Hoćete mi dozvoliti da vam…

Samo me saslušajte sada pažljivo jako je važno, jer se to tiče vas i svih ostalih.

Dozvolite…

Da li možete da ne vičete? Samo sačekajte. Obrazlažem vam. Znači, moja obaveza po Poslovniku je da obrazložim.
Govori vaša predstavnica, posle nje predsednik Republike citira, ponovi njene reči i na njih odgovara i vi kažete - to nije tema. Pa, što onda vaša predstavnica nije govorila po temi?
Razumete, kad citirate nešto što ste vi rekli ako to nije tema, što niste u temi? I, sada vi kažete da sam ja pogrešio što vas u tome nisam sprečio. Hajde molim vas da ne radimo ovo više.
Znači, rekao sam malopre ne vama, nego čoveku iza vas. Duže od 22 sata već odgovara strpljivo predsednik Republike sam svima vama i kako se ponašate. Hajde samo mi kažite kako se ponašate? Kakvog to smisla ima da na ono što vi izgovarate kažete posle – a, ne ne sme on to da ponovi, ne sme on to da citira, jer to, zaboga nije tema. Jel to ozbiljno?

Dozvolite.

Jel to ozbiljno?

Dozvolite.

Ne bih rekao, ni ozbiljno, ni odgovorno.
Završite misao i kažite mi molim vas kad završite misao da li treba da glasamo.

Želim ovog puta da vas informišem da Zavetnici planiraju sutra da idu na Kosovo i Metohiju. Krenućemo iz jednog kafića koji se nalazi u Bulevaru Ratka Mladića. Predsednik zna gde je taj Bulevar.

Da li treba da glasamo o tome? Samo mi još to kažite, jel treba da glasa Skupština o tome?