Da, tačno je. Bila je konferencija za štampu nekih od ovih što su tražili sednicu su jutros su rekli, da misle da nije bilo toliko hitno i može to i kasnije, verovatno zadovoljni tim šta su čuli juče.
Dva minuta.

Gospodine predsedniče, razumem da koristite priliku da se branite, nemam nikakvu primedbu u tom smislu i za mnoge stvari koje ste izrekli, nažalost koje nisu istina, ne želim da se vraćam, počev od tog „Simpa“ za koji tvrdite da je radio, ne znam do 2004. godine, pa onda ste ga vi otvorili. To danas radi, to nije „Simpo“ to je u privatnim rukama nekog Albanca iz Preševa.

Kao što ni „Javor“ fabrika košulja nije vlasnik Ivanjica, nego opet neki privatnici povezani sa nekim privatnicima. Da ne ulazim u to. Ja to razumem, pred kamerama ste i koristite svaku priliku. Ali, kada etiketirate lično i optužujete za neki novac, to moram.

Vi ili neko ko vam je dao taj pogrešan podatak, o nekakvih 100 i nešto hiljada evra, to ćete morati da dokažete. Ne morate pred publikom, neka bude da je je li i Ristić neki koji je uzimao, a to zna Bog, to znaju svi, to da nikakve pare iz tzv. kosovskog budžeta, to zaista.

Pa nema ima, ako ima gospodine predsedniče, pokažite ovde, ali ne samo ono pred kamerama, nego pokažite Slaviša Ristić je podigao 120.000 evra. Molim vas.

840 evra puta 12 meseci puta 12 godina u jednom komadu.
Da, da, ne brinite, pokazaću, ali samo još jedno pitanje na sve to. Hoću. I još jedno pitanje da mi kažete, jel to imate nešto protiv privatnih investitora, jel to ne treba da bude, nemate ništa, to ste onako rekli. Dobro. Hvala vam. Izvinite.

Dobro. Vi čekate.
Đorđe Milićević, prijava.
Sledeći ste.
(Srđan Milivojević: Po Poslovniku, tražim po Poslovniku, predsednik Skupštine predsednika Republike brani kršenjem Poslovnika, branite kukavicu kršenjem Poslovnika.)

Zahvaljujem gospodine predsedniče Skupštine, poštovani predsedniče Republike Srbije, članovi Predsedništva, poštovani Srbi sa prostora KiM, vama posebno želim da se obratim na početku izlaganja i da u ime poslaničke grupe SPS, uputim jedno veliko izvinjenje.

Mi smo računali da će ova sednica bar imati i biti poštovana po jednoj ključnoj reči, koju ste vi predsedniče maločas izgovorili, a to je pristojnost.

Izgleda da tu reč tumačimo na različite načine. Pristojnost znači da bar danas, kada govorimo o ovoj važnoj temi, iz javne diskusije, izbacimo sve ono negativno, kako bi imali normalnu komunikaciju i kako bi imali normalan dijalog jer vi ste ovde spremni, da odgovorite na sva pitanja, a nagoveštavalo se da ima mnogo pitanja.

Ali, pristojnost znači i pošteno odgovorno i čestito raditi svoj posao i snositi konsekvence i odgovornost za ono što činite i radite i vi i vladajuća koalicija, je spremna da snosi odgovornost za sve ono što čini i radi, a građani su tu da vrednuju i da na pravi način prepoznaju i to su učinili i na predsedničkim i parlamentarnim izborima.

Vraćam se na temu. Balkan je oduvek bio prostor, na kome su se ukrštali interesi skoro svih velikih sila, svaka od njih je želela da ima svoju dominaciju i da bude ključan faktor u odlučivanju.

Tome smo na žalost svedoci i danas. U vremenu velikih geopolitičkih dešavanja i pored svih pritisaka koji se vrše na Srbiju, Srbija samostalno i odlučno vodi svoju politiku, uz uvažavanje suseda i uz potpuno uvažavanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta drugih država, ali isto tako ne dopušta osporavanje njenih, zapravo naših granica i crtanje nekih novih karti, pretnji i potcenjivanja.

