Dame i gospodo, naši sudovi i tužilaštva su zatrpani nerešenim predmetima. Sudski postupci traju previše dugo i građani previše dugo čekaju pravdu. To je iz razloga što mi kao narod volimo da se tužimo i da prijavljujemo i kada treba i kada ne treba iz razloga što sudovi i tužilaštva otprilike kubure sa kadrovima, nemaju nikada dovoljno sudija i tužilaca koliko je potrebno u skladu sa brojem predmeta i treći razlog je taj što sudovi i tužilaštva ne rade dobro svoj posao.

Zbog toga mene uvek raduje kada je na dnevnom redu izbor novih sudija i tužilaca zato što očekujem da će nakon toga srpsko pravosuđe biti efikasnije, da će građani Srbije kraće čekati pravdu.

Mi danas razmatramo 16 sudija koje prvi put biramo na tu dužnost i izbor 29 tužalaca i zamenika javnih tužilaca. Među njima se nalazi Maja Sikimić, stručni saradnik u Višem javnom tužilaštvu u Smederevu, koja je predložena za zamenika javnog tužioca u Velikoj Plani.

Kada sam čuo za ovaj predlog ja sam kontaktirao Javnog tužioca u Velikoj Plani, Slavicu Ivanović, interesujući se o kakvom kadrovskom rešenju se radi i evo njenog odgovara, kaže – to je mnogo dobro dete, sarađivala sam sa njom na više predmeta, ne znam da li je bolja kao osoba ili kao stručnjak, mi u tužilaštvu u Velikoj Plani se svi radujemo njenom dolasku.

Iz ove njene izjave se da zaključiti da su ljudi iz Visokog tužilačkog saveta u slučaju Velike Plane dobro odradili svoj posao.

Ono što je važno jeste da će nakon izbora Maje Sikimić Javno tužilaštvo u Velikoj Plani biti kadrovski kompletirano. Po sistematizaciji tamo je predviđeno da radi jedan Javni tužilac i pet zamenika.

Podsećam da smo pre mesec i po dana, 15. decembra, izabrali pet novih sudija koji sude u Osnovnom sudu u Velikoj Plani. Tamo je predviđeno da sudi 18 sudija, sada ih ima 17. Znači, preostalo je još da se izabere jedan sudija u Osnovnom sudu u Velikoj Plani i onda možemo da kažemo da su institucije, pravosudne institucije u Velikoj Plani kadrovski kompletirane.

To znači da su Visoki savet sudstva i tužilaštva, ali i ova Skupština dobro odradili svoj posao. Sada je na sudijama i tužilaštvima da prionu na posao, da rade bolje nego do sada, da se potrude da sudski postupci ne traju četiri, pet, šest, pa i više godina, i da se ne događa da se predmeti kod tužioca zakazuju tek posle četiri, pet meseci za neka teža krivična dela.

Mi danas treba da izaberemo i Republičku izbornu komisiju i na taj način realizujemo još jedan, poslednji u nizu dogovora koji je postignut na međustranačkom dijalogu stranaka vlasti i opozicije. Taj dogovor podrazumeva da stranke opozicije koje nemaju parlamentarni status imaju svoje predstavnike u stalnom sastavu Republičke izborne komisije. U pitanju je šest članova i šest zamenika.

Ponoviću ono što sam rekao pre četiri dana, da je to presedan. Znači, ne biva nigde u Evropi, ne biva nigde ni u ovim zemljama, kako oni kažu, zapadne demokratije da vlast da opoziciji koja nema parlamentarni status da ima svoje predstavnike u državnoj komisiji koja sprovodi izbore.

Činjenica da smo mi iz vladajuće koalicije, pre svega iz SNS i SPS, pristali da opoziciji učinimo i taj ustupak najbolja je potvrda da u Srbiji ima mnogo više demokratije nego što to tvrdi opozicije i da ima mnogo više demokratije nego što se može steći utisak kada se čitaju tekstovi, kada se slušaju prilozi na medijima, na portalima koje kontroliše opozicija.

Hvala vam.

Zahvaljujem.

Reč ima uvažena narodna poslanica Ljiljana Malušić.

Izvolite.

Hvala, predsedavajući.

Poštovani članovi Visokog saveta sudstva, tužilaštva, sigurna sam da ste izabrali najbolje kandidate. Među vama je sigurno preko 95% izuzetno poštenih, časnih ljudi i ja sam sigurna čak da je taj procenat i veći.

Međutim, dešavalo se da neki i nisu baš takvi. Neću da navodim imena, sto puta sam pričala o tome, ali nije normalno da neko ko sebe naziva sudijom kaže za silovanu devojčicu od 13 godina da je to folklor među Romima. Nije normalno da taj isti ko je na državnim jaslama ima nevladinu organizaciju, složićete se. Nije normalno da se sa te pozicije kandiduje za predsednika. Ako hoće da se kandiduje, neka napusti sudstvo, pa neka se kandiduje. Nije normalno da pusti „Gnjilansku grupu“ koja je ubijala žene, decu, Srbe. Nije normalno.

Sigurna sam da će se sada, od sutra već, od danas to promeniti i da vi zaista birate najbolje između vas, što me čini jako srećnom. Vis te nezavisni državni organ i tako treba da ostane.

Idu izbori, pa su nekako ljudi iz opozicije poprilično nervozni. Dobijamo takve salve uvreda da prosto ne znam da li da odgovaram na to ili da ne odgovaram. Naravno, nikako neću na njihov način, jer od uvaženog profesora za koga sam mislila da je veliki gospodin, gospodin Vladeta Janković je rekao da smo mi botovi, da smo mi paščad puštena sa lanca. Zamislite izraz paščad puštena sa lanca. Za ove ljude ovde, obrazovane, normalne, drage, koji su od naroda izabrani ovde da se kaže da su paščad.

