Hvala gospodine Mirkoviću.
Prelazimo na listu prijava za reč.
Milija Miletić je već govorio, tako da reč ima narodni poslanik Vladan Glišić.

Nadzorni odbor je jedan od onih rezultata međustranačkog dijaloga i pregovora koji su doveli do toga da imamo, hvala Bogu, izuzetno dobre izborne uslove u odnosu na ono što smo imali pre nego što se u taj dijalog ušlo.

Kako bi marksisti rekli - dijalektika društvenog razvoja zna da bude čudna, a Hrišćani kažu da su čudni putevi gospodnji, pa tako i ovaj saziv Skupštine koji je u startu bio osporavan i da nije baš najbolje rešenje pokazuje i to što je sam predsednik SNS i predsednik Srbije odmah po izboru ovog saziva rekao da će uskoro biti prevremeni parlamentarni izbori. Znači, taj saziv koji je toliko puta bio osporavan i sam sam ga osporavao i često kritikovao, ući će u istoriju kao saziv koji je dao izuzetno povoljne i dobre izborne uslove za one koji učestvuju u izborima.

To je saziv koji je bez obaveze da to radi, osluškujući narod i proteste ljudi koji nisu se slagali sa onim što je ovde glasano, povukao Zakon o vodama, Zakon o eksproprijaciji, izmenio Zakon o referendumu. Znači, čudno je da taj saziv koji su mnogi osporavali će u stvari dati u istoriji našeg izbornog zakonodavstva tako dobre uslove kakvih davno nije bilo na ovom prostoru.

To je dobra stvar i to je nešto što treba da se zna i treba da se zna da ono što neke kolege iz SNS smatraju nekorektnim i nepotrebnim ustupcima opoziciji, nije tako, jer SNS je toliko moćna i toliko preovlađujuća u našem društvu da i pored svih ovih pogodnosti koje je dala kao vladajuća stranka, naša opozicija teško da ima šansu da na ovim izborima nešto radikalno promeni.

Bez obzira što marketinški će svi govoriti kako su na korak do toga da sruše ovu vlast. Svi mi koji znamo stanje na terenu znamo da to nije tako. Nije tako i zato što naše opozicione stranke i s leva i s desna i probriselska opozicija, a na veliku štetu i nesreću i naše suverenističke organizacije i stranke nisu spremne da urade nešto što je bitno i što je normalno da vladajuće stranke ne rade, ali nije normalno da to niko u opoziciji ne primećuje.

Možemo mi dati idealne izborne uslove, možemo promeniti medijsku sliku o Srbiji, ali ako zadržimo ovaj partijski model koji već 30 godina vlada Srbijom, bez obzira koje ideološke boje stavite na taj model, imaćemo problem, jer takve partije, a to su sve partije na našoj političkoj sceni, bez obzira da li su na vlasti ili u opoziciji, da li imaju 750.000 članova ili 500 članova, sve one preslikavaju jedan boljševički model demokratskog centralizma. Model u kome imate neprikosnovenog lidera oko koga se pravi kult ličnosti, imate partijsku vojsku koja poslušno sprovodi ono što je odlučeno na vrhu te stranke.

To nije dobar model. Taj model je doveo do jedne endemijske korupcije u našem političkom sistemu i doveo do toga da ljudi koji imaju integritet, koji su spremni da se bore za svoje ideje, napuštaju politiku, a da napreduju oni koji su spremni da slušaju lidera, da ga podržavaju, da ne osporavaju njegove odluke.

To nije pitanje za vas na vlasti, to je pitanje za nas u opoziciji, a to je pitanje celog našeg društva da li ćemo dozvoliti da prostor političkih stranaka, bez kojih parlamentarna demokratija ne funkcioniše, ostane prostor koji država ne uređuje, nego ga prepušta nekoj vrsti divljeg zapada, gde se jednostavno odlukom sile, korupcijom, raznim zakulisnim igrama odlučuje kako će izgledati naš politički sistem.

Nažalost, na političkoj sceni nemamo nijednu jaču, relevantnu političku organizaciju koja je spremna da se odrekne tog modela. I to je veliki problem. Nadam se da će neki novi saziv koji kada bude došao, bude se bavio dalje izbornim reformama, shvatiti da bez ove reforme sve druge reforme postaju besmislene.

U tom smislu, mislim da smo u ovom sazivu otvorili jedan dobar put, ali to je samo prvi korak. Nadam se da je ono što su predstavnici Vlade često govorili da će izborne reforme da se nastave, da će to biti ispunjeno. Nadam se da ćemo najzad dobiti i zakonik o izborima gde će sva zakonska rešenja koja se tiču izbornog procesa biti na jednom mestu, kodifikovana i tako ćemo moći laške i brže da prilagođavamo i izborni sistem onome što društveni i državni razvoj naše zemlje zahteva. Hvala.

