Prva posebna sednica , 14.09.2022.

2. dan rada

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Vladimir Orlić

ALEKSANDAR VUČIĆ – ZAJEDNO MOŽEMO SVE | Predsedava
Reč ima predsednik Republike.
...
Srpska napredna stranka

Aleksandar Vučić

| predsednik Republike Srbije
Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da je veoma važno da govorimo na ozbiljan način o argumentaciji. Lepo je i lukavo izneto gotovo sve što se sviđa narodu, tobož, da bi se zaštitila država, a ne stranački interesi, samo to, i govoriću do u detalje o svemu tome.
Naime, dobro je da smo danas zaključili da ne živimo u diktaturi, ne zbog toga što možete da mi se obraćate i da govorite šta hoćete, već zbog toga što ste sami rekli da kada gostujete u medijima, citiram, koji nisu naklonjeni vladajućoj većini, dobro je da znamo da to postoji, pošto, slušajući različite izjave, neko bi rekao da tako nešto u Srbiji ne postoji i da u Srbiji stvarno postoji diktatura. Dobro je da imate pristup na svim medijima, mi baš i nemamo, ali nije loše. Važno je da se to čuje iz vaših usta, a negde i ne želimo, da.
Nisam razumeo tu fasciniranost Markom Đurićem i zašto ga i juče i danas pominjete. Izgleda da vam se Marko zamerio i na vreme je primetio kakvu politiku vodite.
Niste vi bili baš tako ni ljubazni ni fini u toj emisiji, niti ste to uvek, nego je to danas potrebno zbog birača. Citiraću vas. U toj emisiji ste rekli Marku Đuriću da neće biti dovoljno bandera za vas izdajnike i da treba zvati ROSU da zauzda Marka. A to odjednom vi upravljate ROSU-om, ili biste voleli da upravljate ROSU-om, pa ste se radovali kada su ga Albanci uhapsili. To ste srećom, rekli u živom programu, pa postoji video zapis i dan danas. Pa, kad vam je sujeta povređena zato što je neko uspešniji od vas u duelu, tog sekunda pozovete i ROSU, i ROSU je dobar. To kao što su bili albanski teroristi 2001. godine, pa njih 1870 pušteno iz pritvora, računajući sve sa Aljbinom Kurtijem, braćom Mazreku, koji su silovali i ubijali srpsku decu u Klečki. Jel to pustio neko od naprednjaka ili ste to pustili vi na slobodu? Svih 1876. Koristili ste Fljoru Brovinu kao lice koje bi trebalo da nam kaže da je to neka žena nevino optužena i nevino osuđena, a onda ste pustili sve ostale, računajući i onakve zlikovce poput braće Mazreku.
Sve vreme tada, mi volimo Srbiju malo više, pozdravićemo dobre stvari, ono što narod voli i vidi, a to je vojska, a to su još neke stvari, ali ne možemo sa nečim drugim što je loše. Pa, što ste vi vojsku uništavali onda, što ste nam uništili, razorili vojsku? Da nismo imali, kažete, možete iz helikoptera da pucate po, ne znam čemu, da uništite safari vozilo, ne morate iz helikoptera, ali nismo imali ni zolje, ni bacače, pošto ste i to uništavali, i to po 156 i 257 evra po komadu dobijali da uništite.
Danas imamo, ne mogu da vam kažem, ali mnogo hiljada i jednih i drugih, i osa i zolja. Imamo i kornete koje smo kupili u međuvremenu, čekamo i mistrale. Sve ono što nikada nismo imali, danas imamo. Za to niste zaslužni vi, nego neki drugi ljudi. Ali, mnogo je lepo govoriti ono što ljudi vole da čuju, bez ikakve odgovornosti. Dopašću se ljudima, tako mi je najlakše, najlepše, a šta je stvarna istina, pa nije mnogo ni važno.
Govorite o političarenju, baš ono, definisali ste na najbolji način ono što radite. Postavili ste mi pitanje šta je trebalo da radite 2008. godine, kada su proglasili nezavisnost, jednostrano? Ne znam, nisam imao sve podatke, nisam vas napao ni za jedno, ni za drugo, samo sam rekao da je reakcija bila užasna. A reakcija se svodila na izdavanje saopštenja i na to zovite Nikolića i Vučića da nam dovedu ljude na protest i da organizujemo moleban i ništa više od svega toga. A danas imate toliko mudrosti da vidite da je doteralo cara do duvara. Nije tada kada su oni proglašavali nezavisnost doteralo cara do duvara, nego je danas doteralo cara do duvara.
Pa, danas treba da se bijemo, pošto tada nismo morali da se bijemo. Nije trebalo ni 2004. godine da se bijemo kada su nam 35 crkava i manastira uništili, kada su nam proterali više od 4000 ljudi, kada su nas proterali iz više sela i gradova. I tada je trebalo da učinimo na svom međunarodnom imidžu. Jedino što smo činili bilo je spaljivanje džamija i pokušaj spaljivanja džamija, srećom, i pokušaj spaljivanja ambasada. Šta smo time doprineli? Ništa. Pri tome, ne želim da kažem da ste vi to organizovali, kao što mnogi drugi vaši tadašnji koalicioni partneri su to pokvareno radili. Ne. Nije narod znao od besa šta da radi. Ali je to bio rezultat užasno loše politike, sa katastrofalnim rezultatima.
I kada dovedete do takvih rezultata, ne možete ako vi gubite u poluvremenu u košarkaškoj utakmici 50:20, uspeh je ako stignete do 80:80, pa možete da igrate produžetke, ali ne možete da optužujete nekog drugog zašto posle toga nije 100:50, jer treba da bude 80 prema nula u drugom poluvremenu.
Kažete – slabimo našu poziciju kada govorimo. Delimično sam saglasan sa vama o onome iz 2010. godine. Nažalost, to više ne može da se sakrije odavno. Kažete – to je politički akt, nikome nije važan, niko se na taj akt ne poziva.
Ja želim da vam kažem, ne u političkom, evo vam u pravnom smislu. Ja se bavim suštinom, činjenicama. Pogledajte, poštovani građani, ovo je „Conference on accession to the European union“ za Srbiju. Ovo je, dakle, Konferencija za otvaranje evropskog puta Republike Srbije. U tome su neki drugi ljudi učestvovali.
Želim da vam ukažem na to šta nam stoji na naslovnoj strani, tek toliko koliko je to nevažno, samo da imate u vidu. Posle toga nam uvode Poglavlje 35, posle toga nam objašnjavaju zašto moramo na drugačiji način da posmatramo Kosovo.
Pročitaću, citiraću: „This designation is without prejudice to positions on status, but“, i za to smo se borili i izborili, ali ono što nismo mogli, dakle, ovo je 2015. godina, za ovo smo se izborili, pazite, sad: „And is in line with UNSCR 1244/1999“ i za to smo se izborili. A ono što su oni ubacili, to je: „and the ICJ Opinion on the Kosovo declaration of independence“.
Dakle, nama su, mi smo se za dve stvari izborili 2015. godine prilikom otvaranja pregovora. To su: Rezolucija 1244 i to je bez prejudiciranja pozicija o statusu. Dakle, sedam godina posle proglašenja jednostrane nezavisnosti Kosova, mi se u Briselu izborimo za to. Ono što nam oni ubace i bez čega nisu hteli da nam otvore, da bi mogli da ostave prostor za sve svoje igre oko nezavisnosti Kosova u budućnosti, to je upravo presuda iz 2010. godine. I to radi zvanični Brisel. Dakle, zvanični Brisel, toliko je to nevažno i toliko to nikakve pravne posledice nije proizvelo. Tek toliko o tome što ste rekli, šta ima pravne, a šta nema pravne, i šta ima političke konsekvence.
Kažete, ne mislim da je Koštunica na crvenom tepihu dočekivao Solanu zato što je voleo ili želeo ili zato što mu se mnogo sviđao. Pretpostavljam da je morao. Kad kažem morao, ne mislim da ga je neko terao. Morao je. Morao je i kao predsednik i kao premijer, ne možete da izbegnete takve susrete, niti on može da bira neke zvaničnike i na kraju mu je posao ukoliko može i da promeni njegov stav i njegovo mišljenje. Samo ne mogu da trpim kada slušam primedbe onih koji govore kada se mi trudimo da nečiji stav promenimo, da je to loše i da smo zbog toga postali izdajnici, kao što su nam danas ovde već govorili.
Kažete da se u Skupštini više angažujemo i da Narodna skupština više učestvuje u svim razgovorima i u svemu drugom. Meni lakše, nikada ništa nećemo postići. Mi ne možemo da se dogovorimo ni oko jednog izveštaja, ni oko čega, ne zato što ne možemo da se dogovorimo oko nečega, već zato što nećete da se dogovaramo, zato što ćete uvek naći izgovor. Postoji ono što je Lajbnic nazvao dovoljnim razlogom. Uvek će se pronaći dovoljan razlog da budete protiv. Mogli smo i mi da ih tražimo, milion bismo ih našli. Nikada ih nismo tražili i uvek smo bili uz vas i uz sve druge koji ste bili na vlasti i koji ste donosili rezolucije.