Taj doktor, profesor Univerziteta, taj kada bi došao, pošto će biti, čujem, kandidat za predsednika grada Beograda, rekao je da će da poruši „Beograd na vodi“. Dotični gospodin je bio naš ambasador u Londonu, pa je video da je parlament ušao u Temzu, dva metra je u Temzi, da je Skotland Jard na promenadi, da su najeksluzivnije četvrti na promenadi. „Beograd na vodi“ je jedna od najlepših promenada u ovom delu sveta. Nisam sigurna šta će on to da ruši. Tu su ljudi kupili stanove, ljudi sa ovih prostora, stranci i svi ostali. Koga će on to da ruši?

Onda kaže – spomenik Stefanu Nemanji, rodonačelniku dinastije Nemanjić kojom se ponosimo, da ga treba izmestiti u Marinkovu baru. Izvinjavam se, ja živim na Voždovcu, nemoj da vređa moj Voždovac. Ja sam lokal patriota. I ne samo to, vređa Palilulu, pa mu onda nije dovoljna Marinkova bara. Tamo žive divni ljudi, Romi, moji prijatelji. Dok sam radila u Gradskoj opštini Voždovac pomagala sam ih koliko sam mogla i kako sam mogla. Vrlo su zahvalni, divni, ljubazni, šta god potražite od njih dobijete. Svi ti isti koji pljuju tu Marinkovu baru i moj Voždovac idu u tržni centar Stadion koji je novonapravljen, od pre par godina.

Što se nisu setili da pričaju da Ripanj nije imao vodu do 2010. godine, nije imao gradski vodovod, stotine porodica nije imalo gradsku vodu nego bunar, pa ode 500 metara da donese? O kanalizaciji da ne pričam. Što o tome nije pričao i on i njegovi pajtosi, da naprave vodovod, da naprave kanalizaciju, da naprave infrastrukturu u Beogradu, koju mi gradimo od 2012. godine, nego priča o rušenju, priča o tome kako ne valja spomenik ovde, nego treba da ide u Marinkovu baru ili u Borču?

Palilula je divna opština, divna. Svaki deo grada Beograda, 17 opština ima, je božanstven. Moja opština je urbano ruralna, divni ljudi žive tamo. Beograd je divan grad, Srbija je najlepša zemlja na svetu. Ako ne volite ovu Vladu i predsednik Vučića, nemojte ne voleti svoju zemlju, ljudi! Pa, vi ste ti koji ste išli kod ambasadora po mišljenje. Mi imamo svoje mišljenje.

Setimo se samo šta je radio, nisam odavno spomenula gospodina Vuka Jeremića koji je vladao Srbijom u vreme pljačkaške privatizacije. Sećate se da su tada prodali 300 hiljada najplodnije zemlje za 50 miliona evra. Znate li koliko sada vrede? Vrede 70 puta više, tri i po milijarde. To su oni radili. Pa Agrobanka, uzimali su kredite bez pokrića, koje smo, naravno, kada smo došli na vlast mi morali da vratimo. Svašta su radili.

Mašinski mozak je 619 miliona odradio. Pa, kako sada mašinski mozak ne stvara 619 miliona evra? Most na Adi košta 400 miliona evra. Isto takav u Francuskoj, duplo duži, dupli širi, košta 200 miliona. Gde nestade tih 200 miliona? To ne pričam ja, to priča Agencija za borbu protiv korupcije. Čujte ljudi, 35 stanova! Kako je to moguće? Kako? Mašinski mozak. Evo, ja sam sociolog, verovatno nisam dovoljno inteligentna da stvorim 35 stanova. Pa, i kada bih imala, poklonila bih ovim ljudima koji nemaju ništa.

U njihovo vreme, 2008. godine je otpušteno 1000 sudija i tužioca, pa smo mi kada smo došli na vlast, mislim na Srpsku naprednu stranku, morali da platimo ljudima odštetu i da ih vratimo na posao 2013. godine. Više od 45 miliona evra smo platili odštete. Naravno, ide sukcesivno. Takve stvari se ne rade. Pa, ovo je najdivnija zemlja na svetu. Ko jednom dođe u Srbiju, vraća se non-stop. Gostoljubivi, gostoprimljivi, valja hrana, sve živo valja. Još uvek smo zdrava sredina.

Ne razumem te porive – ne valja, ne valja, ne valja, ništa ne valja. Pa, kako ne valja? Ovo je najveći patriota otkako znam za sebe, otkako sam učila istoriju, gospodin Vučić. Pogledajte šta je sve napravio, 400 kilometara autoputeva, a u projekciji je još 1200 kilometara autoputeva. Gradi se 10 autoputeva i dve brze saobraćajnice, ljudi! Revitalizirao pruge, 750 kilometara je revitalizirao prugu. Moja koleginica Milanka koja živi u Priboju je putovala osam i po sati, a sada putuje dva i po sata kraće. Kada se revitalizira i ovo ostalo, putovaće kao sav normalni svet. Putovali smo ko diližansama, kad krenemo ne znamo kad ćemo da dođemo.

Gradimo brze pruge, 200 kilometara će biti brzina. Evo, već je bila proba od Beograda do Novog Sada, biće gotovo do marta. Znači, do pola sata će nam trebati do Novog Sada. Zatim, gradićemo do granice, a od granice do Budimpešte gradiće naravno Mađari. Izvanredno! Ne znam šta više nije napravio. Gradi se metro. Renovirane su bolnice. Renovirane su škole. Napravili smo nove vrtiće. Ne kažem da je dovoljno, ali radićemo i dalje. Nikada u životu nismo imali veći budžet za grad. Izdvojili smo za ovu godinu milijardu i 358,8 miliona evra za grad Beograd, da bi grad Beograd izgledao kao što treba da izgleda, kao svetska metropola, da gradimo vriće, da radimo fasade koje su oronule. Da nije došla SNS, Beograd je tako bio mračan. Nije ni čudo, bombardovani smo preko 45 puta, ali ga ljudi vole, ima neku specifičnu energiju.

Ko god dođe jednom, vrati se sto puta, to pričaju svi, od političara, pa preko holivudskih glumaca, pa preko svih ljudi koje sam ja upoznala, obični ljudi koji dođu, Amerikanci, Rusi, ko god, želi da ponovo bude ovde. Sećate se samo koliko je ljudi došlo da živi kod nas, samo zato što imamo izvanredne uslove za život, ne mislim na standard, nego na dobre ljude, dobru hranu i još uvek zdravu sredinu.