Gospodine predsedniče, vi najbolje osećate i znate, a te pretnje su svakodnevno prisutne i hajde da uzmemo samo period od početka Ukrajinske krize, jer svakog dana mi slušamo ili priznajte Kosovo, ili uvedite sankcije Rusiji i ko zna kakve nas pretnje još očekuju u periodu koji je pred nama, videćemo.

Da li je Srbija nešto promenila u svojoj politici od početka Ukrajinske krize do danas? Ne, nije. Zadržala je svoju samostalnost. Valjda je suština vođenje jedne države upravo u toj samostalnosti. Dakle, jedna mala država u Evropi, mislim mala po površini i po broju stanovnika, možda jedina u Evropi i jedina u svetu, uspela je da sačuva svoju samostalnost i nikoga nije uvredila, nikoga nije povredila. Na evropskom putu je, ničim nije podstakla sukob, ali je uspela da sačuva svoju samostalnost.

Nema danas važnijih pitanja za našu državu i za naš narod od borbe za mir, kompromis, stabilnost, da sačuvamo Srbe na prostoru KiM, zaštitimo naš narod na prostoru KiM.

U tome imate punu podršku Poslaničke grupe SPS, o tome je govorio i predsednik SPS, i imate punu podršku SPS, pošto se više puta postavljalo pitanje tokom ovog zasedanja, u jasnom stavu sa kojim ste izašli u javnosti, šta god bilo i kako god bilo, citiram, izbegličke kolone neće postojati, sačuvaćemo naš narod na KiM.

Pročitaću ono što je pročitao predsednik poslaničke partije SPS, tokom jučerašnjeg dana, obzirom da smo ovde u parlamentu dugo godina unazad usvajali različite rezolucije, različite platforme i samo jedan segment, ponoviću – Kosovo i Metohija ne može dobiti nezavistan status, ni status republike nego autonomije, po najvišim standardima u okviru Republike Srbije, Jugoslavija, ne prihvatamo nijednu meru kojom bi se menjao teritorijalni integritet i suverenitet i pokušalo izvesti otcepljenje KiM.

Ovo je sadržaj dokumenta koji je usvojen u Narodnoj Skupštini Republike Srbije 1999. godine.

Zašto sam ga pročitao? Ne želim da ulazim u to i da politizujem ovu temu ko bi danas glasao za ovo a ko ne. Znam da bi SPS, sigurno podržala ovaj stav, i JS, gospodin Marković dodaje.

Šta je suština? I da usvojimo ovakav dokument da li ćemo rešiti time pitanje KiM? Na žalost, nećemo. Ovo je trenutak kada nam je potrebna politička stabilnost i jedinstvo, bez politikanstva, bez političkih pamfleta, bez političkih parola. Za političke stranke svakako ima vremena, ali za KiM, se gubi dragoceno vreme.

I vi predsedniče i ova Vlada i ova parlamentarna većina, nije zabila glavu u pesak, nego ide u susret problemima, i ne dozvoljava da ovo pitanje ostavi budućim generacijama koje dolaze, jer to bi bilo krajnje neodgovorno i to bi bilo krajnje neozbiljno.

Kako vreme bude prolazilo, ovo pitanje će postajati sve teže i plašim se da na kraju generacije koje dolaze, ukoliko ovo pitanje ostavimo otvoreno, neće imati o čemu da razgovaraju.

Gospodine predsedniče, čini mi se da od trenutka kada sam naučio da čitam i pišem, i pomalo da se interesujem za istoriju, i politiku, čini mi se da je nekako, nikada ništa zapravo nije bilo usmereno protiv Srbije, a Srbija je uvek bila kriva za sve.

Krivi smo i za 1389. godinu, zato što smo umesto ovozemaljskog odabrali nebesko carstvo, krivi smo i za Balkanski rat, krivi smo i za Prvi svetski rat i za Drugi svetski rat, krivi smo i za građanski rat, evo, krivi smo i za 1999. godinu, samo ne znam ko bi danas bio spreman da u Rambujeu prihvati ono što je tada ponuđeno. Ponuđeno je bilo nakon tri godine, ispravite me ako grešim, Kosovo može da ide na referendum i da se izjasni da li će ostati u okviru naše države ili ne, i da NATO može slobodno da se kreće na teritoriji Republike Srbije, da privodi na razgovore informativni ili kako već koga želi i kada poželi. To je okupacija.