Pronalaženje dovoljnog razloga je uvek izgovor i političarenje i ništa više od toga. Na to imate pravo, legitimno, samo na to. Takođe, i ljudi imaju pravo da donesu svoje zaključke. Lako je lepo govoriti, teško je stvari izvršavati.
Kada govorite o tome da angažujemo Skupštinu, pa čekajte, ljudi, mi oko ovog Izveštaja ne možemo da se dogovorimo, u kojem nema ništa sporno, a zamislite da treba da se dogovorimo oko nečega ozbiljnijeg, zamislite da treba da pričamo o bilo čemu ozbiljnijem? To je apsolutno nemoguće, apsurdne bi scene bile u ovom parlamentu. I onda u stvari nas vi terate da sebi pravite pozornicu, ponovo za medije, a da vežete ruke svoje zemlji da nikada ništa ne može da uradi. Da li vam je to cilj? Pa, nema problema, evo ja ću biti za to i boriću se da Vlada baš tako uradi. Taman da se skine meni sa grbače, a vi ćete svojim genijalnim rešenjima, sasvim sam siguran, da izvedete zemlju na najbolji put.
Verujte mi lakše mi je i lično ću to da predložim Vladi Republike Srbije, čim bude formirana – evo, uzmite ove stručnjake iz Skupštine oni će da reše te probleme sa zapadnjacima, oni će da reše te probleme sa Albancima i nemojte, ljudi, da brinete u Srbiji biće sve potaman samo da oni uzmu stvari u svoje ruke, pošto smo mi nesposobni da tog trenutka to vodili.
Govorite o Briselskom sporazumu sve vreme, kao ključnom dokumentu, a zaboravljate sve vreme šta je tome prethodilo. Pravite se da ne razumete kontekst i vreme, pravite se da ne razumete situaciju u kojoj se Srbija nalazila, osiromašena i u užasnom stanju, razorena ekonomski, razorena kao vojska, nepostojeća armija, bukvalno nepostojeća. Kada sam postao ministar odbrane imali smo jedan Mig-29 i to sa krpljenim delovima sa Mig-21, a Mig-21 je u to vreme već postao mrtvački sanduk.
Pričate o helikopterima, pa mi tada nismo imali helikoptere iz kojih smo mogli da gađamo. Mogli smo da uzmemo malim topovima protiv avionskim iz Gazele da gađamo i iz jedne 17-ce. I ništa drugo nije postojalo, niti ste kupili jedan helikopter, niti ste proizveli, niti ste išta napravila za ovu zemlju. Sada pošto ih imamo mnogo i imaćemo ih još više, želim da vam kažem da kupujemo još 11 Mig-35 sa Kipra, da i to imate u vidu. Prosto onda možete, pa onda možete da se silite, ali opet preko tuđih leđa i na tuđu grbaču.
Govorite o Briselskom sporazumu sve vreme u nekom negativnom kontekstu, pošto ste vi junaci bili protiv Briselskog sporazuma, a mi izdajnici smo podržavali Briselski sporazum. Ja sam ponosan na Briselski sporazum, jer znamo u kakvim okolnostima smo ga doneli. Vi ne znate i ne morate da znate, imate pravo da donosite sud kakav hoćete. Ništa slatko nema u tom sporazumu, ali je taj sporazum sprečio uništenje Srbije, doneo nam vreme, doneo nam ekonomski oporavak i strahoviti, najveći u istoriji, ekonomski napredak, najveći u istoriji Srbije, od kako postoji Srbija. Ekonomski napredak i u smislu zaposlenosti, odnosno stope nezaposlenosti i u smislu rasta BDP i u svakom drugom smislu. Pre svega, u poređenju sa drugim zemljama uspeli smo da to vreme iskoristimo za velike reforme kojima bismo smanjili stopu javnog duga. Da ponovim za one neznalice koje su i danas, video sam, ponavljali, dakle, nigde se ne računa, apsolutni iznos nivoa javnog duga, jer ako se računa onda Nemačka odmah može da se samoubije sa 2.480 milijardi koji se računa u odnosu na BDP, u odnosu na ekonomsku snagu, ali to nekim ljudima u ovoj zemlji ne može da se objasni.
Sa druge strane, veoma je važno, dakle, kada vodite zemlju, želim ljudima da objasnim jednu stvar koju oni ne moraju da znaju, ne možete da istrgnete iz celine sistema, iz svega što država radi, jednu ili drugu stvar, već morate da vodite računa. To je sistem spojenih sudova. Morate da vodite računa o svemu. Morate da vodite računa o ekonomiji. Morate da vodite računa o socijali. Morate da vodite računa o političkim i pravnim pitanjima. To je međusobno povezano. Nemoguće je svuda ostvariti sve svoje želje.
Ponoviću ono što je Šojgu rekao – prvi randevu sa realnošću je to da vodite državu. Sve ostalo je mnogo lakše. To da kritikujete, verujte bio bih takav majstor, zasmejavao bih pola države na račun svih ostalih samo da to mogu da radim i da ne moram ovo da radim.
Ono što je za mene važno, imate još jedno obećanje, to sam rekao i gospodinu Jankoviću, lično ću se zalagati za to da Skupština uzme ozbiljnije učešće uveren da ćete doneti našem narodu veće blagostanje na Kosovu i Metohiji, jer je moguće da ne vidim sve stvari dobro i da moj tim i naši ljudi iz Vlade ne vide dobro sve stvari. Moguće je da vi te stvari vidite bolje i biću veoma srećan da naš narod na Kosovu već za tri meseca živi neuporedivo bolje zato što ćete vi mudriji, pametniji preuzeti neuporedivo veću odgovornost. Biću srećan da vam to prepustim, pošto ste me ovde optuživali, ne vi, nego neki drugi, da mi je mnogo stalo do toga da upravljam kosovskom situacijom, jer tako se ne govori o zabrani Prajda, jer se tako ne govori o ne znam čemu drugom, trećem, četvrtom itd.
Ja nemam tu želju. Ja ću da radim svoj posao kao predsednik. Mnogo se više radujem otvaranju fabrika. Mnogo se više radujem dovođenju investitora, predstavljanju zemlje i ovde u zemlji i inostranstvu, ono što mi je ustavna obaveza, nego što se radujem bilo kakvim pregovorima vezanim za Kosovo i Metohiju. Sasvim sam siguran, pošto vidim da mnogo čeznete svi da u tome učestvujete, jer mi ne umemo, a vi umete, u potpunosti smo spremni da prihvatimo vašu sve značajniju ulogu, a vi Srbi sa Kosova budite mirni, pošto će ti stručnjaci sada da vam mnogo pomognu i rešiće sve vaše probleme, jer će čvrsto da stanu na branik otadžbine i više niko neće smeti da vas bije i više niko ništa protiv vas neće smeti da uradi.
Ovo nisam rekao nimalo cinično. Ovo ću zaista da uradim zato što šta god da uradite u ovoj zemlji i kako god da uradite uvek će da bude – jeste bolja je vojska ali nešto, jeste bolje ovo ali nešto, jeste dobro je Vučiću što si došao ali što govoriš, jeste dobro što će da dođe ali nisi baš ni morao da dođeš. Dakle, ja nemam potrebu da bilo koga rasturam, niti ću da rasturam, već je moje da odgovaram na pristojan način i odgovaraću na pristojan način.
Moram da vam kažem da u ovome što govorim, naravno, ima i ličnih emocija. Ja sam običan čovek, ništa više od toga. Nalazim se na funkciji predsednika Srbije i mislim da tu dužnost obavljam na dostojanstven, ozbiljan i odgovoran način, ali sam i običan čovek. Dva dana slušam, sada je već to više od 17 sati, uglavnom uvrede na svoj račun i svi sve znaju bolje i sve bi uradili bolje. Ja nemam problem sa tim kada moji prijatelji, ako su prijatelji, čini mi se da me možda ne poštuju dovoljno ako misle da bi moj posao radili mnogo bolje nego ja, članovi porodice takođe, neki drugi, OK, razumem, u politiku se svi razumeju i svi bi je bolje vodili nego što to činim ja, ali da vam kažem da znam jednu stvar.
Sve ovo vreme, ja i ljudi oko mene, primetili ste, i moj šef kabineta, koji se nigde ne pojavljuje u javnosti, a koji sedi sada sa moje desne strane, sedi sve vreme ne pomera se. Mi smo naučili da sedimo desetinama sati i da se ne pomeramo. To su ljudi koji se trude i svaki put kada nas predstavljate kao doktor smrt, ubice, kriminalci, ubićete nam decu, uradićete ovo, uradićete ono, vešaćete nas po banderama, pozvaćete ROSU da nas zauzda i sve ostalo, da li razmišljate da i mi imamo emocije, jel vi stvarno mislite da ste jači, jel vi stvarno mislite da vas se neko plaši ili da je ne znam šta u pitanju? Ne, samo što mi imamo obavezu da uvek budemo pristojni, da vam nikada ništa ne odgovorimo, a vi možete da radite sve šta hoćete, kad god poželite. Nemojte da se ljutite što mi nije jednostavno da to na takav način primam i zato hoću da se borim i zato hoću da odgovaram.
