Niste čuli jer ne želite da čujete?

Pitanje na kraju. Govorite o Srbima na Kosovu. Svaki put kada tumačite mišljenje Međunarodnog suda pravde kako ga tumačite Srbima na Kosovu je gore, Albancima bolje, ali ne ovim Srbima na Kosovu za koje brinete kako će da idu kući danas. Oni će odavde da idu helikopterima, na svoje jahte…

Dobro.
Pošto je isteklo dva minuta po vašem Poslovniku, hvala vam.
Reč ima predsednik Republike.

Znate, ovo je 12 put tačno, pošto mi pomažu ljudi naravno, da su rekli kako ne želim da čujem dva minuta nečija. Izračunajte koliko puta po dva minuta da sam ih sve čuo i koliko puta po dva minuta ništa nisu rekli, osim što su gledali mene da uvrede.
Ima 31 godinu radnog staža, ali moram da vam kažem – ni u jednoj godini radnog staža nisam kao i pljačkao kao neki u lokalnim samoupravama u našoj zemlji.
Drugo, jednu obmanu koju sve vreme provodite, a mogu da prihvatim deo krivice da je trebalo manje da govorim o tome ovde, to je tačno, ne danas, trebalo je inače manje da govorimo, ali svejedno ne bismo promenili suštinu ono što je bilo loše u tome.
Tačno je i to da će konačno biti doneto u Savetu bezbednosti što se podrazumeva i što nije bila posebna odluka tog suda, već se to podrazumevalo i ranije jer imamo Rezoluciju 1244, koja može da bude derogirana samo istim pravnim aktom nekom sledećom rezolucijom i to nije bilo kakvo dostignuće akta ili pismena koje je uputila država Srbija, odnosno gospodin Jeremić. Samo da ne obmanjujete narod po tom pitanju.
Ono što je loše to je upravo ona rečenica koju sam pročitao gde se govori da oni nisu postupali suprotno pravilima međunarodnog prava. To je ono što je problem, a ovo nije nikakvo dostignuće jer se to podrazumeva.
Ono što mi danas radimo i govorimo, da se vratim na temu, pošto mi niste važni vi i vaša dobacivanja, ne ljutite se, već građani Srbije, i opet ću vam reći – ne kriminalizujte Srbe sa Kosova i Metohije, jer se to vama sviđa. Oni helikoptera nisu videli koliko ste vi videli luksuznih hotela i najluksuznijih aviona u vreme i uvek najskuplje uzimali u koje ja nikada nogom nisam kročio i to kao predsednik Republike, a vi kao ministri. Nemojte samo da vam računicu izvodim, a ja predsednik Republike, a vi ministri i samo nemojte da vam tu računicu izvodim i da vam pokazujem ko je bahat i ko je arogantan.
Dakle, problem je u tome što vi ne razumete, nije to rekao Tači jedanput, nije to rekao Kurti sada na poslednjem, imate i Haradinaja koji vam je rekao – jedan od najvažnijih datuma državljanstva Kosova je 22. jul 2010. godine kada je Međunarodni sud pravde objavio presudu da je nezavisnost Kosova legitimna, pravedna i pustite sada to što on ništa ne razume i što Haradinaj i ovakav i onakav. Samo vam govorim za razliku od drugih – ne slažem se sa njim. Upravo vam objašnjavam da on ništa ne zna, ali vam govorim šta je to što on koristi. Samo vam govorim kako stvari realno stoje i šta je to i kako oni doživljavaju i što ovi iz sveta doživljavaju na isti način.
Ivica Dačić vam juče nije rekao jedan detalj, nije vam rekao jedan detalj da na tom sastanku na kom su gledali prenos iz Haga je jedan od prisutnih saopštio i rekao – dobro, ako ništa, ima jedna dobra stvar, konačno smo skinuli to sa naše grbače, samo vam taj detalja Ivica Dačić nije rekao, reći će vam danas popodne, ne brinite, reći će vam danas popodne, baš pri donošenju te presude. Toliko o vašoj brizi oko Kosova i Metohije i svega drugog.
Ja nemam problem sa tim što se vi prepoznate u tome kada neko govori neke stvari oko kojih se ja nikada ne bih prepoznao, u recimo, govoru gospodina Bakareca, a vi jeste, ali samo nemojte da mi govorite o tome da li mogu da slušam ili ne mogu da slušam, jer vas slušam već dva dana a nikako nešto da čujem. Nadam se da ću da čujem nešto oko Kosova i Metohije šta da uradimo. Nastaviću da vas slušam, jer sam uveren da je vredno da sedim i pet dana još ako je potrebno, samo da bih nešto čuo oko Kosova i Metohije što bi bilo vredno i važno i dobro da uradimo za naš narod i za našu zemlju. Hvala vam najlepše.