Da li je neko na to bio spreman? Da li bi neko na to bio spreman danas? Siguran sam da ne. Krivi smo i za „Oluju“, što u Hrvatskoj danas od 380 hiljada Srba koliko ih je bilo 1990. godine ima oko 160 hiljada. Krivi smo i za Jasenovac, i za Petrovačku cestu, i za Petrovu Goru, krivi smo što poštujete istoriju sećanja, što poštujete žrtve, srpske žrtve dok drugi kroz jalovu politiku, nažalost pokušavaju da stave znak jednakosti između žrtve i zločinaca.

I da skratim, od 1878. godine, čini mi se od Berlinskog procesa, jaka i ekonomski stabilna Srbija ne odgovara. Znamo koliko je teško danas braniti nacionalne državne interese i ovo su sigurno najteži politički pregovori.

Zašto nismo spremni da sagledamo realno stanje na prostoru Kosova i Metohije? Spremni smo uvek bili. Nije Kosovo i Metohija naše onako kako bi mi želeli, ali nije ni izgubljeno onako kako bi drugi želeli. Koliko ćemo izvući iz čitavog ovog procesa, benefita, zavisi isključivo od nas samih.

Naša snaga mora da se ogleda u jedinstvu, u punoj podršci i vama i državnom rukovodstvu i državnom vrhu, da nastavite istrajno i odlučno u skladu sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti i UN, onako kako ste rešili pitanje dokumenata.

Nije to samo pitanje dokumenata, to je pitanje državnosti Srbije, tako ćete, očekuju vas naravno teški pregovori oko registarskih tablica. Nije tu stvar registarskih tablica i neće se tu oduzimati registarske tablice nego automobili, iz jednog prostog razloga da bi se etnički očistio prostor Kosova i Metohije od Srba, i u tome je suština.

Tačno je, male države ne mogu da utiču na politiku velikih sila, ali kroz razgovore mogu da pokažu da postoje i drugačiji pogledi i drugačija shvatanja, i da konkretno po pitanju Kosova i Metohije nije jedino rešenje međusobno priznanje kako to neki pokušavaju da nametnu, a svi oni koji obećavaju ovakvo rešenje ovog pitanja u stvari čine štetu Srbiji i čine štetu svom narodu.

Shvatamo tešku poziciju mi i Zapada, kojem u ovom trenutku odgovara da se svojevoljno odreknemo Kosova. Ali, u čemu je razlika kada govorimo o teritorijalnom integritetu u kontekstu Ukrajine i kada govorimo o teritorijalnom integritetu Srbije?

Vi ste jedan od retkih političara i predsednika država, koji je kancelaru nemačke u trenutku kada je konačno definisao onu poštapalicu, šta znači normalizacija odnosa, da to zapravo znači međusobno priznanje, vrlo jasno, odgovorno i ozbiljno državnički izašli i rekli jasan stav. Vi radite naš posao, mi ćemo raditi naš posao i možete da pretite koliko hoćete.

Da najpre kažem. Insistiranje na Briselskom sporazumu koji je toliko osporavan, sada se vidi koliko je važan. Pokušaću da je pojednostavim zašto je važan.

Nema on međudržavni karakter, jer kada bi imao međudržavni karakter to bi značilo da mi priznajemo Kosovo kao državu. Ovo je Sporazum o dijalogu pod pokroviteljstvom Brisela, nepoštovanje prištinske strane, nije šamar Srbiji, šamar je i Briselu pod čijem pokroviteljstvom se vode pregovori.

Ali, zašto je Briselski sporazum važan? Sedite za jednim stolom, za jednim stolom zapravo sede velike zapadne sile, odlučuju o našim nacionalnim i državnim interesima, sada je na nama hoćemo li mi da sednemo za taj sto i da kažemo nešto ili ćemo pustiti da se o nacionalnim i državnim interesima odlučuje bez nas.

