Ja sam znao, poštovani narodni poslanici, slušajući inače šta govore u javnom diskursu, znao sam da ne mogu da podnesu da dobiju odgovor. U stanju su da izgovore sve, u stanju su da izgovore da će brat i sin da mi završe u šahtu. U stanju su da izgovore da će da nas biju. U stanju su da izgovore sve to, ali kada treba da dobiju odgovor, i to samo pristojan odgovor na sve to, onda više nisu u stanju ništa da čuju, i ne žele da vas čuju, zato što nisu naučeni da dobiju odgovor. Koriste svoje medije, koriste svoje kanale da mogu da iskažu šta im je volja, a onda čak i sebe više ne slušaju. Samo sam citirao čoveka šta je sam rekao – znate, mi to kada smo bili na vlasti, pa smo to malo koristili, pa smo to nagurali, ali mi to naguramo do 55-60%. Vi stanete i ne verujete šta slušate. A kaže – gde ti do 90% naguraš?
Zamislite, ti ljudi ne razumeju da narod na Kosovu i Metohiji ima svoju pamet i svoju glavu, a da ne moraš da muljaš i da kradeš ništa, da ti ljudi sami donose odluke kako će da glasaju, bilo da imam 9%, 0,9% ili 90%. Puna su vam usta hvale, patriotizma i borbe protiv separatizma, ne prihvatate separatistički režim. Pa kako onda, gospodine Ristiću, prihvatiste 120.960 evra od prištinskog režima, koliko ste podigli u jednom danu 2013. godine? Da vam ponovim, 120.963 evra, koliko ste podigli sa svog računa iz prištinskog režima koje ste dobili.
Samo ste mislili da za to ne postoji trag, činilo vam se da ne postoji trag. Pa postoji trag, u finansijama postoji uvek trag. I napadate ove ljude za ono što ste vi uradili u hiljadama evra mnogo više. Ovo je bilo preko računa. Zato sam znao tačnu cifru. Ali znate šta je uradio? Zašto je mislio da se to ne zna? Zato što je od 2001. do
2013. godine sve vreme, naravno, bio u vlasti, nije podizao za to vreme, a onda je podigao odjedanput i misleći da to jedno podizanje neće da se vidi u sistemu, ali se videlo, naravno. Tako da, šta da vam kažem.
Ali nije fer, nemam ja ništa protiv toga, ja samo imam protiv licemerja da prebacujete drugim ljudima stvari. Imam protiv licemerja da govorite – ne znam, nisam siguran da li se to desilo, ali pitam vas, čuo sam, govorka se i piše na društvenim mrežama da su ovi ljudi podržali izgradnju baze u Zubinom Potoku. Imate li neki ozbiljniji argument, osim da vam je komšija rekao? Pa što niste pitali kuma, brata od strica, sve one koji su posmatrači na izborima, koji bi vam rekli da to nije istina? Koga ste to pitali pa ste to čuli? Od koga? Evo, ja ću da vam pokažem papir ovde, da vidite da su uputili zvaničan zahtev, slučajno ga ovde imam, izvođaču radova, kao i stanici kosovske policije, sa zahtevom da se radovi pod hitno obustave i to su uradili i gradonačelnici Leposavića za Košutovo i gradonačelnik Zubinog Potoka.
Dakle, tek toliko da vidite koliko ste nefer prema tim ljudima, jer vi ste to čuli, izvolite zahtev za pokretanje postupka radi zaštite prava privatne svojine, gradonačelnik opštine Zubin Potok Srđan Vulović, ovde prisutni, izvolite papir sa pečatom, potpisom i sa svim. Izvolite, tek toliko o vašoj istini. Tek toliko o tome sa čim ste došli pred ljude. Zato što vam se sve svelo na to. Jao, i u Vašingtonskom sporazumu Vučić je priznao Kosovo. Kako, bre? Gde to piše? Nema veze, lepo nam da tako lažemo. Ovo se sad ne odnosi na vas, to se odnosi na ove malo veće patriote od vas.