Slaviša Ristić je prijavljen. Izvolite.
(Miodrag Gavrilović: Poslovnik.)
(Srđan Milivojević: Poslovnik. Ako se plašite da mi reklamiramo Poslovnik, nema problema, poznajem politički kukavičluk, vidim ga. Samo kažite - mi smo kukavice…)

Gospodine predsedniče Skupštine, predsedniče Republike Srbije, uvaženi narodni poslanici, pre 14 godina Skupština Srbije je upravo u ovoj sali, čini mi se da su tada poslanici prvi put ušli u ovu salu, preselili su se iz sale u ulici Kralja Milana, raspravljala o Kosovu i Metohiji. Ko se seća tog vremena, tada je Skupština skoro jednoglasno odbacila tzv. Ahtisarijev plan. Takođe je i utvrđena zajednička platforma i pozicije i opozicije o Kosovu i Metohiji.

Ko se seća tog vremena, čini mi se da je od 250 poslanika 230 glasalo za takvu jedinstvenu odluku, da je čak 15 poslanika tadašnje partije Čedomira Jovanovića bilo uzdržano, čak ni oni nisu bili protiv.

Zašto vam ovo govorim? Iz razloga što problemi i pitanja Kosova i Metohije nisu pitanje samo za jednog čoveka, nisu pitanje samo za jednu partiju, nisu pitanje ni samo za vladajuću partiju, već je neophodan konsenzus u normalnoj državi koja državnički razmišlja.

Tada je, utvrđujući platformu za pregovore sa tzv. privremenim institucijama u Prištini, utvrđen jedan princip koga su se držale vlasti, čini mi se, do nekog vremena, a on je glasio i podrazumevao da naš pregovarački tim ima ovlašćenja da kosovskim Albancima ponudi najširu moguću autonomiju i on se otprilike zasnovao na principima - koliko samostalnosti, autonomije i prava Albancima u odnosu na Beograd, isto toliko autonomije, samostalnosti i prava Srbima na Kosovu i Metohiji i drugim nealbancima u odnosu na Prištinu. Da li smo danas i koliko smo danas daleko od tog principa?

Ali, ono što je najbitnije, da li je moguće danas postići konsenzus u ovoj Skupštini u situaciji kada pre svega Srbi na Kosovu i Metohiji očekuju ohrabrujuću poruku, a to bi bila poruka da još jednom vide jedinstvo u ovom parlamentu kada su u pitanju njihovi problemi. Nažalost, slušajući i gledajući ono što se juče dešavalo i što se dešava danas, nisam u to siguran.

Ali, moram odmah na samom početku da kažem da je za to pre svega odgovorna vlast. Današnja vlast je tada bila opozicija i kao opozicija glasali su za taj konsenzus, ali danas kao vlast nisam siguran koliko su spremni da pokušaju da zajedno sa opozicijom oko ovog pitanja, koje ne sme biti stranačko ni po koju cenu, dođu do konsenzusa.

Zašto ovo kažem? Bez obzira na smetnje poslovničke koje kažu da na današnjoj sednici može da se raspravlja samo o ovoj temi, samo o Izveštaju, itd, ukoliko ima dobre volje, mogao je da se nađe put da se pokuša da se dođe do neke vrste konsenzusa i da se uputi poruka ohrabrenja Srbima na Kosovu i Metohiji, kojima bi to daleko više značilo od redovnih i čestih sednica Saveta za nacionalnu bezbednost ili od podizanja borbene gotovosti. Naravno da je za to potrebno da vlast bude spremna na određenu vrstu kritike.

Pokušaću da vas ne kritikujem za ono za šta niste odgovorni. Dakle, tačno je da sadašnja vlast nije odgovorna za sve odluke vezano za Kosovo i Metohiju i za sve sporazume koji su od 1999. godine do današnjeg dana donešeni, ali ću se fokusirati na ono što mislim da je napravilo najviše problema i državi Srbiji i Srbima na prostoru Kosova i Metohije, a to je Briselski sporazum.

Vi tvrdite da Ustavni sud nije stavio Briselski sporazum van snage. U pravu ste u tome. Briselski sud nije razmatrao tu prijavu, jednostavno je rekao da je to politički a ne pravni akt i da nema razloga da donosi ocenu o njegovoj ustavnosti, s obzirom da se ne radi o pravnom aktu. I to je učinio posle nekog zakašnjenja pošto je, ako se sećate, bila ona molba tadašnjeg predsednika Republike Tomislava Nikolića, gde je zamolio Ustavni sud da zastane sa odlučivanjem, itd. Posle izvesnog vremena Ustavni sud zaista se oglasio kao nenadležnim, jer se ne radi o pravnom aktu.

Gospodine predsedniče, upravo u tome i jeste problem, pošto se, kako kaže Ustavni sud, nije radilo o pravnom aktu, a samim tim i o aktu koji ima karakter međunarodnog ugovora, zašto ste onda, primenjujući takav sporazum za koji je Ustavni sud rekao da ne može da proizvodi pravna dejstva jer je pre svega politički akt, uradili ono što ste uradili, ugasili ste državu Srbiju, odnosno njene institucije na prostoru Kosova i Metohije, za obećanje za zajednicu srpskih opština?

