Hvala.

I da pođemo od toga da ste, predsedniče, danas tu i da imate najbolju nameru, da pođemo od toga da zaista želimo da konačno pokrenemo dijalog u ovom veličanstvenom domu demokratije i uvažavajući ovaj argument koji smo čuli, mi ne možemo da glasamo za ovaj predlog, zato što u njemu nismo učestvovali, ali želimo u budućnosti da učestvujemo i želimo da konkretnim predlozima i konkretnim rešenjima rešavamo stvari i na najteža moguća pitanja, a i za sva druga pitanja za građane Srbije, jer zaista verujemo u razvoj naše Republike. Hvala.

Reč ima predsednik.

Najpre, gospodine Milićeviću, kada je reč o povlačenju priznanja, da bi ljudi razumeli, to nije fudbalska utakmica u kojoj uspevate nešto da izgurate, već time pokušavate da očvrsnete i ojačate našu pregovaračku poziciju, jer je jasno da onim najvažnijim zapadnim zemljama nećemo moći da promenimo stav i da promenimo mišljenje.
Albanci su tražili od Amerikanaca posebno Vijetnam i Keniju i veliki je pritisak u ovom trenutku da im se pomogne oko te dve zemlje. Sad vam to i otkrivam po prvi put. Ja ću pokušati da stupim u kontakt sa novim predsednikom Kenije, da razgovaram sa njim. Nadam se da sa našim prijateljima možemo da razgovaramo i sa ljudima iz Vijetnama.
Ali, tačno je, tu smo uradili velike i važne stvari i verujem da možemo da nastavimo da održavamo našu poziciju.
Nažalost, i po tom pitanju smo bili napadani, zato što su rekli – to je lepo, ali onda su se setili da pitaju a kako je ta operacija izvedena, a zašto ste davali oružje, čak i da ne znaju da smo davali, i kada ne znaju, a zašto ste davali nešto drugo itd. tako da, uobičajeno. To smo radili i to ćemo nastaviti da radimo.
Tačno je, gospođo Jefić Branković, da želimo normalizaciju bez priznanja, iako je teško definisati tu normalizaciju. Na jedan način je vidimo mi, na drugi način je vide Albanci.
Dakle, mi ovde sve vreme govorimo o onome šta se nama sviđa, ceo dan juče i ceo dan danas, razmišljajući o tome to što mi kažemo da li će se dopasti onima koji nas gledaju ili ne, a ne da li je to stvarno, da li je to realno.
Ja samo hoću i vama da kažem, da znate svi, to je mnogo teža situacija nego što mi mislimo. Albanci ne samo da neće da razgovaraju, neće ni da čuju. O svemu onome o čemu vi pričate danas neće da čuju ni Albanci, ni Evropljani, ni Amerikanci. Samo da to svi imate u vidu. To, kao, svejedno, super, nema problema, ako je svejedno, kako mislite, da živite u svetu i bez Evrope i bez Amerikanaca i bez svih drugih? Dobro, nema problema, ako oni nisu faktor, nego ćemo da živimo samo sa jednom stranom, lepo vodite zemlju, pošto ja ne mislim tako. Niti ih volim, niti su mi potrebni za bilo šta, ali su potrebni ovoj zemlji. Ovoj zemlji su potrebne investicije, ovoj zemlji je potrebna da ne bude zatvorena, da bude otvorena, da može da sarađuje sa svima i da može da živi normalno. A sve ostalo, ne znam šta bih vam rekao.
Nažalost, uvaženi gospodine, sve vreme koje ste iskoristili iskoristili ste ne za to da govorite o Kosovu i Metohiji, što sam siguran da su građani Srbije čuli, govorili ste o svim drugim temama. Ne bih se ni javio da komentarišem litijum, zato što litijum jeste budućnost, nažalost, ne naše zemlje, već Čilea, Bolivije i nekih drugih. Nažalost, mi smo svoju šansu propustili, zahvaljujući neodgovornoj politici. Inače, to je budućnost i Nemačke, to je budućnost i Amerike i mnogih drugih. Samo nije naša, zato što smo imali neodgovorne ljude koji su govorili nešto o čemu ništa nisu znali. Ali, da to ostavim po strani.
Vi ste ovde rekli, valjda misleći da možete da uvredite, i niko nije ni čuo, jer vas, nažalost, moje kolege nisu ni slušale, nije vas čuo čak ni predsednik Skupštine, ovde ste izneli ne najteže uvrede i klevete, već nešto mnogo gore od toga, ovde ste govorili o predstavniku vlasti nazvavši ga "doktor smrt". Želim građanima Srbije da kažem o čemu se radi. Nekog drugog ste nazvali "dilerom droge". Mogao bih da govorim o dilerima droge, ali taj čovek nije diler droge. A ne bi vam se dopalo kada bih govorio o dilerima droge, uopšte vam se ne bi dopalo kada bih govorio o tome, a o uživaocima droge još manje bi vam se dopalo, verujte mi. Ali, po zakonu, ne mogu o tome da govorim.
Što se tiče "doktora smrt", optužili ste ministra Lončara na osnovu pisanja tabloida i društvenih mreža. Znate li koliko života je doktor Lončar spasao? Znate li koliko je ljudi spasao? Znate li koliko je požrtvovan da uvek ode u bolnicu, da uvek ode u operacionu salu da pomogne svakome, i kao ministar? Dakle, nije zaboravio svoj posao kao hirurg. A zašto je "doktor smrt"? Ko ste vi da ga nazovete "doktor smrt"? Zašto vi niste "doktor smrt"?
Zašto je Aleksandar Vulin diler drogom? Zašto vi niste? Zato što ste vi tužilac i sudija. Vama je to palo napamet ili ste čuli, rekla vam komšinica, tetka? Ko vam je to rekao? Izmislili tek onako. Ali, to ću da kažem onako brzo i usput, pa će da prođe i neće imati ko da mi odgovori. Kao što vidite, niko vas nije ni čuo, niko nije ni slušao, nažalost. Ja jesam, veoma pažljivo i zato neću da dozvolim da takve laži prođu bez odgovora. To što ste naučili da to ponavljate svaki dan u komšiluku i na svakom drugom mestu, jednu laž stotinu puta ponovite, pa je milion puta ponovite i ne naiđe na odgovor, ali mislite da je ona postala istina. Nije postala istina. Postoji neko ko hoće da vam odgovori i zato sam vam rekao.
Ja znam, bićete najsrećniji kada večeras kad god da završimo odem iz ove Skupštine, jer se neću skoro pojavljivati, pa onda onaj što je lud i što nam odgovara na sve biće ga jedan manje pa ćemo moći da pričamo gluposti kakve smo pričali inače.
Sada bih vam pokazao kako reaguju prištinski mediji, pošto nisam mogao da odem na tajne večere i tajne ručkove jer sam bio ovde, nisam izašao iz sale, ovo je albanski medij danas, zove se "Reporteri", albanski, na albanskom jeziku, pogledajte, piše nešto na albanskom jeziku što ja nisam, sa slikom jednog od poslanika ovde opozicionih, i šta kažu - srpski poslanik Vučiću: "Napio si se od sreće kada je Đinđić ubijen". Dakle, to je njihova vest od danas. Ja se nikada nisam ni napio, niti sam se radovao tome…