Rekli ste nešto što je legitiman stav. Samo hajde da analiziramo to oko EU. Baš hoću da otvorimo tu temu. Da li obožavam EU? Ne obožavam je. Koliko sam razumeo, govorite sve vreme da treba da siđemo sa evropskog puta, ako sam dobro razumeo, pažljivo sam slušao. Suštinski da idemo u tom smeru. Jel tako? Tako je. Legitimna ideja. Ja ne mislim da je to dobro u ovom trenutku. Ne zato što ih volim. Mnogo bolje, verujte mi, od vas, ne potcenjujući ni vas ni bilo koga drugog u ovoj sali, znam šta nam čine. I ne sanjate šta sam sve izgovorio i na kojim sve sastancima, a o čemu postoje službene beleške, kao i razgovore koje vodio, a koji se, kao što znate, neki snimaju, a neki ne snimaju itd.
Razmislite zašto Orban ne napušta EU, a koji je idol mnogima u Srbiji, iako je uveo sankcije Rusiji, sve do jedne, kao i Bosna i Hercegovina, a svi drugi su idoli samo mi nismo dovoljne patriote koji jedini nismo uveli sankcije Rusiji. Neće da izađe zato što mi Orban uvek kaže, pa evo imam priliku da vam to kažem, kada razgovaram sa njim, Viktor kaže: „Aleksandre, sve znaš šta mislim o njima, ali je bolje biti član kluba, nego ne biti član kluba“. Dakle, najotvorenije vam kažem. To je čovek koji dolazi sutra ili prekosutra, dao sam mu orden za Sretenje prošle godine, pa dolazi sada da primi taj orden, najviši orden Republike Srbije, zbog prijateljstva sa našom zemljom.
Šta je mislim oko toga i hoću ljudima to da kažem? Dakle, naravno da se nalazimo u teškoj poziciji, u teškoj situaciji i mi moramo sada da to sagledamo na sledeći način. Razumemo šta je to što nam rade, ali ne zaboravite da smo uspeli da dobijemo i da posle 40-50 godina dovedemo španskog premijera u Srbiju, koji je u Srbiji dao izjavu koju čak i ja nisam očekivao, jer sam imao prethodno susret sa njim u Madridu i mnogo je jasniji i mnogo je bolji po nas i temeljniji bio u Beogradu nego u Madridu. A, onda je u Tirani bio još bolji posle naših razgovora ovde. Znači nešto smo uspeli da uradimo, nešto smo uspeli da napravimo.
Ali, hoćemo li mi promeniti stav Nemačke, Francuske, Amerike? Nećemo. Imamo li mi snage da u ovom trenutku ulazimo u sukob sa njima? Dakle, sasvim otvoreno govorim, pošto znam da oni ovo slušaju, prate i beleže svaku reč – nemamo, ne zato što smo slabi, mnogo smo jači nego što smo bili, ali smo i dalje mnogo mali i ekonomski i u svakom drugom smislu u odnosu na njih.
Da li to znači da ćemo da se povučemo kada nam budu ugroženi vitalni i nacionalni državni interesi, jer to je bilo vaše pitanje, koliko sam razumeo? Ne, nećemo se povući. Ne, nećemo se povući, ni sa KM tablicama, ako je i to bilo pitanje, pošto na sve odgovaram veoma konkretno kao što vidite. Ne, nećemo se povući ni sa „KM“ tablicama, zato što su „KM“ tablice kao i srpske lične karte na Kosovu i Metohiji i za nas dokaz našeg postojanja na Kosovu i Metohiji ne kao Srba, već kao države Srbije. Dobro je da to ljudi razumeju.
E, zato smo se borili. Zato sam ovo prihvatio bio, zato što smo mi mogli da budemo sa našim dokumentima. Da li mislite da neko od njih misli da u Beogradu i Albanije ili Kosovo - ne misli, ali za nas je to dovoljno vredna stvar da možemo da kažemo da je Kosovo deo Srbije i to je suština, to je ono što smo radili.
Skupo bi nas koštalo u ovom trenutku, ponavljam, to je legitimna ideja, većina ljudi u Srbiji je protiv EU i ta razlika se povećava. Da li mi je teško ili mi je drago, potpuno je nevažno. Kao predsednik Republike, šef države, kako god hoćete da nazovete, moja je dužnost da ne govorim uvek ono što ljudi žele da čuju. Ja mislim da u ovom trenutku niti smemo, niti bi bilo pametno, niti bi bilo dobro da napuštamo evropski put. To je ono što mislim. Ne zbog toga što ih mnogo volim, još manje zbog toga što oni nas vole, već pre svega zbog interesa Republike Srbije.
Nama je potrebno da dalje snažimo i jačamo našu zemlju, da dovodimo investitore, da dalje radimo na vladavini prava, ali i da dalje radimo na uvećanju saradnje sa evropskim zemljama, posebno u trenucima kada smo prilično odsečeni od nekih drugih, a zbog sukoba u Ukrajini i zbog toga što se pojavljuju sukobi svakoga dana koje naravno izazivaju različite svetske službe, od Kirgistana i Tadžikistana po treći put u poslednjih osam meseci, do naravno Ukrajine, Jermenije, Azerbejdžana, gde je samo 105 Jermena poginulo u prethodna dva dana, kao da se ništa nije desilo.
Danas je svet u takvom stanju da 105 ljudi je ubijeno samo sa jedne strane, a ništa, ništa se nije desilo, zato što smo svi oguglali. U tome moramo da nosimo i tu vrstu odgovornosti, da čuvamo mir ovde, da ne bismo imali 105, 1.005, ili 10.500 ubijenih na našoj strani. Pri tome ja vas za tako nešto ne optužujem i ne kažem da to vi tražite, niti bilo koga drugog u ovoj sali za tako nešto optužujem, već govorim o mogućim posledicama koji uopšte nisu tako daleke ukoliko bismo se ponašali tako lagodnije ili koristili ono što ja nazivam nepodnošljivom lakoćom neodgovornosti da odluke na takav način donosimo. Dakle, na obe stvari vam odgovaram pozitivno.
Što se „KM“ tablica tiče, nećemo odustati od „KM“ tablica. I druga stvar koju vam odgovaram, što se tiče veće uloge, govorim o ovome o Srbiji šta će, da li će možda Srbi sa Kosova i Metohije, sumnjam, pošto su oni po tom pitanju mnogo, mnogo žešći nego ja, ali što se tiče učešća Narodne skupštine, pošto vidim da je to najvažnije, imali smo mi stručnjake u ovoj zemlji koji su vladali ovom zemljom, uveli je u bezbroj problema. Uveli je u to da ekonomska kriza bude najveća, da nam 450 hiljada ljudi ostane bez posla, sve fabrike zakatančene, ali su se dobrovoljno prijavljivali da rešavaju sirijske sporove.
Nikada nisam tražio da budemo posrednici za rusko-ukrajinski spor, nikada ništa nisam od toga želeo. Nikada se nisam bavio tuđim problemima, niti sam veliki svetski lider i Bog zna šta. Bavim se samo našom Srbijom, bavim se našim problemima i gledam kako da rešimo naše probleme. To je jedino što možemo da pokušamo da uradimo u ovom trenutku.
Pošto vidim da svi znate da mi to loše radimo i da se loše borimo za našu zemlju, a meni nije potrebno, jer ja sam predsednik svih, sve vaše bilo kakve iole ozbiljne želje što ste pomislili da može zemlji da bude bolje ja sam ispunio u prethodna dva dana. Od pisma Putinu i Siju, do većeg učešća Skupštine, do toga da razgovaramo sa konventom, crkvom, akademijom i svim ostalim, sve sam prihvatio. Evo, prihvatam i ovu ideju dodatno, lepo. Nemam problem sa tim, meni samar manje na leđima.
Izvolite, ljudi, siguran sam, dobro je da cela javnost čuje, imaćemo značajniju ulogu Skupštine ako prihvatite. Ja vas molim da to prihvatite i vi i Vlada Republike Srbije. Super, meni samar manje, sepet na leđima manje. Izvolite, siguran sam da ćete uspešno rešiti i to kažem bez imalo sarkazma, bez imalo cinizma. Želim vam najveći uspeh, jer za mene nije najvažnija moja uloga, za mene je važno šta će ostati posle i kakvo će političko nasleđe ostati i kakvo će ekonomsko nasleđe ostati, ali moram da vam kažem mnogo važnije od toga šta ja mislim o sebi i šta bih želeo da ostane zapisano u istorijskim udžbenicima je to šta će biti sa našom državom, šta će biti sa našom Srbijom.
Super, pošto ne mogu to da izvedem tako dobro, ne mogu to da uradim tako dobro, imaćete priliku, donosićete zaključke ovde u odborima, gde god hoćete i samo ćemo toga da se držimo i imaćemo uvek opravdanje da kažemo – ove fantastične rezultate koje smo postigli, postigli smo zahvaljujući Narodnoj skupštini i predlozima narodnih poslanika u Narodnoj skupštini.
Ako je neko mislio da mi je vlast draža od Kosova i Metohije, da mi je vlast draža od Srbije – nije. Nisam vam slučajno rekao, ali je problem što mnogi opet nisu želeli da slušaju, nećete pobediti, sam ću se skloniti, a onda sam siguran da će sve da procveta i da ćemo za dan do sedam dana da rešimo sve probleme na Kosovu i Metohiji.
Ovo sam najozbiljniji i nemam nikakvih problema. Uspeli ste da me ubedite svim svojim argumentima i ovo kako ćete dete da mi udavite u šahtu ko Gadafija, do ovog drugog…
(Dragana Rakić: A jao...)
Nisam vas razumeo? Šta vam je to „a jao“? Šta vam je to „a jao“? Jesam li nešto slagao? Šta vam je to „ a jao“?
(Dragana Rakić: Jesi, sve si slagao.)
Sram vas bilo.
...
Srpska napredna stranka