Kratko da se podsetimo. Tačno je, šest tačaka u tom sporazumu govori o zajednici srpskih opština, ali ostale tačke, do 14, sve govore o našim institucijama koje smo morali da damo - i pravosuđe, i policija, i našu imovinu u pogledu telekomunikacija, u pogledu energetike, ali ono što duboko verujem da je najveća greška, to je to prihvatanje da prosto ugasimo lokalne samouprave koje su radile i funkcionisale po zakonima Republike Srbije i da preuzmemo obavezu po Briselskom sporazumu da nateramo Srbe da izađu na kosovske izbore. To smo uradili, odnosno to je vaša vlast uradila 2013. godine u oktobru mesecu, jer je taj sporazum, nažalost, podrazumevao da Srbi na severu Kosova prvi put uzmu učešće na tzv. kosovskim izborima.

Dakle, sami smo napravili sebi probleme i posle devet godina mi zapravo nemamo nikakvo rešenje oko zajednice srpskih opština. Inače, ja imam svoje mišljenje vezano za tu zajednicu srpskih opština, ali hajde da o tome ne govorim. Ali smo dozvolili da čekamo devet godina da se ništa ne desi. Ozbiljna vlast ne bi dozvolila da sebe ugasi na prostoru KiM, da sve da, a da na onda neku veresiju čeka zajednicu srpskih opština. Upravo bi trebalo da bude obrnuto ukoliko ste verovali da je to pravo rešenje za nas i da će nam ta zajednica srpskih opština zameniti naše lokalne samouprave i zameniti naše srpske institucije u šta ja ni tada nisam verovao, a ni danas ne verujem, a verujem da ni vladajuća većina ne veruje u to pa ste i vi u poslednje vreme vrlo često davali izjave da od Briselskog sporazuma skoro da nema ništa, obzirom da Albanci nisu izvršili onaj deo obaveze koji su imali da izvrše.

Pošto sam vas čuo, juče ste rekli po ko zna koji put da je na neki način prihvatanjem Briselskog sporazuma 2013. godine taj čin spasio Srbiju, ako sam vas dobro čuo, pa me zaista zanima kako smo to spasili Srbiju na način što smo ukinuli institucije države Srbije na prostoru KiM.

Srbija je nažalost prihvatila jednu neistinu koju stalno ponavlja albanska većina u Prištini i predstavnici Međunarodne zajednice, a to je da su institucije države Srbije na prostoru KiM paralelne ili paralelne strukture, kako su to svih ovih godina govorili.

Mi smo prosto na neki način prihvatili samim tim šta smo uradili, gaseći naše institucije, jednu lažu da je nešto što je stvoreno 1999. godine, tamo u Dreničkim šumama, da je to odjednom legitimno, a samoproglašeno 2008. godine, da je to legitimno na prostoru Kosova i Metohije, a da naše institucije, institucije države Srbije su paralelne i da treba da nestanu.

Još jednu lažu smo prihvatili kao država, koja se takođe stalno ponavlja i vrlo često je ponavljaju, nažalost i naše vlasti, a to je da moramo da sagledamo relanost na Kosovi i Metohiji i da, zaboga, tamo sad postoji ta albanska većina koja ne želi da živi u državi Srbiji itd, što je nažalost istina. Albanska većina je rekla da ne želi da joj Beograd bude vlast i da joj Beograd bude država, ali da li postavljamo pitanje kako smo došli do te realnosti i da je ta realnost na Kosovu i Metohiji stvorena progonom Srba? Tako da, te tvrdnje u najmanju ruku su bezobrazne i licemerne, ko god tvrdio.

Dakle, mi umesto da smo kao preduslov svih razgovora insistirali na povratku 250 prognanih Srba i drugih nealbanaca i da to bude naš glavni uslov, s obzirom da su se Albanci vratili u toku 1999. godine, a Srbi ne mogu da se vrate svih ovih godina, mi smo to morali da ističemo i tada, a i sada, gospodine predsedniče, iako vi tvrdite da je to kasno. Nije kasno, to se radi u domenu ljudskih prava i tražeći da se prognani Srbi vrate, uvek možemo to ispostavljati kao neku vrstu uslova.

Dakle, prihvatili smo po njihovim pravilima da igramo, umesto da smo to stalno isticali kao uslov.

Gospodine predsedniče Srbije, vrlo često prigovarate opoziciji da, isključivo ovih dana, naročito da isključivo, a posebno od vremena kada imamo ove probleme na prostoru Kosova i Metohije, pre svega na severu Kosova i Metohije, koje imamo sa tzv. premijerom Kosova Aljbijem Kurtijem, da opozicija pre svega napada vlast i vas, a na bilo koji način ne ističe odgovornost Aljbina Kurtija.