Sada bih se vratila na pre neki dan, kada je predsednik Vučić bio na otvaranju Olimpijskih igara u Kini, da ispoštuje tog jednog od najvećih državnika sveta gospodina Si Đinpinga i došao sa izuzetnim vestima, pre svega da će se uskoro potpisati ugovor o slobodnoj trgovini. Moram da kažem da sam bila oduševljena, i ne samo ja, nego čitav normalan svet. Znate šta to znači, meka za investitore, jer će biti minimalne dažbine, ne samo za Republiku Srbiju, nego i za okruženje, pod jedan.

Pod dva, razgovarano je i sigurno će se otvoriti direktni letovi između Beograda i Kine, odnosno Šangaja i Pekinga, što bi bilo izvanredno i za privredu i za turizam, apsolutno za sve. Takođe, najavljena je nova investicija koja će ići na jug Srbije, konkretno ide se u Niš, sledeća će biti u Kragujevcu. Božanstveno.

Setimo se samo šta su ti naši strateški partneri i ovekovečeni prijatelji uradili za Železaru Smederevo. Zaposlili su 5.000 ljudi, što znači da sada 15.000 ljudi može da živi, jer oni imaju porodice. Takođe, revitalizirali su RTB Bor. Ulažu u našu infrastrukturu, grade Fruškogorski koridor, grade mostove, tunele, pruge, grade brzu saobraćajnicu Ruma-Šabac-Loznica.

Tako se radi, ljudi. Ako ne volite predsednika, kažite, dajte nešto bolje. Nema bolje, nikad se nije rodio veći patriota. Gospodin Vučić živi za ovu Srbiju, pa to se vidi na svakom koraku.

Takođe, izgradiće se Svetski ekonomski forum za četvrtu industrijsku revoluciju u Republici Srbiji. Da li znate šta to znači? Šesnaest je u svetu, u Evropi su samo u Norveškoj napravljeni i u Rusiji i evo sada u Srbiji. Pa to je boljitak za Srbiju, to je neverovatna stvar. Znači, digitalizacija napredne tehnologije će se raditi ovde, biće povezane direktno sa vladinom kancelarijom, ali takođe i sa organizacijom civilnog društva. Radiće se na biotehnologiji, na biomedicini, na veštačkoj inteligenciji. Tako se radi, ljudi.

Srbija danas i Srbija pre 12 godina, pre 10 godina, evo, znači, mi smo došli na vlast na republičkom nivou 2012. godine, na opštinu Voždovac smo došli 2010. godine, su kao nebo i zemlja. Bilo je te 2008. godine 26% nezaposlenih, danas 9% nezaposlenih, samo zato što smo imali kovid, a i to kako smo odradili kovid, zahvaljujući pameti, brzini i vezama, spoljnoj politici koju vodi naš predsednik gospodin Vučić, je fascinantno. Mi smo prvi imali respiratore, prvi smo dobili vakcine, u početku četiri vrste, sada imamo pet vrsta vakcina. Dobili smo lekove sada. Ljudi, izgradili smo tri kovid bolnice.

I mogla bih da pričam još satima i verovatno ću da pričam možda u ponedeljak, jer toliko toga smo uradili. Ovo govorim samo zato što su izbori 3. aprila i ljudi treba da glasaju za rezultate, samo za rezultate. Živela Srbija!

Zahvaljujem.
Reč ima uvaženi dr Boban Birmančević. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege narodni poslanici, predstavnici Visokog saveta sudstva i Veća tužilaštva, poštovani građani Srbije, današnja sednica može se nazvati, da ne bude krupna reč, ali svakako istorijska sednica, imajući u vidu da ćemo danas na ovoj sednici po poslednji put, u skladu sa važećim Ustavom i zakonom, glasati o sudijama koji se prvi put biraju na tu funkciju i zamenicima javnih tužilaca, naravno, u skladu sa važećim Ustavom.

Već na sednici koja je zakazana upravo posle završetka današnjeg glasanja izjasnićemo se o promeni Ustava, koja je svakako posledica referendumske odluke, naravno, u skladu sa zakonom, odnosno u skladu sa interesima i odlukom naših sugrađana. Tako funkcioniše jedna pravna država u kojoj na prvom mestu stoji država, na mestu odmah pored države stoje građani i sve ostalo je manje bitno.

Ako se prisetimo, ne tako davno, reforme pravosuđa u vreme ovih koji se nalaze u strankama koje niko u ovoj Srbiji ne može da pobroji, jer ne znaju ni oni tačno kako se zovu, u ovom trenutku kradu imena nekih manjih organizacija, ali niko, apsolutno niko nije siguran ko se u kojoj stranci iz opozicije nalazi.

Ja sam siguran da određeni njihovi članovi moraju ujutru da pozovu Mariniku Tepić, Đilasa, Zelenovića, da nekog ne preskočim iz te lopovske ekipe, i da provere u kojoj su oni stranci na današnji dan, kako se oni danas legitimišu. Ali ti ljudi su uradili reformu pravosuđa i iz te reforme 1.037 sudija i javnih tužilaca, zamenika javnih tužilaca ostalo je bez funkcije. Šta se onda desilo? Trebalo je dve godine, tri godine da ti ljudi budu vraćeni na posao, veliki gubici za državu, ali pre svega veliki gubici za pravosuđe, trebale su godine i godine da se to ispravi.

Sa druge strane, ima i drugih ljudi i drugačijih odluka i pravosuđe o kome odlučuje ova skupštinska većina, ova vlada i ovaj predsednik, e to pravosuđe kada radi reformu ide i na promene Ustava. A zašto? Sa samo jednim ciljem, da ima apsolutno nezavisno i samostalno i sudstvo i tužilaštvo. E to je razlika između te lopovske ekipe i države koju predvodi Aleksandar Vučić. Svakom normalnom je dovoljno da pogleda šta je bilo u njihovoj reformi pravosuđa, kakvu reformu pravosuđa sprovodi država koju vodi Aleksandar Vučić.