Vladimir Orlić

ALEKSANDAR VUČIĆ – ZAJEDNO MOŽEMO SVE | Predsedava
Obratite pažnju kako se obraćate iz vaših klupa, po koji put danas? I juče i danas, po koji put?
...
Srpska napredna stranka

Aleksandar Vučić

| predsednik Republike Srbije
Dakle, da vam kažem nešto. Kad god da pomislite da ih je sramota da tako nešto sami napišu o tuđoj deci – nije. Ne zaboravite da od toga da to napišu, do toga da to urade nije predalek put. Nije slučajno kod Čehova u prvom činu kada se pojavi puška da ona mora da opali u trećem činu.
Budite ponosni na to da im nikada ne odgovaramo na takav način, već da uvek budemo uljudni, pristojni, da nikoga na bandere ne vešamo i da ne prizivamo ROSU da dolazi da pomaže Srbima, odnosno u borbi protiv Srba. Hvala vam najlepše.
...
Srpska napredna stranka

Vladimir Orlić

ALEKSANDAR VUČIĆ – ZAJEDNO MOŽEMO SVE | Predsedava
Reč ima Miloš Jovanović.
Dva minuta.
...
Demokratska stranka Srbije

Miloš Jovanović

NADA - NOVI DSS - POKS
Hvala vam gospodine predsedavajući.

Biću koncizan. Uveli ste najvažniju temu na kraju, EU, Orban, prosto, nije ista situacija. Možda je bolje biti član kluba, ali naše članstvo u tom klubu zahteva da se odreknemo dela teritorije i to je jasno i to ozbiljno menja i pravi razliku između nas i Mađarske, nas i bilo koje druge članice sadašnje ili potencijalnog kandidata.

Druga stvar, povodom EU. Pa jel moguće da politička volja suverene države da ne bude članica EU nužno vodi u sukob tu državu sa EU? Nije to izvesno. Možda da, pre ne.

Sada da se vratim na ono što ste govorili. Ovo je za raspravu ne može u 30 sekundi. Rekli ste lukavo i vešto, nisam to shvatio kao kompliment, nije bilo ni namenjeno da bude kao kompliment, nisam imao nameru da budem ni lukav ni vešt, bio sam potpuno otvoren, vi ste dosta vešto u svemu što ste rekli 90% tih stvari se ne odnosi na mene, niti sam ja išta od toga rekao ili nisam rekao na taj način.

Odgovoriću vam najvažnije za Marka Đurića. Da, žao mi je što mu ROSU ono uradila i da one slike me nisu ni malo obradovale - sasvim suprotno i da, u toj emisiji su izrečene sa obe strane i grube reči, ali da takav ritam emisije i takav način dijaloga i vođenja dijaloga je nametnut sa druge strane, ne sa moje. I što vi kažete - uvek ćemo odgovarati mi i to je tako, pa je tako.

Ovo ostalo ste potvrdili sve što sam rekao ili ste na drugačiji način interpretirali moje reči. Savetodavno mišljenje, rekao sam da pravno ne znači ništa, ali da se politički koristi. To sam ja rekao. Samo ste ponovili šta sam ja rekao.

Da li je bilo helikoptera ranije?

(Predsednik: Istakla su dva minuta.)