Evo, ja kao čovek koji živim na prostoru Kosova i Metohije, neko ko dole živi, svedočim tome da Aljbin Kurti, predsednik tzv. vlade Kosova, da je on najodgovorniji za sve teži položaj Srba dole, a posebno Srba na prostoru severa Kosova i Metohije. Svedok sam okupacije koja se dole dešava, posebno u mom Zubinom Potoku, s obzirom da, čini mi se, Aljbin Kurti ujutru kad dođe na posao prvo pravi plan obilaska Zubinog Potoka i vojno-policijske baze, kako on kaže, koje tamo pravi u mestu Gornji Jesenovik. Činjenica je da su kao hajduci i drumski razbojnici sa dugim cevima došli tamo i ne dozvoljavaju bilo kakav pristup, čak ni vlasnicima zemlje gde to rade.

Dakle, gospodine predsedniče, ako je to tako sa Aljbijem Kurtijem, a jeste, moram da postavim pitanje – šta traže Srbi, predstavnici Srpske liste u Skupštini i tzv. vladi Aljbija Kurtija? Šta zaista više tamo traže?

Vi ste, čini mi se, ako se ne varam, nekom od kolega poslanika postavili tu primedbu da se negde našao ispod zastave nezavisnog Kosova. Pa, zašto onda dozvoljavamo da naši ljudi budu ministri u toj vladi i ne sede samo ispod zastave, već i ispod grba tzv. nezavisnog Kosova i čak moraju da polažu zakletvu te kvazi države? Dokle ćemo više da zamajavamo javnost stalnim najavama oko toga da ćemo napustiti konačno te tzv. institucije?

Ovo, naravno, pitanje postavljam vama, pre svega vama, a naravno i njima koji su gosti ovde, jedan deo njih na balkonu, ali pre svega vama jer, koliko znam, ako išta znam, to je ta činjenica da oni bez vaše saglasnosti i volje ništa ne rade, što mislim da je i u redu. Treba da slušaju svoju državu i svoju vlast šta treba da rade, koja god ona bila. Jer, bojim se da ste taj adut izlaska iz takozvanih kosovskih institucija toliko obesmislili stalnim najavama i odlaganjem, da prosto to više liči na onu priču o čobančetu i ovcama, gde čobanče stalno poziva u pomoć lažno, da onda kada dođemo u situaciju zaista će vuk odneti ovce i biće zaista sve kasno.

Što se tiče vojno-policijske baze u Zubinom Potoku, vrlo kratko, ne želim od toga sada da pravim politiku, niti da unapred bilo koga osuđujem, ali imam obavezu kao narodni poslanik da zamolim direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju da proveri okolnost o učešću lokalne vlasti u Zubinom Potoku u tom projektu. Postoje glasine od građana, glasine među stanovništvom Zubinog Potoka da je tu logistička podrška pružena Aljbinu Kurtiju, pre svega oko rešavanja imovinsko-pravnih odnosa. Voleo bih zaista da nisam u pravu, ali je naša dužnost i obaveza da to proverimo.

Gospodine predsedniče, govorili ste i sami o broju preostalih Srba na prostoru Kosova i Metohije, govorili ste, pominjali ste i početak 19. veka, govorili ste i o 20. veku, a nas pre svega zanima broj Srba koji je danas dole i pre svega o procesima koji se dešavaju poslednjih godinu dana, a naročito poslednjih meseci otkako je Priština počela na ovaj način sa ovom okupacijom na prostoru severa Kosova i Metohije. Ne znam da li imate te informacije, ali verujem da ih imate.

Žalosno je jer izgleda, juče sam čuo tu od nekoga ko je rekao da što više država Srbija ulaže para dole, to je manje Srba. Znate li zašto je to tako? To je tako zato što mi, nažalost, dole imamo u poslednje vreme jednu kategoriju stanovništva koja praktično ima sva primanja, ne samo iz budžeta Republike Srbije i čitave porodice primaju platu iz budžeta Republike Srbije, pa i iz kosovskog budžeta, imamo jednu kategoriju stanovništva, moram tako da kažem, bezobrazno bogatih i sa bezobrazno ozbiljnim imovinskim stanjem, koje je stečeno pre svega koristeći državna sredstva Republike Srbije, i imamo onaj drugi većinski deo stanovništva koji jedva sastavlja kraj sa krajem i koji razmišlja kako da preživi.

Zato, predlažem i mislim da je konačno vreme da ova oblast, kada je u pitanju finansiranje potreba Srba na Kosovu i Metohiji od strane države Srbije, bude uređena zakonom, jer ipak je previše dugo vreme u kome imamo situaciju da primamo duple plate, pa jedna kategorija, pa se zaista to namesti tako da čitava porodica, još ako je bliska vlasti, bude na budžetu, a mnoge druge porodice nemaju nikakva primanja.

Na kraju, gospodine predsedniče, reći ću vam jedno moje razmišljanje vezano za vašu podršku od strane Srba na Kosovu i Metohiji. Nadam se da se nećete naljutiti. Nikakvo čudo nije niti iznenađenje da uvek stranka na vlasti ima najveći broj glasova u sredini koja je ugrožena. Kosovo i Metohija je područje u kojoj je stanovništvo ugroženo duži niz godina. Tamo je i Slobodan Milošević dobijao najveći broj glasova, tamo je kasnije i Koštunica dobijao najveći broj glasova, tamo danas i vi dobijate najveći broj glasova. Ponosni ste na to i budite ponosni, ali ono na šta ne biste trebali da budete ponosni, to je činjenica da su ti procenti 90%. Vi imate tamo preko 50% glasova, kao što su imali i prethodni rukovodioci u državi Srbiji, ali nemate 90%. Kako se do tog procenta dođe, vi verovatno znate.

