovornim one koji su pozivali na bojkot referenduma, jer upravo je referendum najvažniji instrument neposredne demokratije.

Narod treba da bude najvažniji činilac društvenopolitičkog života koji će svojim odlukama uticati na njegovo oblikovanje. Naravno, da referendum nije čarobni štapić koji će samo jednim dodirom da reši sve nagomilane probleme, ali je svakako značajan korak na putu približavanja EU i evropskim vrednostima.

Građani nisu dužni da budu upoznati sa načinom funkcionisanja pravosudnog sistema, ali je važno da se osećaju bezbedno, zaštićeno i jednako pred zakonom. Sudija ne sme da bude političi protivnik, niti njihov izbor treba da bude političkog opredeljenje. Od vladavini prava zavisi kako funkcioniše naša zajednica. Ona je bitna i u našim međusobnim odnosima, jer jedni prema drugima imamo obaveze. Upravo uloga sudije je da štiti svakoga od samovolje pojedinca, kada god krši prava.

Svi građani Republike Srbije moraju da se osećaju bezbedno i zaštićeno bez obzira na versku, seksualnu, političku opredeljenost. Time se šalje poruka da nema povlašćenih i da je zakon jednak za sve. Ovo su prioriteti koji nisu smeli da budu upitni ni pre referenduma, a svakako ni posle, niti pitanje načina izbora sudija treba dovoditi u vezu sa suštinom pravne države demokratskih načela.

Kao što sam već rekla na samom početku. Ovo je poslednji put da Narodna skupština imenuje sudije i tužioce, pa bih još jednom podsetila na prvi član važećeg Zakona o sudijama. U njemu stoji da je sudija nezavisan u donošenju odluka u postupanju, da sudija sudi i presuđuje na osnovu Ustava i zakona i da je dužan da u svakoj prilici održi poverenje u svoju nezavisnost i nepristrasnost. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Vojislav Vujić.

Hvala vam uvažena predsedavajuća, predstavnici Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužioca.

Mi iz Jedinstvene Srbije podržavamo izbor najboljih kandidata koje ste vi ovde danas predložili. Ovo je i kako su kolege pre mene rekle poslednji put da ih biramo na ovakav način. Nama nije žao, nema tu sete, svi se borimo za vašu nezavisnost, to su demokratske tekovine. Stranka kojoj ja pripadam Jedinstvena Srbija je državotvorna stranka i svakako ćemo da nastavimo da se borimo ovakvim pravcem kako smo se i do sada borili.

U kampanji koju vode pojedinci iz opozicionih stranaka imali smo situaciju u kojoj su u više navrata svojim lažima nanosili direktnu štetu stranci kojoj pripadam i predsedniku moje stranke. Imali smo priliku da vidimo kako se iznose te laži i time se narušava i ugled predsednika i ugled stranke kojoj pripadam.

Ovde nije trpeo samo Dragan Marković Palma, ovde je, morate to da razume kao ljudi, sada vam se pre svega obraćam kao čovek čoveku, ne obraćam vam se kao predstavnicima preozbiljnih institucija koje danas sede prekoputa nas. Naneta je velika šteta i narušen je ugled i čoveku i njegovoj porodici i svima nama koji podržavamo Dragana Markovića Palmu.

Javna funkcija po prirodi stvari jeste takva da smo svi mi koji se takvim funkcijama bavimo, se uvek nalazimo nekako na tapetu, da smo lako dostupni javnosti i to je sasvim normalno. Ne kod nas, nego svuda u svetu, ali kada se čini nepravda lažima, kakva je u ovom slučaju činjena Draganu Markoviću Palmi, ja vas sada molim da se potrudite sa pozicija na kojima se nalazite da se nešto uradi i da se spreči to što se dešava nama, ali i da se ne dozvoli u budućnosti da se bilo kome desi slična situacija.

Znate, kolega Starčević je danas rekao da je JS u ovom mandatu, pošto se raspisuju republički izbori, znači da u ovom mandatu u kome smo sada radili, imali preko 380 izlaganja. Verujte mi, u trenutku pokretanja te afere mi smo dobar deo vremena morali da trošimo i da objašnjavamo šta je u stvari prava istina, da je zakon na našoj strani i da su to laži.

Sigurno da bi još veći doprinos i učinak zakonima bio, kada je u pitanju JS, da nije bilo takvih afera. Mi znamo da to rade da bi se dobili jeftini politički poeni, to nije ni prvi, ni poslednji put, ali morate da shvatite da njihovo takvo delovanje veliki broj mladih ljudi i ne samo mladih ljudi, svih onih ljudi koji imaju želju da se uključe u politiku, okreće na neku drugu stranu.