Samo bih zamolio i iskoristio priliku, zamolio sudstvo, pravosuđe da nas jednostavno zaštite od bahatih ljudi, od ljudi koji misle da mogu sve da kupe novcem, od ljudi koji misle da se novcem kupuju ljudi, da se novcem kupuju izbori, da se novcem kupuje pobeda. E pa Dragane Đilase, to nije tako. Možda možete da kupite novu, jedan, dva, tri, pet, deset, dvanaest, koliko ih već ima, možda možete da kupite Mariniku Tepić, Vuka Jeremića, Nebojšu Zelenovića, opet zaboraviću nekog, izvinjavam se, možda možete da kupite Fudbalski klub „Sautempton“ u Engleskoj, možda možete da kupite neke koji su na prodaju, ali ne možete da kupite glasače u Srbiji, ne možete da kupite pobedu i ne možete da kupite mesto ni predsednika Republike Srbije, niti možete da kupite dovoljan broj glasova da uđete u Narodnu skupštinu.

Ono što je takođe poruka, to je da oni neće moći da kupe ni ljude koji žive u Beogradu, ali ni ljude koji žive u Šapcu, ni ljude koji žive u bilo kom delu Srbije, jer jednostavno pobeda se dobija na rezultate, dobija se na čast, na poštenje i na sve ono što se radilo u prethodnih desetak godina.

Gde se ko nalazi u ovom trenutku jasno pokazuje koliku podršku građana ima. Pa o tome ko će biti predsednik Amerike, da li će to biti Tramp ili Bajden, odlučili su građani Amerike. I mogao je Tramp da radi štagod je radio, ali nije bilo dovoljno. Ljudi su hteli drugog predsednika, pa su ga i dobili. Ko je predsednik Rusije odlučuju građani Rusije i jasna je podrška Putinu i to je jednostavno tako. A ko će biti i ko je predsednik Srbije odlučuju građani Srbije. Može Đilas da sprema para koliko hoće, može da lobira po stranim ambasadama, može da preti, može da ucenjuje, može da izmišlja i laže, ima, brate, nekoliko televizija koje je kupio i platio i oni ljudi pričaju za sve pare. Može da kupi i kandidata za gradonačelnika Beograda.

Ako jedan uvaženi profesor i doktor izjavi da nije sposoban za to mesto i da ima dovoljno pameti da kaže – e, ljudi ja ne mogu da budem gradonačelnik, jednostavno to nije mesto za mene, ne mogu da ispunim tu funkciju, iako bih je dobio, ne mogu, ja se kandidujem, i šta se onda desi? Da li popije neku tabletu, pa postane super kandidat za gradonačelnika ili se desi nešto drugo? Možda je to pitanje i za ljude iz pravosudnih organa, ali eto neka Đilasu i njegovom kandidatu služi na čast kako je čovek koji tvrdi da ne može da bude gradonačelnik preko noći odjednom postao savršen kandidat, neka on to objašnjava svojim potencijalnim biračima, mislim da ih neće biti, jer jednostavno ljudi su svesni ko je Dragan Đilas i ko su uopšte ljudi koje on finansira i ko su ljudi koji su spremni da prodaju svoje ime i čast zarad pokušaja da budu na nekoj funkciji.

Imamo i bivšeg gradonačelnika Šapca koji je, čini mi se svoje udruženje nazvao „Moramo i moramo“. Zamislite, da oni nazovu, ne znam da li su udruženje da li su grupa šta su, prosto, kažem vam, niko u Srbiji ne može da nabroji ko su i gde se nalaze članovi te bivše žute hobotnice, ali mislim da se zovu moramo. Ja razumem da on mora, moraju ljudi, plaća ih Dragan Đilas, plaćaju ih kriminalci, plaćaju ih tajkuni, oni moraju. Pa, dobro neka moraju, ali ne moraju građani Srbije. Građani Srbije glasaju koga oni hoće, a hoće onoga koji radi pošteno, ko radi isključivo u njihovom interesu.

I, nikada niko, ni u novijoj ni u daljoj istoriji, nije radio koliko je radi Aleksandar Vučić. I nikada niko nije uradio toliko za 10 godina koliko je uradio Aleksandar Vučić, ali da bi svi bili zadovoljni, zadovoljni u smislu da niko ne može da kaže – e, ljudi ovi izbori su prošli tako što je neko pokrao izbore. Ko može da pokrade izbore? Pa, ne može niko. I, uvek se buni onaj što izgubio. I, da ne bi bilo pokrao je onaj, pokrao je onaj, a jedini koji su krali izbore su upravo bili ovi koji o krađi pričaju. Jedini koji je optužen i osuđen za kupovinu glasova u Šapcu, koliko znam je aktivista Nebojše Zelenovića, čovek kupovao glasove za Nebojšu Zelenovića. Bio je optužen i Nebojša Zelenović, pa je dotični gospodin prihvatio da je on sam kupovao glasove za svoj ćef, da nije kriv Nebojša Zelenović, ali znamo ko je kriv. I, ne samo Nebojša Zelenović, nego naravno i njegov mentor Dušan Petrović.

Šta se onda ljudi dešava? Prosto, građani Republike Srbije treba da znaju da ćemo upravo na današnjoj sednici poslednji zakon, odnosno predlog koga ćemo glasati na novom dnevnom redu je Predlog odluke o razrešenju, imenovanju u RIK. Šest članova i zamenika RIK dobiće ljudi koji nikada nisu ušli u ovu Skupštinu, nisu dobili podršku građana.

Uvek je bilo i uvek će biti da o tome ko ulazi u ovu Skupštinu odlučuju građani, ali eto da ne bi bilo da su u manjini, da je neko pokrao glasove, nikada u novijoj istoriji niko nije se odrekao većine u gradskoj izbornoj komisiji, u RIK, u opštinskim izbornim komisijama i na biračkim mestima. E, pa da znate, građani Srbije, krađa o kojoj pričaju Đilas, Jeremić, Boško Obradović i Marinika Tepić, itd, je krađa koju će organizovati oni koji se na krađu pozivaju.