Mi smatramo da je jako važno, da smo u prilici da konačno nešto kažemo i da je jako važno to što ste vi, i dozvolićete mi, neću biti subjektivan, ali to je realnost, predsednik SPS, tada ministar spoljnih poslova kroz jedana važan nacionalni i državni projekat od priznavanja vratili pitanje Kosova i Metohije na dnevni red.

Osamnaest država je povuklo odluku o jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova i Metohije, nije reč o broju. Reč je o tome da nema većine u Skupštini Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.

Sa druge strane, reč je o tome da svi shvate da nema kompromisa, nema rešenja po pitanju Kosova i Metohije bez Srbije. Srbija mora da bude deo kompromisa i mora da bude deo rešenja i Srbija konačno može nešto da kaže, a ne samo da gleda kako joj otimaju deo po deo teritorije.

Da je Briselski sporazum sproveden sva ova pitanja ne bi bila moguća. I koliko je bilo incidenata, i Kurtijev cilj, naravno, jeste jasan, ukidanje bilo čega što ima veze sa srpskom državom. On je to pokazao i kroz referendum, i kroz nemogućnost Srba sa prostora KiM da se izjasni na referendum, na parlamentarnim i predsedničkim izborima.

Ali, znate šta? U svemu tome mislim da i Evropska unija treba da ima razumevanja za Srbiju onoliko koliko mi poštujemo Evropsku uniju da i Evropska unija poštuje nas. Poštujemo mi Evropsku uniju kao najvećeg investitora u Srbiji, ali uvažavajući njihove probleme bilo bi dobro da imaju razumevanja za nas, ne samo pridike, jer ukoliko bi imali samo pridike onda nemamo budućnost.

Spomenuli ste Vašingtonski sporazum. Mi ne mislimo da je on nevažan. Naprotiv. Vašingtonski sporazum je od izuzetne važnosti i značaja. Put ka Merdare, pa jel on nema značaj? Sjedinjene Američke Države su poslale svoju radnu grupu kada je reč o Gazivodu. Jedan deo je trebao da pripadne Srbiji. Ispravite me ako grešim.

Moraću da skratim da bi ostale kolege govorile.

Dakle, dve najveće nacije, Srbi i Albanci, imaju želju da uspostave dobre odnose i zato je Inicijativa „Otvoreni Balkan“ veoma važna. Ona daje nadu, ona daje šansu za prostor koji je do sada bio simbol uglavnom sukobljavanja i razmimoilaženja.

Vi ste govorili o sajmu vina i o načinu na koji je neko pokušao da prezentira sajam vina. Molim vas, pa to je sajam koji se može uporediti sa najvećim sajmovima, poput sajma u Dizeldorfu, sa 400 izlagača.

Šta je suština? Mi smo pokazali ne da možemo da idemo u korak sa svetom, nego da možemo da idemo daleko ispred njih, ali zajedno. Međusobna saradnja, dogovor i ekonomska saradnja.

Ovde se traži konkretno rešenje, ovde se traži konkretan predlog. Najpre, postavlja se pitanje zašto ne glasati za Izveštaj? Izveštaj sadrži samo činjenice. Izveštaj sadrži istinu. Valjda je istina interes svih nas. Valjda smo zbog toga danas ovde i tokom jučerašnjih dana. 27/1 JD/IR

Sa druge strane, šta je rešenje i šta je odgovor? Upravo ono, predsedniče što ste uradili u Briselu, kada ste se borili sa Kurtijevim stavovima, sa agendom Kurtijevom koju je napravio sa zemljama Kvinte sadržanih u šest tačaka. Vi jako dobro znate kako je izgledalo, nemam vremena da govorim o tih šest tačaka, ali je ključno je sačuvati mir, stabilnost.

Druga stvar, ono što ste učinili u Briselu, važno je da Srbija nudi konkretne predloge, konkretna rešenja, a neka Priština to odbije, neka EU to vidi, neka svet to vidi.

