Hvala, gospodine Milićeviću.
Da, član 107. se odnosi na dostojanstvo Narodne skupštine i hvala na razumevanju. Dakle, nećemo se izjasniti, tako ste i rekli. Vidite i sami da do krajnjih granica pokušavam da odložim primenu mera koje su neophodne onda kada se narušava dostojanstvo Narodne skupštine. Smatram da je vaša primedba bila na mestu, jer jeste narušavanje dostojanstva ovo što gledamo od strane nekoliko poslaničkih grupa. Dakle, sve ovo što se dešava i ovo ponašanje, to jeste najgore narušavanje dostojanstva, od sedenja na klupi, pa redom.
Nećemo više da radimo.
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Da)
Reč ima Šaip Kamberi, prema redosledu.
Izvolite, vi ste prvi predstavnik poslaničke grupe.

Hvala.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedniče Republike, koristeći svoje pravo na slobodu misli i izražavanja, ja ću o ovoj temi izneti neke stavove, iako znam unapred da neće biti slaganja, odnosno da će mnogi biti protiv, ali šta da radimo, sloboda misli i izražavanja je sveta, pa je moramo poštovati.

Kao što znamo, posle početnih uspeha postignutih u periodu 2011. do 2013. godine, zadnjih godina dolazi do usporavanja, pa i potpunog zamrzavanja briselskog dijaloga. Njegovo zamrzavanje koincidira i sa krizom identiteta unutar Evropske unije, kao i turbulencijama unutar transatlantskih odnosa. Na sreću, nova američka administracija ispoljila je novi aktivniji pristup pitanjima Zapadnog Balkana, Sjedinjene Američke Države su vraćene u ulogu zainteresovane strane u pregovorima, što je usledilo imenovanjem specijalnih diplomata za Balkan.

Obnovljeno američko interesovanje za Zapadni Balkan, a i za dijalog Kosova i Srbije, dolazi kao reakcija sve većeg uticaja drugih sila koje pokušavaju da destabilizuju region. Sjedinjene Američke Države jasno stavljaju do znanja da daju nedvosmislenu podršku dijalogu koji se vodi u Briselu, a u kontekstu toga poslednji dogovor između Kosova i Srbije o priznavanju ID karti je novi momentum koji treba iskoristiti za nastavak dijaloga do konačne normalizacije odnosa.

Svakome je jasno da perspektiva interesa naroda Balkana je u međusobnoj saradnji. Interesi Srba i Albanaca jesu takođe u uzajamnoj saradnji i poštovanju i dobrosusedskim odnosima, ali ne postoji nikakva dilema da presudni uslov za te odnose jeste normalizacija odnosa sa Kosovom.

Za pozdraviti jesu nastojanja unapređenja odnosa Srbije sa Albanijom, kroz bilateralnu ili regionalnu saradnju, ali svaki racionalni političar je svestan da u dugoročnom aspektu ti međudržavni odnosi će zavisiti od načina rešavanja odnosa i sporazuma sa Kosovom.

Stabilnost Zapadnog Balkana je vezana za ovo pitanje i zato ono predstavlja ključni momenat za perspektivu dva naroda, ali i celog regiona. Godinama unazad iz Brisela dobijamo poruke da je dijalog između Kosova i Srbije jasno povezan sa njihovom budućnošću, što bi trebalo da ukazuje na to da bez napretka u ovom procesu nijedna strana se ne može nadati članstvu u Evropskoj uniji.

Danas ponovo sa najvišeg vrha Evropske unije ističe se da je dijalog sa Kosovom ključan za evropski put Srbije. Iako je izgubila raniju pokretačku moć, Evropska unija i dalje ostaje motor reforme i demokratizacije Zapadnog Balkana, pa samim tim i Srbije i Kosova. Sigurno je da je pitanje konačnog sporazuma sa Kosovom jedan od najtežih spoljnopolitičkih izazova koji Srbija ima pred sobom.

