Samo jedna stvar.

Predsedniče Republike, nikome niste dobacivali. Ja sam prvi kome ste dobacili. Hvala vam, ali ja samo hoću da budem korektan do kraja.

Ne, ne. slušajte me sada. Samo polako, ako možete da ne govorite sa mnom u glas. Mislim da ne tražim puno.

Vi govorite sa mnom. Ja ima dva minuta.

Mnogo tražim od vas. Mnogo tražim, je li?
Dakle, bili ste u sali. Sedite na manje od pola metra iza Milice Đurđević Stamenkovski koju sam pitao ne jednom, nego nekoliko puta – da li želi reč? Nije rekla da želi. Nije se prijavila i sada vi meni objašnjavate da je ona u stvari želela reč, ali šta?
Znači, apsolutno ne smatram da sam bilo šta prekršio. Naprotiv.

Gospodine Orliću, hajde pustite vi mene dva minuta.

Znači, ono što mogu da vam kažem sada i sa tim ćemo da završimo.

Posle dva minuta mi kažite, odgovorite na moje.

Pa ću da vas pitam pošto je to moja obaveza da vas pitam – da li želite da se izjasni Skupština?

Ovo što radite je nečuveno i stvarno nema smisla i zaista je …(Isključen mikrofon.)