Važno je sačuvati naš narod na prostoru Kosova i Metohije i, ma koliko neki pokušali to da ismeju kada je predsednica Vlade boravila na prostoru Kosova i Metohije i kada je govorila o investicijama, važne su investicije, jer investicije znače život. One znače više radnih mesta i znači ostanak i opstanak Srba na prostoru Kosova i Metohije. Bez njih Kosovo nije srpsko.

Živela Srbija i zahvaljujem se!

Hvala vam.

Sledeća prijavljena je prof. dr Jelena Jerinić.

(Miodrag Gavrilović: Povreda Poslovnika!)

Nemojte da galamite.

Da li je tu Jelene Jerinić? Nije.

(Miodrag Gavrilović: Povreda Poslovnika!)

Vidim da nije tu ni Srđan Milivojević, iako je pritisnuo dugme i otišao napolje verovatno na ručak. Samo i to da primetim.

Sanja Jefić Branković je sledeća prijavljena.

Izvolite.

Zahvaljujem, poštovani predsedniče.

Uvaženi predsedniče Republike Srbije, koleginice i kolege, ja ću se usuditi da kažem da je jedan od najvećih ispita današnje generacije upravo rešavanje pitanja Kosova i Metohije, odnosno srpske državnosti na Kosovu i Metohiji.

Ja pripadam generaciji koja se rodila osamdesetih godina prošlog veka i zaista nisam očekivala da ću biti u prilici da jednog dana razgovaram sa vama na temu problema i rešavanja problema Kosova i Metohije, ali, eto, istorija je želela drugačije. Ja se nadam da će neke buduće generacije biti u nekom drugom vremenu i da će učiti o svemu ovome samo kroz udžbenike u školama.

Dakle, u uslovima složenih međunarodnih odnosa današnjice, različiti etnički principi koji postoje na Kosovu, prosto, ostavljaju sasvim dovoljno prostora za postojanje svojevrsnog tihog konflikta na ovom području i tako je već čitavih 20 godina.

Kosovo danas jeste jedan složeni međunarodni problem i uopšte me ne iznenađuje činjenica što tokom jučerašnje celodnevne rasprave nismo uspeli da dođemo do jednog jedinstvenog i zajedničkog zaključka, jer je prosto rešenje jednog ovakvog problema takvo da mora biti i posebno i specifično i da mora obuhvatiti sve one okolnosti o kojima se mi danas nalazimo.

Međutim, smatram da je važno da u ovom trenutku postignemo nacionalno jedinstvo i o tome smo zaista dosta toga čuli i tokom današnjeg, ali i jučerašnjeg dana i, koliko god razlike među nama bile drugačije i koliko god se naši predlozi za rešavanje kosovskog problema razlikovali i bili oličeni u platformama, programima, planovima, mi moramo zauzeti jedinstveni stav po pitanju kako ćemo i na koji način u budućem periodu rešavati ovo pitanje, jer od tog pitanja zavisi i budućnost i naše dede i budućih generacija koje tek treba da dođu i da žive u miru, oslobođeni jednog tereta problema na Kosovu i Metohiji.

Možda baš sa ove sednice izađemo sa jednim zajedničkim i jedinstvenim stavom po ovom pitanju. Ja i dalje verujem da ćemo mi nekako na kraju ove sednice uspeti da pronađemo tu nit oko koje ćemo se okupiti i koja će nadalje poslužiti kao ideja za rešavanje ovog problema.

Da bismo to ostvarili, mi moramo da pokažemo volju za kompromisom, odnosno makar deo volje za kompromisom, koliko god nam se određeni predlozi ne sviđali, ali ukoliko uzmemo u obzir važnost vraćanja ovog pitanja u institucionalni okvir, utoliko je i težina te ideje jača.

Zašto je važno da pitanje Kosova i Metohije vratimo u institucionalne okvire? Zato što na taj način može dobiti pravno obavezujuću snagu sa jedne strane. S druge strane, ona na taj način omogućava primenljivost onoga što se u okviru pojedinih institucija i dogovorilo.