Hajde se upristojite samo.

Pustite ih da dobacuju. Ja za ovo imam dokaz. Prisluškivan sam u vreme ove aristokratije ovde i baš taj moj razgovor sa tadašnjim predsednikom partije kojoj sam pripadao Vojislavom Šešeljom je prisluškivan.
Želim samo da vas obavestim da me je on pozvao iz Haga i rekao je - šta se to desilo, kako se desilo, čuo sam. Ja mu kažem šta se desilo i on mi kaže - šta si ti nadrndan, tužan itd, pa ne znam šta me pitaš, čovek je mrtav, hajde Vučiću itd. Sve to ima zabeleženo i sačuvano u spisima naše UDBA. Srećom pa imam i dokaz kakvi su lažovi. Prisluškivali su me naravno zato što su Vojislava Šešelja i razgovore iz Haga vodili kao razgovore sa ekstremistom, tako da me tobož nisu prisluškivali direktno, nego su me pecali. Dakle, i taj razgovor stoji u arhivama naše službe državne bezbednosti, odnosno BIA, tako da znate da opet lažete.
Nije bitno to što lažete. Ja sam nešto drugo. To smo znali i to smo ustanovili mnogo puta. Bitno je nešto drugo.
Šta rade albanski mediji? Nisu oni uzeli šta je Vučić rekao bilo kome od njih zato što je njihov protivnik samo jedan, slučajno je to onaj koji danas predstavlja državu Srbiju, a trebala je da im bude cela Skupština, trebalo je da im budemo svi zajedno, a onda su našli oni koji će svojim izmišljotinama da hrane i pune njihove medije.
Ovo sam rekao samo da vidite kako to izgleda, a vas bih zamolio da kada govorite o prenaseljenosti kao problemu, lepo je što brinete o svetu, mnogo je lepo što brinete o čovečanstvu, ja to strašno cenim kod vaše političke skupine, mnogo je važna ta briga za čovečanstvo, ali se plašim da kod nas prenaseljenost neće biti problem. Kod nas može da bude nenaseljenost, a znate zašto? Zato što ćete da insistirate na tome da je jedino važno kako ćemo da imamo zdravu hranu, a pri tome vas baš mnogo briga za zdravu hranu, kao i za zdrav život, jer možete 100 cigareta dnevno da popušite ili bilo ko. Ne mislim na vas lično, razumeli ste me o čemu govorim. Dakle, čak i o vašim liderima govorim. Nije problem u tome.
Problem je u tome što želite da zaustavite brži napredak Srbije rastom njene industrije, a poljoprivredu smo koja je fenomenalno važna za našu zemlju, što se tiče i izvoza i ukupne vrednosti naše proizvodnje, odavno pretekli sa softverskom industrijom zato što je zemlja napredovala u prethodnih 10 godina mnogo. Ranije je poljoprivreda bila 10%, softver 4%, a danas softver 10%, a poljoprivreda 6%. Poljoprivreda se uvećala i osnažila. Tačno je da po tom pitanju moramo da radimo. Tačno je da moramo da uložimo mnogo u ekologiju. Tačno je da moramo da prihvatimo tu temu, ali je to takođe tačno da ne smemo da se služimo demagoškim metodama, već da moramo da omogućimo industrijski rast zemlje, da moramo da razmišljamo šta je to što donosi profit našoj zemlji i šta je to što može da donese blagostanje delovima naše zemlje i našoj zemlji u celini. To je već jedno drugo pitanje i to je nešto što nisam u stanju i ne želim dalje da komentarišem.
Što se tiče Kosova i Metohije, samo imajte u vidu, svaka reč izgovorena na bilo koji pogrešan način biće tumačena od onih koji ne žele dobro Srbiji, a mnogo je onih koji ne žele dobro Srbiji iz geopolitičkih, i iz svih drugih razloga. Povedite samo o tome računa.
Što se tiče onih koji kažu da ne mogu da glasaju zato što je u pitanju samo Izveštaj, a ne to šta ćemo da radimo, ko Boga vas molim, predložite nešto šta ćemo da radimo, ali da ne bude šta ćemo da radimo - da šaljem pisma. Obavezao sam se da ću da šaljem pisma. Obavezao sam se da ću da primim predstavnike viših institucija. Obavezao sam se da ću da idem gde god je potrebno u Srbiji, gde god je nešto zagađeno, da razgovaram sa ljudima i da vidim da rešavamo te probleme.
Hajde da ja vas zamolim, da vas obavežem samo na jednu stvar. Hajde razmišljajte, izađite iz svojih predizbornih cipela u kojima ste morali da vičete - ua Vučiću ili Vučiću dete ćemo ti u šaht, a ti si ovakav i onakav. Dakle, izađite iz toga i samo uđite u to šta je to što želite svojoj zemlji, pošto nije samo pitanje jeste li za vlast ili niste za vlast, već šta je to što možete da uradite za svoju zemlju. To je moja molba za vas.
A to što ste nekoga nazvali „doktor smrt“, a nekog „diler droge“, ono treće nisam mogao da čujem zato što je tada nastupio žamor, nažalost, i za to krivim desnu stranu, moju desnu stranu, ali pretpostavljam da je nešto bilo jednako odvratno kao i ova prava dva što ste izgovorili i jednako neistinito.
Te vas molim da se sad lepo izvinite Zlatiboru Lončaru za te najstrašnije neistine i uvrede, a ako to nisu najstrašnije neistine i uvrede ja vam molim da odete istog sekunda u Tužilaštvo i da kažete da je on ubica i da je nekoga kao lekar ubijao. Nema problema, ja verujem da će Tužilaštvo odmah po tom pitanju da postupa.
Hvala vam najlepše.
(Đorđe Miketić: Javljam se za reč.)