Nije i dobro je što ih ima i daće Bog da ih bude još više. Ništa više ništa manje.
...
Srpska napredna stranka

Vladimir Orlić

ALEKSANDAR VUČIĆ – ZAJEDNO MOŽEMO SVE | Predsedava
Hvala.
Reč ima predsednik.
...
Srpska napredna stranka

Aleksandar Vučić

| predsednik Republike Srbije
Samo ću jednu rečenicu ako mi dozvolite.
Samo jednu rečenicu, ovo se koristi i pravno, a ne samo politički zato što je ovo pravni okvir nije samo politički okvir, ali nije važno. To je sitnica.
Nešto suštinski. Ne mislim da zloupotrebljavam i da vam bilo šta govorim u bilo kojoj žustrini takve stvari ne smeju da se izgovore bilo kome, ali razumem, nisam ja neko ko bi mogao o tome da vam govorim. Kada sam bio mnogo mlađi izgovarao sam takve stvari.
Dakle, nisam ROSU, pozivao se i nisam to Srbima na taj način izgovarao, ali moguće je da se dogodi.
Što se ovoga tiče samo suštinski da vam odgovorim. Pa, niko od nas nije rekao da ćemo da se odreknemo dela teritorije da bismo postali deo EU, ali vi morate da razumete da oni u EU ne misle da je moguće da bilo kada budemo njen deo ukoliko na ovaj ili onaj način se ne odreknemo dela teritorije.
Šta je to što ja mislim da bi bilo jasno? Ja mislim da je važno ili da dođe do onog preokreta o kojem sam govorio juče koji je malo verovatan ili gotovo nemoguć, ali uvek postoji neka vrsta male šanse i male nade da se tako nešto dogodi, ili da taktički koristimo vreme da čuvamo te odnose, jer nemojte da imate nikakve sumnje onog trenutka kada bismo rekli da više nismo zainteresovani za evropske integracije tog trenutka ne samo da ne bismo imali podršku i pomoć za brojne projekte, već bismo postali zemlja parija, zemlja označena kao takva sa kojom niko ne želi sa zapada da sarađuje i zemlja koja to ne može da izdrži. Mi to ne možemo danas da izdržimo. Ne možemo da izdržimo zato što zavisimo od brojnih stranih investicija, zato što zavisimo, život nam zavisi od toga, vaše plate, moja plata i sve ostalo zavisi od toga. Neko mora da vas plati. Neko mora da obezbedi za sve ove koji su danas izašli na ručak da mogu jeftino da dobiju ćevape. Ovo je naravno banalizacija, ali to sve mora neko da plati, a to plaćamo iz fabrika. To sve plaćamo iz fabrika.
To je ono što ne smemo da rizikujemo u ovom trenutku i to je ono što je za nas od presudnog značaja.
Što se tiče toga ko je patriota ili ne, interesantno je da to niko iz vlasti nije pokretao u ova dva dana. To smo slušali i od jednih i od drugih, i od levih i od desnih iz opozicije. I jedni i drugi su nam držali predavanja o patriotizmu. Jedni o tzv. novom patriotizmu, a jedni su govorili o patriotskoj opoziciji, valjda podrazumevajući se da neko nije patriota.
Stvarno ne mogu da prihvatim da vi jeste patriote ili ste više patriote, a da mi nismo, jer mi se čini da dela govore drugačije. Možda ne umemo tako i toliko lepo da govorimo. Možda nismo toliko pametni, ali mi se čini da dela ne govore u vašu korist pa neka ljudi sami to procene.
U svakom slučaju, došao sam da danas i pokušao sam da zamolim da glasate za izveštaj da nam ne bi bile novine albanske pune ovakvih tekstova. Nažalost, ništa od toga nismo uspeli da izbegnemo, a neka ljudi u Srbiji procene na kome je odgovornost i ko u državi brine ili ne.
Uskoro ćete imati mnogo veću ulogu u pregovaračkom procesu i potpuno sam siguran da će našem narodu na Kosovu i Metohiji biti bolje i vi nam recite koliko para više treba da izdvojimo, samo ćete nam reći sa kog razdela da skinemo, iz kog dela budžeta da skinemo nekom drugom. Mi smo spremni i mnogo više para da damo za Kosovo i Metohiju i za sve drugo. Sve što više odgovornosti želite svi u Narodnoj skupštini mi smo spremni da vam po tom pitanju izađemo u susret i da preuzmete što je moguće više odgovornosti i da ljudi konačno mogu da žive bolje, pošto vi imate rešenja za sve, a mi smo nesposobni, lenji, glupi, ne umemo da vodimo politiku pa ćete vi to neuporedivo bolje.
Ono što vam ja tu želim to je da nemate opoziciju kakvu mi imamo, jer ćemo mi sve što uspete da uradite za naš narod na Kosovu i Metohiji i šta god da sačuvate u ovako teškim međunarodnim okolnostima, kada je pitanje kako ćemo da preživimo i jesen i zimu zbog svega što se u svetu dešava, mi ćemo vas podržati, mi ćemo vas pohvaliti i uvek biti uz svoju Srbiju nevezano za to ko na vlasti, a ko je u opoziciji. Hvala vam najlepše.
...
Srpska napredna stranka

Vladimir Orlić

ALEKSANDAR VUČIĆ – ZAJEDNO MOŽEMO SVE | Predsedava
Zahvaljujem.
Sledeći prijavljeni je dr Aleksandar Martinović.
Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Aleksandar Martinović

ALEKSANDAR VUČIĆ – ZAJEDNO MOŽEMO SVE
Zahvaljujem se gospodine predsedniče. Dame i gospodo narodni poslanici, kolega koji je govorio pre mene zaboravio je da kaže da je tog 17. februara 2008. godine on bio savetnik ministra za Kosovo i Metohiju, gospodina Slobodana Samardžića. Juče je pričao da imamo potrebu da budemo odgovorni kada je u pitanju Kosovo i Metohija. Međutim, tog 17. februara 2008. godine ni kolega koji je govorio pre mene, niti gospodin Samardžić kao ministar za Kosovo i Metohiju nisu bili odgovorni, nisu učinili apsolutno ništa, nisu čak podneli ni ostavku kao neku vrstu moralno političkog čina zbog onog što ste tog dana desilo.

Takođe kolega koji je govorio pre mene pokušao je da umanji značaj savetodavnog mišljenje Međunarodnog suda pravde time što je rekao da se to mišljenje odnosi na neku, kako je on rekao, pažljivo sam pratio i zapisao sam, nedefinisanu grupu. To nije tačno zato što je zahtev Vlade Srbije koji je bio upućen ka Međunarodnom sudu pravde za davanje savetodavnog mišljenja se odnosio na, citiram – Deklaraciju o nezavisnosti Kosova sa pitanjem – da li je ta deklaracija, a ne neke nedefinisane grupe, nego da li je ta deklaracija u skladu sa međunarodnim pravom i da li je time prekršena Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN? Dakle, Vlada Srbije je 2010. godine vrlo jasno odredila na koji akt treba da se odnosi savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde. To nije nikakva nedefinisana grupa. Radi se o deklaraciji od 17. februara 2008. godine sa pitanjem – da li je to u neskladu sa međunarodnim pravom i sa Rezolucijom 1244?

Što se tiče odluke Ustavnog suda Republike Srbije, ni tu niste u pravu zato što čini mi se niste pročitali ni izreku, a ni obrazloženje Ustavnog suda Republike Srbije, jer tu Ustavni sud Republike Srbije vrlo decidno kaže – da Briselski sporazum iz 2013. godine ne može da bude ocenjen kao međunarodni ugovor, već kao politički akt zato što nije zaključen u skladu sa Zakonom o spoljnim poslovima koji definiše postupak zaključivanja međunarodnih ugovora. Da je to tako govori i činjenica da Narodna skupština Republike Srbije nije ratifikovala Briselski sporazum iz 2013. godine po postupku i na način kako se ratifikuju međunarodni ugovori, tako da je to još jedan argument u prilog onome što govorimo od 2013. godine, da Briselski sporazum nije nikakvo ni de jure, ni de fakto priznanje nezavisnosti tzv. republike Kosovo, da to nije nikakav međunarodni ugovor, već da to jeste politički akt jedan u nizu političkih akata koji je donet u toku pregovaračkog procesa, koji nije započela Vlada ni Ivice Dačića, ni Vlada Aleksandra Vučića, nego koji je započet mnogo ranije.

