Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Mirković.

Hvala.

Poštovani predstavnici predlagača, poštovane koleginice narodne poslanice i kolege narodni poslanici, svakako da o predlozima i o kadrovskim rešenjima koji se tiču pravosudnih i sudskih funkcija smo mnogo puta govorili ovde i diskutovali. Ne želim da se ponavljam i da svoje diskusije od ranije ponovo iznosim ovde, iz prostog razloga što mislim da ste i u prethodnim izlaganjima kolega narodnih poslanika mogli da čujete šta je suština i šta su otprilike negde zahtevi ne narodnih poslanika, već građana Srbije.

Već dugi niz godina imamo situaciju gde ljudi koji su se enormno obogatili na račun građana Srbije nisu odgovarali za to. Imamo situaciju gde ljudi koji su u politiku ušli sa 70.000 evra, ženinom kućom i polovnim automobilom „Saab“, kao što je primer Dragana Đilasa, danas imaju samo u nekretninama preko 20 miliona evra.

Građanima Srbije je jako teško objasniti kako se sve to postiže za negde oko 10 godina vlasti, koliko su oni bili u prilici da u režimu DS vode i Beograd i Srbiju.

Tako da, u tom nekom smeru ne želim previše da se zadržavam na ovom delu diskusije danas, iz prostog razloga što sve što bih drugo rekao, bilo bi ponavljanje. Ali, suštinski želim da ljudi koje budemo danas izabrali, ako pričamo o kandidatima i o tim nekim kadrovskim rešenjima, samo da se drže slova zakona i da uvek rade u interesu građana i da rade uvek u interesu Srbije i da se i na taj način ophode prema svakome.

Jedino što bih im, takođe, poželeo jeste i sreća, jer će od strane jednog dela opozicije, pre svega ovog dela opozicije koji predvodi Dragan Đilas, biti izloženi kojekakvim pritiscima. Oni su skloni tome bili i kad su vodili državu, a posebno su skloni tome danas kada su jedan deo najagresivnije opozicije i grupe političara koji nekakvom agresijom, pretnjama, žele da se vrate na vlast.

Ono što je za mene danas ipak mnogo bitnije i o čemu nisam imao prilike toliko da diskutujem kao o pravosuđu, jeste sastav RIK i jeste nešto što nas očekuje jako brzo, a to su izbori 3. aprila.

Mislim da su i kolege pre mene diskutovale o tome i govorile koliko je ustupaka načinjeno opoziciji kako bi konačno oni skupili hrabrosti i izašli na izbore i jednom za svagda rešili tu dilemu građanima Srbije, a to je koliko njih uopšte neko podržava. Čak je i taj cenzus od 3% izgleda za njih nedostižan, pa su do sada pokušavali kojekakvim čudnim i nikad u svetu viđenim zahtevima da nađu opravdanje za neizlazak na izbore. Međutim, kada su im danas svih 36 zahteva prihvaćeni, vidite da se njihova retorika drastično promenila i da sada idu u nekakve konkretnije pretnje nasiljem, a isto tako nas upozoravaju da SNS 3. aprila nikako ne sme da proslavi pobedu ili da kaže da je pobedila na tim izborima.

Zašto sve ovo govorim? Iz prostog razloga što u proteklih nekoliko godina Srbija beleži rast u svakom pogledu i smislu. Pričam o onom pozitivnom rastu, iako oni pokušavaju da u izmišljenim aferama ili nekakvim neistinitim… Pokušavaju da lažima, obmanama prikažu rezultate koje su oni imali kada su bili na vlasti. I to vam dolazi kao posledica nedostatka bilo kakve politike.

Izvinjavam se još jednom zbog ovog lapsusa, dobacivali su mi iz zadnjih redova.

U želji da kažemo da one dugove koje su oni ostavili iza nas, nikada više ne sme da se ponovi tako nešto nijednoj generaciji u budućnosti.

Kada nemate nikakve rezultate, kada ne možete nikako da se takmičite sa rezultatima koje je postigla SNS, pre svega vođena politikom predsednika Aleksandra Vučića, onda morate da izmišljate, da iznosite nekakve laži, neistine i da pokušavate da lažnim aferama umanjite bilo kako taj rezultat. I ako uzmete u obzir da su oni danas kandidovali troje ljudi kojima je najveća preporuka to što su upropastili našu zemlju, vidite koliko je njihova politika danas besmislena.

Nikada se u našoj zemlji nije desila situacija da ljudi ulaze u predizbornu kampanju tako što vam obećavaju šta će to srušiti ili šta će to umanjiti. Neverovatno je da danas Marinika Tepić, kandidat za premijera, vam iznosi podatak i kaže da kada oni dođu na vlast, plata lekara će biti hiljadu evra. Neverovatno je da ona ne zna da je danas već za lekare koji imaju specijalizaciju taj iznos od 1020 do 1450 evra. Ako su mislili na lekare opšte prakse, oni danas imaju platu od 950 evra. Ne znam kakva je to njihova sjajna politika koja obećava povećanje od svega 50 evra?

Čisto da bi građani znali, radi istine, današnja plata medicinske sestre je na nivou lekara opšte prakse u vremenu Dragana Đilasa. Samo vam taj podatak i ta sfera našeg života i društva jasno pokazuje koliko je naša ekonomija danas naprednija, jača, stabilnija i koliko smo uspeli svi zajedno sa građanima Srbije, kao jedan veliki tim, da napredujemo i da radimo.

Ono što je vrlo interesantno, danas su kolege diskutovale o tome, jeste činjenica da su za gradonačelnika kandidovali čoveka koji sam kaže da nije kompetentan i da ne može time da se bavi. Ne želeći da ulazim u njegove godine i to da li on za sebe smatra da je sposoban ili nije, ali te stvari i te izjave su se menjale iz nedelje u nedelju. Ono što je problematično jeste što taj čovek nije ni postao gradonačelnik, a već je počeo građane da deli na građane prvog i drugo reda.

Tako u jednoj emisiji, gde su došli do nekog čuvenog predloga da spomenik Stefanu Nemanji premeštaju u Marinkovu baru, dolazimo u situaciju da se oni podsmevaju tome i da građane i Marinkove bare, ali i Borče tretiraju kao građane drugog reda i na taj način su pokušavali da ih nekako omalovaže. Meni samo nije jasno kakva je to poruka građanima, a pogotovo mi nije jasno kakva je to poruka, ako dolazi od čoveka koji pretenduje da bude prvi čovek, odgovoran za svakog stanovnika Beograda, ali isto i onih ljudi koji dolaze u naš grad.

Takođe, nije mi jasno kako neko ko sam za sebe kaže da ne shvata kako funkcioniše grad Beograda, neko ko ne shvata kako funkcionišu gradska preduzeća i neko ko ne zna sistem funkcionisanja grada Beograda za sebe kaže - dobro, u redu, ja nisam stručan za to, ali ću ipak naći neki tim koji će to moći da radi. Mislim da se tu ogleda sva neodgovornost ljudi koji danas pretenduju da se vrate na vlast. Najviše vam to pokazuje koliko njih u suštini baš briga za razvoj Beograda i Srbije i koliko im je ipak stalo samo do fotelje i do ličnog interesa i do nastavka bogaćenja.