Od početka jugoslovenske krize, vi to verovatno bolje znate od mene, brojna rešenja su ponuđena za samo Kosovo i Metohiju i čini se da je svaki od tih predloga za rešavanje problema bio nepovoljniju za Srbiju u odnosu na ono što je bilo pre toga. Međutim, naša državna politika se i tada i u takvim situacijama kretala u okvirima onoga što želi i onoga što je moguće i pokušala da pronađe balans, odnosno neku ravnotežu između toga šta joj je činiti u tom trenutku.

Ja mislim da su danas više nego ikada pre zvanični stavovi i Beograda, ali i Prištine toliko dijametralno suprotni u pogledu rešavanja samog problema i statusa Kosova, ali se, s druge strane, u jednom apsolutno i potpuno slažu, a to je da zamrznuti konflikt na Kosovu i Metohiji apsolutno ne odgovara ni jednoj, ni drugoj strani i da predstavlja realnu prepreku ne samo za ekonomski razvoj, već predstavlja realnu prepreku i za evrointegracije, ali na kraju i za modernizaciju i jednog i drugog društva.

Što se aspekta Srbije tiče, ja sam sigurna da se mi u sali svi oko toga donekle slažemo. Zamrznuti konflikt suštinski u stvari znači da postoji prećutna nezavisnost Kosova koja se odvija pred našim očima. Ja sam sigurna da mi to nećemo dozvoliti, međutim samo vreme nam ne ide u prilog. Kao što znate, sve je manje Srba na Kosovu, s jedne strane. S druge strane, ukoliko se što pre ne pronađe rešenje, rizikujemo da Kosovo i Metohija postane jedno uporište za raspirivanje nacionalizma u regionu, a to nam nikako ne odgovara, jer to može odvratiti naše investitore u budućnosti, a samim tim i stvoriti jednu složenu situaciju iz koje, čini mi se, nećemo moći da izađemo za par godina.

Mi možda ne možemo da promenimo istorijske tokove, ali možemo se potruditi da u buduće stvorimo određene uslove koji će omogućiti mir svima onima koji dole žive, bez obzira na to da li su Srbi, Albanci ili bilo koje druge nacionalnosti. Dakle, svi ovi razlozi koje sam navela ne znače da ćemo mi problem Kosova rešiti ovde i na ovom mestu. Ja sam sigurna da to tako neće biti, ali sam isto tako sigurna da postoji snažna volja svih nas da pronađemo jedan način koji će, da kažem, uspeti da odgovara svim onim platformama, programima i planovima koji svi mi u svojim nekim političkim programima i imamo.

Što se Socijaldemokratske partije Srbije tiče, naš šef poslaničke grupe je juče govorio o našoj platformi za Kosovo i Metohiju i u tom smislu izneo je predlog da se, ukoliko je to moguće, uspostavi normalizacija odnosa bez priznanja. On je o tome govorio u smislu da je treba sprovoditi kroz nekoliko faza i ja se upravo iz tog razloga neću ponavljati. To nije sigurno ni najbolje, ni najidealnije rešenje, ali jeste rešenje koje vam može poslužiti kao ideja oko koje ćete u buduće voditi pregovore.

Ja sam sigurna da mi nećemo odustati od naše legitimne borbe za očuvanje međunarodnog pravnog poretka i stekla sam utisak nakon jučerašnje rasprave, vi me ispravite ako grešim, neko je pomenuo da bi bilo dobro u jednom trenutku prekinuti pregovore kada se dostigne određeni nivo strpljenja koji bi Srbija trebalo da podnese. Ja se sa tim apsolutno ne bih složila i mislim da, koliko god ti pregovori bili i teški i naporni i koliko god se oni činili beznadežnim u određenom trenutku, mi moramo ostati u okviru tih pregovora, da se moramo potruditi da se pregovori nastave, jer ćemo jedino na taj način uspeti da prevaziđemo probleme koji stoje pred nama i vratiti rešavanje Kosova u okvire institucija, u okviru kojih i jedino mogu da se rešavaju.

Još jedna stvar za kraj. Mislim da Srbija ne može u potpunosti sama i izolovana odlučivati o ovom pitanju, niti ga rešavati. Mislim da u tom smislu veliku ulogu ima međunarodna zajednica i da se mi moramo osloniti na stavove međunarodne zajednice, ali i očekivati od nje pomoć. Tu, pre svega, mislim na EU, Rusiju i Kinu. Oni moraju biti garant stabilnosti na Kosovu i Metohiji, ali i primer poštovanja međunarodnog pravnog poretka.