Mislim da treba da se vratimo u period 2000. godine, jer nemojte da nas ubeđujete, nismo mala deca, i niko ovde nije naivan ko sedi u ovoj sali. Krunska teza DSS-a jeste suštinski se promenio naš odnos prema EU od 2008. godine kada je većina država članica priznala nezavisnost Kosova i Metohije. Pa nemojte mi reći da 2000. godine kad su vas i te kako pomagali da dođete na vlast, niste znali kakav je stav većine država članica EU po pitanju Kosova i Metohije. Nemojte mi reći da niste znali kakav je stvarni stav Velike Britanije, kakav je stvarni stav Francuske, kakav je stvarni stav Nemačke, nego su se oni jedne noći probudili negde između 16. i 17. februara 2008. godine pa odlučili da radikalno promene politiku prema Kosovu i Metohiji. Do tad su vas podržavali, a onda između 16. i 17. februara su odlučili da priznaju nezavisnost Kosova i Metohije, tako da taj argument apsolutno ne stoji.

Kažete, najpre ste rekli, pa ste se onda ispravili na moju intervenciju, za koju priznajem, da nije bila u skladu sa Poslovnikom zato što sam vam dobacio, ali mislim da sam rekao tačnu stvar. Dakle, nije vaša Vlada pala, nije ona pala u Skupštini, nije vama izglasano nepoverenje, nego ste vi, kako je rekao tadašnji vaš predsednik, vratili mandat narodu ubeđeni da ćete dobiti sledeće izbore, pa ste te izbore izgubili. Ali, da ne ulazimo u to. Rekli ste, zapisao sam, očekivali ste, i zato ste navodno i vratili mandat narodu, žustrije reagovanje vaših koalicionih partnera, a to je tada bila DS, na činjenicu da su države iz EU uz onih pet izuzetaka, redom počele da priznaju nezavisnost Kosova i Metohije i vi ste očekivali žustrije reagovanje. E, sad, ja želim da podsetim građane Srbije kako ste vi to žustro reagovali.

Boris Tadić predsednik Republike, vaš koalicioni partner je pobegao u Rumuniju, dakle pobegao je čovek u Rumuniju, bukvalno izmislio da ima neki važan susret u Rumuniji da ne bi bio u Srbiji, da se ne bi suočio sa narodom i da se ne bi slučajno zamerio svojim zapadnim prijateljima i mentorima, a Vlada Republike Srbije koju je vodio Vojislav Koštunica, da podsetim građane Srbije, tako žustro je reagovala da je proterala, odnosno proglasila za persone non grata dva ambasadora, ambasadorku Crne Gore i ambasadora Makedonije. Znači, političke mišiće ste pokazivali prema Crnoj Gori i prema Makedoniji. Toliko o vašem borbenom i junačkom stavu prema EU.

Vezano za ono što je govorio predsednik Republike više puta, ja sam se potrudio da izbrojim, i nadam se da nisam pogrešio u tom brojanju. Za razliku od vas koji nećete da glasate za Izveštaj. Dakle, za jedan u principu administrativni dokument u kome se samo faktografski navodi šta se desilo po pitanju pregovora sa privremenim institucijama samouprave u Prištini u ovom izveštajnom periodu od 2003. godine. Tačnije, biću slobodan to da kažem, od momenta kada je Vojislav Šešelj otišao u Haški tribunal, pa do 2012. godine u Narodnoj skupštini Republike Srbije održano je 12 sednica koje su posvećene Kosovu i Metohiji i na kojoj su na dnevnom redu bile ili rezolucije ili deklaracije koje su se ticale naše politike, dakle politike države Srbije po pitanju Kosova i Metohije. Na svih 12 sednica glasali smo za te rezolucije i za te deklaracije, za razliku od vas koji niste u stanju da smognete političke hrabrosti da glasate za jedno puko nizanje fakata, događaja u izveštajnom periodu na koji se ovaj dokument odnosi.

Danas smo čuli od jednog kolege koji je vrlo burno diskutovao - gde vam je Vlada kaže, a izbori bili 3. aprila? Hajde malo da vas vratim i vas iz DSS i vas iz DS u 2007. godinu. I tad sam bio narodni poslanik. Jel znate zahvaljujući kome ste formirali Vladu 14. maja 2007. godine, 15 minuta pre ponoći i pre isteka Ustavnog roka za formiranje Vlade? Zahvaljujući Tomislavu Nikoliću koji je izašao za govornicu i rekao – evo, naši poslanici neće više diskutovati, DS i DSS su se dogovorile, to su jake, to su uspešne, to su moćne stranke, ima tu mnogo mudrih i pametnih i vrednih ljudi, oni će uspešno da vode Srbiju u narednom periodu, neka vam je sa srećom. Eto, tako ste formirali Vladu 2007. godine, istu onu Vladu pod kojom se desilo proglašenje nezavisnosti Kosova i Metohije, istu onu Vladu u kojoj je ministar za Kosovo i Metohiju bio Slobodan Samardžić, a vi njegov savetnik. Prosto istine radi.

Ovde se gospodin Vučić napada sa više strana. Napadaju ga kvazi levičari, napadaju ga kvazi nacionalisti za neke je izdajnik, za neke je čovek koji samo što nije potpisao priznanje nezavisnosti KiM, a za neke je radikal, Šešeljev sin, ratni huškač i šta sve ne. I opet kolega koji je danas burno i temperamentno diskutovao, spočitavao je gospodinu Vučiću njegovu navodnu ratnu prošlost. Spominjao je Hrtkovce, spominjao je ratove iz devedesetih godina itd. predstavljajući svoju stranku kao stranku koja je od početka, od svog formiranja 1990. godine bila stranka koja se zalagala za mir, za sporazumevanje, za dobrosusedske odnose, protiv rat, koja je osuđivala od početka sve zločine, pa i srpske zločine koji su se navodno desili u Hrvatskoj i u BiH.

Onda, gle čuda, 28. juna 1994. godine, gospodin Zoran Đinđić, tadašnji predsednik DS uputi povodom Dana vojske Republike Srpske čestitku. Citiraću je, da ne prepričavam. Kaže: „General pukovnik Ratko Mladić, načelnik Generalštaba Vojske Republike Srpske. Poštovani gospodine generale, u ime svih članova DS i u moje lično ime, svim vojnicima, podoficirima, oficirima i vama lično, čestitam Dan vojske Republike Srpske, vojska Republike Srpske nastala u ratu za slobodu“.

Dakle, Đinđić kaže da je Vojska Republike Srpske nastala u ratu za slobodu i to je primer kako jedna mala, ali narodna vojska može uspešno sačuvati državu i zaštititi narod, bez obzira na mirovne pregovore. Dakle, bez obzira na mirovne pregovore, čiji uspeh svi želimo, nama je potrebna snažna vojska, kako bi druga strana odustala od namere da nastavi rat. To je bilo 1994. godine.

Godine 2011. ta ista Demokratska stranka, doduše, ne u liku Zorana Đinđića, pošto je čovek bio ubijen 2003. godine, ali u liku njegovog naslednika Borisa Tadića, hapsi Ratka Mladića pod najgorim mogućim optužbama i ta kampanja od strane Demokratske stranke se nastavlja i dan-danas. Da je Ratko Mladić ratni zločinac, da je veći zločinac od Hitlera, da je ono što se desilo u Srebrenici gore od Aušvica i da mi Srbi, dokle god postojimo na kugli zemaljskoj, treba da se izvinjavamo zbog onoga što je Ratko Mladić učinio u Bosni i Hercegovini u građanskom ratu koji je trajao od 1992. do 1995. godine, a nekadašnji predsednik Demokratske stranke 1994. godine tom istom Ratku Mladiću čestita Vidovdan, Dan Vojske Republike Srpske. Toliko o vašem političkom poštenju, toliko o vašem mirotvorstvu i toliko o kontinuitetu vaše evropejske, mondijalističke, demokratske i kakve sve ne politike koju vodite od 1990. godine kada je obnovljen rad Demokratske stranke, pa do danas.