Vi ste hteli izvinjenje da kažete? Izvolite.

Kratka replika. Izvinjenje gospodinu Lončaru, za koga ste pretpostavili da o njemu govorim, ne mogu uputiti. Ja sam lekar, moj otac je bio lekar, moj deda je bio lekar. Mi vrlo dobro znamo i kako on vodi ministarstvo koje vodi, a znamo, izvinjavam se, a znamo i čitali smo, nažalost.

O tome Tužilaštvo nije ništa reklo, ali znamo o tim vezama koje je imao sa klanom i nadimak je tada on dobio, nisam mu ja dao. Izvinjavam se.

Drugo, o razvoju Srbije koji ste pomenuli…

Koji nadimak?

Voleo bih samo da napravite mogućnost da o tome zaista pričamo svi zajedno. Hvala vam.

Dakle, lepo je da smo čuli, samo želim da u najkraćim, iako ću to na kraju još jedanput da uradim, da sublimiramo. Slušali smo o tome kako vas neko vređa i naziva izdajnicima i stranim plaćenicima, samo nikako niste mogli da dokažete da se to desilo.
Kukali ste i plakali svi ceo dan danas i juče kako neko vama govori ružne i loše stvari, a na kraju smo zaključili da hoćete da nas bijete, da je neko „doktor smrt“. Vi za to nemate dokaz, ali drugi su mu dali nadimak. Hoćete li da vam odmah kažem kako su vas zvali ili kako vas zovu ? Prećutaću. Biću pristojan, prećutaću.
Dakle, nadimak ne znači da ste počinili najteža krivična dela, na šta ste vi aludirali. Dakle, samo hoću da vam kažem koliko je to neumesno, a o tome da ste vi danas pokazali vrhunac beščašća da u trenutku kada neko pokaže šta je neko lično, svojeručno napisao, da će nečije dete da udavi u šahtu, odnosno da će da prođe kao Gadafi i da će da udavi dete nečije, vi ste na to reagovali tako što ste počeli da vičete, što ste počeli da vičete i da govorite da ja treba da prekinem, a samo sam čitao ono što ste sami izgovorili.
Još da vam dodam – neću vam dati ni jedno dete da ubijete, ne moje, nego ni jedno dete u Srbiji nikada nećete moći da ubijete! Nikada!