Predsedniče, ja lično u svoje ime, ali i u ime Socijaldemokratske partije Srbije želim zaista da iskažem poštovanje za istrajnost koju ste iskazali u svim tim pregovorima, što od njih niste odustali i što ste zaista pokazali i volju i nameru da svima onima koji žive na prostoru Kosova i Metohije omogućite neki dostojanstveni život u budućnosti.

Zahvaljujem.

Hvala, gospođo Jefić Branković.
(Miodgrag Gavrilović: Povreda Poslovnika.)
Vas sam zamolio da ne galamite. Sve sam razumeo, i ja i svi ostali. Razumeli smo da vam smeta što je Aleksandar Vučić tu i što govori bilo šta, što diše uopšte. Ne morate novu konferenciju za štampu da držite na tu temu. Samo vidite sa ostatkom vaše poslaničke grupe, koji je otišao na ručak, ako možemo oko toga da se dogovorimo. Sve smo se razumeli. Ne morate novu konferenciju da zakazujete.
Đorđe Miketić je prijavljen za reč. Izvolite.

Poštovani predsedniče Skupštine, predsedniče Republike, poštovane ekselencije i diplomate, uvažene kolege i koleginice narodni poslanici, hteo sam danas da progovorimo o patriotizmu. O tome je bilo dosta reči, i da se nadovežem na uvodnu rečenicu predsednika Republike, realna politika ne može da počiva na motivima, na fantazmagorijama i na pukim busanjem u grudi. Drago mi je, predsedniče, da ste ovo izgovorili i što danas razmišljate ovako, jer odavno mi i verujemo da moramo raskrstiti sa nacionalističkim raspirivanjem i mržnje i nacionalističkih narativa, sa prkosnim odbijanjem da se vodi realna politika i da se sagledava realna situacija u zemlji, Evropi i u svetu.

Dokle nas je dovela ta nacionalistička politika? Ako se setimo čuvenog kosovskog – niko ne sme da vas bije ili nikada tuđa čizma na svetu srpsku zemlju kročiti neće. Danas se ona, nažalost, svela na nalepnice, na tablice koje se prelepljuju. Zato se zaista moramo okrenuti toj realnoj politici, ali moramo reći još par nekih drugih stvari.

Najgore štetočine danas su se zavile u srpsku trobojku i prodaju se za patriote, dok je iza scene u toku sveopšta pljačka i rasprodaja Srbije. Svako ko ukaže prstom na nekog od njih biva prokazan kao izdajnik ili strani plaćenik od medija, ali i premijerke, ministara i drugih predstavnika vlasti.

Baš zato bih danas da govorim o patriotizmu, ali o jednom novom patriotizmu, ne onom zasnovanom na neprijateljstvima, mitovima, krvi, na lažnom ponosu i teritorijama, već jednom sasvim drugačijem, koji će biti oličenje naše brige jednih o drugima i naše solidarnosti sa drugima, naše odgovornosti za druge. Taj novi patriotizam mora počivati na angažovanju svih nas oko malih, ali i velikih društvenih pitanja, takav koji će nam povratiti veru u institucije i zajednicu koja je duboko poljuljana. Patriotizam koji podrazumeva našu brigu o najsiromašnijima i nudi konkretne mere da se razlike između bogatih i siromašnih smanje, da se odbrane ugroženi i obespravljeni, a zaštite uzbunjivači i glasnogovornici kritičke misli. Potrebna nam je zajednica u kojoj ćemo poštovati jedni druge i veličati naše različitosti, jer one nas obogaćuju.

Novi patriotizam je onaj koji nudi rešenja i podstiče zajednički život i rad, gde zajedno i Srbi i Albanci rade i zarađuju i žive i školuju se i gde jednostavno život teče. Mi zato moramo početi da živimo zajedno, da ponosno, mi kao ova poslanička grupa, zato i nosimo ime „Zajedno“.