Međutim, ono što je posebno danas svima odjeknulo jeste činjenica da, koliko god se mi trudili da izborni uslovi budu po želji tog dela opozicije i generalno opozicije koja se bunila da im izborni uslovi koje su oni kreirali nisu po volji… Često smo bili u prilici da čujemo da im ne odgovara zastupljenost u medijima, pa su tako pričali da oni žele da imaju svoje termine i na RTS i na RTV, da oni smatraju da moraju da imaju makar sat dnevno direktnog uključenja.

Kada se došlo do konkretnih poziva da učestvuju u nekakvim emisijama, njihov prvak Zoran Lutovac je danas objavio – „ovog puta sam pozvan u Radio Beograd da govorim o odnosima sa Kinom i SAD. Ako prihvatim beležiće se kao učešće opozicije na državnom mediju, a ako ne prihvatim beležiće se kao odbijanje opozicije da učestvuje“.

Poštovani građani Srbije, mene sada samo zanima da li je u ovo u skladu sa onim što su oni tražili ili ipak i ovo samo dokazuje da oni jednostavno više ne znaju šta će sami od sebe i da nemaju nikakav plan i program da ponude građanima Srbije. Mislim da je normalno da ljudi koji pretenduju da se vrate na vlast, ali i koji žele da učestvuju u političkom životu Srbije, ljudi koji žele da se bave politikom, koji će učestvovati u izbornom procesu, mislim da je normalno da učestvuju u ovakvim emisijama i mislim da je normalno da se bore za reč, da se bore za to da se čuje njihovo mišljenje. Očigledno svesni da nemaju šta da ponude građanima, sem gole mržnje prema Aleksandru Vučiću, oni beže i od ovakvih emisija za koje su se sami zalagali.

Na samom kraju želim da pozove građane i Beograda i Srbije da 3. aprila izađu na izbore, da sami odluče koga će podržati, a ja sam uveren da rezultati koje smo postigli kao SNS, kao jedan tim koji je predvodio predsednik Aleksandar Vučić su dovoljni da ukažu nama poverenje, jer sve ono što smo postigli garantuje i da onu viziju koju imamo i obećanja koja sada dajemo u kampanji ćemo zasigurno ispuniti, a sve u interesu da stvorimo bolje sutra za svu našu decu i generacije koje dolaze. Hvala vam i živela Srbija.

Hvala gospodine Mirkoviću.
Sledeći na listi prijavljenih je prof. dr Vladimir Marinković.

Hvala uvaženi potpredsedniče Orliću.

Poštovani gosti, dame i gospodo narodni poslanici, moje uvažene kolege su danas govorile o svemu onome što smo mi uradili kao većina u ovom parlamentu i kao SNS po pitanju unapređenja izbornih uslova i mnogo puta do sada, za ovih, hajde da kažem, sedam godina, dokazali, pokazali koliki je demokratski kapacitet i uopšte državnički kapacitet SNS, s obzirom da imamo jednu vrstu presedana o kojem danas raspravljamo i sigurno ćemo usvojiti, a to je da će i vanparlamentarne stranke biti deo RIK, što nije imanentno ni mnogo razvijenijim državama i državama koje imaju, hajde da kažemo tako, mnogo dužu demokratsku tradiciju od Republike Srbije, ali to je još jedan vid širine stranke koja je najmnogobrojnija i najveća, definitivno, na teritoriji jugoistočne Evrope, koja, to moram da kažem, jedina ima u Republici Srbiji jedan jasan program, političku platformu za budućnost, ne političku platformu za treći ili četvrti april, kako bi naši politički protivnici, teško mi je da tako nazovem neke od njih, pošto to i nisu, s obzirom da nemaju političku agendu.

Dragan Đilas nije naš politički protivnik. Znači, to su ljudi koji se već jedan duži vremenski period predstavljaju kao opozicija. To su ljudi koji žele i ne kriju to više da na jedan nasilan način dođu do vlasti, odnosno dođu ponovo na vlast u Republici Srbiji bez ikakvog političkog programa, bez ikakve političke agende, uz pomoć stranih centara moći, misleći, govoreći, upravo oni o tome, kako oni kažu, ne o 6. oktobru, nego o 4. aprilu, što jasno i metaforički pokazuje i određuje to da oni ne žele izbore, ne žele bolje izborne uslove, ne žele dijalog, ne žele razgovor i jednu konstruktivnu raspravu o tome kako će Srbija da izgleda, kako ćemo da ekonomski razvijamo našu zemlju, kako ćemo da dođemo do što više radnih mesta, nego da se vratimo na onu politiku koju su oni realizovali do 2012. godine. Teško mi je i nemam običaj da govorim teške reči, ali pljačkali ovu zemlju, napravili od nje jednu tajkunsko-političku oligarhiju, zemlju koja nije imala svoju nezavisnost i koja nije funkcionisala samostalno u punom kapacitetu.

O tome oni pričaju i tu je razlika glavna između SNS, između našeg predsednika Aleksandra Vučića i te tzv. bojkotaške opozicije koja samo misli na vlast, koja samo misli kako će da dođe do budžeta i kako će da koristi narodne pare u sopstvene svrhe, kako će da puni svoje džepove i jednog uskog kruga ljudi koji je vezan za njih.

Naravno, mi smo spremni i moram da napravim jednu jasnu diferencijaciju i po još jednom osnovu, a to je da postoji opozicija i postoje političke partije sa kojima smo mi žestoki politički protivnici i razlikujemo se ideološki i po pitanju ekonomskog razvoja, socijale, svega onoga što pretpostavlja društveni razvoj i to kako ovo društvo treba da izgleda u budućnosti. To su partije koje nisu želele strane posrednike u tom dijalogu sa SNS, koje imaju taj osećaj, dovoljno su državničke da o problemima koje mi imamo unutar naše zemlje, znaju da treba da razgovaramo u Narodnoj skupštini Republike Srbije i da odluke treba da donosimo zajednički bez mešanja i bez prisustva bilo koga sa strane.

Oni koji su naučili da dobijaju naloge sa strane, oni koji su naučili da budu… Imaju Amerikanci jedan lep termin, izraz za to – papet, lutke stranih centara moći. Prvo što su uradili jeste da su rekli – e, mi nećemo da se dogovaramo o budućnosti naše zemlje sa našim kolegama, sa našim političkim protivnicima, ne, nego ćemo zvati pomoć iz inostranstva, ljude koji će nam pomoći, i to je ta agenda već nekoliko godina da na vlast dođemo bez izbora, bez glasanja, bez izborne volje svih onih koji treba da izađu na izbore i da glasaju, da u skladu sa civilizacijskim dostignućima 21. veka izraze svoju volju, da imaju pravo da biraju i da svi imaju pravo da budu birani, oni na to ne pristaju.