Danas hoću da pošaljem poruku da mi iz JS uvek kažemo da su mladi zakon. I danas pozivam sve mlade ljude da se uključe u politiku, naravno uvek ću reći uključite se u JS iako je sloboda da svako može da bira na političkom nebu Srbije kojoj političkoj partiji može da da svoje poverenje ili da tu traži mogućnost da pokaže svoje dobre ideje i nametne neku svoju politiku.

Znači, ono što se dešava, možda nemate neki mehanizam, ali ako uzmemo činjenicu da se godinu i po dana čekalo na prvo ročište, a da se na tom ročištu ne pojavljuju oni koji i dan danas nanose takvu medijsku štetu svojim lažima, lično mislim da nešto možete da uradite.

Ako sudije ili tužioci nemaju mogućnost preko tih svojih, da tako nazovem, instrumenata, da spreče ovakve stvari, možemo da se obratimo za pomoć lekarima, psiholozima, psihijatrima, jer nije normalno da u kontinuitetu godinu i po dana neko iznosi laži i da za to ne trpi apsolutno nikakvu posledicu.

Mislim da je vreme da se i prevaranti, upotrebljavam sada možda neke ružne termine za dom u kome se nalazim, ali verujte mi, oni nisu daleko od istine, znači, ni prevaranti, ni secikese, ni lopovi, ni ljudi koji ne govore istinu, moraju da počnu da odgovaraju za svoje postupke. Mi postajemo neozbiljni kao država i kao institucija ukoliko nemamo mogućnosti da tome stanemo na put.

Postoje izbori, 3. aprila su izbori, svi imaju pravo da se kandiduju na ovim izborima. Menjani su izborni uslovi, svima se izlazilo u susret da se naprave različite olakšice, da se smanji cenzus ili šta god je trebalo da se uradi i svako ima mogućnost da se kandiduje 3. aprila. Građani će da glasaju onako kako misle da je najbolje. Glasaće onako kako su glasali i do sada.

Mi iz JS nastavljamo četrnaestogodišnju saradnju sa našim koalicionim partnerima iz SPS i siguran sam da ćemo bez obzira na ovakvu nepravdu kakva nam nanosi u medijima, da napravimo odlične rezultate. Ono što je za vas bitno, kažem još jednom, poslanička grupa JS će podržati kandidate koji su predložili i VSS i DVT. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima zamenica predsednika poslaničke grupe SPS, narodna poslanica Snežana Paunović.

Zahvaljujem, potpredsednice Kovač.

Poštovane kolege narodni poslanici, poštovani predstavnici Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, uvaženi građani Republike Srbije, ovo je jedna od poslednjih sednica u ovom sazivu Narodne skupštine, ne računajući današnju posebnu sednicu na kojoj ćemo potvrditi ustavne promene koje se odnose upravo na pravosuđe, tako da sudije i zamenici tužioca koji se danas biraju imaju tu čast da su poslednji koje bira Narodna skupština Republike Srbije i koji će položiti zakletvu pred predsednikom Narodne skupštine.

Ustavne promene, o tome smo često i dugo govorili, omogućavaju veću samostalnost sudske vlasti i to jeste bio cilj i ideja, kao jedne od tri grane vlasti u smislu pre svega načina izbora nosilaca pravosudnih funkcija, ali treba imati u vidu da ta činjenica podrazumeva još veću odgovornost pravosuđa, odnosno sudija i tužilaca, za očuvanje pravnog poretka, za zaštitu zakonitosti i obezbeđenje prava građana u postupcima pred pravosudnim organima. To znači i pravično suđenje, to znači i borbu sa kriminalom, to znači odgovornost za stanje u celokupnom pravosuđu.

Još jednom ću odavde, osim što ću reći da će poslanička grupa SPS podržati predloge sa kojima ste danas došli, ja vas molim da pre svega kao odgovorni ljudi, a nesumnjivo to jeste, ozbiljno shvatite ulogu koju vam je Narodna skupština prepustila.

Mi smo jedini saziv, čini mi se, u istoriji, a gotovo da mogu da tvrdim da i u budućnosti ne bi bilo takvog koji bi bio spreman da se odrekne svojih ovlašćenja u korist najpre građana Srbije, što za sve vas koji ste predstavnici ovih grana vlasti znači da morate biti duplo odgovorniji, profesionalniji i najmanje sujetni kada budete birali svoje kolege na pozicijama od kojih zavisi kvalitet života naših građanki i građana.