I sve vam je tako i sve je tako. I cela priča je takva. I sve se svodi na rekla-kazala, rekla mi komšinica, a ovo sam čuo kada sam šetao po pijaci. Gde to piše? Pa koga briga gde piše? A kada dođete sa tim gde nešto piše, onda – pa pusti to što piše. Hajde Vučiću, što ti govoriš?
Da se vratim na ono što je važno. Pozvali ste na jedinstvo i rekli da je važno. Pa što ne učestvujete u tom jedinstvu? Pa što ne glasate za usvajanje izveštaja koje vam ni u čemu ne pravi štetu i koje vam ni na koji način ne smeta, nikome od vas ovde? Nijednu primedbu niste dali na taj izveštaj, osim što se u jednoj rečenici kaže – državno rukovodstvo je govorilo o nečemu. Možete misliti primedbe. Zavitlavate narod.
Kažete onda – vlast je kriva. Hoćete da kažete da nismo mi zaslužni što smo u opoziciji podržavali vaše predloge koji su bili svakako ne pametniji, jer smo videli do kojih su rezultata doveli i samoproklamovanja nezavisnosti i progona i pogroma našeg naroda 2004. godine, a mi smo vas bez obzira na to podržavali jer je bilo važno da se iz ovog visokog doma, ma gde on bio smešten, izađe jedinstveno, a sada niste vi krivi, nego smo mi krivi jer vas nismo uspeli da ubedimo da glasate za jedan normalan papir. I opet mi krivi. Vi ste zaslužni što smo mi bili pristojni u opoziciji i glasali državotvorno, a mi smo krivi što vas ne možemo da ubedimo da isto tako postupite. Pa to je vaša logika. To ste nam rekli malopre. Pa kako to mislite? Pa kako to mislite?
Zašto sam govorio, kažete, o poruci ohrabrenja? Pa kakvu smo to poruku ohrabrenja poslali? Kažete – zanima vas broj ljudi danas. Ne možemo svake godine da provodimo popis, posebno što nemamo svoje organe i zahvaljujući i 1999. godini, ali i odluci koja je došla u vreme kada ste bili velika i snažna vlast, iz 2008. godine. Ali kako to, juče ste mi rekli da vas broj ne zanima, iste patriote sa kojima ste nekad bili u nekoj istoj stranci? Rekli su mi: „Što, Vučiću, pričaš o tim brojevima? Pa brojevi me ne zanimaju. Nisu važni brojevi, važna je naša ideologija. To je sveta zemlja, šta će nam brojevi?“ A sad mi kažete: „Vučiću, važni su mi brojevi“. Pa jesu li vam važni brojevi ili vam nisu važni brojevi? Jesi li muzičar ili tetki nosiš lek? Samo mi recite da znam. Da li da se bavimo brojevima ili da se ne bavimo brojevima? Šta je to što hoćete?
Nisam neko ko misli da je Briselski sporazum nešto posebno lepo, ali ja sam ponosan na njega, jer znam u kakvom trenutku je donet i znam da ćemo se držati Briselskog sporazuma baš, kao što se danas držimo Dejtona. Zato što nisam glup, da mislim da smo pet puta jači od Amerike, EU i svih ostalih zajedno, i ni jednog sekunda, niti im se dodvoravam, niti im se ulizujem i nikada neću to da činim, jer sam predsednik Srbije, moj posao je da vodim računa o interesima Srbije, ako hoćete i srpskog naroda i to radim, ali moram da vodim računa i o realnosti.
Realnost je mnogo važnija za građane Srbije, dobro bi bilo da nam objasnite kako je moguće, kada već govorite o tome i o tim ohrabrenjima, da recimo 2004. godine, kada ste vi sva vlast, prestane da radi i dobije otkaz 240 žena, u fabrici „Javor“, u Zubinom Potoku? Kako je moguće da počnete da vodite pogon „Simpa“, pa posle toga se zatvori i pogon „Simpa“, pa mi onda moramo da otvaramo „Jumko“ da zaposlimo, bar 80 žene, pa i u „Simpu“ da zapošljavamo ljude itd. Što to ne kažete narodu? Što imate tako selektivno pamćenje?