Pošto je već povedena rasprava o Rio Tintu, rudarenju i vodi, par konkretnih stvari. Resurs budućnosti nije litijum, kako kaže ministarka, već je to hrana, zdrava hrana i pijaća voda. Ovogodišnja suša dovela je do restrikcije vode u čitavoj Evropi i kod nas. Dunav nije bio plovan, Drina se mogla preći peške, mnoge manje reke su presušile, jezera, takođe. Gde je bio plan Vlade za sušu?

S druge strane, rat u Ukrajini naterao je razvijene zemlje da se pripremaju za nestašicu hrane, a mi još uvek imamo pitku vodu izuzetnog kvaliteta i to u velikim količinama, a kvalitet zemljišta Srbije je nadaleko poznat.

Svi znamo koliko je poskupela hrana. Budućnost te 2050. godine, koju pominje ministarka, imaće problem prenaseljenosti i ona je mnogo veći problem od potražnje za litijumom. Te 2050. godine zemlja će brojati 10 milijardi ljudi, a više od milijardu i po ljudi bi moglo imati problem sa glađu.

Naše rešenje koje zagovaramo od početka ove godine je sledeće. U podzemnim basenima zapadne Srbije, ispod Jadra i Mačve, ima dovoljno pijaće vode za 85 miliona ljudi. To je tačno ona lokacija gde treba da se napravi rudnik Rio Tinta.

Zrenjanin 18 godina nema vodu. Odatle se, a ovo je po studijama koje je potpisalo Ministarstvo za rudarstvo i energetiku, može dopremiti voda ne samo za Zrenjanin, već i za celu Vojvodinu, koja 70% nje ne pije čistu pijaću vodu i Novi Sad, koji ima za još dve godine.

Ako bismo na ovaj način koristili vodne resurse, u pitanju su milijarde evra, od čistog prihoda pijaće vode i hrane koju možemo zaraditi. To je ono kako izgleda Srbija budućnosti. Ta Mačva, te Gornje Nedeljice danas, sa ovako malo pomoći države, proizvedu onoliko novca koliko će Srbija od rudne rente zarađivati. To je po računici koja je iznesena u SANU.

Rudaranje. Nismo protiv rudarenja, gospodine, ali mora da bude po zakonu i mora da bude po evropskim standardima i najnovijim tehnologijama zaštite životne sredine. Na 200 lokacija danas u Srbiji se buši zemlja za 40 novih rudnika koji su planirani u Srbiji. Samo na jednoj lokaciji, u dolini Jadra, dokazano je trovanje vode ogromnim količinama arsena i bora. Ko zna šta se dešava na drugih 200 lokacija. Kada odemo na pijacu, mi učestvujemo u ruskom ruletu, kada kupujemo namirnice, ne znamo koja je otrovana, koja je sa zatrovane zemlje i zalivana zatrovanom vodom. Tako danas izgleda Srbija.

U Smederevu i okolini je 350% porastao procenat kancera, u Smederevu i okolini, gospodine kolega poslaniče. Gospodine kolega poslaniče, 15.000 ljudi ovde umre svake godine zbog zagađenja i vazduha. Mi hoćemo da vidimo rešenja koja zaista konačno rešavaju ovo.

Da se vratimo na temu. Ovo zahteva posebnu sednicu, bila je tema danas, mi smo o tome predali i nadamo se da ćemo tu sednicu uskoro i zakazati.

Za nas patriotizam je kada imamo državu, kada imamo sistem gde najodgovorniji ljudi sede na najodgovornijim pozicijama. To je patriotizam, a nažalost, mi danas živimo poltronizam. Mi imamo doktora smrt koji odlučuje o zdravlju građana, imamo dilera koji je na mestu prvog policajca, gradonačelnika koji promoviše divlju gradnju, roštiljdžiju koji od blata pravi struju. Imamo Javni medijski servis koji je preteran, kritičko mišljenje i javnost sa njega. Imamo institucije koje slušaju nadređenog, a ne zakon. Imamo plaćene huligane koji zavode red na ulici i na protestima.

Pokušajte samo, Miketiću, ovo vremena što je ostalo, jednu rečenicu o Kosovu i Metohiji, ako može.