Pravo na repliku, Aleksandar Mirković.

Izvolite.

Hvala.

Kako ste počeli vaše izlaganje mislio sam da ćemo se oko svega složiti. Drago mi je da vi kao predstavnik opozicije primećujete zaista neke dobre stvari koje su i korisne i koje će olakšati opoziciji funkcionisanje i ovaj izborni proces.

Ne mogu da se složim sa vama, pre svega da ovaj saziv jeste imao legitimitet ili nije. Imao je i te kako. Pričali smo o tome više puta. Nije kriva SNS što je deo opozicije bojkotovao ove izbore. Nije kriva SNS što oni nemaju podršku građana, pa svesni toga su se opredelili za bojkot. Nismo mi krivi zbog toga. Mislim da je svakom opozicionom političaru valjda u interesu da se što češće ide na izbore, tako da ne vidim problem u tome što imamo izbore nakon samo dve godine. Ako su ljudi svesni da imaju podršku valjda je opoziciji u interesu da izbori budu što češći i da na tim izborima pobeđuju i da smene ovu vlast kako ste rekli.

Druga stvar oko koje se ne slažem i to mi je malo više zaparalo uši, ta kategorizacija da ljudi u SNS slepo slušaju nekog, zaista ne stoji i nije umesna. Mislim da nema mesta da na taj način diskutujemo, posebno da govorite o tome da neko pravi kult ličnosti. Mislim da tako nešto apsolutno nije na mestu.

Ono što želim da vam kažem jeste da su građani ti koji u nekome prepoznaju lidera, državnika ili prepoznaju čoveka koji se bori za njihove interese. Tako da bih sa te strane razdvojio, nije to kult ličnosti, već su građani Srbije u Aleksandru Vučiću prepoznali državnika koji nakon mnogo godina, mnogo decenija Srbiju vodi u pravom smeru. Zato je podrška koju ima Aleksandar Vučić tolika i zato će izbori 3. aprila još jednom potvrditi da građani sve to dobro vide, sve to dobro prepoznaju, ali da pre svega cene trud i rezultate koje mi imamo, koje ima SNS, koje ima Aleksandar Vučić. Hvala.

Hvala.
Sledeći na listi prijavljenih je prof. dr Marko Atlagić.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, gospodine Orliću, poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, dozvolite da kažem da je zaista teško govoriti posle našeg uvodničara, a i posle gospodina Mirkovića. Verovatno ćemo se svi složiti da ovo ide ka unapređenju procesa demokratije u celini.

Nije istina da u Srbiji nema demokratije. To samo može reći onaj koji ne zna procese u Srbiji, koji ne prati izveštaje svetske. Čuli ste preključe kakav je proces demokratije u Srbiji, jednog evropskog i svetskog tela gde stojimo ispred nekih evropskih zemalja, ali o tome su kolege već govorile, pa nemam nameru.

Imam nešto da kažem, pošto je poslednja sednica. Vezano je za opoziciju, kada je prethodni govornik, iz opozicije, govorio. Dozvolite da o njemu lično kažem, hvala mu što je ponekad dolazi u ovu Skupštinu. Imao je hrabrosti i umeća da dođe i da kaže ono što on misli i za to mu svaka čast. Verovatno su ga okolnosti poslovne, ne ulazim u to, sprečile da nije bio češće.

Upravo je ovde mesto da se dijalog vodi. Ko pre, ko bolje, ko kvalitetnije. Na radno mesto, poslovno gde jesmo, a i političko. To narod primećuje. To je vezano za taj proces.

Međutim, opozicija se nije tako u celini ponašala. Mi smo davali, evo, moja malenkost je savete im ovde davala. Ne, oni su bahati i puni sebe. Tako, na primer, ja nemam problem o imenima da govorim, prof. dr Janko Veselinović, često puta sam govorio stanokradica. Da, gospodo, stanokradica. Nisam ja to rekao, nego sam izučio, a i opozicija je trebala da izuči. Znate ko je to rekao? Pa, to su novinari upravo rekli 11.12. gospodnje 2014. Znate ko je izvor? Slobodna Dalmacija. Sedam Srba koji su uzurpirali srpske stanove u Hrvatskoj i među njima Janko Veselinović uzurpirao stan, a nije izbeglica, Milica Badže iz Obrovca, u ulici Braće Kurjakovića. To su, gospodo iz opozicije, istine i kada to isporučim, onda sam ja budala, sendvičar, krezubi, izmišljaju hiljadu stvari. To je suština.

Demokratija traži rad, red i poštovanje procedure. To gospodin prethodni, verovatno ako je pravnik, a čuo sam da je pravnik, on to bolje zna nego ja, ali moja malenkost usput prati pravo, jedno 30 godina istoriju države doduše više i prava, a i savremene stvari koliko mi dolazi.