Međutim, gospodine predsedniče, vi ste izabrani na mesto predsednika ne samo da protokolarno predstavljate ovu državu, već i da date odgovore i nađete rešenja i za najteža politička pitanja od kojih zavisi budućnost ove zemlje i budućih generacija. Vaša je obaveza da vodite ovu zemlju ka rešenjima koja njoj stvaraju perspektivu, i to ne bilo kakvu perspektivu, već evropsku perspektivu. Republika Srbija je zemlja koja se nalazi u Evropi, te prema tome ona treba da postane i punopravni član Evropske unije i deo zapadnih liberalnih demokratija. Jeste ovo težak zadatak, ali je mudrost voditi je ka tom cilju.

Unapređenje odnosa sa večnim neprijateljem zahteva sposobnost za pomirenje. Nema budućnosti nijedne zemlje bez pomirenja, nema pomirenja bez suočavanja sa prošlošću. Mir sa Albancima vam je potreban, ne zavada. Zavada sa drugima, kako bi rekao Bogdan Bogdanović, vodi samouništenju. Zato je Srbiji potreban mir sa Albancima. Zbog njene budućnosti, zbog mladih naraštaja, zbog zajedničke perspektive Zapadnog Balkana. Sticanje prijatelja je važnije od osvajanja teritorija, rekao bi mudri Bogdan Bogdanović. Podsetio bih na još jednu njegovu izjavu datu za prištinski „Zeri“ ranije: „Naš nacionalni interes je da sa vama Albancima budemo prijatelji i da naše spomenike ostavimo u dvorištu svojih prijatelja“.

Kao čovek koji vodi ovu državu i koji je na izborima osvojio potpuni legitimitet, imate najveću odgovornost da građanima Srbije o Kosovu kažete istinu i samo istinu, ne puste želje i netrezvene, nerealne političke ambicije. Dosta je bilo toga. Pravilo je da svako ko učestvuje u procesu rešavanja problema, pozitivan ishod i u dijalogu može očekivati jedino ako postavi jasnu razliku između trezvenih ambicija i nemudrog zavaravanja. Shodno tome, ne mogu se očekivati pozitivni rezultati ako se držimo stavova koji su proizvod mitova iz srednjeg veka ili fantazmogorije, kako ste rekli, uz potpunu negaciju aktuelne stvarnosti.

Sjedinjene Američke Države i Evropska unija poručuju Srbiji da nije pitanje da li idete na istok ili zapad, već da postoji samo jedan pravac i na Srbiji je da odluči koliko brzo želi da stigne tamo. Koji je stav Evropske unije i sada po pitanju neophodnosti postizanja sporazuma sa Kosovom, vi znate to bolje od mene. Koje su realne mogućnosti da se taj stav Evropske unije i sada po tom pitanju promeni, takođe to znate bolje od svih nas ovde. Uvođenje u igru francuskih i nemačkih specijalaca, rekao bih, i poruke kojima vas pozivaju da donesete teške odluke u vezi Kosova jasno govori o koordinisanom transatlantskom stavu po ovom pitanju.

Očekivao sam da danas ovom parlamentu kažete da smo spremni da preuzmemo odgovornost za budućnost ove zemlje i da verujemo da će u vremenu koje je pred nama Srbija biti sposobna da novim vrednostima izgradi drugačije odnose sa Kosovom.

Govorili ste o nepoštovanju sporazuma i koje dogovore Republika Srbija ne poštuje. Mislim da sam pomenuo i citirao sve iz Izveštaja o progresu na prošloj sednici koja je održana po ovoj temi. Činjenica je takođe da je onome ko je imalo upoznat sa stavom srpskog društva po ovom pitanju jasno da nije lako donositi konkretne odluke. Ali, zar najteži putevi nisu nekad i jedino pravi? Za novu stranicu potreban je novi pristup. Svestan sam da u Srbiji još ne postoji atmosfera u kojoj bi neko tražio oprost Albancima za ono što je tamo učinjeno. Verovatno za to treba sačekati neki drugi momentum. Vili Brant nije rekao žrtvama – ja vam se izvinjavam, nego im je rekao: „Mi smo se promenili, mi to više nećemo ponoviti“, podseća nas Latinka Perović. Možda bi u ovom trenutku to bilo dovoljno.

