Nije vam smetao čelični čekić i gvozdena testera, gospodine Zelenoviću. To je maslinova grančica kojom neko želi da pokaže mir, vaš navodni heroj, koji napada ljude gvozdenim čekićem i testerom. To je u redu. To je okej. Ako ćemo o tim aršinima, hajde onda da pričamo o svemu na isti način. Pa, ne, nije, to je problem, što je ne, nego jednim aršinom merite za svoje, drugim aršinom merite za neke druge.
Ko je imao koristi od afere koja je lansirana od strane uzbunjivača, koga je Vladimir Orlić nazvao lažnim uzbunjivačem? Pa jeste lažni uzbunjivač. Ko je imao koristi od toga? Ugovore koje je izgubila srpska namenska industrija preuzela je bugarska namenska industrija. Kako to da se njegovo svedočenje prvo nađe na bugarskim sajtovima, a tek onda se podnosi državnim organima informacija o tome šta se dešava? Kako to? Na „majke mi“ da verujemo da je neko uzbunjivač, heroj, ne znam ni ja šta. Vi ih smatrajte za heroje, to je vaša stvar, ali ne možete da tražite od svih da ih smatraju za heroje.
Najzad, želim da izrazim saosećanje građanima Šapca koji su vas trpeli, na isti način na koji vi izražavate saosećanje građanima Srbije. Jako mi je žao zbog svega šta je Šabac preživeo pod vama. Neke stvari sam i svojim očima gledao i nisam mogao da verujem. Stvari koje basnoslovno koštaju, a ne služe ničemu. I zato i prolazite u Šapcu na način na koji prolazite, u sopstvenom gradu ne možete da prebacite rejting koji imate na republičkom nivou. Vučete sopstvenu stranku nadole, jer vas ljudi poznaju. I dolazite u situaciju da nam ovde vi sada govorite – mi treba da se naviknemo, evo, vi ste došli. Fasciniran sam.
Što ste pobegli sa izbora pre dve godine? Ko vam je branio da uđete i pre dve godine? Skupština je bila jednostranačka. Ne, Skupština je bila onakva kakvu je narod izabrao. A to što ste vi bojkotovali izbore, pa ljudi, proglasili ste pobedu. Pa vi ste i tad pobedili. Vi kada ne učestvujete, pobedite. Pa uživajte u tome. Pustite to što mi nismo navikli da vi niste tu. Niste, pa niste. Evo, sad ste tu. Razgovaraćemo, raspravljaćemo, i oštro i manje oštro. Niko se vas ne plaši, niti treba da se plaši, niti vi treba nas da se plašite. Nema mržnje ni u jednoj reči koju izgovaram.
Juče nakon konferencije za štampu kaže – iz konferencije za štampu se vidi mržnja. Kakva mržnja? Koja mržnja? Ovaj do vas. Taj što ga pitate. On, on. Taj što me podržava, što mi aplaudira. Znači, to je poenta. Razgovaraćemo, pričaćemo, nema potrebe za takvim načinom, nema potrebe za tim tonom.
Ko nam je ostavio? Neko je rekao – ko nam je ostavio? Gospodine Zelenoviću, koliko je Dušan Petrović odbora davao opoziciji? Nijedan, nula. Je l` vidite razliku? Nije nam niko ostavio, nije naše, ali smo pokazali da hoćemo zdrav i normalan parlamentarni život. Ja verujem da vi to, kao neko ko je bio blizak saradnik Dušana Petrovića, razumete i da ste se i tada borili za to da opozicija dobija odbore u Skupštini, ali eto, Dušan Petrović nije hteo da da. Je li tako bilo? On je oteo i uzeo sve odbore Demokratskoj stranci i vlasti, a opoziciji ništa.
Prema tome, hajde samo da neke stvari ne zaboravljamo, da ih imamo u vidu kada govorimo o tome šta je ko kome dao. Možda je pogrešan termin – dao, možda je poželjan i dobar termin – da smo se dogovorili. Ali u vaše vreme niti ste dali, niti smo se dogovarali. Zato nemate pravo, imate pravo, ali nemate legitimitet da nam to spočitavate, jer ste delom pokazali sve suprotno od onoga za šta se zalažete. Vi ste po sistemu – ja kad nemam, ja bih dao, a kad imam, meni žao. Kada imate vlast, kad možete da date opoziciji, vi ne date ništa, a kad nemate, onda biste sve podelili. To je razlika.
Zato Vladimir Orlić treba da bude predsednik Skupštine. I to što ga na ovaj način etiketirate zbog verbalnog delikta pripada nekim davno prošlim vremenima. Kao što za sebe tražite pravo da kažete šta želite, to isto pravo ima i svaki poslanik SNS i koalicija „Aleksandar Vučić – Zajedno možemo sve“. Smemo da govorimo i nemojte očekivati da ćutimo, govorimo već tri dana. Neka Ćute ćute.