Vas gospodine predsedniče Republike napadaju kvazinacionalisti, kvazirodoljubi, ljudi koji bi da obnove Dušanovo carstvo i onda stalno govore, ja u principu nemam ništa protiv toga, ne da nemam ništa protiv toga, nego mislim da je to istina, kao svoj argument koliko su oni veliki rodoljubi, a vi izdajnik, u svakoj rečenici kažu – Kosovo je sveta srpska zemlja, zato što su tamo naše crkve i manastiri.

Tu patriotsku opoziciju, odnosno kvazipatriotsku, prosto želim da podsetim na neke istorijske činjenice koje su, čini mi se, zaboravili. Slažem se, Kosovo je sveta srpska zemlja, zbog Visokih Dečana, zbog Bogorodice Ljeviške, zbog Peške patrijaršije, zbog Prizrena, zbog mnogih drugih crkava, manastira i kulturnih dobara koja se tamo nalaze.

Ali šta je sa manastirom Krkom, koji je napravljen 1350. godine, osnivač Jelena Nemanjić Šubić, sestra cara Dušana? To vam je Dalmacija, današnja Hrvatska. Objasniću zašto ovo govorim. Manastir Krupa, osnovan 1317. godine, osnivač Stefan Uroš II Milutin, nalazi se na teritoriji opštine Obrovac, takođe severna Dalmacija, u Eparhiji dalmatinskoj Srpske pravoslavne crkve. Manastir Dragović, Eparhija dalmatinska, osnovan 1395. godine, osnivač Tvrtko I Kotromanić, nalazi se pored manastira Krka i Krupa. Manastir Gomirje, osnovan 1557. godine, osnivač manastir Krka, manastir je utemeljen na obnovi Pećke patrijaršije i u okviru njega se nalazi Hram rođenja Svetog Jovana Preteče. Manastir Lepavina, osnovan 1550. godine, nalazi se u blizini Koprivnice u današnjoj Republici Hrvatskoj.

Pitam vas, velike rodoljube i velike nacionaliste, ako je Kosovo i Metohija sveta srpska zemlja, jeste, slažem se, da li su zbog ovih manastira severna Dalmacija i Slavonija svete srpske zemlje? Što to ne kažete javno, nego čekate jun, jul i avgust svake godine da u Hrvatsku idete na more? Ali zato kada dođete u Narodnu skupštinu Republike Srbije kažete – samo su Kosovo i Metohija sveta srpska zemlja. Ja mislim da je i Dalmacija sveta srpska zemlja. Ako ništa drugo, zbog ovih manastira. I Slavonija je sveta srpska zemlja, zbog ovih manastira koji se tu nalaze. To morate da kažete u mikrofon, a ne meni da dobacujete.

Ovi veliki nacionalisti, gospodine predsedniče, koji vas napadaju, koji kažu da ste izdajnik, a za vreme vašeg mandata i kao predsednika Vlade i kao predsednika Republike srpska država nije izgubila nijedan pedalj svoje teritorije, njima želim da kažem nekoliko stvari, tim velikim junacima, tim novim Obilićima, tim novim osvetnicima Kosova.

Kada je Sveti Sava postao arhiepiskop i kada je formirao devet episkopija u sastavu tada već autokefalne Srpske pravoslavne crkve, obrazovao je i dve episkopije, jedna se zvala Zetska episkopija, to vam je današnja Mitropolija crnogorsko-primorska, a druga je Stonska episkopija na poluostrvu Pelješcu, to je današnja Hrvatska. Pa što ne kažete, kad već kažete da su Kosovo i Metohija sveta srpska zemlja, pa je l` Crna Gora zbog ovoga nije sveta srpska zemlja? Je l` poluostrvo Pelješac nije sveta srpska zemlja? Je l` znate odakle je Sveti Sava polazio na svoja hodočašća u svetu zemlju? Pa kažu istoričari – iz Budve. Pa je l` Budva nije sveti srpski grad zbog toga?

Što to ne kažete u mikrofon? Pa da se ne zamerite vašim prijateljima. Da se ne zamerite onima koji vas obilato pomažu. Vi veliki nacionalisti koje N1 svakoga dana uredno prenosi, svaku izjavu koju date za bilo koje medije i sve što kažete protiv Aleksandra Vučića, sve što kažete protiv Vlade Srbije, sve što kažete protiv bilo koga od nas, bez obzira što ste veliki Srbi, što ste veliki nacionalisti, što se borite za veliku Srbiju, N1 vas uredno citira, uredno vas navodi svakog božijeg dana.

Kažete – Kosovo i Metohija su sveta srpska zemlja. Ponovo kažem, slažem se. A da li onda po istoj logici kako vi razmišljate i Makedonija nije sveta srpska zemlja? Pa Dušan je doneo svoj zakonik u Skoplju, nije ga doneo ovde u Beogradu. Pa što ne kažete da je i Makedonija sveta srpska zemlja? Pa koliko smo srpskih glava izgubili boreći se za oslobođenje, tada se to zvalo južna Srbija, 1912. godine u Prvom balkanskom ratu? Pa smo 1913. godine ratovali protiv Bugara opet za tu istu Makedoniju. Pa ne kažete ni za Crnu Goru, ni za Makedoniju, ni za Dalmaciju, ni za Slavoniju da su svete srpske zemlje, nego kažete samo su Kosovo i Metohija sveta srpska zemlja?

A zašto vi to govorite? Govorite iz dnevnopolitičkih razloga. Ne piše u Ustavu da su Kosovo i Metohija sveta srpska zemlja, to vi ponavljate, ali ne ponavljate zato što ste vi baš toliko veliki nacionalisti i tako veliki vernici, nego zato što je to jedno aktuelno političko pitanje i zato što mislite da na tom pitanju možete da slomite celokupnu politiku koju vodi Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka. Je l` možete nešto da mu prigovorite po pitanju investicija, po pitanju novih radnih mesta, po pitanju nabavke vakcina, po pitanju podizanja ugleda Republike Srbije u međunarodnoj zajednici, po pitanju činjenice da imamo najbolje moguće odnose u istoriji sa Ruskom Federacijom i Kinom, po pitanju činjenice da taj izdajnik koji ovde sedi jedini nije uveo sankcije Ruskoj Federaciji?

Dakle, pošto po svim tim pitanjima ne možete ništa da mu prigovorite, onda ajde da lomimo tog izdajnika na pitanju svete srpske zemlje - nisi dovoljno učinio za spas svete srpske zemlje, ti, izdajniče, za vreme čije vlasti nismo izgubili ni jedan pedalj državne teritorije.

A vi, veliki nacionalisti, šta ste uradili? Gde se dede Savezna Republika Jugoslavija? Jel ona nestala pod Aleksandrom Vučićem ili pod vama? Tad ste svi bili zajedno, nemojte vi sad da mešate vaše brakorazvodne parnice od 2002, 2003, 2004, 2005. pa do danas. Ja vas posmatram kao ljude koji su došli na vlast 2000. godine i koji su rekli - samo da sklonimo Miloševića, mi znamo kako ćemo da rešimo i pitanje Kosova i Metohije, ali i pitanje Crne Gore. I kako ste rešili? Pitanje Kosova i Metohije znamo kako ste rešili. A kako ste rešili pitanje Crne Gore? Uništili ste Saveznu Republiku Jugoslaviju i uz pomoć Havijara Solane, on je bio posrednik, ste usvojili Ustavnu povelju Državne zajednice Srbija i Crna Gora.