Naravno, biće ovde i glasova protiv sporazuma, glasova onih koji bi da stvore zamrznuti konflikt, glasova onih koji ne bi Republiku Srbiju da vide kao deo liberalnih demokratija, već priključenu istočnim carstvima. Svi koji tako misle čine pokušaj za osvajanje svakodnevnih političkih poena. Oni imaju pristup političara, a ne državnika, idu ka budućnosti koračajući unatraške, žele nastavak, a ne rešenje problema. Realistični pristup problemu stavlja nam do znanja da san o priključenju Republike Srbije istočnim carstvima u aktuelnim geopolitičkim previranjima je ne samo nerealan, već i opasan po budućnost ove zemlje. Turski nobelovac Orhan Pamuk jednom je rekao: „Istok ume da proguta ljude i njihove snove, zato treba da paze šta žele“.

Ono što protivnici dogovora misle da postignu silom najčešće se može postići sporazumom. Pored toga, silom se može i izgubiti. Primera za to ima dosta, i to svežih. Upravo zato ne mislim da rešenje treba tražiti u pištoljima 400 srpskih policajaca na Kosovu.

Na kraju, kao predstavnik albanske zajednice koja živi u Preševskoj dolini, mi smatramo da normalizacija odnosa sa Kosovom jeste od vitalnog značaja i za našu budućnost. U kontekstu budućeg sporazuma moram da naglasim da reciprocitet jeste adekvatno načelo ukoliko je cilj da se problemi rešavaju političkim putem. Interese morate da ostvarite dogovorom, jer ne možete jednostranom odlukom. Kosovo je nezavisno od Srbije i šta god da želite da tamo ostvarite morate to postići u dogovoru sa tamošnjim vlastima, a ko će biti tamo na vlasti, Srbija nema uticaj.

Srbija u republici Kosovo imaju broj na ustavom zagarantovana prava, što se tiče i parlamentarne zastupljenosti, ali i učešće u izvršnoj vlasti, Albanci i druge manjine to ovde nemaju. U skladu za zahtevom za više prava Srba na Kosovu, Beograd treba da ima u vidu da je logično i legitimno da albanska zajednica u Srbiji traži isti status koji Srbija traži za Srbe na Kosovu. Da bi se stvorili uslovi za obnovu poverenja albanske zajednice neophodno je da Vlada i državne institucije pokažu političku volju i da se ozbiljno angažuju na integrisanju albanske zajednice, na šta se Republika Srbija obavezala u okviru tri sporazuma koji se odnosi na opštine koje ima Albanci, čine većinu ili deo stanovništva.

Nepriznavanje diploma jeste jedan od napada na budućnost mladih Albanaca u Preševu, Bujanovcu i Medveđi. Kao što smo vas već obavestili na konsultacijama 14. jula ove godine, od nove Vlade očekujemo da radi na realizaciji i planova od sedam tačaka u vremenski precizno utvrđenom terminu.

Podsećanja radi, Vlada Republike Srbije je usvojila plan još u junu 2013. godine. Zaustavljanje procesa pasivizacija i adresa i formiranje parlamentarne komisije sa ciljem utvrđivanje tačnih podataka pasiviziranih adresa građana i predlaganje mera za povraćaj adresa, njoj adresa.

Formiranje posebnog razvojnog fonda Bujanovca, Preševa i Medveđe uz udvostručenje budžeta koordinacionog tela za kapitalne projekte i subvencije lokalnoj privredi, kao i dovođenje stranih investitora. Intezivacija dijaloga između Vlade Republike Srbije i izabrani predstavnika Albanaca Preševske doline uz učešće USA i grupe ambasadora „Prijatelja juga“. Izmene i dopune Zakona o zaštiti prava i sloboda, Zakona o nacionalnoj manjinama, posebno člana 16. stav 2.