Srpska napredna stranka koja ima apsolutnu većinu u ovoj Skupštini, koja ima apsolutnu većinu 95 opštinskih i gradskih skupština, upravo u tim gradskim izbornim komisijama, opštinskim izbornim komisijama neće imati većinu. Evo, vam većina i u izbornim komisijama. Evo, vam većina i u RIK. Nemojte kada 3. aprila bude završeno brojanje da pričate o krađi glasova, jer ste tu krađu jedino vi mogli da organizujete, jedino vi mogli da sprovedete.

Srpska napredna stranka nikada, a eto od 2012. godine, stigli smo do 2022. godine, nikada niko niti je optužen, niti je učestvovao, niti je pokušavao da joj krade glasove i to će tako i biti. Nema potrebe neko, ko ima apsolutnu podršku građana Srbije da o tome uopšte i priča. I oni koji kradu glasove, ne mogu nikada ni dobiti podršku građana Srbije.

Šesnaest hiljada članova gradskih i opštinskih izbornih komisija biće predstavnici opozicije. Šest članova i zamenika članova RIK dala je opozicija, ovih koji pričaju o izbornoj krađi na koju se spremaju, a kada opet budu izgubili 3. aprila da se organizuju, neko nas je pokrao. Niko vas iz opozicije nije pokrao, niko vas pokrsti neće, građani Srbije znaju koga će podržati, kao što su znali i prethodnih godina i oni koji moraju, kao što je Nebojša Zelenović, neka mora, neka rati to što mora, on ne zna ni ko će biti kandidat jer još nije dobio instrukcije od onih koji mu daju pare. Ali, ovih dana će mu verovatno reći ko mora, šta mora.

Mi ne moramo ništa, mi samo treba da sledimo put budućnosti za našu decu, put novih radnih mesta, novih investicija, put još uspešnije Srbije, a lestvica koja se svakoga, bukvalno, dana, zahvaljujući Aleksandru Vučiću podiže sve više i više, će svakako biti pomerana i u narednom periodu za budućnost naše Srbije, za budućnost naše dece. Glasamo za Aleksandra Vučića i znamo da smo na pravom putu. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima, uvaženi narodni poslanik, Srbislav Filipović. Izvolite.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije, čini mi se da iz sednice u sednicu donosimo neke istorijske odluke, a tako je to i danas. Danas ćemo nakon ove sednice potvrditi da smo promenili Ustav na referendumu gde je većina građana glasala za promenu Ustava, da političari nikada više u ovoj zemlji neće birati sudije, tužioce, da se nikada u partijskim krugovima, skupštinskim klupama, bilo gde vezano za politiku, donositi odluka o tome ko će donositi presude u ime naroda i ko će biti tužioci u Srbiji.

Danas to radimo poslednji put, ali verujem da će odluka koju su građani Srbije velikom većinom doneli na referendumu upravo doneti ono što čekamo decenijama u ovoj zemlji i za šta smo, a mislio sam tako bar do referenduma do 16. januara, se zalagali svi na političkoj sceni. Međutim, dobronameran čovek se nekad i prevari, tako sam se ja prevario tog 16. januara očekujući da većina političkih subjekata ili možda i svi politički subjekti podrže promenu, ipak da podrže promenu Ustava kada je u pitanju izbor sudija u tužioca u ovoj zemlji.

Međutim, većina predvođena SNS, predsednikom Aleksandrom Vučićem i našim koalicionim partnerima jeste pozvala građane da se izjasne sa da na referendumu, međutim jedan deo političke scene, onaj tajkunski, onaj kriminalni, onaj lopovski je bio protiv toga. Jasno je meni zbog čega, ali potrebno je da o tome još malo prodiskutujemo zbog građana koji ovo gledaju i zbog svih onih kojih se ovo tiče i svih onih koji su nam se obraćali prethodnih godina, sa svima sa kojima smo razgovarali širom Srbije i koji su dolazeći kod narodnih poslanika, kod svojih predstavnika, iznosili svoje probleme sa kojima su se suočavali decenijama u nazad. Uglavnom su se ti problemi odnosili na rad pravosuđa, na sudije, na korupciju, na tužioce, na razne oblike političkog uticaja, direktnog ili indirektnog.

Ova promena Ustava jeste rezultat dugoročnog našeg gledanja na ovu oblast o kojoj govorim i na ono što su bile želje naroda. Želja naroda jeste da imamo nezavisno pravosuđe i samostalno tužilaštvo.

Da sudije biraju oni koji su najkompetentniji za to, oni koji su najstručniji i oni koji su pozvani da to čine, takođe se to odnosi i na tužioce.

Zašto to ne odgovara jednom delu političke scene, one koja sve što ima je stekla na krađi, na lopovluku, pa jednostavno, samo to, sve što su stekli, način na koju su sticali njima ne odgovara, jer su ovom zemljom navikli da upravljaju apsolutno na svim nivoima, da sve sudije budu partijski postavljene, svi tužioci, svako ikada zaposlen, bilo gde u pravosuđu morao je da bude partijski obeležen i da ima knjižicu žutog tajkunskog preduzeća, da bi mogao tamo da radi.

I niste mogli da budete ni sudija, ni tužilac, niti na bilo koju funkciju odgovornu da budete izabrani u ovoj zemlji ako niste partijski obojeni, tj. ako niste opredeljeni da podržavate tajkune i mafijaše na vlasti.

To se više nikada u Srbiji neće desiti iz prvog razloga, zato što više nikada u Srbiji na vlasti neće biti tajkuni i mafijaši oličeni u liku i nedelu Dragana Đilasa i njegovih saradnika, i iz drugog razloga, što donosimo konačno izmenu Ustava po kome to oni neće moći ni formalno pravno da čine.

Dakle, ova zemlja će konačno biti i u tom smislu izbora sudije, tužilaca oslobođena partijskog i političkog uticaja.