Oni i dan-danas spremaju teren i govore o nekoj navodnoj, potencijalnoj malverzaciji u vezi izbornog procesa i na nivou izbora za predsednika Republike i na nivou parlamentarnih izbora, izbora za grad Beograd, a u stvari su politički šuplji. Njihova jedina želja je ogoljena, a to je da uklone predsednika Aleksandra Vučića kao personifikaciju progresa i razvoja Republike Srbije, koji im je najveća smetnja da ponovo rade ono što su radili od 2000. do 2012. godine.

Jednostavno, tu se radi o dva koncepta Srbije, ako možemo da govorimo o konceptima, pošto ovde imate jasan politički program, jasnu političku platformu, deset tačaka usvojenih na Skupštini SNS, deset tačaka za budućnost Srbije, samostalna Srbija, nezavisno donošenje odluka, ekonomski jaka zemlja, poljoprivredno jaka zemlja, zaštita vitalnih nacionalnih interesa naše zemlje i svakodnevna borba za integritet naših građana, naše države, briga za Srbe koji žive van Republike Srbije, neskrivena briga i polaganje prava na to, jer to pravo imaju svi drugi narodi ovde u okruženju i u susedstvu.

Aleksandar Vučić je jedini u istoriji ove zemlje i ovog regiona koji je otišao i u Moskvu i u Peking i u Vašington i u Brisel i u Berlin i rekao da Srbija ima legitimno pravo da vodi računa o svojim sunarodnicima i o svojim braći i sestrama koji žive van Republike Srbije, da će ih pomagati ekonomski, da ćemo raditi na modernizaciji celog regiona i na taj način na stabilnosti celog regiona. I ne govori on slučajno tako često o stabilnosti i koliko je ona važna govori činjenica da je danas Srbija šampion u investicijama. Ja sam gledao jedan njegov intervjuu pre dva dana, zamislite, u tom, kako se to kaže ekonomski, pajplajnu imamo 7,3 milijarde evra investicija u infrastrukturu novih fabrika, novih radnih mesta.

Srbija nije više šampion samo u sportu, Srbija je šampion u ekonomiji. Srbija je šampion u kulturi. Srbija ima potencijal da bude šampion u mnogim oblastima društvenog života, ne samo na teritoriji zapadnog Balkana, već na nivou cele Evrope.

Sve smo to uradili zahvaljujući viziji i jednom državništvu i liderstvu predsednika Aleksandra Vučića koji, kako sam rekao, ima za cilj da realizuje planove "Srbija 2025", "Srbija 2030", velikih infrastrukturnih planova, velikih infrastrukturnih radova, obraćanju pažnje i fokusu na demografsku strukturu našeg stanovništva i naše zemlje. To su ozbiljne stvari i to je ozbiljna politička platforma.

Jako je dobra vest da će mladi ljudi ponovo, da je Srbija dovoljno jaka, dovoljno ekonomski snažna, dobiti na leto još 100 evra pomoći. I nemojte da slušamo sve one koji kritikuju i koji su kritikovali takav potez i tokom pandemije. Pogledajte neke mnogo razvijenije zemlje, i ovde u Evropi a i u Americi, ni jednog trenutka nisu prestali sa davanjem tih tzv. helikopter para pomoći mladim ljudima, pomoći preduzetnicima. Sve je to Srbija radila, ali sa jednim jasnim ciljem, da održi ekonomiju, da unapredi ekonomske i biznis uslove u ovoj zemlji, da unapredi i očuva zdravstveni sistem, da gradi kovid bolnice, da gradi kliničke centre, da vodi računa i o medicinskim sestrama i o lekarima koji treba da ostanu ovde i da rade dostojanstveno svoj posao za visoku platu.

To će doneti upravo tih 7,3 milijardi evra koje imamo za narednih nekoliko godina, to će doneti upravo mogućnost i uslove da ta njihova zarada bude još veća nego što je sada, a prosečna plata lekara je 120 hiljada dinara. Prosečna plata u Republici Srbiji je negde oko 600 evra, u Beogradu 740 evra. Ova zemlja se menja toliko drastično da jednostavno svi oni koji su dobronamerni, a i ljudi koji dolaze iz EU i oni kažu da jednostavno takva politika i takva izbalansiranost politike, posebno spoljne politike Srbije i predsednika Aleksandra Vučića je upravo doprinela tome da imamo ovakav model razvoja i ovakav snažan razvoj i rezultate i ovoliki procenat zapošljavanja ljudi, novih investicija.

Jedna jako lepa i velika vest koja je onako prošla dosta ispod radara je da je predsednica Vlade Ana Brnabić pre nekoliko dana u Švajcarskoj potpisala sporazum da se u Srbiji gradi centar za Četvrtu industrijsku revoluciju. Mi smo ovde zahvaljujući SNS i Aleksandru Vučiću gotovo i preskočili jednu. Znači, mi smo od jedne zemlje koja je bila potpuno ekonomski devastirana, imala je odsustvo, niko je nije cenio u Evropi, poigravali su se sa nama, bili smo izvor raznih manipulacija i realizacije interesa drugih zemalja koje su realizovale ovde interese u našoj zemlji i regionu, mi danas govorimo o jedno jako uspešno sprovedenoj digitalizaciji, govorimo o veštačkoj inteligenciji, govorimo o 1,4 milijarde evra koje napravi IT sektor u našoj zemlji, govorimo o mladim ljudima koji imaju poverenja u SNS i u Republiku Srbiju i u Aleksandra Vučića.

To je primer ovog mladog momka koji je prodao svoju kompaniju iz Novog Sada i koji nije morao da plati porez na to u ovoj zemlji, ali je video i zna da će taj njegov novac od poreza da ode u nove auto-puteve, zna da će da ode u železnice, zna da će da ode u škole, zna da će da ode u vrtiće, u bolju socijalnu zaštitu i u socijalno odgovornu državu.

U stvari, to je kvalitet SNS, da je upravo uspela, kao i u spoljnoj politici, da nađe balans između jakog i snažnog privrednog razvoja i privrednog oporavka i jedne odgovorne, dobre i kvalitetne socijalne politike, ali koja daje za pravo svima i motiviše, posebno mlade ljude da rade ovde, da ostaju ovde, da plaćaju poreze, da zasnivaju svoje porodice.

Zato će Srbija za nekoliko decenija imati mnogo više ljudi i mnogo više stanovništva nego što sada ima, zahvaljujući upravo tom Vučiću koji danas razmišlja o tome šta će se dogoditi 2050. ili 2060. godine, kao što je razmišljao i o energetskoj bezbednosti.

Zamislite oni koji su 2015. godine pritiskali, govorili, kritikovali predsednika Vučića, tada premijera, zašto ne uvodi sankcije Ruskoj Federaciji, zašto ne upodobimo našu spoljnu politiku sa EU. Zamislite da je to uradio. Da li bi Srbija danas plaćala gas po jednoj četvrtini berzanske cene, a berzanska cena je negde oko 989 dolara trenutno na današnji dan. Mi plaćamo 275 dolara. Zbog toga, zbog takvih odluka naši građani nemaju oko čega da brinu, privreda nema oko čega da brine. Investitori nemaju oko čega da brinu i zato smo mi jedina država na svetu gde u toku pandemije, u jeku pandemije ni jedan investitor koji je bio zainteresovan da ulaže u ovu zemlju nije odustao od Srbije. Niko ne odustaje od Srbije, svi žele u Srbiju. Svi žele da vide ono što je Srbija napravila u proteklih nekoliko godina i da vide to ekonomsko čudo.