Bujanovac, Preševo i Medveđa su najnerazvijenije opštine na nivou Republike Srbije, ali nisu mnogo bolji položaji ni ostale opštine našeg okruga. Mladi Albanci, Srbi i Romi beže svakog dana zbog besperspektivnog stanja u kojem se nalaze. Ove opštine polako, ali sigurno postaju udobni starački dom. Zato je vreme da država pokaže jednak tretman o svim građanima, da obezbede opstanak, a ne odlazak ljudi. Mladi su zajednička budućnost i o njima trebamo zajedno brinuti kao roditelji, a ne političari.

Zato vas pozivam da uvažite više napora u rešavanju krupnih pitanja i problema, da koristite političku snagu koji su vam građani ove zemlje dali kako biste istu pretvorili u perspektivu ljudi i kako biste zajedno sa Albancima gradili stabilniji, bezbedniji i perspektivniji Balkan. Na vama je da odlučite da li ćete ostati samo jedan u nizu političara ili preuzeti državničke obaveze, budite gde god. Na tom putu dogovor sa Albancima vam se nameće kao nepremostivo pitanje, dogovor uz trezvene i realne ambicije, bez fantazmagorije. Hvala.

Kao ovlašćeni Boško Obradović? Povreda Poslovnika? Vi ili? Vi niste u sistemu, Boško Obradović jeste u sistemu. Vi koji hoćete Poslovnik signalizirate mi iz klupe, vi niste u sistemu.

Reč ima Milovan Jakovljević.

Poštovani predsedavajući, kolege poslanici, predsedniče Republike, ukazujem na povredu Poslovnika, član 27.

Predsednik Narodne skupštine predstavlja Narodnu skupštinu, saziva jedne sednice predstavlja njima i vrši druge poslove u skladu sa zakonom i ovim Poslovnikom. Vi ste dozvolili nešto što je nedopustivo, a to je da gospodin Kamberi u sred ovog najvišeg zakonodavnog doma kaže da je Kosovo nezavisno. Mi uvažavamo različitost mišljenja, ali ovo je nedopustivo.

Molim vas, da po ovom osnovu se izjasnimo. Hvala vam.

Pošto ste već rekli da očekujete da se izjasnimo, izjasnićemo se.
Reč ima Dragan Nikolić, po Poslovniku. Izvolite.

Gospodine predsedniče Skupštine, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, uvaženi predsedniče Republike, Aleksandre Vučiću, reklamiram povredu Poslovnika i to člana 106, da govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres.

Vi ste morali predsedniče, a znam da ste veoma iskusan političar i da ste na mestu za koje se založila vaša stranka, da prekinete zaista ovakvu jednu tiradu poslanika za Bujanovca koji stalno i mimo ove skupštine nekažnjeno, bez opomene pominje nekakvu Preševsku dolinu koja ne postoji kao toponimski znak, ne postoji nigde u geografiji osim u izmišljenim formulacijama koje iznose ovi poslanici i ljudi koji dolazi iz Vranjske kotline.

Pomenut je ovde i Vili Brant. Pomenuto je da treba da tražimo oprost za ono što smo učinili na Kosovu i Metohiji. Da li trebamo da tražimo oprost zato što je srpska devojčica od devet godina silovana od strane šiptara na Kosovu i Metohiji. Da li treba da tražimo oprost za gospodina Martinovića kome su flašu stavili tamo gde ne bih sada da se izjašnjavam. Pomenute su i pretnje o nekakvim pištoljima, o nekakvim policajcima koji će na Kosovu da izazivaju krv, a zna se ko je na Kosovu izazvao krvi i ko je Kosovo doveo u ovu situaciju.