Šta nas čeka u narednih dva meseca zbog svih odluka koje smo donosili u ovom sazivu i onom prethodnom? Čeka nas to da će nastaviti pretnje, da će nastaviti, pre svega pretnje prema predsedniku Aleksandru Vučiću, da će nastaviti razvlačenje funkcionera SNS, da će nastaviti pretnje i razvlačenje funkcionera koji su bliski Vladi Republike Srbije, da će nastaviti pretnje svim građanima koji ne žele da glasaju za ono što predstavlja Dragan Đilas, ono što predstavlja ona Srbija mraka, nesreće, kriminala koju je vodio Đilas, koju je vodio i Tadić, i Jeremić, i Obradović i svi ostali sa te druge strane.

Svi oni su ostavili ovoj zemlji samo dugove i nesreću, svi su oni ostavili samo zatvorene fabrike, ostavili lance, katance, sve ono što je morao Aleksandar Vučić da otvara, da gradi i da zida nakon njihovog odlaska sa vlasti.

Moja koleginica Malušić je rekla – izgradili smo stotine kilometara auto-puteva, gradi se 1.200 kilometara auto-puteva, novih.

Ni jedna vlast, pre vlasti SNS i pre predsednika Aleksandra Vučića nije toliko za infrastrukturu u Srbiji uradila kao ova vlast, apsolutno ni jedna. Ni jedna vlast u prethodnih 50 godina, koliko se građanima u Srbiji obećavao metro nije pokrenula ništa vezano za metro, apsolutno ništa. Ova vlast u Beogradu, naravno uz ogromnu podršku predsednika Aleksandra Vučića je počela da gradi Beogradski metro i paralelno će se raditi prva i druga linija metroa.

Hteo sam i o tome nešto da kažem. Govore kako će taj metro kada bude izgrađen biti potpuno beskoristan. Verujem da je za Đilasa beskoristan. Znate, oni koji imaju privatne avione, jahte, automobile od više stotina hiljada evra, račune širom sveta, njima metro uopšte nije ni potreban. Njima je metro bio potreban samo kao predizborno obećanje da bi građane, da tako kažem „navukli da glasaju za njih i da podrže dalju pljačku sopstvene zemlje“.

Ova vlast je odlučila da uradi ono što je u najboljem interesu građana, posebno govorim kada je metro u pitanju, u interesu građana Beograda i da, napokon rešimo i pitanja i gužvi i da modernizujemo konačno ovaj grad, da ga dovedemo na onaj nivo na kome su najveće svetske metropole, da imamo napokon metro.

Posle pola veka obećavanja, a govorilo se nekad – obećanje, ludom radovanje, oni su mislili da je ovaj narod lud, pa su iz ciklusa izbornog u ciklus obećavali – biće metro, biće mostovi, biće čuda. Sećamo se onog jednog mosta na kome su 500 miliona evra uzeli, kolega Uglješa, da li je tako?

Imamo danas te paralelne dve linije metroa koje će se graditi. Šta to znači za grad Beograd? Prolaziće i kroz centar grada, prolaziće kroz naseljene delove grada Beograda.

Njima to nije važno. Važno je da se laže. Da se kaže kako ćemo da upropastimo izvorišta, kako ćemo ne znam ni ja šta sve da upropastimo, unakazimo u gradu Beogradu.

Setite se krpenih Terazija na Novom Beogradu, setite za „Pazl grada“ na Voždovcu koji je građen bez ikakvih građevinskih upotrebnih dozvola, a koji je stotine miliona dinara koštao građane Voždovca i Beograda, u kome je neko dete, da je pušten ikada u rad taj „Pazl grad“ neko dete moglo život da izgubi. E, to su nedela koja je ostavio Dragan Đilas i Beogradu i Srbiji.

Da se vratimo i na puteve. Zbog čega putevi nisu potrebni. On govori – šta će nama autoputevi? To nije potrebno. Dovoljna su vam dva autoputa i tu je kraj priče. Njemu je i to dovoljno. Naravno, kada ne gradi on, kada grade odgovorni i pošteni ljudi, kada će građani Srbije to da koriste, a ne tajkuni i mafijaši, onda autoput nije potreban.

Naravno, sve ovo je potrebno Srbiji, i preko 300 fabrika. Pa, evo i Aleksandar Vučić je pre neki dan rekao da se pregovara sa preko 92, ako se ne varam, investitora nova koji žele da ulože svoj novac u Republici Srbiji. Preko 7,3 milijarde evra novih investicija koje su na pragu da uđu u Republiku Srbiju, upravo zahvaljujući stabilnosti koju imamo oličenu u predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, u odgovornoj politici Vlade Republike Srbije, u svim onim zakonima koji se donose u Skupštini Republike Srbije, slobodno mogu da kažem, i ovom referendumu za promenu Ustava koji govori da je Srbija slobodna zemlja, odgovorna u kojoj ćete imati slobodno, samostalno tužilaštvo, pravosuđe, u koje će građani, napokon moći da kažu – konačno imamo i pravni sistem uređen kakav treba, da bude nalik na najrazvijenije evropske zemlje i da možemo da kažemo da smo i zahvaljujući onom vozu koji ide preko 200 kilometara na sat i brzim prugama, sutra i do Budimpešte, jesmo ušli u taj brzi voz koji nas vodi u budućnost, sve zajedno sa Aleksandrom Vučićem.

Pozivam građane, još jedanput, 3. aprila u ogromnom broju, svi na birališta, izađite, zaokružite listu Srpske napredne stranke i predsednika Aleksandra Vučića za budućnost naše dece.

Hvala.

Zahvaljujem uvaženom narodnom poslaniku Srbislavu Filipoviću.

Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.

Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, jedna od tačaka dnevnog reda o kojoj sada raspravljamo jeste i Republička izborna komisija, njene personalne promene koje će imati ukoliko usvojimo Predlog. Razlog jeste navodna želja bivšeg režima da dobiju fer izborne uslove.

Znate, kada nemate rezultate dok ste vršili vlast ili imate rezultate koji su poražavajući, kada je bivši režim vršio vlast preko 600.000 ljudi je ostalo bez posla.

Za vreme bivšeg režima nije napravljen ni jedan put, nije sagrađena ni jedna bolnica, nije otvorena ni jedna fabrika i nisu bili potrebni nikakvi izborni uslovi da bivši režim na izborima koji su održani 2012. godine … vlast.