Dakle, to je taj Janko Veselinović. Zamislite, on krivičnu prijavu, a ne zna, profesor prava, da ne može to za ovaj zakon podneti. Gle čuda, i kada smo mu ovde govorili da li je istina da je uzeo taj stan, on beži van, verovatno ode u Obrovac da vrati itd.

I da vas informišem, gospodo iz opozicije, i njega, tog gospodina, nakon sedam godina prozivanja ovde vratio je taj stan u ulici Braće Kurjakovića u Obrovcu, broj 9. I gle čuda, dobio drugi! Neka se ispita ko mu je dao, a nije izbeglica. Roditelji dole, obnovljena itd. Nema te sile koja za ove podatke može da kaže da nisu istinite. Tu se mi razlikujemo, što jedan deo iz opozicionih klupa zaborave šta su rekli nazad sedam godina. Vidite, neko ima da prati, neko ima odgovoran, a to su članovi SNS i naš predsednik. Kada je rekao da malo spava, viceve ste pričali, a mi koji ga znamo 20 godina znamo kako se žrtvuje za ovu zemlju.

Ja neću reći kako su prethodnici ostavili zemlju, ali ipak da kažem - na ivici ponora. Za 15 dana nismo imali finansije. Trebalo je konsolidaciju izvršiti, svakodnevnu, svakodnevno, i uspeli smo. Da li može bolje? Hvala Bogu da je bolje. Bilo bi bolje da su sedeli ovde, ali šta se dešavalo? Kada kažemo to ste napravili, beže vani na vrata. Ne ide. Nema tu demokratije. Nema tu rada.

Gospodo, biti poslanik je jako teško i odgovorno. To govorim gospodi iz opozicije koja gleda. Ne pričati priče, nego rezultati i rezultati. Da li ja, ili vi, kao profesor dajem na svom radnom mestu to što dajem? E, to je suština. Politika je, hajde da kažemo, doprinos otadžbini. Onda idu laži, zato što neko 20, 30 godina ništa nije radio, ali je uživao blagodati države ovde. Idu mlađe generacije. Ja vam kao profesor dugogodišnji, od 1972. godine, govorim.

Kada sam sada uzeo reč, juče je Stipe Mesić došao u Kosovsku Mitrovicu. Ja noćas nisam spavao, jer, za razliku od većine gospode, znam koje taj čovek. Taj čovek je razvijao našu zajedničku otadžbinu. Šta bi bilo da je neko odavde došao sada u Hrvatsku i zalagao se za secesiju tamo? Čitav svet bi skočio. To je suština.

Dakle, vidite, taj Stipe Mesić je 1971. godine, kada sam ja student bio i već 1972. godine počeo raditi, kažnjen četiri godine zatvora. Znate li zbog čega, poštovani građani? Zbog razbijanja zajedničke nam bivše otadžbine. Zbog toga. I, gle čuda, gde je došao? U Prištinu. Znate li gde je kaznu izdržavao? Nemam problem, znam da će drvlje i kamenje sada iz susedne države. Pa, u Leskovcu. Neka kaže kako je prošao u tom zatvoru i zašto se ne brije od tada. Evo, ja nemam problem da to kažem.

Dakle, vidite, neko mora da ide na početak. Malo mu je razbiti Jugoslaviju, sada i Srbiju. Gle čuda, a supruga mu Srpkinja u kući! To je suština. Ne valja govoriti neistinite stvari.

Gospodo iz opozicije, mi ćemo ovde iz Srpske napredne stranke ako treba dan-noć bditi, ne kao poslanici, nego i kao radnici, ali ćemo uvek istinu pokušati. Premda je teško doći do istine u filozofskom smislu, jer ako je zatvorimo onda nema nauke, nema filozofije.

Prema tome, povodom poslanika iz opozicije, njemu skidam kapu što je dolazio, što se trudio više nego svi oni iz opozicije. To moram da kažem, jer su oni pobegli iz ove kuće.

Kad sam već kod Stipe Mesića, on napada našeg predsednika, videli ste, i Srbiju, a nisu Srbi razbili Jugoslaviju. Evo Tuđmanovog citata. Pazite, poštovani građani, ovo su citati Tuđmana: „Moglo je proći bez rata, ali Hrvatska to nije želela, mi smo procenili da samo ratom možemo dobiti nezavisnost Hrvatske.“ Znate li kada je to rekao? Na Trgu Bana Jelačića, u Zagrebu, 24.05.1992. godine, Večernji list zagrebački od 25.05. To je suština.