To je zadatak svih nas zajedno koji smo nosioci vlasti po Ustavu i ja nemam nikakvu dilemu da će to tako i biti. Koliko god su ove ustavne promene bile kritikovane, u dobroj meri jedan procenat ljudi ih nije razumeo, a ja se iskreno nadam i čvrsto verujem da će praksa pokazati koliko smo bili u pravu kada smo tako nesebično, potpuno svesni svoje odgovornosti, prepustili svoje pravo ljudima koji su školovani da se time bave.

Ja ću danas iskoristiti priliku da se malo osvrnem i na rad ovog parlamenta, sasvim svesno i motivisana svim onim što smo kao narodni poslanici u proteklom periodu o sebi mogli da čujemo, da vidimo, da pročitamo, ne zato što imam potrebu da bilo koga od nas odbranim ili amnestiram, nego zbog toga što želim da kažem, pre svega da počnem sa konstatacijom da smo u ovom mandatu imali pre svega jedan dinamičan rad, koji podrazumeva usvajanje i, reći ću vam cifru, preko 200 zakona i drugih akata.

Naš se rad u ovom mandatu zaista nije svodio samo na sednice odbora i parlamenta, već i na druge aktivnosti. Tu pre svega mislim na aktivnosti stalnih delegacija Narodne skupštine u međunarodnim institucijama, na aktivnosti političkih grupa prijateljstva koje su jako važne, na rad Ženske parlamentarne mreže, na aktivnosti GOPAK-a i svih drugih oblika saradnje.

Ovaj saziv parlamenta imao je nekoliko važnih aktivnosti i ostaće zapamćen po izuzetno važnim aktima. Najpre su to sprovedene ustavne promene i o tome sam već govorila. Ali, ono što takođe treba posebno istaći, jeste ogroman doprinos predsednika Narodne skupštine, gospodina Ivice Dačića, ugledu i ulozi parlamenta, i to u dva značajna segmenta. Jedno je parlamentarna diplomatija, kojoj je predsednik Dačić pre svega svojim iskustvom dao jednu posebnu vrednost, koristeći svoja diplomatska znanja, svoja iskustva, međunarodne kontakte koje je gradio i ostvario još kao ministar spoljnih poslova. Gotovo da nije bilo stranog diplomate, od ambasadora pa do visokih državnika mnogih država, koje predsednik Narodne skupštine nije primio i sa njima razgovarao, pokazavši da su parlamentarna diplomatija i tzv. meka diplomatija danas značajno diplomatsko sredstvo, od ogromnog uticaja na unapređenje međunarodnog ugleda Srbije, posebno u borbi za očuvanje državnog suvereniteta i teritorijalnog integriteta naše zemlje, kao najosetljivijeg pitanja kojim smo se bavili.

Jasno rečeno, to je borba za zaštitu pre svega naših nacionalnih i državnih interesa na KiM, to je kontinuitet naše državne politike, ali i politike SPS koja je bila deo vladajuće većine. Predsednik Dačić je na najbolji mogući način to sprovodio i na ovoj državnoj funkciji.

Drugi značajan segment parlamentarnih aktivnosti jeste međustranački dijalog i mi danas imamo tačku dnevnog reda - Izbor nove Republičke izborne komisije, ustupak koji je napravljen, izborni zakoni koji su doneti, koji su proizašli pre svega iz tog dijaloga. Pokazali smo da dijalog nema alternativu, da uprkos političkim razlikama mora da se razgovara i iz tog dogovora učinili ne male ustupke kao vladajuća većina. To je još jedan od uspeha ovog saziva parlamenta, što zaista nismo primarno vodili računa o svojim interesima. Jer, ako sagledate promene izbornih zakona, onda će svako ko ima nameru da korektno to komentariše reći da su najoštećenije upravo predstavnici partija i stranaka koje čine vladajuću većinu.

Mi smo pružili ruku, omogućili uslove koji su se tražili. Jedan ozbiljan procenat zahteva je bio potpuno nerealan ali smo ih sveli na realnu meru, napravili ustupke. Jedino što nismo uspeli da uradimo i što nije do nas, to je da građani daju poverenje svima onima koji će dobiti šansu da se po povoljnim uslovima definitivno kandiduju i kandiduju svoje predstavnike za parlament Republike Srbije.