Nije Kosovo, gospodine predsedniče i predsedniče Republike, nezavisno Kosovo. Kosovo nikada neće biti nezavisno, jer Srbija neće dati saglasnost sa tim zato što Kosovo i Metohija nije naše, Kosovo i Metohija je naše dece, mog Vukana i Vukana gospodina predsednika Republike. Hvala vam.

Molim vas, vreme za povredu Poslovnika je isteklo.
Dakle, želite obrazloženje ili?

Neću tražiti da se glasa.

Dobro, ne tražite da se glasa. Dobro ko se izjasni unapred da li želi ili ne želi da se Skupština izjasni, računam u tom slučaju i ne očekuje neko obrazloženje ni sa moje strane, ali i na prethodnoj sednici primetite, da ste vi koji sedite sa te strane sale posebno oštri kada tražite da sankcionišem one koji sede pored vas. Naravno, o tome da li ćemo da idemo u primenu mera odlučujem ja i trudio sam se i trudim se i dalje da budem maksimalno trpeljiv u tom smislu, ali ako nastavite da insistirate, ne samo onim što kažete nego pre svega ponašanjem, možemo i to.
Da li se neko od ovlašćenih predstavnika dalje javlja za reč?
Reč ima Balint Pastor. Izvolite.

Uvaženi predsedniče Republike, poštovani predsedniče Narodne skupštine, poštovani predstavnici srpskog naroda sa Kosova i Metohije, dame i gospodo narodni poslanici, ovo je deveti put da ja imam prilike da govorim u poslednjih 15 godina o pitanju Kosova i Metohije ovde u Narodnoj skupštini.

Od 2000. godine do 2013. godine je ova Skupština donela 11 rezolucija i dve platforme. Mi danas o izveštaju vodimo raspravu na osnovu tačke 5. Rezolucije o osnovama za političke razgovore sa Privremenim institucijama samouprave na Kosovu i Metohiji.

Ono što je na prvom mestu i ono što treba da bude na prvom mestu i što treba reći unapred, jeste, da mi za razliku od nekih prethodnih perioda u poslednjih osam godina, znači od 2014. godine o pitanjima Kosova i Metohije u ovom visokom domu razgovaramo na realnim osnovama.

Za to treba da postoji velika hrabrost, pre svega od strane predsednika Republike, pre svega od strane Vlade Republike Srbije.

Ja imam neka lična iskustva iz 2007, 2008, 2011. godine, kada se o istoj ovoj temi razgovaralo na osnovu nekih drugih principa. Kada se razgovaralo na osnovu busanja u grudi, kada se razgovaralo u smislu nerealnih obećanja, kada se razgovaralo na način što nije donosilo koristi ni sprskom narodu na KiM, ni Republici Srbiji, ni bilo kom građaninu Republike Srbije. Ono zbog čega se želim zahvaliti predsedniku Republike, a to sam govorio i pre godinu dana kada smo, pre 14 meseci tačnije razgovarali o ovoj istoj temi to je hrabrost.

Ovo što vi činite to iziskuje veliku hrabrost. Iziskuje hrabrost zbog toga što vi o najbolnijem pitanju srpskog naroda govorite na iskren, otvoren i realan način i za to je neophodna i velika odgovornost, ali pre svega, velika hrabrost i zbog toga želim da vam se zahvalim i to je nešto što možda posluži kao osnova za iznalaženje nekih rešenja u budućnostima da ni ja nisam preterani optimista jer za kompromis trebaju dve strane.

Videli smo iz ovog izveštaja da spremnost za kompromis ne postoji sa obe strane, jer sve dok se ne formira zajednica srpskih opština, sve dok se ne formira zajednica srpskih opština na KiM mi o kompromisu i o ispunjavanju obaveza i sa jedne i sa druge strane ne možemo govoriti i ne možemo razgovarati. I zbog toga bih se pridružio vašem apelu predsedničke Republike, a zna se na koga sve treba apelovati i ko su donosioci odluka, da omoguće i da naprave konkretne korake u interesu toga da se formira zajednica srpskih opština da bi i Beograd, da bi i predstavnici srpskog naroda sa KiM, mogli da vide da zaista postoji spremnost za kompromis i da zaista postoji bilo kakva nada da se iznađe bilo kakvo rešenje.