Iskreno, kao narodni poslanik koji je učestvovao i kao opozicioni narodni poslanik na mnogim izborima, ja bih voleo da smo tada imali ovakve izborne uslove kao opozicija. Po prvi put od kada se sprovode izbori u Srbiji stranke koje ne učestvuju u radu parlamenta imaće svoje predstavnike u Republičkoj izbornoj komisiji.

Znate, ako aktuelni režim koga predvodi Aleksandar Vučić ima stabilan dinar, nisku stopu inflacije, za kratko vreme zaposli preko 600.000 ljudi, kada se gradi deset ili dvanaest auto-puteva, kada je Srbija jedno veliko gradilište, kada minimalna zarada bude mnogo veća nego za vreme bivšeg režima, onda neko mora da bude kriv bivšem režimu zašto ne može da pobedi Aleksandra Vučića na izborima.

Onda će uvek da se uhvate za nešto. Te ljudska prava, te diktatura, ne mogu da pristupe medijima, što naravno nije tačno, imaju čak i medije koji oni kontrolišu, gde su i oni vlasnici, pa sve do samih izbornih uslova koje se oni potpisali i postavili dok su bili vlast.

Čitavo vreme od izbora 2020. godine priča se o nekoj navodnoj krađi za predsedničke izbore 2022. godine i ovi parlamentarni vanredni koji treba u istom danu da se održe.

Naši građani to i ne znaju i zato možda neko i poveruje u tu njihovu priču. Ali, pored sada ovih šest članova Republičke izborne komisije koji dolaze iz reda predstavnika opozicije koja nije parlamentarna, moram da kažem građanima da svi organi za izbore se formiraju po sledećem principu. Imamo stalni sastav, to je sada ovo što biramo, i proširen sastav.

Kako se ulazi u prošireni sastav? Pazite, i Republička izborna komisija ima isti princip i lokalne izborne komisije i birački odbori. Onog časa kada vam Republička izborna komisija proglasi listu, imate pravo na još jednog člana te iste komisije, na još jednog člana biračkog odbora i njihove zamenike.

Sada možete da zamislite kada 20 predstavnika lista bivšeg režima, ako je to moguće da sakupe dovoljan broj potpisa, potvrde im se liste i imaju svojih 20 članova u Republičkoj izbornoj komisiji i 20 članova u organima za sprovođenje izbora kao što su birački odbori, neka mi neko pokaže kako možete da zloupotrebite to i da navodno pokradete izbore? To je gotovo nemoguće.

Bivši režim jako dobro zna da gube izbore prvenstveno zbog toga kako su se ponašali dok su bili na vlasti. Da bu bili dobri na vlasti, mi ih nikad ne bi pobedili. Da su oni otvarali fabrike, nikada ih ne bi pobedili. Da su gradili autoputeve, nikada ih ne bi pobedili. Da su gradili bolnice, nikada ih ne bi pobedili, škole.

Sada neka razmišljaju, imaju sve vreme ovoga sveta, zašto više nikada neće dobiti priliku da vladaju Srbijom i nikakvi organi za sprovođenje izbora, tela, kako god se zovu, neće u tome da im pomognu, jer o tome ne odlučuju ni organi, ni tela, nego građani Republike Srbije, a građani Republike Srbije najbolje znaju kakvi su bili dok su bili na vlasti.

Onda ide jedna sledeća priča - diktaturra. Šta su obeležja diktature? Zabrana slobode kretanja. Može da se kreće po Srbiji i van Srbije kako ko god želi. Zabrana slobode okupljanja. Evo, imali smo situacije da se okupljaju ispred Vlade Republike Srbije, evo sada u ovom trenutku ispred Narodne skupštine, blokirali su autoputeve na neprijavljenim skupovima protivzakonito i niko ih u tome nije sprečavao. Niko. O kakvoj diktaturi onda govorimo?

O tome što hoćemo mlade ljude, koji nemaju dovoljno životnog iskustva i znanja, da prevarimo da je u Srbiji diktatura, jer prirodno je, mlad je čovek uvek pun energije, pun je želje za promenama i da se taj njegov nedostatak životnog iskustva iskoristi da podrži najobičnije lopuže koje su vladale Srbijom do 2012. godine.

Evo, sada imamo jednu situaciju da napadaju predsednika Republike Srbije, čak planiraju da mu pišu i krivične prijave zato što je u jednoj TV emisiji obećao da će država pomoći i mladima zbog otklanjanja posledica izazvanih korona virusom. Kaže - nema pravo na to predsednik, to je kupovina glasova. Ne kupujemo mi nikakve glasove.

Država ne postoji radi sebe same. Država postoji radi svojih građana i deo prihoda koja država ima, takođe, može da se vrati svojim građanima u skladu sa zakonom o kome će Narodna skupština da se izjasni.

To što će po proceni Đilasa, ukoliko nekim čudom dođe na vlast, u državnoj kasi biti manje od 100 miliona evra za njega, koje je planirao da uzme za sebe, kao što je uzimao dok je vršio vlast, to je njegov problem, ali država postoji radi svojih građana, da bi svojim građanima popravila kvalitet života na određenoj teritoriji, da bi svojim građanima i svojoj privredi stvorila ekonomske pretpostavke da se razvijaju i napreduju.

Setimo se kako je bilo do 2012. godine. Katanac za katancem, zatvorena fabrika za zatvorenom fabrikom. Ljudi iz Srbije su bežali. Sada nas optužuju zašto su mladi do 2012. godine bežali iz Srbije. Kakve veze ima s tim Srpska napredna stranka?

Takođe, u toj želji da prikažu da je u Srbiji nekakva diktatura stalno su govorili da su nezavisnost i samostalnost nosilaca pravosudnih funkcija ugroženi.

Setite se samo onog sudije Majića koji je stalno pričao kako je pravosuđe u Srbiji dovedeno do ruba propasti, kako sudije gube svoju nezavisnost i samostalnost u odlučivanju, kako se presude donose iz samo jednog centra moći u Srbiji itd, itd, itd.