Da biste dobili poverenje građana, ja sam o tome govorila i pre par dana, morate im objasniti šta je ono što ćete uraditi za sve njih. Narodni poslanici su, ne samo u nazivu nego i u praksi, predstavnici naroda i morali bi to biti. Svaka ona lista koja bude formirana na način da će kandidovati ljude koji razumeju probleme svoje sredine iz koje dolaze, probleme svog okruženja, ne deleći ljude na to ko kome ideološki pripada, ubeđena sam, u Srbiji će dobiti najveće poverenje.

Nije zabranjeno brutalno kritikovati sve one koji ne misle isto kao vi, nije zabranjeno koristiti se najprljavijim metodama u političkoj borbi, ali je nemoralno. Mi imamo pravo da opomenemo na nemoral, jer je ovaj saziv takođe saziv, jedini i prvi, koji je doneo Kodeks o ponašanju narodnih poslanika. Nisam sigurna da bi neki drugi to uradili.

Ako nam budu spočitali da smo to morali - ne, nismo. U ovoj sali u ovom mandatu je sedeo ne mali broj ljudi koji je imao čast i privilegiju da i u prošlom sazivu bude poslanik. Sećamo se mi raznih performansa koji su trajno probali da uruše pre svega integritet jedne ovakve institucije. Bio je ozbiljan posao vratiti poverenje građana u instituciju Narodne skupštine Republike Srbije i u narodne poslanike pojedinačno, jer smo, nažalost, često bili svedeni na to da nas tumače kroz pojedince.

Niko od nas ovde nije isti, niko od nas ovde nije sličan. Svi mi imamo i svoje ideje i svoje mane i svoje vrline i odgovorni smo za ono što smo uradili, ili možda još više za ono što nismo. Jer, onaj ko radi, taj ima pravo i da pogreši. Onaj ko ne radi, on nema pravo ni da govori.

Dakle, poštovani građani Srbije, parlament Republike Srbije u ovom sazivu je proglašavan i za jednostranački i za parlament koji isto misli, da vlada jednoumlje. Ne, ovo je parlament koji je ukazao poverenje Vladi Republike Srbije koja je došla sa, kako sam u startu rekla, preko 200 zakona i akata o kojima smo razgovarali i razgovarali smo. Nismo mi te akte usvajali samo klimajući glavom.

Ako se neko bude bavio statistikom, shvatiće da svako ko je ozbiljno želeo da bude narodni poslanik probao je da doprinese na način na koji je to moguće, a to je u diskusijama na odborima, u plenarnoj sali, podnošenjem amandmana, razgovorima u predfazi kada su zakoni u pitanju. Tako smo i došli, preko radnih grupa, do Ministarstva za društveni dijalog sa kojim smo imali na bezbroj tema okrugle stolove. Zašto? Da bismo pre svega uspeli, i apsolutno sam ponosna na to, da donesemo jedan od zakona koji se takođe dugo čekao, a to je Zakon o rodnoj ravnopravnosti, čini mi se možda najvažniji za ovaj saziv.

Druga stvar koja je jako važna je da je posle 10 godina pre par dana usvojen i Zakon o socijalnom preduzetništvu. Dakle, ovaj parlament se bavio pitanjima koja su od važnosti za svakog građanina i građanku Srbije. Ja želim da verujem, i sigurna sam zapravo, da će građani Srbije kojima ne fali ni mudrosti ni intelekta umeti da izaberu i 3. aprila, za kada su najavljeni parlamentarni, predsednički, ali i lokalni izbori u određenim sredinama.

Najgore će od svega biti ako motiv za izlazak na izbore bude bio inat, jer iz toga izađu loša rešenja. Dakle, molim građane Srbije da kada budu razmišljali o tome ko će činiti budući saziv budu svesni da će ti ljudi u ovoj sali, zahvaljujući ovim jedinicama, moći da kažu, urade, pomognu ili odmognu. Svako pojedinačno ima svoju biografiju i nije teško proceniti kako će to izgledati na kraju.

Koliko će biti onih koji će se sakriti iza jakih imena? Verovatno mnogo, ali to zato i jesu parlamentarni izbori i tu zato i ima po 250 predstavnika na svakoj listi.

Nemam ja nikakvu dilemu da će lista SPS i JS, to je jedna tradicija, jedna koalicija koja, čini mi se, najduže traje na političkom nebu Srbije, dobiti poverenje, zato što sam ubeđena da se ljudima iz ove koalicije i veruje i ima razloga da se veruje.

Svim učesnicima zaista želim sreću.