Slažem se sa vama predsedniče Republike da ono što radi Republika Srbija, ono što radite vi lično, ono što radi Vlada Republike Srbije, to je poštovanje međunarodnog prava. I, o tome smo razgovarali i o tome smo govorili i prethodnih godina, ali ista ova rečenica nije mogla da bude izgovorena pre dve godine i nakon februara ove godine i mislim, naravno na dešavanja u svetu i konkretno na dešavanja u Ukrajini i zbog toga, kada kažete da je Republika Srbija na strani međunarodnog prava i da štiti međunarodno-javno pravo, to nije nekakva politička izjava, to nije nikakvo subjektivno mišljenje, nego je to jednostavno istina i činjenica.

Cenimo vašu spremnost što želite da rešite ovo pitanje koje postoji decenijama unazad i da ne želite da se i ovo pitanje ostavi našoj deci da ona rešavaju ovo pitanje. I to je najbitnije. To je najbitnije zbog toga što dok se ovo pitanje ne reši možemo mi da se bavimo privlačenjem investicija, možemo mi da se bavimo priključenjem i naporima priključenja EU i možemo da postignemo određena rešenja, odnosno određene pomake i određene rezultate kao što i postižete, ako što i postižemo, jer Srbija danas nije isto takva kao što je bila pre osam godina. Ali, dok se ovo pitanje ne reši kao Damoklov mač će visiti iznad svih građana Republike Srbije, bez obzira da li žive u Zvečanu, Kosovskoj Mitrovici ili Sremskoj Mitrovici ili Subotici ili Vranju, i zbog toga cenimo ovu spremnost na kompromis što vi dokazujete svakom prilikom kada razgovarate sa bilo kim o ovoj temi.

I, upravo zbog toga ovo pitanje KiM nije pitanje i nije tema samo za srpski i albanski narod, ovo je tema i za građane Mađarske i za građane Rusinske i za građane Hrvatske i za građane bošnjačke nacionalnosti i romske i sve građane Republike Srbije, jer dok se ovo pitanje ne reši u skladu sa međunarodnim javnim pravom, do tada u Srbiji ne može da se postigne takav standard kakav bi se mogao postići i kakav se postiže u nekim drugim državama.

Ja želim da izrazim i sa ovog mesta i poštovanje i divljenje predstavnicima sprskog naroda na KiM što istrajavaju i što trpe sve što treba da trpe. Ja ne želim tu da ulazim u neke polemike sa opozicijom, ali da sam ja pripadnik srpskog naroda i kad bi izvodio ovakve performanse u vezi toga ko gde sedi u Narodnoj skupštini, a da tu sede moji sunarodnici, da sam pripadnik srpskog naroda, koji ne znaju kada dođu kući šta će zateći i tako žive decenijama mene bi bila sramota. (Aplauz)

U ime SVM i u ime svih vojvođanskih Mađara želim da kažem da apsolutno da navijamo za vas da možete da ostanete na vašim ognjištima i apsolutno imamo razumevanje za svaku podršku i materijalnu i svaku drugu koju vam pruža i predsednik Republike i Vlada Republike Srbije.

Reći ću vam jedan podatak i citiraću predsednika Republike, vi o tome danas niste govorili, ali ste govorili 2018. godine u nekim drugim prilikama – godišnje iz budžeta Republike Srbije na KiM ode između 520 i 530 miliona evra. To je podatak iz 2018. godine. Možda je ta svota i veća.