Ovde u Skupštini Srbije vam je postavljeno pitanje - zašto Ustavna povelja Državne zajednice Srbija i Crna Gora nije doneta u skladu sa Ustavom Savezne Republike Jugoslavije koji je propisivao postupak po kome se menja Ustav? Znate šta je rekao tad gospodin Slobodan Samardžić? Rekao je - Srbija nema potrebu da poštuje Ustav Savezne Republike Jugoslavije pošto ga ne poštuje ni Crna Gora. To je ta čuvena izjava.

Uz pomoć Havijara Solane, početkom 2003. godine, donosite Ustavnu povelju Državne zajednice Srbija i Crna Gora. Dakle, razbijate Saveznu Republiku Jugoslaviju, koja je bila klasična federacija, pravite neku vrstu konfederacije između Srbije i Crne Gore, a onda vam ni to nije bilo dovoljno, nego 2006. godine prstom niste mrdnuli da pomognete političkim snagama u Crnoj Gori koje su se borile za očuvanje kakve-takve zajedničke države između Srbije i Crne Gore.

I da je to tako, svedoči i transkript razgovora, ovo govorim zbog građana Srbije, mislim da je vama ovo poznato ali možda građanima Srbije nije, koji govori o tome koliko ste vi bili ozbiljni, koliko ste vi bili posvećeni očuvanju zajedničke države, koliko ste mislili dobro i o građanima Srbije i o građanima Crne Gore. Ovo je transkript razgovora između Vuka Jeremića, koji je tada bio savetnik predsednika Republike Srbije, inače se formalno nalazio na odsluženju vojnog roka.

Dakle, poštovani narodni poslanici, Vuk Jeremić je služio vojni rok tako što je savetovao Borisa Tadića, koji je u to vreme bio predsednik Republike Srbije i Milana Roćena, koji je bio tadašnji ambasador Srbije i Crne Gore u Moskvi, a tema razgovora je bilo da se na Svetom Stefanu za nekih 30-ak osoba obezbedi smeštaj preko direktora hotelskog kompleksa na Svetom Stefanu, gospodina Pere Rađenovića. Onda kaže Roćen - alo, alo, Jeremić kaže - halo, Milane, Vuk ovde, Roćen kaže - Vuk ovde, izvini, Roćen kaže - nema veze, druže. Roćen kaže - sve je jasno, sve, meni je samo bilo da znaš tu informaciju, znači, ja sam se čuo i sa direktorom, zvao ga ministar, direktorom Budvanske rivijere, on je na vezi sa Perom Rađenovićem, već im je obezbeđeno 29 soba - ovo je tema - 29 soba, ako im treba još, dobiće još, njega će zvati ili ga je već zvao Pero Rađenović. Kaže Jeremić - Pero Rađenović, koji je na funkciji, čega, ko je on? Roćen kaže - on je tamo direktor. Jeremić pita - direktor Svetog Stefana? Roćen kaže - eee - onako crnogorski - a on neka potraži Pera Rađenovića, ovaj ga je već zvao, ja mislim.

Da dalje ne prepričavam razgovor, pročitaću samo ono što kažu na kraju. Ja se izvinjavam i predsedniku Republike, izvinjavam se i narodnim poslanicima, izvinjavam se i građanima Srbije zbog ružnih reči koje ću sada da izgovorim, ali to je istina i to govori o vama, kako ste vodili državu, i to govori o tome kako biste vi vodili državu, da nekim slučajem ponovo dođete na vlast. Dakle, obezbedili ste 29 soba na Svetom Stefanu, super, vi ste u stvari vlast tako i doživljavali, kao mesto za uživanje….

(Poslanici dobacuju: Nije tema.)

To je tema.

… kao mesto za uživanje, konfor, super, kupamo se na crnogorskom primorju, spavamo u luksuznim hotelima, to je inače Vuk Jeremić i radio tokom cele svoje političke karijere.

Kaže Roćen ovako - Mi imamo ovaj naš savetnički lobi, savetnički sindikat, upućeni smo jedni na druge. Dalje kaže - je*eš ga, je*asmo majku Srbiji i Crnoj Gori.

Eto, tako ste vi vodili državu i tako biste vi vodili državu da, ne daj bože, ponovo dođete na vlast.

Ovo građani Srbije treba da znaju.

Juče je, ne vidim ga sada da li je tu, gospodin Šaip Kamberi citirao Latinku Perović. Latinka Perović je po mom ličnom mišljenju jedna vrlo obrazovana i kulturna žena, ali žena koja ne može da izađe iz paradigme koja vlada u Zagrebu, u Ljubljani, u Sarajevu, u Prištini i koja, nažalost, vlada u mnogim intelektualnim krugovima ovde u Beogradu, a to je - za raspad Jugoslavije, za građanski rat, za zločine koji su se desili tokom devedesetih godina niko nije odgovoran, ni međunarodna zajednica, ni Milan Kučan, ni Franjo Tuđman, ni Alija Izetbegović, ni ljude koji su vodili Albance na Kosovu i Metohiji, nego ko je odgovoran - odgovorna je Srbija, odgovorno je srpsko rukovodstvo na čelu sa Slobodanom Miloševićem, odgovorna je SANU zbog tzv. Memoranduma, koji je bio navodno ratni program Slobodana Miloševića i, naravno, odgovorna je Srpska pravoslavna crkva.

Pošto više nema Slobodana Miloševića jer je, po svemu sudeći, ubijen u Haškom tribunalu 2006. godine zbog pogrešnog lečenja, onda ste pronašli novog Slobodana Miloševića, ovoga puta u liku Aleksandra Vučića, pa je on sada za vas evropejce, demokrate, koji ste se uvek zalagali za mir, sad je Aleksandar Vučić novi Slobodan Milošević, on je bio ratni huškač, on je kriv za raspad Jugoslavije, on je učestvovao u ratnim zločinima, slagali ste da je rekao da treba za jednog ubijenog Srbina da strada sto Muslimana, on je odgovoran za Srebrenicu, on je odgovoran za bombardovanje 1999. godine. Dakle, jedini koji je odgovoran za rat bio je Milošević, kada je Milošević umro, kriv je Vučić. To je paradigma. To je narativ kojim se rukovodi ta tzv. druga Srbija. To je ono što se provlači kroz sve vaše govore.

Za kraj, ja se izvinjavam predsedniku poslaničke grupe, mi smo imali neki dogovor oko vremena za diskusiju, ali evo, zaista se izvinjavam, što sam prekoračio to vreme. Vi, gospodine predsedniče imate apsolutnu podršku ne samo SNS i njenih poslanika, ne samo većine u Skupštini Srbije, imate apsolutnu podršku građana Srbije za politiku koju vodite prema Kosovu i Metohiji, jer kao što ste i sami primetili više puta, ni juče ni danas, mi nismo čuli nijednu realnu alternativu za politiku koju vi i Vlada Srbije vodite prema Kosovu i Metohiji, odnosno čuli smo, ali ni jedna ni druga alternativa niti su realne niti su dobre za građane Srbije. Jedna alternativa kaže, da priznamo Kosovo i Metohiju, a druga alternativa kaže, da pošaljemo vojsku i da zaratimo, ali ne sa Albancima, nego sa NATO paktom. Dakle, da uđemo u rat za koji unapred znamo da ćemo da izgubimo.

Vama, gospodine predsedniče, hvala zbog svega onoga što ste uradili do sada za Srbe na Kosovu i Metohiji, za sve ono što ste uradili za Srbe u Crnoj Gori, za Srbe u Republici Srpskoj.

Mislim da je jedan od razloga zašto vas toliko mrze i ovi ekstremni levičari i ovi kvazi nacionalisti to što vas srpski narod iskreno poštuje i u vas kao lidera svih Srba, hteli oni to da priznaju ili ne, mislim na ove sa druge strane, u vas kao lidera Srba danas gledaju i Srbi iz Zagreba i Srbi iz Banja Luke i Srbi iz Podgorice i Srbi sa Kosova i Metohije, zato što vas poštuju i zato što ih nikada niste prevarili. A, ako je išta teško steći u politici, to je poštovanje naroda. Vi ste ga stekli, gospodine predsedniče, i ja vam na tome čestitam.