Da idemo dalje. Čuli ste ko je Janko Bobetko. Nikada napamet neću da pričam, nego da propratim izvorima. To je general hrvatske vojske. Znate li šta je on rekao? Kaže: „Srbija nam bez rata ne bi dozvolila sticanje nezavisnosti.“ Dalje: „Bilo je jasno da svoju državu nećemo izboriti ukoliko se za nju ne izborimo oružjem.“ Znate li ko je to rekao? Janko Bobetko, u Zagrebu 1996. godine, njegova knjiga „Sve moje bitke“, strana 4. Gospodo iz opozicije, morate to čitati, pa nećete optuživati Aleksandra Vučića i SNS da su vodili rat i Srbiju, a ja znam s kim se Stipe Mesić sastao na Kosovu i Metohiji, a to i opozicija treba da plati. Znam i ko je išao u Pulu i razgovarao tamo nazad šest meseci.

Kada je otadžbina u pitanju, gospodo iz opozicije, tu moramo svi zajedno biti. Da li imamo isto mišljenje, ne moramo, hvala Bogu, ali vodićemo dijalog. Dijalog se mora zasnivati na istinitosti iznetih činjenica i to je kritika. Sve drugo, gospodo, je kritizerstvo. Ovo ne valja. A šta predlažeš? Ništa. To vrlo dobro znamo.

Dozvolite još nekoliko rečenica. Znate ko je Voren Zimerman, bivši ambasador u Beogradu. Znate šta je on rekao? Citiram: „Ni avgusta 1991. godine nisam uspeo da ubedim Tuđmana i Bobetka da odustanu od ratne opcije.“ Šta sada kažete, gospodine Veselinoviću, gospodine Ponoš, gospodine Đilas, gospodine Vuče Jeremiću? „Tuđman mi je tada priznao da počinje opšti rat na JNA i četničke separatiste. Kada sam predložio Tuđmanu da razmisli o drugoj varijanti, o davanju autonomije Srbima, pa samim tim i odbacivanje ratne opcije, Tuđman je odbio svaki dalji razgovor na tu temu.“ Završen citat, Voren Zimerman, „Izbor jedne katastrofe“, Zagreb 1996. godine, strana 25.

Šta sada kažeš, gospodine Đilas? Šta sada kažete, gospodine Vuče Jeremiću? A Vučića optužujete, ne samo što optužujete, nego lažete svakodnevno. Nikada u istoriji, neka dođu gospoda istoričari, susrešću se gde god hoće s njima, nikada nijedan vladar Srbije nije više napadan nego što je Aleksandar Vučić. Znam za vreme Miloševića jer sam bio svedok u Hagu, pretposlednji njegov, on je napadan, ali ne od unutrašnjih snaga toliko. On je više od vanjskih, satanizaciju su vršili njega, njegove porodice, Srba itd, a sada satanizaciju gospodina Vučića i njegove porodice. To istorija nije zabeležila od Tribala. Gospoda istoričari znaju otkada datiraju Tribali.

Idemo sada dalje. Toliko o Janku Veselinoviću, zvanom stanokradic i nije ni čudo što je podneo tu krivičnu prijavu, jer on ne zna šta je sud, ovde smo ga pitali kad je bio, a pravnik je. Nije dovoljno imati zvanje, nego treba nešto i znati. Ne samo politiku, treba bogami i struke svoje.

Idemo dalje, kada je u pitanju gospodin Đilas, ja ipak moram neke stvari, nemojte se ljutiti, zadnja je sednica, pa neka građani Beograda procene da li ja lažem ili govorim istinu.

Đilas je bio najgori gradonačelnik Beograda od kada Beograd postoji. Njega razvoj, gospodo iz opozicije, Beograda uopšte nije interesovao. To ne kažem ja, evo sad to kažem. Znate ko je to rekao? Godine 2009, verovali ili ne, bivši američki ambasador. Dakle, on je rekao, da ga citiram: „Đilas mi je rekao da je njegov plan za Beograd samo marketing, lažna obećanja, a ne realan“, završen citat.

Poštovani građani, zato je 619 miliona, zato je na 69 računa u 17 zemalja, a neka on pljuje večeras i po Aleksandru Vučiću i po SNS i po poslanicima SNS i po ministarstvima, ali narod vidi rezultate i istinu.

Ja ću sad za Beograd samo tri, četiri stvari da kažem, neka građani Beograda kažu da li ja lažem ili govorim istinu. E, kada je to bivši ambasador Amerike rekao, a ja ću sad da dam primere. Tako je za Dragana Đilasa izgradnja Narodnog muzeja 13 godina, je li tačno, bio samo marketing, lažna obećanja, a za Aleksandra Vučića, procenite poštovani Beograđani, pa realnost. Da li je tako, gospodo iz opozicije? Dođite ovde pa recite jeste ili nije.