Ne treba da budemo, po meni, ni lažno skromni da ne kažemo da jesmo ekonomski tigar ovog regiona, da treba da se pohvalimo sa „Beogradom na vodi“. Šta je uspeh jedne privrede, jedne države kada imate u našem glavnom gradu, to je ponos, jedan „Beograd na vodi“ kome se svi dive, kome se ceo svet divi, kad imate infrastrukturne projekte i početak izgradnje metroa, prvi put bez mnogo priče, puno rada, puno energije, puno delovanja?

Deset hiljada evra košta metar kvadratni u „Beogradu na vodi“ . To daje motiv i to se kupuje. Tu dođu ljudi koji žele da investiraju, koji žele da provode vreme u ovoj zemlji i kupuju zato što znaju da je Srbija stabilna zemlja, zato što znaju šta mogu da očekuju i od ove vlasti i od ove države u narednih godinu dana i u narednih pet i u deset godina.

Prvi put se događa u istoriji da smo toliko stabilni i da smo toliko rezultata napravili po pitanju ekonomije.

Šta imamo sa druge strane? Koji je drugi, ja ne mogu da ga nazovem, politički koncept, jer tu politike nema. Ni jednog trenutka u proteklih nekoliko godina mi sa tim ljudima nismo mogli da razgovaramo o politici, jer nema politike, jer nema ideologije, nema ekonomije, nema ničega. Ima samo želje za rušenjem, ima samo izjava tipa – srušićemo „Beograd na vodi“, srušićemo metro, srušićemo sve ono. Valjda će srušiti i ovih nekoliko stotina kilometara autoputeva. Valjda bi i to srušili, valjda bi minirali i železnicu samo zbog toga što je to napravio i uradio Aleksandar Vučić.

Moje kolege su govorile dosta o tome, posvetile puno vremena, ali moram da pomenem još jednom i to da je sramno ponašanje tih njihovih kandidata, posebno kandidata za gradonačelnika Beograda i ovog reditelja Gorana Markovića prema ljudima koji žive na obodima Beograda, prema ljudima koji žive u unutrašnjosti.

Zamislite sada grotesku cele ove priče da čovek koji se zove Dragan Ristić, frontmen grupe „Kal“, napiše jedno pismo tom istom Goranu Markoviću i ovaj mu odgovora. On je i dalje ubeđen da su oni superiorni, da su oni bolji od ljudi koji žive u Marinkovoj bari, koji žive u Borči, u Krnjači, da su bolji od nas koji živimo u Zemunu, bolji su, možda, od ljudi koji žive u Rumi.

Nisam znao i dobro je da su to rekli da bi ogoleli sebe i da bi građani Republike Srbije valjda videli da je prof. dr Aleksandar Martinović gori od njih samo zbog toga što živi u Rumi, a može da im drži predavanja ne samo iz ustavnog prava, iz pravnih nauka, nego predavanja iz istorije i mnogih drugih disciplina, ali i veština, jer mu, i mnogima ovde od nas, nisu ni od članaka, naravno.

Kada imate takve, a ne mogu da kažem, to nisu politički protivnici, jasno je da će jednostavno naša borba biti takva i naša strategija i plan za 3. april je ono što smo uradili i ono što ćemo da uradimo za građane, a građani Republike Srbije, po svemu onome što možemo da vidimo, a naravno dostupno nam je, podržavaju te ljude i te političare u pokušaju baš onoliko koliko upravo, naravno, i zaslužuju. Zbog toga su oni sve gori, zbog toga su oni sve nervozniji, jer podrška njima se meri kao statistička greška. Jedino kada se nešto ujedine mogu, eventualno, po nekim istraživanjima koja sam ja video, da pređu cenzus, ali daleko od toga.

Mislim kada oni vide kakvu podršku i kakvu plebiscitarnu podršku ima predsednik Aleksandar Vučić kod građana Republike Srbije da jednostavno oni zbog toga i rade i govore ove stvari koje ne da nisu, ajde da kažem, tim jezikom, političke korektne, nego one nisu normalne uopšte. Znači, to nije normalno ponašanje prema građanima ove zemlje i prema ljudima čije glasove treba da dobijete. Čak i ako ne glasaju za vas ono što je suštinski je da budete kao političar odgovoran i pristojan čovek, što naravno njima apsolutno nije imanentno.

Završiću time - šta je odgovor Vučića na sve to što se dešava ne samo u proteklih dve, tri nedelje, dva, tri meseca, nego ta brutalna kampanja dehumanizacije traje već godinama nažalost. Nadam se, imamo danas i izbor sudija i tužilaca, da će pravosudni organi da reše mnoge one stvari za koje smo mi zabrinuti ovde kao narodni poslanici. Mislim da ne treba skrivati se iza bilo čega, nego otvoreno reći da je u interesu ove države i u interesu građana Republike Srbije i ovog parlamenta, nas kao narodnih predstavnika, da se istraže svi oni pokušaji i sve ono što je rađeno, u smislu saradnje i koordinacije transverzala između međunarodnog organizovanog kriminala, međunarodnih centara moći i naših ovde ljudi, domaćih, u našim institucijama, po pitanju ugrožavanja života predsednika Aleksandra Vučića. To je nešto što je kondicio sine kva non i na čemu će ceo pravosudni sistem da polaže svoj ispit. Za mene je to tako. Ja nisam pravnik, ali za mene će to biti signal da li je pravosuđe i da li su pravosudni organi, sudije i tužioci nezavisni, da li su sposobni, da li su efikasni kada nam se daju odgovori na ta pitanja.

Šta je odgovor Aleksandra Vučića? Odgovor je poseta Kini, odgovor je rezultat. Odgovor je potpisivanje najavljeno sporazuma o slobodnoj trgovini sa Narodnom republikom Kinom koja će dati još dodatni vetar u leđa našoj ekonomiji, učiniti ovu zemlju još više atraktivnijim za nove investicije, za nova radna mesta, za kompanije širom sveta koje će dolaziti ovde i ulagati, jer će biti lakše da izvoze svoju robu i usluge u Narodnu Republiku Kinu koja je jedno ogromno tržište, jedna ogromna nepokošena livada, kada su u pitanju ekonomske, IT i sve druge mogućnosti.

To je ono što u stvari nudi, kratko u jednoj rečenici, Aleksandar Vučić, SNS ovoj državi i ovim građanima. Sa svakog puta rezultat, sa svakog sastanka rezultat, sa svakog sporazuma novi kilometar autoputa, novo radno mesto i to ovi salonski kvazi političari nikada neće moći da dostignu. Mi ćemo naravno snažno nastaviti da podržavamo našeg predsednika.