Mogu da vam kažu moji zemljaci, a vaši prijatelji koji su danas ovde na balkonu i koji nas posmatraju, oni znaju tu tehniku, ali nije u redu, mislim da to ne treba ni vama, ne treba ni Srbiji, nije to u interesu demokratije da govorimo o nekim procentima od 90 i nešto posto. Sećam se, dugo sam bio u lokalnoj vlasti u Zubinom Potoku u vreme Vojislava Koštunice, kada smo koristeći čak i mogućnost da kao vlast neki glas dobijemo više imali tu između 50 i 55% glasova, a nikako 90, to je nemoguće. Mislim da time ne treba da se dičite. Ali, svejedno, da ne ulazim u to.

Na srpskim izborima, kada vas Srbi sa Kosova i Metohije glasaju na srpskim izborima, na predsedničkim i parlamentarnim, na kojima nažalost mi sada ne možemo dole, nego idemo u Ribariće pa glasamo, kada je u pitanju Zubin Potok, budite ponosni na te glasove.

Ali zaista ne mogu da prihvatim da neko može biti ponosan kada dobije 90% glasova na tzv. kosovskim izborima. To za mene ne može biti nikakva niti čast niti prilika za hvalu, naročito, gospodine predsedniče, kada pozivate na jedinstvo Srba na Kosovu i Metohiji, koje je zaista neophodno, morate da shvatite da dole ne postoji samo Srpska lista. Postoje ljudi koji su bili, koji su danas protiv izlaska na separatističke izbore, i da je to legitiman stav i da prosto oni ne mogu biti okarakterisani kao neprijatelji ove države.

Zato na kraju još jednom apelujem na sve kolege u ovom domu, bez obzira na političke razlike, ukoliko to ne može da se učini na ovoj sednici, verujte da Srbi na prostoru Kosova i Metohije vape za jedinstvenom odlukom narodnih predstavnika. Hvala vam.

Reč ima predsednik Republike.

Čuli smo mnogo teških optužbi, doduše, za razliku od nekih prethodnika, čovek nije vikao, ali čuli smo najteže optužbe na naš račun, na račun države Srbije i pokušaću da analiziram jednu za drugom.
Kažete: „Jedinstvo u parlamentu je trebalo da se postigne“ i onda saopštavate ono što sam rekao jutros – da smo mi glasali za vaše predloge, pošto ste vi dugo vlast.
(Slaviša Ristić: Možete li malo glasnije?)
Ali nemojte da se sekirate, ovo je samo jedna važna stvar, da se pokaže da nijedan nije izdržao da ne dobaci. I slušao sam ga 21 minut, ni reč nisam rekao, iako je najteže optužbe izgovarao, pre svega na svoj račun, rekavši da je malo krao, kraduckao na glasovima, ali je to kraduckao do 55%, nije išao na 90%, ali kraduckao, ništa strašno, to onako usput.
(Radomir Lazović: Poslanik je samo rekao – možete li glasnije?)
Nisam vas razumeo šta mi dobacujete sad.

Lazoviću, nema potrebe. Niste dobili reč, ali nema potrebe.