Idemo dalje. Tako je za Dragana Đilasa izgradnja Muzeja savremene umetnosti u Beogradu samo bio marketing, odnosno lažno obećanje 16 godina, a za Aleksandra Vučića realnost, vi ste mi svedoci, poštovani Beograđani, poštovani građani Srbije.

Idemo dalje. Tako je za Đilasa izgradnja hrama Svetog Save na Vračaru bio dugi niz godina samo marketing, lažna obećanja, a za Aleksandra Vučića, procenite gospodo, realnost. Danas je to najlepši pravoslavni hram na svetu. Da li je tako ili ne? E, to je problem što to građani vide, a ne vidi opozicija, ili zaslepljena mržnjom ili ne znam čime, a onda oni vrate da mi mrzimo. Ne, nikad to nećete čuti od SNS. Ovde ćemo bitku biti, idemo na kafu gde god hoćete, ali beže. Zato što lažu. Nema ovde laži. Prošlo je vreme laži. Narod vidi istinu.

Idemo dalje. Tako je za Đilasa izgradnja spomenika Stefanu Nemanji samo bio marketing, lažno obećanje, a za Aleksandra Vučića realnost. Vi ste, poštovani građani Srbije, svedoci. Gle čuda, poštovana gospodo iz opozicije, od četiri akademika Srpske akademije nauka koji su izjavili da ne priznaju Kosovo da je u sastavu Republike Srbije, jedan se danas javio, opet predsednika Vučića kritikuje, u 86 godini. Ja mu poručujem – gospodine akademiče, godinama ste iz fotelje akademika i umetnika prosipali maglu, maglu u politici. Hvalite se 5. oktobrom, a vidite ko je razbio Jugoslaviju. Peti oktobar, samo jednu rečenicu da citiram, predstavnik američke CIA za Srbiju je rekao, citiram: „Peti oktobar je bio uspešan, uspešno mešanje Amerike u izbore“, završen citat. Da li je tako, gospodo iz opozicije? Pa čim se, gospodine akademiče, dičite?

Ja ću sad da vam kažem ono što je neko danas spomenuo – Nikolu Teslu. On je 1892. godine, kako znate, došao ovde studentima našim u Beograd i rekao, citiram: „Čujte i vidite, ja sam Srbini ostao i preko mora, gde se istraživanjem bavim. Tako ostanite i vi i širom sveta slavu srpstva širite“, završen citat. To je rekao veliki Nikola Tesla, srpski, a svetski.

Idemo dalje. Tako je za Dragana Đilasa izgradnja spomenika, rekli smo, a za ovaj spomenik ovaj akademik još gore nego Goran Marković, to je strašno. Tako je za Dragana Đilasa izgradnja „Beograda na vodi“ bila samo marketing. Znate koliko za njega, 14 godina, a za Aleksandra Vučića realnost. Danas je „Beograd na vodi“ najveće i najlepše gradilište u ovom delu Evrope, to radi znanja i ravnanja.

Tako je za Dragana Đilasa rekonstrukcija i revitalizacija „Železare Smederevo“ bila samo marketing i skup starog gvožđa, a za Aleksandra Vučića, vidite, neka to radnici kažu i građani Beograda. Tako je za Dragana Đilasa uređenje Trga republike bio samo marketing i lažno obećanje, a za Aleksandra Vučića, vidite, realnost i zabranjivali su svaki otpočeti rad u ovoj državi. Tako je za Dragana Đilasa izgradnja godinama železničke pruge Beograd-Novi Sad bio samo marketing, a za Aleksandra Vučića stvarnost. Vi ste, poštovani građani Srbije, svedoci da li je to istina ili ne.

Tako je za Dragana Đilasa izgradnja Doma zdravlja u Borči, tamo gde se kandidati za gradonačelnika Beograda sprdaju sa građanima Borče i Palilule i Koteža, u kojem ja stanujem, bila samo marketing, godinama lažna obećanja, a za Aleksandra Vučića realnost. Vi ste, poštovani građani Borče, poštovani građani Palilule, posebno Koteža, svedoci tome, i ne samo to, tu je i gas prošao kroz sve ulice, biće uskoro i to, a i kanalizacija već se jedan deo radi.

Mogao bih do sutra da nabrajam samo za Beograd, ali neću. Dovoljno je i ovo. Poštovani Beograđani, poštovani građani Srbije, da vidite šta su za Dragana Đilasa, Vuka Jeremića, Janka Veselinovića, i već ne znam kako se ostali zovu, bila samo lažna obećanja, a za Aleksandra Vučića bila samo stvarnost.