Sada ja moram da pitam da li je neki sudija smenjen od 2012. godine? Nije nijedan. Da li je i jedan sudija razrešen, osim ako nije stekao uslov za penziju ili po njegovom sopstvenom zahtevu? Nije nijedan. O kakvoj to diktaturi govorimo?

Da li neko hoće da kaže da su svi nosioci pravosudnih funkcija u Srbiji kukavice koje ne smeju da se odupru tom jednom centru moći? To nije moguće.

Oni koji pričaju o nezavisnosti i samostalnosti sudija, samo da podsetim kakva je reforma sprovedena 2010. i 2011. godine. Hiljadu sudija je razrešeno koje je izabrala Narodna skupština. Hiljadu tužilaca je razrešeno koje je izabrala Narodna skupština. Da li je to reforma pravosuđa?

Opštinski odbori političkih stranka donosili su odluke ko treba da bude izabran za sudiju, ko treba da bude reizabran. Ko je kakvog političkog stava, koju stranku simpatiše kandidat za razrešenje od sudije ili od tužioca, tako su odlučivali. Pa, moje kolege poslanici su čitali ovde odluke tih opštinskih odbora Demokratske stranke.

U kakvom je sastavu radio Vrhovni kasacioni sud? Visoki savet sudstva u kakvom je sastavu radio? O tome se izjasnio Ustavni sud. Zamislite da oni koji pričaju o samostalnosti i nezavisnosti sudija i tvrde da su danas ugroženi, izabrali su za predsednika Vrhovnog kasacionog suda osobu koja u tom trenutku nije ispunjavala pretpostavke za izbor, bez mišljenja opšte sednice Vrhovnog kasacionog suda i takav predsednik Vrhovnog kasacionog suda prelazi u Vrhovni savet sudstva i on odlučuje ko će biti izabran ili reizabran za sudiju ili ko će biti razrešen.

Pa, to su prava obeležja diktature – suspendovan Ustav, suspendovana samostalnost i nezavisnost nosilaca pravosudnih funkcija. Apsolutno se tada, doduše ne iz jednog centra moći, odlučivalo kakve će presude da budu napisane, jer su znale sudije da ako ne poslušaju, mogu opet da budu pod udarom Nate Mesarević, Homena, Nenada Konstantinovića i Boška Ristića. E to su bili ti koji su naručivali presude i koji su učestvovali u toj lakrdiji o tome ko će biti reizabran, a ko će biti razrešen za sudiju ili tužioca. Lakrdija.

Boško Ristić je ovde podmetnuo papir za izbor Nate Mesarević. Podmetnut je papir. Nema ga u izvorniku Narodne skupštine. Pokušajte da ga pronađete predlog Vrhovnog kasacionog suda i Visokog saveta sudstva za izbor Nate Mesarević. Pokušajte da ga pronađete ovde u Narodnoj skupštini. Nema ga. Sklonjen je.

Nata Mesarević je izabrana na direktan predlog direktnom primenom Ustava, nepoštujući zakonsku proceduru za predsednika Vrhovnog kasacionog suda. I to tad Majiću nije smetalo, nije smetalo ni Đilasu, nije smetalo ni Bošku Ristiću, ni Nenadu Konstantinoviću, ni Homenu, ni tadašnjoj ministarki pravde. Nikome nije smetalo, jer su imali uticaj na pravosuđe i mogli ste da pišete koliko god hoćete krivičnih prijava, protiv njih ni jedna neće biti procesuirana. Mogli ste da pokrećete parnice protiv kompanija koje su bile bliske režimu na vlasti, ili će taj postupak da stoji u nekoj fioci ili nikada neće biti izvršena presuda po osnovu nekog potraživanja, nikada.

Hajde, recite mi jel neko dobio „Delta“ kompaniju na sudu u to vreme? Recite mi samo jedan primer, samo jednu presudu, a mislite da nije bilo ispunjenosti uslova za pokretanje tih postupaka i donošenje presuda koje bi nalagale Miškoviću da plati svoje obaveze prema dobavljačima? Jesu. Ali, svako ozbiljan je znao da je to unapred izgubljena bitka, jer ima svoje privatne sudije, ima svoje privatne tužioce, ima svoje privatne političare. Imaju Vrhovni kasacioni sud, kontrolišu VSS. Sad vidim i onaj profesor koji priča o, ne mogu da se setim, sa Pravnog fakulteta, koji je bio i član VSS od 2007, 2008. godine, priča o tome kako ustavne promene nisu dobre, kao nam je pravosuđe u haosu, a on je učestvovao u pravljenju haosa i treba da ga bude sramota i da se pokrije ušima. Kome on ima šta više pravo da predaje i da prigovara? Nikome ništa.

Evo, sad ima problema i oko toga da referendum i promena Ustava nije dobra. Kaže - nije dovoljno demokratska. Procedura za izbor sudija nije ono što bi bivši režim hteo. Šta bi hteo? Pa, istu onu vlast koju je imao 2008, 2009, 2010. godine, da se igra ping-pong sa sudijama i tužiocima. Zato ta reforma, koju sad sprovodi SNS, nije dobra, a njihove reforme, koje je Ustavni sud ocenio kao neustavne, oni su super. Ili ako im spomenete, doterate ih do zida, što bi naš narod rekao, e tada nekako gledaju da pobegnu od te teme glavom bez obzira.

Kad čovek nema rezultata, nema politiku, nema viziju, nema odricanja, može jednog građanina da prevari, samo jednom i čini mi se da je to najveći problem Dragana Đilasa. Ne može on više nikoga ga prevari, apsolutno nikoga. I zato mu najviše i smetaju reforme koje sprovodi SNS i Aleksandar Vučić.

Neka on vodi svoju politiku, mi ćemo svoju. Neka mu bude jasno, u Srbiju se na vlast dolazi samo izborima. Nema više paljenja Skupštine. Nema više upadanja u državne institucije. S tom pričom je Srbija završila. Kad bude neko imao više glasova nego SNS, mi ćemo rezultat priznati, ali neka budu uvereni da ćemo svaku izbornu volju građana sačuvati.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Mirković.