Kao što sam i prošli put rekao, on jeste podigao jednu visoku lestvicu, ali mislim da ćemo uspeti da ga sledimo u jednoj snažnoj kampanji za bolju Srbiju, za budućnost naše dece i za odbranu naših nacionalnih i vitalnih interesa. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Vuk Mirčetić.

Zahvaljujem uvaženi predsedavajući.

Poštovani gosti, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, SNS je stranka koja je potekla iz naroda i zato je za nas važno da radimo na daljem jačanju svih institucija, pa tako i pravosudnih institucija, institucija koje će raditi i za narod i u ime naroda i većina današnjih tačaka se upravo i odnosi na one koji treba da rade u ime naroda. Odnosi se, danas pričamo, na pravosuđe i današnje tačke, većina, se odnose upravo na izbor sudija koje se prvi put biraju na sudijsku funkciju i na tužioce.

U prethodnom periodu, kolege su dosta pričale o tome na današnjoj sednici, ali i na prethodnim sednicama, narod je nekako izgubio poverenje u pravosuđe i to je ono na čemu mi radimo već godinama i nije loš podsetiti, kolega koji je danas bio ovlašćeni predstavnik Poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu, gospodin Dejan Kesar je pričao o tome, o onoj katastrofalnoj reformi pravosuđa iz 2009. godine kada je 850 sudija ostalo bez posla. Ta reforma je našu državu koštala 44,7 miliona evra, ali sa druge strane i dan danas se još uvek oporavljamo od toga.

To je bio period, ako se sećate, kada je DS poistovećivala stranačke organe sa opštinskim organima, njihove opštinske odbore sa opštinama i Društvo sudija Srbije je Dnevnom listu „Politika“ poslalo jedan dopis, odnosno informaciju da su došli u posed jednog dokumenta, odnosno odluke Opštinskog odbora DS Vlasotince koje je predložilo neke kandidate za sudije, a jedina preporuka i jedini kriterijum im je bio da li je neko privržen DS, da li se trudi itd. Za jednog od kandidata su čak napisali – ne zanima ga politika, ali je saradljiv. Da stvar bude još interesantnija, ova stranačka odluka je imala i dva pečata na sebi. Sa jedne strane, u donjem levom uglu je bio pečat DS, a u donjem desnom je bio pečat Opštine Vlasotince.

Mi tu vidimo da je DS, da su predstavnici bivšeg režima poistovećivali i stranku i stranačke organe i republičke organe, odnosno opštinske organe. Srećom, rezultati koje danas postiže Srbija, predvođena politikom Aleksandra Vučića su svakako, za ponos. Mi treba da se zapitamo da li želimo da se vratimo u onaj prethodni period, period bivšeg režima, ili da nastavimo da napredujemo dalje. Mi se danas borimo da povratimo poverenje građana i to ne samo kada je pravosuđe u pitanju, već generalno, kada su sve institucije u pitanju.

Ljudi danas vide promene. Jednostavno, kada Aleksandar Vučić izađe sa izjavom i kaže da će građani Republike Srbije dobiti neku finansijsku pomoć, oni tu finansijsku pomoć i dobiju. Kada Aleksandar Vučić izađe i kaže da će Srbija graditi 10 autoputeva i brzi saobraćajnica, Srbija danas gradi 10 puteva i brzih saobraćajnica. Evo, da pitamo koja država može da se pohvali tom činjenicom.

Jednostavno, naš narod danas zna Aleksandar Vučić kada izađe i kada kaže nešto da će nešto biti, to tako i bude. Za razliku od onih koji jednostavno nisu marili za to kako građani žive, mi danas aktivno radimo na tome da se povećavaju i plate i penzije i da tako omogućimo bolji život svih naših građana. Da se podsetimo i da uporedimo plate iz nekog prethodnog perioda. Evo, lepo se vidi na kameri, 2014. godine, kada je Aleksandar Vučić postao premijer vlade, prosečna plata je bila 330 evra. Samo nekoliko godina kasnije, ove godine, danas, imamo projekciju za januar, čekamo taj izveštaj, u januaru se očekuje da prosečna plata bude 610 ili 615 evra. Mi smo ovde stavili 610 evra. Dakle, vidite koje je to povećanje prosečne plate za nepunih osam godina.

S druge strane, kada pričamo o prosečnim platama moramo da pomenemo one i koji su na prvoj liniji fronta zbog ove pandemije korona virusa, evo, skoro dve godine, prosečna plata lekara specijaliste. Jako je interesantno što pojedini kandidati, pojedini predstavnici bivšeg režima, koji danas hoće da dođu na vlast i da se kandiduju na izborima, govore da će kada oni dođu na vlast, prosečna plata lekara specijaliste biti 1000 evra. Pa, zašto da im smanjujemo platu, ona je već sada 1000 evra. Ovde imamo grafikone koji to pokazuju.

Godine 2011. prosečna plata lekara specijaliste bila je 609 evra, 2022. godine 1020 evra. Ako pričamo o crvenoj zoni, o Kovid zoni 2022. godine u crvenoj zoni prosečna plata lekara specijaliste je 1548. evra. Ako pričamo o medicinskim sestrama, a povećanje plata kod medicinskih sestara je bilo najveće 2011. godine, medicinska sestra je prosečno zarađivala 282, evra, ove godine zarađuje 522 evra. To je preko 80% povećanje plate medicinskih sestara. Ukoliko pričamo o crvenoj zoni, prosečna plata medicinske sestre je 674 evra.

To su neke činjenice o kojima mi danas pričamo. Jako je važno i da podsetimo na to da su zdravstveni radnici u januaru dobili 10 hiljada dinara finansijske pomoći, jer mi na taj način želimo da pokažemo zdravstvenim radnicima da smo im zahvalni na svemu onome što su oni radili u prethodnom periodu.

Nama je ujedno važno i da pokažemo da mislimo i na penzionere. Evo, sutra kreće isplata 20 hiljada dinara svim penzionerima. Naši stariji sugrađani su nam važni iz više razloga, pre svega, ovu državu smo mi nasledili od njih, s jedne strane, a s druge strane oni su razumeli one teške mere finansijske konsolidacije i zbog toga moramo da pokažemo da smo i mi kao država odgovorni prema njima i da smo tu za njih.

Međutim, ponekada me mladi pitaju zašto mi toliko mislimo na naše starije sugrađane, zašto toliko dajemo penzionerima, zašto oni ne dobiju ništa od države. Odmah ću podsetiti da su svi punoletni građani Republike Srbije prošle godine i dobili finansijsku pomoć od države, ali ove godine i to je prvi put da je država pokazala da misli i na one koji nisu punoletni. Dakle, svi građani Republike Srbije od 16 do 29 godina, dobili su 100 evra pomoći od države. Čak se skoro milion i 20 hiljada mladih ljudi prijavilo za ovu vrstu pomoći. Zašto je to važno? Neće se mladi obogatiti od toga, ali će on taj novac shvatiti kao svoj novac, kao novac koji su oni zaradili i znaće da cene to, znaće da cene državu, znaće da je država tu za njih, da država s druge strane ceni njih. Ovo su neke činjenice o kojima mi pričamo. Naveo sam samo neke.