Ono što je najvažnije na kraju reći i što moram da naglasim jeste da mi je, uprkos kritikama na koje smo naišli, kao jednoj od vas, bilo zadovoljstvo da se poslom narodnog poslanika bavim u proteklih godinu i po dana, koliko je trajao ovaj mandat.

Uvažena gospodo predstavnici sudstva, još jednom napominjem, dobijate danas jednu važnu istorijsku ulogu. Čvrsto verujem da ćete njoj odgovoriti. Građanima Srbije kažem da sam ubeđena da parlament Republike Srbije nije pogrešio kada je svoja ovlašćenja preneo na vas, zato što zaista treba da budete nezavisni, ali to apsolutno znači da morate biti krajnje objektivni i raditi isključivo u interesu građana.

Hvala vam najlepše.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Nebojša Bakarec.
Izvolite.

Poštovana predsedavajuća gospođo Kovač, poštovani predstavnici Visokog saveta sudstva, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani, ja ću pretežno govoriti o izborima, odnosno o značaju formiranja Republičke izborne komisije, što danas činimo. To je još jedan dokaz da su izmene izbornog zakonodavstva, koje smo mi kao SNS sproveli od 2019. godine do danas, učinile Srbiju najprivlačnijom i najpravičnijom državom u Evropi, što se tiče izbornog zakonodavstva.

Samo da podsetim da režimi koji su vladali Srbijom u doba višestranačja, odnosno od 1990. do 2012. godine, nikada ni približno nisu opoziciji ponudili ovako privlačne izborne uslove. Dakle, samo da podsetim na onu čuvenu narodnu izreku – od 'tice mleko. Mi smo, dakle, opoziciji ponudili od 'tice mleko. Srbija zaista ima najbolje izborne uslove u Evropi.

Mi smo od 2019. godine, zaključno sa prošlim zasedanjem, ali evo i sada, usvojili 36, 37 zakonskih promena koje se tiču poboljšanja izbornih uslova, ne računajući tu mnogobrojna zaista podzakonska akta koja su bila sa tim povezana. Sve to je tražila opozicija. Dakle, ispunili smo sve njihove, sve opozicione želje, i sa leva i sa desna i iz centra, koje su, naravno, bile u skladu sa zakonom. I to govori o našoj, između ostalog, samouverenosti, jer to mi mislimo da je dobro za državu.

Za to vreme, dok se mi ponašamo ovako konstruktivno, onaj đilasovski deo opozicije, njegov deo opozicije, inače oni sebe nazivaju ujedinjena opozicija, a to nisu, inače oni zastupaju, oni su mogli da se zovu „ujedinjena grupa“, odnosno „Junajted grup“ i „Multikom grup“, pošto taj deo opozicije u stvari zastupa ove dve kompanije, Đilasovu i Šolakovu, jer su istovremeno i funkcioneri tih stranaka zaposleni u ove dve kompanije, pa su istovremeno, to niko ne vodi računa, u sukobu interesa. Dakle, oni su funkcioneri Đilasove stranke, a istovremeno su zaposleni kod Đilasa kao poslodavca, što je neverovatno do sada, to još svet nije čuo.

E taj deo opozicije je u poslednjih desetak ili sedam dana uspeo da generiše toliko razjedinjenosti, bezidejnosti, destrukcije i autogolova da su oni već na početku izborne kampanje, a izbori još nisu raspisani, ali biće uskoro, oni su svoje šanse uspeli da zakopaju otprilike dva metra ispod zemlje. Jednostavno, Đilas i SSP, Jeremić i njegova Narodna stranka, DS i na kraju ova Skupština samostalne Srbije koja je izašla iz koalicije Đilasove, oni su uspeli za nedelju dana da rasture svoju koaliciju, da lansiraju razjedinjujuće kandidate Ponoša i Jankovića, da uvrede jedno pola Beograda vređajući stanovnike Marinkove bare, a to je Voždovac, stanovnike Borče, a to je Palilula, da uvrede stanovnike Vračara lažima o fiktivno prijavljenim građanima na Vračaru i da uvrede sve stanovnike Republike Srpske i njihove rođake u Srbiji istovetnim lažima o fiktivno prijavljenim građanima Srbije.