Ja sam znao, poštovani narodni poslanici, slušajući inače šta govore u javnom diskursu, znao sam da ne mogu da podnesu da dobiju odgovor. U stanju su da izgovore sve, u stanju su da izgovore da će brat i sin da mi završe u šahtu. U stanju su da izgovore da će da nas biju. U stanju su da izgovore sve to, ali kada treba da dobiju odgovor, i to samo pristojan odgovor na sve to, onda više nisu u stanju ništa da čuju, i ne žele da vas čuju, zato što nisu naučeni da dobiju odgovor. Koriste svoje medije, koriste svoje kanale da mogu da iskažu šta im je volja, a onda čak i sebe više ne slušaju. Samo sam citirao čoveka šta je sam rekao – znate, mi to kada smo bili na vlasti, pa smo to malo koristili, pa smo to nagurali, ali mi to naguramo do 55-60%. Vi stanete i ne verujete šta slušate. A kaže – gde ti do 90% naguraš?
Zamislite, ti ljudi ne razumeju da narod na Kosovu i Metohiji ima svoju pamet i svoju glavu, a da ne moraš da muljaš i da kradeš ništa, da ti ljudi sami donose odluke kako će da glasaju, bilo da imam 9%, 0,9% ili 90%. Puna su vam usta hvale, patriotizma i borbe protiv separatizma, ne prihvatate separatistički režim. Pa kako onda, gospodine Ristiću, prihvatiste 120.960 evra od prištinskog režima, koliko ste podigli u jednom danu 2013. godine? Da vam ponovim, 120.963 evra, koliko ste podigli sa svog računa iz prištinskog režima koje ste dobili.
Samo ste mislili da za to ne postoji trag, činilo vam se da ne postoji trag. Pa postoji trag, u finansijama postoji uvek trag. I napadate ove ljude za ono što ste vi uradili u hiljadama evra mnogo više. Ovo je bilo preko računa. Zato sam znao tačnu cifru. Ali znate šta je uradio? Zašto je mislio da se to ne zna? Zato što je od 2001. do
2013. godine sve vreme, naravno, bio u vlasti, nije podizao za to vreme, a onda je podigao odjedanput i misleći da to jedno podizanje neće da se vidi u sistemu, ali se videlo, naravno. Tako da, šta da vam kažem.
Ali nije fer, nemam ja ništa protiv toga, ja samo imam protiv licemerja da prebacujete drugim ljudima stvari. Imam protiv licemerja da govorite – ne znam, nisam siguran da li se to desilo, ali pitam vas, čuo sam, govorka se i piše na društvenim mrežama da su ovi ljudi podržali izgradnju baze u Zubinom Potoku. Imate li neki ozbiljniji argument, osim da vam je komšija rekao? Pa što niste pitali kuma, brata od strica, sve one koji su posmatrači na izborima, koji bi vam rekli da to nije istina? Koga ste to pitali pa ste to čuli? Od koga? Evo, ja ću da vam pokažem papir ovde, da vidite da su uputili zvaničan zahtev, slučajno ga ovde imam, izvođaču radova, kao i stanici kosovske policije, sa zahtevom da se radovi pod hitno obustave i to su uradili i gradonačelnici Leposavića za Košutovo i gradonačelnik Zubinog Potoka.
Dakle, tek toliko da vidite koliko ste nefer prema tim ljudima, jer vi ste to čuli, izvolite zahtev za pokretanje postupka radi zaštite prava privatne svojine, gradonačelnik opštine Zubin Potok Srđan Vulović, ovde prisutni, izvolite papir sa pečatom, potpisom i sa svim. Izvolite, tek toliko o vašoj istini. Tek toliko o tome sa čim ste došli pred ljude. Zato što vam se sve svelo na to. Jao, i u Vašingtonskom sporazumu Vučić je priznao Kosovo. Kako, bre? Gde to piše? Nema veze, lepo nam da tako lažemo. Ovo se sad ne odnosi na vas, to se odnosi na ove malo veće patriote od vas.
I sve vam je tako i sve je tako. I cela priča je takva. I sve se svodi na rekla-kazala, rekla mi komšinica, a ovo sam čuo kada sam šetao po pijaci. Gde to piše? Pa koga briga gde piše? A kada dođete sa tim gde nešto piše, onda – pa pusti to što piše. Hajde Vučiću, što ti govoriš?
Da se vratim na ono što je važno. Pozvali ste na jedinstvo i rekli da je važno. Pa što ne učestvujete u tom jedinstvu? Pa što ne glasate za usvajanje izveštaja koje vam ni u čemu ne pravi štetu i koje vam ni na koji način ne smeta, nikome od vas ovde? Nijednu primedbu niste dali na taj izveštaj, osim što se u jednoj rečenici kaže – državno rukovodstvo je govorilo o nečemu. Možete misliti primedbe. Zavitlavate narod.
Kažete onda – vlast je kriva. Hoćete da kažete da nismo mi zaslužni što smo u opoziciji podržavali vaše predloge koji su bili svakako ne pametniji, jer smo videli do kojih su rezultata doveli i samoproklamovanja nezavisnosti i progona i pogroma našeg naroda 2004. godine, a mi smo vas bez obzira na to podržavali jer je bilo važno da se iz ovog visokog doma, ma gde on bio smešten, izađe jedinstveno, a sada niste vi krivi, nego smo mi krivi jer vas nismo uspeli da ubedimo da glasate za jedan normalan papir. I opet mi krivi. Vi ste zaslužni što smo mi bili pristojni u opoziciji i glasali državotvorno, a mi smo krivi što vas ne možemo da ubedimo da isto tako postupite. Pa to je vaša logika. To ste nam rekli malopre. Pa kako to mislite? Pa kako to mislite?