Jako je važno da podsetimo i uvek smo pričali o tome i pozivali smo se na to, koliko je fabrika otvoreno u prethodnom periodu, radnih mesta, evo, sada, sa koliko investitora trenutno komuniciramo i koje su to investicije koje nas očekuju u narednom periodu. Dakle, to su činjenice, to su rezultati, to su planovi koje mi imamo za budućnost.

Sada imate situaciju da oni kao ujedinjena demokratska stranka, mislim da im je čak to i slogan, žele ponovo da dođu na vlast. Obzirom da i oni znaju za ove činjenice o kojima smo pričali, obzirom da i oni znaju kako je bilo kada su oni bili na vlasti, a kao je sada, a nemaju nikakav politički program koji bi mogli da ponude, osim naravno mržnje prema predsedniku Aleksandru Vučiću, pretnji povremenih, mogu reći i učestalih itd. njima je neophodno da nešto izmisle, jer nikakav politički program nemaju.

Kada ih pitate šta oni nude, oni kažu da jednu od stvari koju nude jeste da hoće da izmeste spomenik Stefanu Nemanji u Marinkovu baru i Borču. To su jako interesantne dve stvari. Tu sa jedne strane vidite odnos tih ljudi prema istoriji i tradiciji Republike Srbije, a sa druge strane vidite da je odnos tih ljudi prema građanima Marinkove bare i Borče.

Ja pitam – zašto su ljudi iz Marinkove bare i Borče, po njihovim mišljenju građani drugog reda, zašto su oni manje važni od ljudi koji predlažu da se spomenik Stefanu Nemanji pomeri u Marinkovu baru i Borču? Možda zato što oni žive u stanovima koji su manje luksuzni ili eto, ne dodvoravaju se određenim grupacijama itd.

Imali smo čak i pojedina reagovanja i udruženja Roma, predstavnika Roma na takve izjave i oni su potpuno u pravu. Jednostavno, ne smemo da dozvolimo da se bilo ko u Republici Srbiji oseća kao građanin drugog reda, gde god da žive. Posle toga kada su pokušali da daju neku drugu izjavu rekli su – u redu, prebacićemo spomenik u centralnu Srbiju. Pa čekajte, centralna Srbija je manje važna od nekih drugih delova grada gde oni žive?

Onda imate situaciju da Marinika Tepić da izjavu i kaže da će kada oni dođu na vlast, raskinuti ugovore sa različitim investitorima, oteraće kineske investitore iz Srbije itd. i sa jedne strane dok potpisujemo ugovore sa Kinom, sporazume sa Kinom i omogućavamo našem narodu da naš narod napreduje, oni bi da teraju kineske investitore iz Srbije. Šta to za naš narod znači? Sa jedne strane najmanje znači pet plus deset hiljada otkaza, dakle, manje radnih mesta. Pričamo o Smederevu, Podunavskom okrugu i onda neka se sele ljudi kasnije i iz Bora, i investicija „Ling longa“ od 800 miliona je isto tako za džabe. Dakle, najbolje je da sve u Srbiji stane, jer sve ono što uradi Aleksandar Vučić za njih ne valja samo zato što je to predložio Aleksandar Vučić.

Pitam – da li neko zna ili da li je neko čuo da se bilo gde u svetu, bilo ko sprema za kampanju tako što će da tera investitore, tako što će spomenike da uništava, da sklanja itd.? Iskreno nisam. Za razliku od onih koji se kriju, žele da budu iza, a opet da vuku konce, jer vidite Đilas se potpuno izmestio iz cele priče, najverovatnije će biti na njihovoj listi, ali neće biti tu napred, ali čekajte, zašto se izmestio ako je bio dobar gradonačelnik i ako smatra da je bio dobar gradonačelnik, zašto ponovo nije kandidat za gradonačelnika, ako već sam za sebe kaže da je sve to bilo kako treba?

Dakle, za razliku od onih koji proglašavaju već sada pobedu, a izbori nisu ni raspisani, a ujedno pričaju o tome kako su izbori pokradeni, SNS je jedina stranka koja će na predstojećim izborima kandidovati rezultate, jer je važno da pratimo rezultate, da pratimo sve ono što smo radili.

Mi pratimo apsolutno sve to šta smo radili u prethodnom periodu, imamo brošure gde pokazujemo jasno šta je bilo pre, šta će biti posle i koji su to naši planovi. Mi smo jedina stranka koja ima jasna načela političkog programa sa kojima ćemo izaći na izbore. Mi smo ponosni na apsolutno sve što smo do sada uradili.

Ako pričamo o onim putevima i brzim saobraćajnicama, to je 1.200 kilometara autoputeva i brzih saobraćajnica koje se trenutno grade i to uprkos pandemiji korona virusa. Uprkos pandemiji korona virusa, moram još i ovo da pokažem, mi imamo ostvaren rast. Ovde vidite poređenje između dva perioda. Prvi period je od 2008. do 2012. godine. Molim iz režije, ako nije problem samo da zumiraju, jer je za građane Republike Srbije jako važno da vide, jer je ovo glavni pokazatelj koja je razlika između perioda vladavine predstavnika bivšeg režima i vladavine SNS.

Dakle, period od 2008. do 2012. godine, mi vidimo da je kumulativni rast bio 4,91%, a u periodu od 2017. do 2021. godine kumulativni rast je bio 18,55%, dok je prosečan rast bio 3,46%. Ovo su činjenice o kojima mi danas pričamo, a to su jasni pokazatelji politike SNS.

Za sve one koji su mentalno zaostali u nekom prethodnom periodu i, naravno, najvažnije za građane Republike Srbije, važno je da znaju da izborni rezultat zavisi pre svega od naroda, jer je ovo druga država u odnosu na onu kada su oni bili na vlasti. Ovo je Srbija u kojoj se vodi slobodarska politika i samostalna politika. Ovde ne odlučuju nikakvi tajkuni, ovde ne odlučuju ulica, ovde odlučuju građani Republike Srbije. To je politika za koju se bori predsednik Aleksandar Vučić. Dakle, rad na terenu, rad sa građanima, da nema građana drugog reda, da nema građana prvog reda, svi građani su jednaki, da građani Marinkove bare, Borče, Ripnja, Jajinaca, svih ostalih ne osećaju bilo kakvu nelagodu kada predstavnici bivšeg režima koji danas hoće da se kandiduju pričaju o njima.

Smatram, za sam kraj, da politiku treba shvatiti kao jedan alat koji nam omogućava da određene stvari i promenimo. Ako se bavimo politikom, mi treba da razmislimo šta je to što je promenjeno zahvaljujući nama, a što ne bi bilo promenjeno ili ne bi bilo moguće da mi nismo tu i nismo obavljali neku poziciju koju obavljamo. U politički program koji zastupate, pre svega, je neophodno da verujete. To kažem iz više razloga.