Najavili su još rušenje spomenika Stefanu Nemanji, najavili su rušenje Beograda na vodi, najavili su da neće da grade metro. A Dragan Đilas nas već jedno pet-šest dana lično opsenjuje svojim lažima, pokušava, gde on lično vređa građane Republike Srpske i pre neki dan je on nazvao građane Republike Srpske instant građanima. Znači, Dragan Đilas pravi podele u srpskom narodu. Podsetiću vas samo da je on pre par meseci kada je bio u poseti Vašingtonu takođe delio Srbe, kada je u Vašingtonu u TV emisiji, da se valjda dodvori svojim gazdama, nazvao 99% Srba sa Kosova i Metohije kriminalcima.

A što se tiče, kratko ću i o tome, Đilasovih kandidata, problem je u tome što je Zdravko Ponoš kandidat NATO-a i Hrvatske, čudno zvuči, za predsednika Srbije. Pazite, Ponoš nije branio Knin ni Republiku Srpsku Krajinu u ono doba kada su svi oficiri koji su tamo rođeni to činili. Zdravko Ponoš je bio načelnik Generalštaba koga je unapredila vanredno, hiperbrzo DS, na čelu sa Tadićem, međutim, on je nečasno otpušen iz službe i penzionisan vrlo brzo zbog toga što je čak i za ukus Šutanovca, ministra tada, i Tadića on otvoreno, i isuviše otvoreno, radio za interese NATO-a i SAD-a, o čemu svedoče depeše Vikiliksa.

Zdravko Ponoš ima ogromnu podršku u Hrvatskoj i hrvatskim medijima. Oni opisuju kako on i koliko voli Hrvatsku i Zagreb itd. Kada sve to znamo, razložno je da se upitamo – a zbog čega se Zdravko Ponoš onda ne kandiduje za predsednika Hrvatske, to bi bilo mnogo bolje? Međutim, ovih dana smo saznali da je Zdravko, sram ga bilo, Ponoš vlasnik dva stana na Vračaru, na vračarskim pašnjacima i četiri garaže, sve otprilike u vrednosti jedno pola miliona evra. Red je onda da postavimo otprilike 11 pitanja Zdravku, sram ga bilo, Ponošu.

Prvo pitanje, kako je tačno, gde i kada zaradio dva luks stana i četiri garaže na Vračaru?

Zašto je i kako od 1991. do 1995. godine izbegavao da se kao ostali oficiri iz Krajine pridruži vojsci RSK?

Zašto je doneo odluku o ukidanju 63. padobranske i 72. specijalne brigade? Da li je to bio nalog NATO-a?

Četvrto pitanje, koliko je tačno tenkova, aviona, helikoptera i ostale tehnike rashodovao, uništio i isekao za staro gvožđe za sve vreme svog rukovođenja vojskom?

Da li je Zdravko Ponoš krajem jula 1995. godine otišao u Knin i u Srbiju u tajnosti prebacio svoju familiju? Da li je tada bio obavešten i od koga da se sprema „Oluja“?

Šesto pitanje, gde je bio i šta je tačno Zdravko, sram ga bilo, Ponoš radio tokom NATO agresije 1999. godine?

Da li je on 2001. godine postao član Atlantskog NATO saveta, iako je tada oficirima to izričito bilo zabranjeno?

Osmo pitanje, da li je od 2001. do 2005. godine od hrvatske službe, zna se koje, dobijao spiskove naših oficira protiv kojih se vodi istraga zbog navodnih ratnih zločina? Da li je o tome obavestio svoje pretpostavljene? Nije, naravno.

Kada je tačno, gde i kako Zdravko Ponoš, sram ga bilo, podneo zahtev za hrvatski pasoš i da li je o tome obavestio nadređene?

Deseto pitanje – Koliko je novca, Zdravka, sram ga bilo, Ponoša, prebačeno na njegove privatne račune računa Jeremićeve nevladine organizacije CIRST, i po kojim sve osnovama? Jedanaesto i poslednje pitanje – Gde je zaposlena i čime se bavi Zdenka Franje Ponoša, njegova supruga i odakle njegovoj supruzi stotine hiljada evra da bude suinvestitor u izgradnji stambenih objekata na vračarskim pašnjacima?

Drugi Đilasov kandidat i kratko ću o tome, ima još veće probleme. Postavši Đilasova marioneta, Vladeta Janković je izveo politički salto mortale. Janković je inače, što smo se uverili u ovih 10 dana, čovek gafova, šampion licemerja i primer nedoslednosti. On, inače, sam već jedno peti put ponavlja da nije kvalifikovan da vodi grad. Pa, zašto se onda kandiduje? Zašto ga onda kandiduju?