Zašto sam govorio, kažete, o poruci ohrabrenja? Pa kakvu smo to poruku ohrabrenja poslali? Kažete – zanima vas broj ljudi danas. Ne možemo svake godine da provodimo popis, posebno što nemamo svoje organe i zahvaljujući i 1999. godini, ali i odluci koja je došla u vreme kada ste bili velika i snažna vlast, iz 2008. godine. Ali kako to, juče ste mi rekli da vas broj ne zanima, iste patriote sa kojima ste nekad bili u nekoj istoj stranci? Rekli su mi: „Što, Vučiću, pričaš o tim brojevima? Pa brojevi me ne zanimaju. Nisu važni brojevi, važna je naša ideologija. To je sveta zemlja, šta će nam brojevi?“ A sad mi kažete: „Vučiću, važni su mi brojevi“. Pa jesu li vam važni brojevi ili vam nisu važni brojevi? Jesi li muzičar ili tetki nosiš lek? Samo mi recite da znam. Da li da se bavimo brojevima ili da se ne bavimo brojevima? Šta je to što hoćete?
Nisam neko ko misli da je Briselski sporazum nešto posebno lepo, ali ja sam ponosan na njega, jer znam u kakvom trenutku je donet i znam da ćemo se držati Briselskog sporazuma baš, kao što se danas držimo Dejtona. Zato što nisam glup, da mislim da smo pet puta jači od Amerike, EU i svih ostalih zajedno, i ni jednog sekunda, niti im se dodvoravam, niti im se ulizujem i nikada neću to da činim, jer sam predsednik Srbije, moj posao je da vodim računa o interesima Srbije, ako hoćete i srpskog naroda i to radim, ali moram da vodim računa i o realnosti.
Realnost je mnogo važnija za građane Srbije, dobro bi bilo da nam objasnite kako je moguće, kada već govorite o tome i o tim ohrabrenjima, da recimo 2004. godine, kada ste vi sva vlast, prestane da radi i dobije otkaz 240 žena, u fabrici „Javor“, u Zubinom Potoku? Kako je moguće da počnete da vodite pogon „Simpa“, pa posle toga se zatvori i pogon „Simpa“, pa mi onda moramo da otvaramo „Jumko“ da zaposlimo, bar 80 žene, pa i u „Simpu“ da zapošljavamo ljude itd. Što to ne kažete narodu? Što imate tako selektivno pamćenje?
Hoćete ja da vam kažem zašto? Veća je stvar u pitanju. Stvar je u tome, da svi u jednoj zemlji imaju pravo da se iživljavaju na veoma ograničenom broju ljudi i da ih smatraju krivim za sve i sve što su sebi oprostili, drugome nisu. Sve što su sebi oprostili, u saradnji sa Prištinom i sa svim drugim, drugome nisu. Naravno, za sve to uvek je kriv ili ja ili moja porodica, nekada je kriv moj otac, zamislite čoveka od 82 godine, pa treba neko da mu zabrani na koji će skup da ide ili neće, onda morate da pišete tekstove o tome, u vašim medijima, kako je on bio predstavnik države i država je to tako organizovala.
Na sve to, vi nikada ne kažete ništa. Pa, vi ste danas ljudi, mene prekidali kada sam čitao to što je neko pretio ubistvom mom detetu, što je javno izgovorio, samo sam doneo citat, koji je on, ne samo izgovorio, već napisao i vi ste meni dobacivali na to, ne tražeći izvinjenje nekoga i ne rekavši – ej, to stvarno nije uredu da mu ubije dete, odnosno da mi dete završi u šahti, kao Gadafi. Dakle, da bude najgora smrt, ne samo da ga ubije, nego da ga muče, siluju, pre nego što ga ubiju i sve drugo, kako je prošao Gadafi.
O čemu govorite vi ljudi sve vreme? Pričate mi, jao ne liči nam ovo na ovo, a znate kako biste vi bili zadovoljni, kako bi ličilo vam, svima, tako da lepo vi dođete da ispričate sve što vam padne na pamet, da ovde sedi neki tantus koji ne ume da vam odgovori ništa, ćuti i čeka da prođe vreme, da bi mogao da se vrati u svoju kancelariju, da ima šofera ili ne znam šta sve.
Neću da vam prećutim ništa. Neću da vam prećutim ništa, ne zbog sebe, i peti put vam danas ponavljam, ovo mi je poslednji mandat i uopšte ne morate da se borite protiv mene, a ja volim da to radite, zato što me podstičete dodatno da sprečim one koje su loše upravljali ovom zemljom i za one za koje znam da im je jedini cilj vlast i ništa više, da takvi ne dođu na vlast u budućnosti, već da ostavim one naslednike koji će moći da se bore za Srbiju, na najbolji mogući način. To mi je jedini motiv i zato vam to ne dam. Zato što ja znam kad god je u Skupštini svaka vlast jedva čeka da prođe vreme, niko strpljenja nema. Svi samo čekaju, e samo da prođe, pusti, nema veze što je rekao, neću da odgovaram, da prođe još pola sata, sat, idem malo da prošetam, na ćevape, idem malo da popijem nešto, idem malo ovamo, malo onamo.
Da li vi mislite da ja mogu tek onako, odlučio sam u jednom danu, pa sedim deset sati i 15 minuta i pre toga sam sa dva sastanka došao i juče i danas, da to može onako. Ne, za to morate da imate radne navike, za to morate da radite godinama mnogo da biste to mogli da izdržite.