Zbog rezultata i zbog svega navedenog, ne čudi podrška velikog broja poznatih ličnosti, značajnih ličnosti, pre svega ostvarenih ličnosti, Aleksandru Vučiću. Ja iskreno verujem u politiku koju predvodi predsednik Aleksandar Vučić i verujem da je to jedini i ispravan put i put kojim mi treba da idemo. To je razlog zašto sam s jedne strane podržavao politiku predsednika Aleksandra Vučića i zašto ću u narednom periodu nastaviti da istu podržavam.

Koristim ovu priliku da podsetim narod da izborni rezultat zavisi isključivo od njih. Neka uporede sve ono što su predstavnici bivšeg režima radili, uradili i koji su to rezultati, neka to uporede sa onim što smo mi uradili, sa rezultatima koje mi kao predstavnici SNS imamo, ali i sa našim planovima i projektima za budućnost. Na narodu je da na predstojećim izborima donese odluku za budućnost. Izbori su pitanje budućnosti svih nas i, na kraju krajeva, jedina granica jesu naši snovi. Živela Srbija!

Hvala.

Reč ima dr Uglješa Mrdić.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi gospodine Orliću, uvaženi gosti na današnjoj sednici, kolege narodni poslanici i građani Republike Srbije, mi iz SNS se zalažemo za vladavinu prava. Tako je bilo, tako je sada i tako će i biti. Ali, naši politički protivnici, poput Dragana Đilasa i Borka Stefanovića, ne zalažu se za vladavinu prava, oni se zalažu za vladavinu tajkuna, oni se zalažu za vladavinu kriminalaca i za vladavinu stranih ambasadora. Oni se zalažu i za vladavinu laži.

Mi smo poslednjih dana imali prilike da vidimo jasne dokaze da su počeli Borko Stefanović, Dragan Đilas i njihovi saborci da izmišljaju ne samo ljude, nego i zgrade. Poslednji primer na Vračaru potvrđuje da su izmislili jednu nepostojeći zgradu, Novopazarska ulica broj 6, bivša ulica Sime Miloševića, i izmislili su da u toj zgradi žive neki ljudi i da su ti ljudi koji žive u toj zgradi novi glasači SNS i Aleksandra Vučića, a zgrada ne postoji. Demantovao ih je i MUP. Dakle, to samo potvrđuje koliki su oni lažovi.

I ne samo to što su lažovi, nego što se zalažu za njihov povratak na vlast, da ponovo Srbijom i Beogradom vlada kriminal i korupcija, kao što je bio slučaj do 2012. godine u Srbiji, a do kraja 2013. godine u Beogradu. Onda, izmišljaju novih 20, 30 birača u ulici Cara Nikolaja 72 na Vračaru. Uporno maltretiraju nekoliko vračarskih porodica i uporno prikazuju na svojim fotografijama pomoćni objekat kao stambeni objekat. Dakle, to samo potvrđuje na šta su oni spremni. Ali, na sreću, narod veruje rezultatima i narod gleda ono što je urađeno.

Isto tako, želim ovom prilikom da istaknem da me je do ove sednice kontaktiralo nekoliko porodica srpske nacionalnosti poreklom iz Republike Srpske. Ljudi su šokirani i uplašeni. Dragan Đilas preti ljudima koji su iz Republike Srpske, preti ljudima koji ostvaruju pravo na stečeno državljanstvo Srbije, preti ljudima što su preko Drine. Dakle, Đilas, Borko Stefanović i Dragan Šolak počeli su da dele ne samo građane Srbije ko je za Vučića, a ko je protiv, ne samo što dele opoziciju, nego sada dele Srbe ko je rodom iz Srbije, a ko je rodom iz Republike Srpske. Na šta to liči? To, blago rečeno, nije normalno. To su fašističke metode.

Nadam se da će to da prestane, ali isto tako očekujem od nadležnih institucija, od vas da reagujete, da se zaštiti svaki građanin Srbije, da se zaštiti svaka porodica u Srbiji, da građanin Srbije ima pravo da ima državljanstvo Srbije, da ima pravo da se ponosi svojim poreklom iz Republike Srpske, da ima pravo da živi gde god hoće da živi, da li na Vračaru, u drugim beogradskim opštinama ili u Novom Sadu. Kao što nam je novi vračarski stanovnik Borko Stefanović, eks Borislav, dobrodošao na Vračar. On je za sada jedini fiktivni birač na Vračaru. Da mu ne nabrajam sada adresu. Dobro nam došao! Ali, u njihovim glavama svako ko nije za njih žele njegov progon. To nije normalno.

Da se vratim na rezultate, da se vratim na ono što je najvažnije. Najvažnije je to da će uslediti pomoć mladima u vrednosti još oko sto evra, da će naši dragi penzioneri dobiti po 20.000 dinara, da će do kraja nove Vlade Srbije prosečna plata skočiti na oko 1000 evra, a prosečna penzija oko 500 evra. Očekujemo 92 nove investicije u vrednosti od 7,3 milijarde evra, koje će građanima Srbije doneti preko 35.000 novih radnih mesta. E, tako, građani Srbije, mi odgovaramo njihovim lažima, Đilasovim lažima. Odgovaramo našim rezultatima.

Na kraju, ja sam ubeđen da će narod reći jedno veliko da za rezultate, a ne za Đilasove laži, kriminal i korupciju, i da će narod podržati one koji su za ujedinjenje, a mi ujedinjeni i predvođeni Aleksandrom Vučićem 3. aprila idemo na ubedljivu pobedu. Živela Srbija!

Hvala.
Poslednji na listi prijavljenih, narodni poslanik Adam Šukalo.

Poštovani potpredsedniče, vodeći računa pre svega o vremenu, bez nekih preteranih uvoda, da se nadovežem, kao i prošle sednice, na svog uvaženog kolegu Uglješu Mrdića.

Želim nekoliko stvari da pojasnim vezano za ovu temu koju je on otvorio, a o kojoj smo prošle sednice govorili, na kojoj smo, ako se dobro sećate, svi oni koji su pratili direktan prenos Narodne skupštine Republike Srbije, najavili da će se ova kvazi opozicija u Republici Srbiji baviti sada novim spinom i novim lažima vezano za tzv. uvezene birače i ubrzanu proceduru dobijanja dvojnog državljanstva Srba iz Republike Srpske, odnosno građana Bosne i Hercegovine, koji na to imaju pravo i po Dejtonskom mirovnom sporazumu i po Sporazumu o specijalnim paralelnim vezama.

Evo nekoliko stvari da još jednom ponovim, s obzirom da oni nikako da se iskobeljaju, da kažem, iz tog živog blata u koje su sami ušli, ali moram da kažem da do sada, koliko se bavim politikom, a to je skoro 20 godina, nikada nisam video do sada da je neko sam izbacio takvu jednu političku tezu i temu, koja je u ovom slučaju potpuna laž, a da je ona u doslovnom smislu reči živo blato iz koga oni ne mogu nikako da se izvade i tonu svaki dan sve više i više.