Da podsetim i na sledeće primere nedoslednosti. Vladeta Janković, krije da je 2013. godine, kao DSS, deo predsedništva koje je odlučilo da se Đilas smeni, pa je to sprovedeno u gradskoj skupštini, učestvovao u toj smeni Dragana Đilasa, i tada je kritikovao Dragana Đilasa i nazivao je 2013. godine Đilasovu vlast u Beogradu pljačkaškom. U emisiji „Kažprst“ par meseci kasnije u februaru 2014. godine, Janković je Đilasa nazvao garniturom. Danas je Janković, deo Đilasove garniture u Beogradu.

Inače, do prihvatanja kandidature, do pre 10 dana, Vladeta Janković je zastupao stav da Srbija nije počinila genocid u BiH, što je ispravan stav. Međutim, prihvatanjem kandidature danas Janković ima onaj Marinikin stav, i oboje krive Srbiju i srpski narod da su počinili genocid, koji se nikada nije dogodio. Kakva bezobalna nedoslednost.

Inače, program Vladete Jankovića u Beogradu, pazite, to treba da bude kandidat za gradonačelnika, i jeste, je rušenje spomenika Stefanu Nemanji, ili premeštanje u Marinkovu baru. Dakle, to je onda rasizam prema Romima, koji uglavnom i nastanjuju tu prokaženu, ničim spornu Marinkovu baru, koja se danas praktično, nalazi u centru grada. Program Vladete Jankovića je rušenje Beograda na vodi. Program Vladete Jankovića je da se ne gradi metro.

Pazite, Beogradu je potrebno podmlađivanje, i Srbiji uopšte, a ne čovek koji ima 82 godine. Svaka čast starim ljudima, i oni imaju svoje naravno, mesto u ovom društvu, ali gradonačelnik mora da skoči, poskoči, da se bavi socijalom, školama, vrtićima, svaki dan da je negde, to je u stvari napornije nego biti kandidat za predsednika Srbije. Beogradu je potreban gradonačelnik koji će da gradi Beograd, i spomenike, a ne da ih ruši.

Inače, osim što je vređao Rome, naveo sam jednu priliku, Janković je prekjuče izvređao građane Srbije i 750 hiljada članova SNS, sve nas je nazvao, citiram Vladetu Jankovića, kaže on – to je banda botova i paščadi koja je puštena sa lanca, kraj citata. Pazite, kako može bilo koji normalan čovek da ovakve uvrede uputi svim članovima SNS i građanima Srbije, i kritičarima njegovog stava da spomenike ne treba rušiti. Kako ga nazivaju, taj fini čika i profesor u penziji, pod znacima navoda, može neistomišljenike da naziva bandom i paščadi, da li je to rečnik jednog profesora univerziteta, ili se možda ne radi o baš tako finom čiki i gospodinu, već o Đilasovcu zaslepljenom mržnjom.

Da pomenem, u tom intervju prekjuče, Vladeta Janković je vrlo nerpomišljeno na kraju izrekao jednu rečenicu koja ga je ogolila i ogolila Đilasovce i njihov nepostojeći program. On je rekao – meni je bitnije da svi glasaju protiv Vučića, to je ono što je važno, biti protiv. Pazite, svi marketinški izborni eksperti, na kraju svi normalni ljudi, će vam reći da je najvažnije na izborima konstruktivan odnos, da je najbitnije glasanje za, da imate za nekoga ili za neki program, da glasanje protiv nije konstruktivno, već destruktivno.

Dakle, ni Janković ni Ponoš ni Đilas nemaju program, nemaju šta da ponude građanima, nemaju da ponude građanima za šta da glasaju za, znači imaju samo protiv.

Sa druge strane, SNS je objavila svoj program još pre jedno nedelju dana, na fantastičnom sajtu, dela govore, se nalazi interaktivna mapa Srbije na kojoj se vidi šta je postignuto u prethodnom periodu u Srbiji, u prethodnih deset godina i to se nalazi i na fenomenalnom brošuri, uradili smo zajedno, u kojoj su predstavljeni rezultati uzdizanju, gradnji i napretku Srbije. Predsednik Vučić je pre neki dan bio u poseti Kini gde je najavio još bolju saradnju sa Kinom, a najznačajnije je što je najavio potpisivanje izvanrednog ugovora o slobodnoj trgovini sa Kinom koji će da predstavlja ogromnu šansu za privredu Srbije i biće potpisan ove godine.