E, da vam sad kažem, zato hoću da se borim u svakom trenutku za istinu i za sve drugo. Dakle, Briselski sporazum, sad da kažem, da potvrdim deo vaših reči, u mnogim svojim segmentima nametnuo obaveze Srbima koje niko od nas ne voli, nametnuo je i Albancima. Vi mene okrivljujete što oni nisu ispunili nešto što je trebalo da ispune, zato što im Evropljani to nisu hteli da sprovedu. Zato sam vam rekao da smo saterani u ćošak jer sam Evropljanima rekao da od nas sad ne traže ništa dok ne ispune sve ono što moraju da ispune. Ja ne razumem da je moguće da nešto, da na nešto stave paraf i potpis EU a da to ne sprovede. Ako je krivica u lakovernosti, u redu ja prihvatam to, ali ću vam takođe reći da bih opet isto uradio zajedno sa Dačićem, da ne budem da prihvatam zasluge za sebe pošto je on potpisao, ali prihvatam deo krivice za sebe, isto bih to uradio zato što znam u kakvom trenutku je to bilo rađeno.
Znate li u kakvom trenutku? Kada ste nam sve Javore i sva Simpa pogasili po Srbiji, kada ste nam sve fabrike ukinuli, kada smo imali strahovito narastajuću stopu javnog duga koja je došla do 79% zbog ispunjenja obaveza u trenutku kada sam ja postao predsednik Vlade, pa smo morali da preduzimamo i mere fiskalne konsolidacije i sve drugo, kada ne bismo preživeli da nema Evrope. Morate da sagledate državu u tom trenutku, ne van konteksta i vremena i da vidite šta je to što morate da uradite da najmanje izgubite, a da najviše dobijete. Da vratite i da Srbija počne ekonomski da napreduje i da to sve napravite. Opet bih isto uradio. Apsolutno, isto.
U detaljima odmah da vam kažem, nešto što vi niste spomenuli, ponašao bih se drugačije, ali u ovome ne. Pred nas je bilo stavljeno da idemo, tačka 15. da ide u UN i trebalo je da regionalna policija ne bude sastavljena od Srba. Da li sam ja kriv što zloupotrebljavaju to i danas šalju specijalnce na sever, prave baze za koje nemaju nikakvu dozvolu i za koje nemaju nikakvo pravo i za koje Evropljani i danas kažu da na to nemaju pravo. Oni mi kažu da nemaju pravo.
To neko od nas kriv? Hajde da vas ja zamolim, nije problem u tome da li postoji samo Srpska lista ili ne. Naravno da ne postoji samo Srpska lista, postoji koliko hoćete ljudi, dva Srbina tri partije. I to nije nikakav problem. Dva Srbina, tri partije. Ja sam jednu partiju promenio, pogledajte koliko ovde ima ljudi što su po šest partija promenili, sedam.
Hoću samo da vam kažem i kao Boga vas molim, dajte ono što sebi oprostite, oprostite i drugom. Dajte nekada kažite, možda smo i mi mogli da donesemo drugačiju odluku oko glasanja, jer da vi znate, ja jedino što ću da kažem na kraju današnje rasprave, kao zaključak, da mi je žao što niste glasali za izveštaj, za sve vas. Narod neka zaključi šta je čuo. A čuće uvek odgovor od mene jer neću da dozvolim da nas bijete, bijete i bijete, a da mi ne to samo ne zaslužujemo, već da vi nemate pravo da to radite, a sa druge strane znam koliko se borimo, znam koliko truda, rada i energije ulažemo da bismo se izborili za nešto za našu Srbiju i za naše Kosovo i Metohiju.
Prosto neću to da vam dozvolim. Drugačiji sam od drugih. Meni ne treba da prođe vreme, ne žuri mi se nigde. Milion obaveza imam, nema problema, ostaću ovde, jer mislim da je važno da se odgovori na sve besmislice i laži, od Olivera Ivanovića, do Cvijana, do ne znam čega sve. Nema gadosti koju niste izgovarali danas. Ne postoji gadost koju niste izgovori, osim što danas niste rekli da ćete da mi ubijete dete, to ste pre nekog vremena rekli i ovo se ne odnosi na vas.
Dakle, mislim da ljudi na kraju, jasno je da ovde ne možemo da postignemo ni elementarnu saglasnost ni oko toga da Kosovo i Metohija Srbija, ni oko izveštaja koji je faktografski i nikome ništa ne smeta. Nažalost, većina ljudi u Narodnoj skupštini moraće da pokažu odgovornost da to izglasaju.
Sa druge strane, neki kažu, dobro je da si došao, a onda vam smeta što sam došao. Pa, onda kažu, pa što govoriš. Pa, šta treba da ćutim, kao zid. A onda kažete, držite danas, pa što je došao. Neki drže konferenciju za novinare ovde, el tako Orliću, drže konferenciju za novinare i kažu pa što je Vučić došao u Skupštinu. Pa, vi ste me zvali. Vi ste tražili da dođem, ali izgleda niste očekivali da ću da se borim. Izgleda niste očekivali da mogu da se borim i da imamo mnogo više argumenata nego što ste mislili.
Boriću se. Boriću se dok sam živ i za Srbiju i boriću se za pristojnu i normalnu Srbiju i za Kosovo i Metohiju u Srbiji, a oprostiću i vama sve što sam oprostio sebi.