Hoćete ja da vam kažem zašto? Veća je stvar u pitanju. Stvar je u tome, da svi u jednoj zemlji imaju pravo da se iživljavaju na veoma ograničenom broju ljudi i da ih smatraju krivim za sve i sve što su sebi oprostili, drugome nisu. Sve što su sebi oprostili, u saradnji sa Prištinom i sa svim drugim, drugome nisu. Naravno, za sve to uvek je kriv ili ja ili moja porodica, nekada je kriv moj otac, zamislite čoveka od 82 godine, pa treba neko da mu zabrani na koji će skup da ide ili neće, onda morate da pišete tekstove o tome, u vašim medijima, kako je on bio predstavnik države i država je to tako organizovala.
Na sve to, vi nikada ne kažete ništa. Pa, vi ste danas ljudi, mene prekidali kada sam čitao to što je neko pretio ubistvom mom detetu, što je javno izgovorio, samo sam doneo citat, koji je on, ne samo izgovorio, već napisao i vi ste meni dobacivali na to, ne tražeći izvinjenje nekoga i ne rekavši – ej, to stvarno nije uredu da mu ubije dete, odnosno da mi dete završi u šahti, kao Gadafi. Dakle, da bude najgora smrt, ne samo da ga ubije, nego da ga muče, siluju, pre nego što ga ubiju i sve drugo, kako je prošao Gadafi.
O čemu govorite vi ljudi sve vreme? Pričate mi, jao ne liči nam ovo na ovo, a znate kako biste vi bili zadovoljni, kako bi ličilo vam, svima, tako da lepo vi dođete da ispričate sve što vam padne na pamet, da ovde sedi neki tantus koji ne ume da vam odgovori ništa, ćuti i čeka da prođe vreme, da bi mogao da se vrati u svoju kancelariju, da ima šofera ili ne znam šta sve.
Neću da vam prećutim ništa. Neću da vam prećutim ništa, ne zbog sebe, i peti put vam danas ponavljam, ovo mi je poslednji mandat i uopšte ne morate da se borite protiv mene, a ja volim da to radite, zato što me podstičete dodatno da sprečim one koje su loše upravljali ovom zemljom i za one za koje znam da im je jedini cilj vlast i ništa više, da takvi ne dođu na vlast u budućnosti, već da ostavim one naslednike koji će moći da se bore za Srbiju, na najbolji mogući način. To mi je jedini motiv i zato vam to ne dam. Zato što ja znam kad god je u Skupštini svaka vlast jedva čeka da prođe vreme, niko strpljenja nema. Svi samo čekaju, e samo da prođe, pusti, nema veze što je rekao, neću da odgovaram, da prođe još pola sata, sat, idem malo da prošetam, na ćevape, idem malo da popijem nešto, idem malo ovamo, malo onamo.
Da li vi mislite da ja mogu tek onako, odlučio sam u jednom danu, pa sedim deset sati i 15 minuta i pre toga sam sa dva sastanka došao i juče i danas, da to može onako. Ne, za to morate da imate radne navike, za to morate da radite godinama mnogo da biste to mogli da izdržite.
E, da vam sad kažem, zato hoću da se borim u svakom trenutku za istinu i za sve drugo. Dakle, Briselski sporazum, sad da kažem, da potvrdim deo vaših reči, u mnogim svojim segmentima nametnuo obaveze Srbima koje niko od nas ne voli, nametnuo je i Albancima. Vi mene okrivljujete što oni nisu ispunili nešto što je trebalo da ispune, zato što im Evropljani to nisu hteli da sprovedu. Zato sam vam rekao da smo saterani u ćošak jer sam Evropljanima rekao da od nas sad ne traže ništa dok ne ispune sve ono što moraju da ispune. Ja ne razumem da je moguće da nešto, da na nešto stave paraf i potpis EU a da to ne sprovede. Ako je krivica u lakovernosti, u redu ja prihvatam to, ali ću vam takođe reći da bih opet isto uradio zajedno sa Dačićem, da ne budem da prihvatam zasluge za sebe pošto je on potpisao, ali prihvatam deo krivice za sebe, isto bih to uradio zato što znam u kakvom trenutku je to bilo rađeno.