E dozvolite sada nekoliko rečenica, vi me potpredsedniče upozorite kad treba da završim, ali da kažem nešto i o Zdravku Ponošu. Čuli ste da je Zdravko Ponoš kandidovan za predsednika Republike Srbije, kao načelnik Generalštaba Vojske bio je poguban za Vojsku Srbije, toliko poguban da ga se odrekao predsednik Boris Tadić, i to ovih dana po tri puta ponavlja. Znate ko ga je prihvatio? Pogodite, građani to znaju, pa Vuk Jeremić. Pa ko će drugi? Vuk Jeremić. Svaki pripadnik Vojske Srbije danas koji to gleda i sluša crveni od stida kada ocenu o Vojsci Srbije danas daje Zdravko Ponoš. Je li tačno, poštovani građani Srbije? Zašto? Zato što je, pored ostalog, Ponoš kao general stajao mirno pred NATO poručnicima, dok je hrabru srpsku vojsku izručivao Haškom tribunalu. Je li tačno, gospodo Vojske Srbije i gospodo građani Republike Srbije? Ponoš je obećao senatoru SAD da će Vojsku Srbije smanjiti sa 62.000 na 27.000, i to je učinio. Je li tačno, gospodine Ponoš, ili ne?

Idemo dalje. Svako ko je u Vojsci Srbije razmišljao kao patriota bio je izbačen iz Vojske Srbije. Čuli ste sinoć generala Stupara, koji je legenda srpske vojske. Ponoš je, gospodo i poštovani građani, penzionisao najbolje kadrove Vojske Srbije. Tako je, pored ostalog, da ne nabrajam, penzionisao najboljih 28 generala, da ne govorim koliko oficira itd. nižeg ranga, do ostalih.

Uništio je naoružanje Vojske Srbije i Vojsku Srbije. Sveo je na vatrogasnu jedinicu tada. Tako je uništio. Ja ga pitam, da li je tačno ili ne? Devet hiljada dvesta osamnaest raketa „Strela“ i 420 lansera za rakete. Da li je tačno da je uništio 200 tenkova, da li je tačno da je uništio 120 oklopnih transportera, da li je tačno da je uništio 36 „Praga“, da li je tačno da je uništio 90 haubica, da dalje ne nabrajam?

Išao u NATO da lobira za ulazak Srbije u NATO. Tu organizaciju mimo volje građana Republike Srbije, mimo Skupštine Republike Srbije i tada u to vreme kako kaže, mimo vrhovnog komandanta. U njegovo vreme proglašena je tzv. nezavisnost Kosova.

Dok je bio, istini za volju, načelnik Generalštaba kupio je osam raketa za MIG 29. Gle čuda, u njegovo vreme samo subotom su vozile seno za konje. Da li je tačno gospodine, Ponoš ili ne? Ruga se Ratku Mladiću. Ja ću mu reći jedan citat od Ratka Mladića: „Nije mrtav onaj vojnik koji da život za otadžbinu. Mrtav je onaj čovek koji izgubio vekovno ognjište“, završen citat. Gospodine Ponoš, kao moj sunarodnik, uzmite ove reči generala Mladića, stavite to u dnevnu sobu da se podsetite šta je vojnička čast. Mogao bih do sutra da govorim.

Pošto se ovih dana javljaju stalno profesori, da kažem, opet se javlja prof. dr Vodinelić. Šta bi drugo nego vređala predsednika Republike. Pored ostalog, zamislite, da građanima kažem ko je to. To je ona što svako veče Aleksandra Vučića vređa i ne samo njega, Sinišu Malog, Vladimira Đukanovića, Aleksandra Martinovića, Orlića, nema koga ne.

Znate šta je rekla za Sinišu Malog? Evo, neka kaže da li je rekla ili ne? Crtala mu Hitlerove brkove, profesor Pranog univerziteta. Toliko je uvredila predsednika Republike, Aleksandra Vučića, kome je bila profesor, a i Vladimira Đukanovića, vrsne pravnike i za mene vrsne političare, kada je napisala, citiram: „Nedavno je kod mene došla kopija spiska advokata, pripravnika, volontera pri Advokatskoj komori Beograda, na kojem je pod rednim brojem 33. pisalo – Aleksandar Vučić – diplomirani pravnik, iz Beograda, na pripravničkom stažu kod advokata Vladimira Đukanovića“, završen citat.

Ovim je htela uvažena profesorka da ponizi predsednika države, svog bivšeg najboljeg studenta i Vladimira Đukanovića. Znate šta gospodo profesori, koji se bavite profesorskim poslom, ponizila je sebe. Čitavog života ko je prosvetni radnik se bori za svoje učenike, đake i studente budu bolji neko mi. To je moja životna misija bila.

To je ona gospođa koja je podržala Vidojkovića u psovanju majke predsednika Vučića, da vas podsetim, kada je Vidojković rekao, citiram: „p…. ti materina ona odvratna. Budaletino jedna.“ Znate šta je gospođa profesorka rekla? Da Vidojković psuje koloritno. Da vam prevedem poštovani građani Srbije, slikovito i gustiozno. Novinari su drugačije preveli, ali nije ono što su oni rekli, to je, da ne idem sada u jezik, znači, prijatno, završen citat.