U pravcu svih stvari koje su do sada rečene želim da apostrofiram i ono što je Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije reklo, da u odnosu na prošlu godinu u samom gradu Beogradu imamo tek nešto više od 3.000 novoprijavljenih građana Republike Srbije sa mestom prebivališta u Beogradu, što takođe opovrgava tezu kojom Đilas i kompanija Borko Stefanović i svi njihovi mediji, portali, portaloidi ovih dana zasipaju i pokušavaju da se izvade iz gliba koji su pokušali da nametnu kao jednu tezu, a poslali su jednu poruku prema građanima Republike Srpske koja je kod svih u Republici Srpskoj izazvala nepodeljenu negativnu reakciju na ono što je u smislu laži izgovorio Dragan Đilas i poslao poruku da oni nisu dobrodošli, da nisu dobrodošli da dobiju i dvojno državljanstvo, a i mogućnost sutra da dobiju ličnu kartu i glasaju u Republici Srbiji ili diplomatsko-konzularnim predstavništvima, kako u Bosni i Hercegovini tako i širom sveta.

Evo u tom pravcu samo da kažem nekoliko stvari koje su izuzetno važne za to da je taj postupak, s obzirom da oni ne znaju ništa, još jednom da ih edukujemo, i te kako složen. Taj postupak dobijanja mogućnosti da glasate na izborima u Srbiji podrazumeva po ubrzanoj proceduri, ali i te kako šest složenih upravnih postupaka, od zahteva za predaju za dvojno državljanstvo u DKP mreži Bosne i Hercegovine do provere u Ministarstvu unutrašnjih poslova, do upisa u matičnu knjigu državljana koja se, nažalost, dešava samo na jednoj opštini u Srbiji, a to je ovde na opštini Stari grad. Znači, vi se nigde u Srbiji ne možete upisati u matičnu knjigu državljana ako ste dobili dvojno državljanstvo u Republici Srpskoj, recimo, u konzulatu u Banjaluci, osim na jednoj opštini, i to je na opštini Stari grad, i to pravilo je izmišljeno za vreme bivše vlasti.

Takođe ja ne bih sada ovde posebno da spominjem, ali moram da kažem da SNS na bilo koji način nije ugrozila ovaj proces, niti bilo kome pogodovala, za razliku, recimo, od Vuka Jeremića koji je, dok je bio ministar inostranih poslova, u ovom slučaju otišao u Banjaluku i direktno odneo pasoš Miloradu Dodiku, odneo ga u Banjaluku. Tada to nije bilo sporno uopšte. Sporno je da naši građani, koji vide da Srbija napreduje, naši studenti iz Republike Srpske koji žele ovde da dobiju stipendiju ili ne znam ni ja, neki penzioneri ili druga kategorija da dobiju pomoć od 100 evra ili mladi, da je to i za njih afirmacija, da iz tih razloga ljudi ovde dolaze, kao i iz drugih ekonomskih razloga. Nisam srećan zbog toga, ali činjenica je da i taj migracioni proces ide u tom pravcu, zato što u državi Srbiji ne samo da vide okosnicu stabilnosti, kao matici, već vide i svoju ekonomsku, životnu, porodičnu i svaku drugu perspektivu.

S druge strane, takođe ono što želim da kažem, da do sada, za razliku od Hrvata u Bosni i Hercegovini, možda svega 100.000 ili 10%, da kažem, Srba iz Republike Srpske je podnelo zahtev za dvojno državljanstvo, za razliku od Hrvata koji to praktično po automatizmu su svi dobili, domovnicu, hrvatski glasovi na izborima u Republici Hrvatskoj i niko ne postavlja to pitanje. Od tih 100.000 koji su podneli zahtev za dvojno državljanstvo, možda svega 50.000 je ostvarilo pravo na dvojno državljanstvo i još značajno manje dobilo pasoš u Banjaluci, pošto tamo možete dobiti pasoš, a neznatan broj, jako mali broj, a to govori činjenica da je prošli put samo 4.000 glasalo državljana Bosne i Hercegovine koji imaju državljanstvo i Republike Srbije na prošlim opštim izborima i ličnu kartu.

Da bi ličnu kartu dobili, tek kada prođete sve ove vrste procedura, ne može tehnički, normativno, fizički nije moguće da vi uvezete neke birače, pa kao što su oni neke kombije ovde izmišljali koji navodno neke ljude dovoze i oni po ekspresnoj liniji dobijaju dvojna državljanstva i upisuju se u biračke spiskove. To nije moguće zato što ova procedura traje u šest upravnih postupaka i nije moguće da vi dođete jednog dana ovde, mada bi i to bilo potpuno u redu, za naše građane iz Republike Srpske da omogućimo jedan dan, upravni dan u policijskim stanicama, da dođu, da ne moraju da čekaju kao svi građani koji žive u Srbiji. Ne vidim šta je sporno da se to čak i desilo jednog dana, ali to se ne dešava.

Znači, s te strane i ta teza koju su oni izneli faktički, normativno, na svaki mogući način nije moguće da se desi. Takođe, s obzirom da sam ja sinoć od strane ovih portala optužen da sam neko ko treba 30.000 novih sigurnih glasova kroz ovaj proces koji su oni objasnili kako se dešava, pod navodnicima objasnili, da uvezem u Republiku Srpsku. Evo, ovim ličnim putem, sada ovde sa ove govornice, pozivam bilo kog čoveka iz Republike Srpske, iz Bosne i Hercegovine koga sam ja preko reda upisao u matičnu knjigu državljana, izvadio mu pasoš ili ličnu kartu. Neka se javi njihovim medijima, pa neka oni to objave, ne ovde meni lično, da ja nešto spinujem. Prema tome, to su tolike laži.

Srpska napredna stranka to ne radi. Srpska napredna stranka, naše rukovodstvo, Aleksandar Vučić brine o Republici Srpskoj. Podigao je Srbiju na zdrave noge, drži Republiku Srpsku da ne potone ni politički ni ekonomski, biće uvek sabratska ruka, neko na koga može da se osloni, neko sa kim moramo zajedno da radimo i želimo i u muci, i u miru, i u slozi, i kad je dobro i kad je teško. Nikada naše građane, naš narod nećemo deliti na taj način ko je preko Drine, ko nije, ko je uvezen i ko nije. To je njihova retorika, to su njihove floskule, to je njihova politika koja je poslala Srbima koji ne žive u Republici Srbiji poruku da nisu dobrodošli u Republici Srbiji, da nisu dobrodošli da ovde grade svoju budućnost i da nisu dobrodošli za njihove političke opcije.

Prema tome, mi u ovom slučaju možemo samo to da konstatujemo i da kažemo da ćemo u narednom vremenskom periodu raditi na što jačim vezama sa Republikom Srpskom, za razliku od njih koji su osporavali proces dobijanja dvojnog državljanstva i uvodili taksu od 200 evra, da bi samo morali platiti 200 evra finansijski da bi podneli zahtev za dvojno državljanstvo, da ćemo mi te takse ukidati, ubrzavati ove procese, ne u izbornom procesu, već svaki dan i do izbora, a i posle izbora. Toliko. Hvala.