Znate li u kakvom trenutku? Kada ste nam sve Javore i sva Simpa pogasili po Srbiji, kada ste nam sve fabrike ukinuli, kada smo imali strahovito narastajuću stopu javnog duga koja je došla do 79% zbog ispunjenja obaveza u trenutku kada sam ja postao predsednik Vlade, pa smo morali da preduzimamo i mere fiskalne konsolidacije i sve drugo, kada ne bismo preživeli da nema Evrope. Morate da sagledate državu u tom trenutku, ne van konteksta i vremena i da vidite šta je to što morate da uradite da najmanje izgubite, a da najviše dobijete. Da vratite i da Srbija počne ekonomski da napreduje i da to sve napravite. Opet bih isto uradio. Apsolutno, isto.
U detaljima odmah da vam kažem, nešto što vi niste spomenuli, ponašao bih se drugačije, ali u ovome ne. Pred nas je bilo stavljeno da idemo, tačka 15. da ide u UN i trebalo je da regionalna policija ne bude sastavljena od Srba. Da li sam ja kriv što zloupotrebljavaju to i danas šalju specijalnce na sever, prave baze za koje nemaju nikakvu dozvolu i za koje nemaju nikakvo pravo i za koje Evropljani i danas kažu da na to nemaju pravo. Oni mi kažu da nemaju pravo.
To neko od nas kriv? Hajde da vas ja zamolim, nije problem u tome da li postoji samo Srpska lista ili ne. Naravno da ne postoji samo Srpska lista, postoji koliko hoćete ljudi, dva Srbina tri partije. I to nije nikakav problem. Dva Srbina, tri partije. Ja sam jednu partiju promenio, pogledajte koliko ovde ima ljudi što su po šest partija promenili, sedam.
Hoću samo da vam kažem i kao Boga vas molim, dajte ono što sebi oprostite, oprostite i drugom. Dajte nekada kažite, možda smo i mi mogli da donesemo drugačiju odluku oko glasanja, jer da vi znate, ja jedino što ću da kažem na kraju današnje rasprave, kao zaključak, da mi je žao što niste glasali za izveštaj, za sve vas. Narod neka zaključi šta je čuo. A čuće uvek odgovor od mene jer neću da dozvolim da nas bijete, bijete i bijete, a da mi ne to samo ne zaslužujemo, već da vi nemate pravo da to radite, a sa druge strane znam koliko se borimo, znam koliko truda, rada i energije ulažemo da bismo se izborili za nešto za našu Srbiju i za naše Kosovo i Metohiju.
Prosto neću to da vam dozvolim. Drugačiji sam od drugih. Meni ne treba da prođe vreme, ne žuri mi se nigde. Milion obaveza imam, nema problema, ostaću ovde, jer mislim da je važno da se odgovori na sve besmislice i laži, od Olivera Ivanovića, do Cvijana, do ne znam čega sve. Nema gadosti koju niste izgovarali danas. Ne postoji gadost koju niste izgovori, osim što danas niste rekli da ćete da mi ubijete dete, to ste pre nekog vremena rekli i ovo se ne odnosi na vas.
Dakle, mislim da ljudi na kraju, jasno je da ovde ne možemo da postignemo ni elementarnu saglasnost ni oko toga da Kosovo i Metohija Srbija, ni oko izveštaja koji je faktografski i nikome ništa ne smeta. Nažalost, većina ljudi u Narodnoj skupštini moraće da pokažu odgovornost da to izglasaju.
Sa druge strane, neki kažu, dobro je da si došao, a onda vam smeta što sam došao. Pa, onda kažu, pa što govoriš. Pa, šta treba da ćutim, kao zid. A onda kažete, držite danas, pa što je došao. Neki drže konferenciju za novinare ovde, el tako Orliću, drže konferenciju za novinare i kažu pa što je Vučić došao u Skupštinu. Pa, vi ste me zvali. Vi ste tražili da dođem, ali izgleda niste očekivali da ću da se borim. Izgleda niste očekivali da mogu da se borim i da imamo mnogo više argumenata nego što ste mislili.
Boriću se. Boriću se dok sam živ i za Srbiju i boriću se za pristojnu i normalnu Srbiju i za Kosovo i Metohiju u Srbiji, a oprostiću i vama sve što sam oprostio sebi.