Mogao bih do sutra da nabrajam uvrede, tako jedan profesor, doktor je u jednom intervjuu na televiziji pod kontrolom Dragana Đilasa i Šolaka, u jednom razgovoru, gostovanju od 45 minuta, 36 uvreda izrekao Aleksandru Vučiću, ne zabeleženo u istoriji čovečanstva. Ja sam ih ovde citira, ali nemam vremena da dalje o tome govorim.

Na kraju, poštovani moji bivši učenici i bivši studenti, a to je stotinama hiljada od 1972. godine, sada ćete se začuditi, vi ste sada doktori nauka, profesori na katedrama gde sam ja radio, širom sveta, znate kako sam vas vaspitavao, glasajte 3. aprila za Aleksandra Vučića. Zašto? Zato što je Srbiju izveo na put gde je mogu zaustaviti jedino, ne daj Bože, svetski neki procesi. Sada smo u procesu ubrzane modernizacije i sledeći mandat, plate će biti 1000 evra prosek, sigurno i 500 evra penzije. Sada me gleda, gospodin Đulibrk, a nemam problem da ga prozovem, koji je rekao, ako bude 500 i nešto da će dati ostavku u NIN-u, nikada nije dao. Nema hrabrosti da se izvini, ali o tom potom.

Dakle, Srbija je danas, podvlačim dva puta, poštovani građani, jedina zemlja nezavisna i nesvrstana u Evropi. Aleksandar Vučić je jedini nezavisni vladar u Evropi. Neka kaže gospoda iz opozicije, da nije. Udružimo se, i opozicija i pozicija, vodimo dijaloge, zajedno smo jači. Živela Republika Srbija. Živeo naš predsednik. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima, Snežana Paunović. Izvolite.

Hvala, potpredsedniče, Orliću.

Uvažene koleginice i kolege, poštovani građani Srbije, pre svega u završnici ove poslednje sednice Dvanaestog zasedanja, želim da se u ime svih poslanika SPS zaista zahvalim građanima Srbije na jednoj saradnji. Svesno ću je zvati saradnja zato što smo kao poslanička grupa dobili bezbroj inicijativa, dobili bezbroj predloga na koje smo probali da odgovorimo i koje smo uglavnom u formi poslaničkog pitanja uputili Vladi i došli do rešenja koja su bila na opšte zadovoljstvo.

Želim da se zahvalim i svima vama koji ste sedeli u ovom sazivu zajedno sa nama, koliko god nas neko doživljavao kao nelegitimne, legitimne, šta god bila nečija volja, bilo je zadovoljstvo čuti sve ono što se dalo čuti u proteklih godinu i po dana.

Ipak, posebnu zahvalnost, da bismo bili dostojni broja koji smo imali u ovoj sali i prava na većinu, dugujemo kolegi Glišiću, zato što je kao jedini predstavnik opozicije, rekla bih, pokazao da možete biti opozicija vlasti, ali nikada opozicija svojoj državi. Hvala vam, to je bio dobar primer. Nadam se da će ukoliko se građani Srbije opredele i ukažu poverenje nekim opozicionim strankama koje će trčati ovu trku, da će biti neko ko će pratiti ono što ste radili, a sve u interesu da finale svakog zasedanja koje je pred nama bude za dobrobit građana Srbije, jer zahvaljujući njima svi sedimo ovde gde jesmo i sedeći svaki budući saziv.

Mnogo je uradio ovaj saziv, mnogo je akata iza nas, o tome smo govorili. Ono što je važno naglasiti, a ja ću se bi dozvoliti luksuz, jer mislim da sam u pravu, ukoliko sada izađete na sajt Skupštine Srbije, videćete da je broj akata koji su u proceduru nula. Čestitam svima nama, najpre predsedniku Skupštine. Prvo zato što imam pravo na subjektivni pristup, jer se radi o predsedniku SPS. Pokazali smo šta znači profesionalno raditi svoj posao. Pokazali smo šta znači odgovoriti poverenjem ljudima koji su vam poverenje ukazali i čvrsto verujem da u izbornoj trci koja je pred nama, koja će se završiti 3. aprila, pokazaće se da naš trud nije bio uzaludan.

Sa svojim kolegama iz Jedinstvene Srbije, kao jedna koalicija koja jako dugo traje na političkoj sceni Srbije, i trajaće još, suflira kolega Voja, i u pravu ste, još jednom ćemo izaći pred ljude tražeći poverenje da pomognemo da se reše njihovi, a ne naši problemi.