Juče je predsednik Vučić najavio da Srbija trenutno pregovara sa čak 92 investitora koji će sigurno doći da rade u Srbiju, da posluju i ukupna vrednost tih investicija je 7,3 milijarde evra, a to je 35 hiljada novih radnih mesta. Navešću, jer je opet, kao što sam, sam rekao, bolje biti konstruktivan, ja moram neku kritiku da iznosim, ali evo šta je urađeno sve u prethodnom periodu, kratko ću.

Nezaposlenost je 2012. godine iznosila 25,5%, sada je svedena 2020. godine na istorijski minimum od 9%, inflacija je najniža u poslednjih 50 godina, penzije su od 2012. godine povećane za 30%, udvostručena je prosečna zarada u odnosu na 2012. godinu i ona sada iznosi gotovo 610 evra. Srbija je prva po broju stranih direktnih ulaganja i privukli smo od 2012. godine 21 milijardu evra. Izgrađen je onaj Balkanski tok, gasovod, izgrađen je auto-put Miloš veliki, u toku je izgradnja još deset auto-puteva. Izgrađena su ona dva čuvena ogromna mosta, jedan kod Vladičinog Hana, a drugi je Žeželjev most. Gradi se pruga od Beograda do Budimpešte i kroz koji dan će biti otvorena deonica Beograd – Novi sad gde će vozovi ići brzinom od 200 kilometara, to je ono što je stara Srbija mogla da sanja, a sada se to ostvaruje. Za pet godina, Srbija je uložila u zdravstvo jednu milijardu evra. Sad neću to pominjati, pazite, izgrađene su tri kovid bolnice, desetine bolnica je još izgrađeno ili rekonstruisano. I, kroz koji dan, mislim u martu, će biti otvoren renovirani, rekonstruisani, novi Klinički centar Srbije.

Srbija je, podsetimo, finansijski podržala u toku ove dve godine, kovida i građane i privredu. Setimo se, sto evra pomoći svim punoletnim građanima. Sto evra pomoći svim mladima. Kroz nekoliko meseci će mladi dobiti još sto evra pomoći. Uskoro će ili su već dobili penzioneri, 27. 000 pomoći, nezaposleni su dobili pomoć, slobodni umetnici su dobili finansijsku pomoć i svi građani još 60 evra, penzioneri su još jednom dobili 50 evra, svi građani, pazite svi građani, sedam miliona građana Srbije je dobilo 3000 evra podrške. Setimo se, da je u ovih nekoliko godina u nazad, da su prvi put preduzete neophodne populacione mere i pomoć majkama za rođenje i to je vrlo poznato i za rođenje prvog i drugog i trećeg i četvrtog deteta.

Ovim završavam, danas ćemo proglasiti posle podne Akt o promeni Ustava, a u vezi uspelog referenduma koji se ticao isključivo pravosuđa. I, ovaj referendum je bio prilika da cela, pazite, ponavljam, cela opozicija pokaže svoju destruktivnost, ali i nevladine organizacije. Pazite, sve. Oni su se svi ujedinili u protivljenju, razvoju pravosuđa, odnosno protivljenju referenduma. Oni su u referendumu u tom trenutku, videli priliku, da pred izbore pokušaju da predsedniku Vučiću i nama slome kičmu. Naravno, da nisu uspeli, ali su se svi ujedinili, to je bilo zanimljivo, cela opozicija i leva i desna, i patriotska, i drugosrbijanska, i centristička, i sve nevladine organizacije koje su do tada, jedno godinu dana učestvovale u pripremi referenduma. Svi su se povukli, međutim nisu uspeli, narod je rekao svoje.

Inače, većina protivnika referenduma je govorila da se zalažu da su proevropski orjentisani. Evropska unija je podržala referendum, a ovi protivnici referenduma su onda jasno pokazali na referendumu da su anti-evropski nastrojeni. I, onda kome građani jedino treba da veruju na ovim izborima? Pa, jedino treba da veruju predsedniku Vučiću i SNS.

Za kraj, SNS i predsednik Vučić će pobediti na ovim izborima zbog fantastičnih rezultata u poslednjih deset godina i najbolji program do sada je bilo ono što su predsednik Vučić i SNS činili u prethodnih deset godina uzdižući Srbiju, gradeći Srbiju, vakcinišući Srbiju i lečeći Srbiju.

Još bolji program će biti ono što će predsednik Vučić i Srpska napredna stranka da čine u naredne četiri godine uzdižući Srbiju, gradeći Srbiju, vakcinišući Srbiju, lečeći Srbiju, lečeći prošlost u sadašnjosti radi budućnosti.

Predaja, svi to znamo, nije opcija, jedina opcija je pobeda. Živela Srbija!

Hvala.