Mi vojvođanski Mađari apsolutno nemamo problema sa tim, kao što nemamo problema ni sa tim kada se sredstva daju za Srbe na teritoriji BiH ili negde drugde, kao što ni vi nemate problem sa tim kada Mađarska daje izuzetno velika sredstva za vojvođanske Mađare i zbog toga ne možemo da se vodimo igrom dvostrukih aršina.

Ako mi očekujemo da vi smatrate sasvim normalnim što naša matična država nas podržava u Srbiji onda mi apsolutno ne možemo da imamo bilo kakav problem sa tim što država pomaže Srbe ma gde oni živeli.

Zašto imamo razumevanje pored svega ovoga što sam rekao za Srbe na Kosovu i Metohiji? Ja sam o tome govorio i prošli put i pretprošli put i pošto znam da neću biti pogrešno shvaćen, reći ću i danas.

Istorija i velike sile s vremena na vreme, o tome nas uči istorija, kažnjavaju neke narode, male narode, male u brojčanom smislu. Mađari su 102 godine morali da se suoče sa Trijanonskim mirovnim diktatom. Tri koma tri miliona Mađara se probudilo u nekoj drugoj državi tada. Prošli smo dvadesetih i tridesetih godina kroz sve ovo kroz šta Srbi sa Kosova i Metohije prolaze prethodnih godina. Znamo kako je to iz iskustva.

Da ne govorim samo o nekim istorijskim činjenicama od pre stotinak godina. Svi se mi sećamo i toga kakvi su bili međunacionalni odnosi u Vojvodini 2003, 2004. i 2005. godine. Koliko je bilo međunacionalnih incidenata.

Zašto ovo spominjem? Ovo spominjem zbog toga što nas taj slučaj uči tome da kada postoji spremnost na kompromis, kada postoji razumevanje sa obe strane, onda su svi problemi rešivi. Mi u prethodnih osam godina praktično ne znamo ni za jedan međunacionalni incident između srpskog i mađarskog naroda na području AP Vojvodine. To nije slučajno. To je zbog toga što smo zajednički dosta toga uradili.

Ono istorijsko pomirenje koje je pre devet godina postignuto između srpskog i mađarskog naroda, ovde u ovoj Narodnoj skupštini usvajajući Deklaraciju o osudi akata protiv civilnog mađarskog stanovništva 1944. i 1945. godine, pa preko spomenika u Čurugu nevinim žrtvama i mađarskog i srpskog naroda, mogao bih da spomenem još neke konkretne stvari koje smo u interesu toga učinili. Sve to nas uči tome da ukoliko postoji kompromisi, ukoliko postoji otvorenost onda je i moguće postići istorijsko pomirenje. Bez tog istorijskog pomirenja teško da možemo doći do mira, stabilnosti i bezbednosti.

Ovo sam spomenuo isključivo zbog toga da bi rekao da ovo može da posluži kao presedan i u nekim drugim relacijama. Nadam se da će i da posluži kao presedan. I ovaj naš presedan, srpsko-mađarski dokazuje, i nemam problem sa tim da kažem otvoreno, jasno i glasno, ovaj naš presedan pokazuje da problem nije u Srpskom narodu.

Ako je to srpski narod i politički predstavnici srpskog naroda umeli, mogli, imali snage, hrabrosti sa mađarskim narodom, onda verovatno imaju i sa nekim drugim narodima, jer je presedan napravljen.

Ono što bih želeo da kažem na kraju. Nadam se, nisam optimista, ali se nadam, da će doći do nekakvog kompromisnog rešenja. Mi vama, predsedničke Republike, i Vladi Republike Srbije pružamo svaku moguću podršku i konkretnu pomoć u iznalaženju kompromisnog rešenja, jer ovo nije samo pitanje za srpski i albanski narod. Nadamo se da će do kompromisnog rešenja doći.

Naravno, u danu za glasanje će poslanička grupa Saveza vojvođanskih Mađara glasati za usvajanje ovog izveštaja.

Hvala.