To je, čini mi se, najvažnije od svega – imati jedan širi pristup, koji nije ličan, koji nije posledica potrebe da profitirate, najvažniji je za budućnost Srbije i za njeno trajanje na ovom dobrom putu.

Sve kolege pre mene govorili su o tome koliko smo uradili i unapredili, pre svega status ekonomski i finansijski naše države, onda i koji god hoćete. Ulazilo se u različite probleme, odgovaralo na različite prozivke. Ništa od toga ja danas neću uraditi, jer mi je zaista namera bila da potrošim jako malo vremena, a pre svega zbog toga da se zahvalim onim ljudima koji su imali strpljenja, bili uporni, ispratili zasedanja, sugerisali, kritikovali, hvalili. Sve je to za ljude. Pametni ljudi iz toga vuku pouke.

Ubeđena da smo svi naučili koje greške ne treba ponoviti želim vam sreću u trci koja je pred nama. Čvrsto verujem da će kampanja biti na jednom civilizovanom nivou, iako ne obećava, ali ako na kraju sagledamo suštinu shvatićemo da sami ne moramo uvek prihvatiti ono što nam se diktira od prekoputa. Svako ima pravo da ostane dostojanstven onoliko koliko je navikao da bude i kako je vaspitan.

Sa tim ću završiti. Hvala i Sekretarijatu Skupštine Srbije koji je uvek bio na raspolaganju poslanicima, ne samo zato što je to njihova obaveza, već zato što se radilo o odgovornim ljudima.

Još jednom, puno sreće svima. Građanima Srbije neizmerna zahvalnost. Možda se i vidimo u nekom drugom sazivu, ako ne personalno, onda sigurno sa nekim drugim predstavnicima SPS.

Hvala vam.

Hvala.

Poslednji na listi prijavljenih za reč, dr Uglješa Mrdić.

Izvolite.

Zahvaljujem, potpredsedniče, gospodine Orliću.

Uvažene kolege narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, prethodni godina smo jasno pokazali i dokazali da sve ono što smo obećali to smo i uradili.

Iza predsednika Aleksandra Vučića, SNS i Vlade Srbije stoje konkretni rezultati, konkretni rezultati u svim oblastima. Pogledajte samo koliko se prethodnih godina izgradilo puteva, koliko se izgradilo fabrika, koliko se otvorilo novih radnih mesta, stranih i domaćih investicija, koliko se izgradilo bolnica, renoviralo bolnica, izgradilo ili renoviralo novih školskih i predškolskih ustanova, koliko su skočile plate i penzije, koliko se uložilo u zdravstvo i kako smo super odreagovali kada je u pitanju energetska kriza koja za Srbiju nije bila kriza.

Pogledajte kako smo odlično tokom ove dve godine se izborili sa korona virusom. Najbolje u Evropi. Kako smo najbolje nabavljali i respiratore, i vakcine sa svih strana sveta. Time smo jasno pokazali i dokazali da ono što smo obećali, da ono što je predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, obećao, on je to i uradio.

I, ne samo da je ispunio obećanja, nego smo uradili i preko naših obećanja, zato što je Srbija danas odgovorna država, demokratska država, najbolja država u Jugoistočnoj Evropi što se tiče rezultata u svim oblastima i jedna od najboljih u Evropi i svetu.

Mi drugu otadžbinu nemamo. Mi imamo Srbiju. Nju čuvamo i jačamo. Srbija, predvođena Aleksandrom Vučićem prethodnih godina je sve jača i jača, iz godine u godinu, narod to zna, narod zna koja je najbolja politika, narod zna i šta je alternativa, narod nije za alternativu ovoj odličnoj politici Aleksandra Vučića. Alternativa ovoj politici je ona politika tajkunsko-kriminalna politika Dragana Đilasa, Dragana Šolaka i njihovih plaćenika, Marinike Tepić, Zdravka Ponoša, Vladete Jankovića i svih njihovih izvršitelja kojima Srbija nije na prvom mestu.

Jedina opcija za Srbiju, za građane je ona opcija koja nas vodi u sigurnu budućnost, koja nas vodi u sigurnu budućnost za našu decu, ona opcija koja je za ujedinjenje, a jedina opcija koja vodi tom putu je ona opcija, politička opcija koju predvodi naš predsednik i lider Aleksandar Vučić.

Zato, pozivam građane Srbije da glasaju za one koji vode Srbiju ujedinjenu u bolju budućnost, u budućnost za našu decu, jer mi zajedno možemo sve, mi zajedno predvođeni Aleksandrom Vučićem možemo sve.

Zato, dragi građani, podržimo 3. aprila Srbiju, podržimo ono najbolje za Srbiju, a to je Aleksandar Vučić i politika Aleksandra Vučića.

Živela Srbija.