Najpre obojici da kažem nekoliko reči.
Znao sam ja da će, u stvari, najveći problem da bude taj što govorim i što odgovaram, jer valjda je trebalo da budem meta u koju će svi da pucaju, a koja će da ćuti, a da onda kažete kako ste u debati rasturili Vučića.
Kažete da ste tražili debatu godinama, iako smo prošle godine imali debatu o Kosovu u ovoj Narodnoj skupštini, pa zaboravite da je to bilo prošle godine pa to pretvorite u tri godine. Šta vas briga, a onda kada vam odgovorim, pošto vi bili mnogo slatki i sve hvalili državnu politiku i tako divne reči danas izgovarali o meni i o mojoj porodici i o svemu, a onda se iznenadite kada vas ni jednom rečju ne uvredim, ali govorim o suštini vaše politike. E, pa to je strašno, ti nas vređaš. Čime? Što sam pokazao šta je neodgovornost, šta je neozbiljnost, što sam ukazao na činjenice?
Vi kažete meni – zabrinuti u Vranju. Znamo i vi i ja da vi niste zabrinuti i dobro se znamo. Lepo je to kao trik da prođe onako. Da ste me slušali pažljivo, čuli ste - da ja sam mislio da je to najbolje rešenje i ne stidim se toga, ali ste me vi ubedili, pojeli ste me živog svi zajedno, veliki rodoljubi, objasnivši da je sve naše i da će uvek da bude naše. Ja od tada vodim vašu politiku i onda nema potrebe da brinete za bilo čim i za bilo šta, a ja vam kažem videćemo jednog dana ko je bio u pravu i čije će se reči citirati zato što, kao što znate, a mnogo godina se poznajemo, veoma sam uporan, ovakav i onakav, prilično marljiv, ali umem i da sagledavam činjenice i da sabiram i znam sa kakvim se problemima suočavamo. Zato nije dozvoljena svaka doza neozbiljnosti i neodgovornosti.
Kažete da ne poštujem ljude koji su glasali. Poštujem sve. Svakome sam odgovorio, bukvalno svakome. To što vam se ne sviđa moj odgovor ne znači da nekoga ne poštujem. Šta očekujete od mene kada mi treći put u dva dana ponovite da smo mi krivi zbog pasoša, a ja vam tri puta za redom ponavljam ko je kriv i kada se to desilo? I šta vas briga za činjenice? Šta vas briga i za lične karte i za sve drugo kada može da se izmisli šta hoće i ko kako hoće, jer je tako najlakše.
Piše na društvenim mrežama? Piše i na tarabi, pa se niko nije zaleteo. Bukvalno je sve na tom nivou, nažalost. Bukvalno je sve na tom nivou. Bukvalno je sve na tom nivou, samo šta je to što možemo da kažemo loše, šta je to što možemo da kažemo negativno? Da, mi bismo glasali, ali ima neki razlog zašto nećemo. Zašto nećete? Pa ne zna se zašto. Da je osuđeno nasilje, pa evo osudili smo nasilje. Piše. Trebalo je samo pročitati, ali nećemo da glasamo.
Konkretno u proteklom razdoblju zabeleženo je ukupno 158 etnički motivisanih incidenata protiv Srba i SPC u pokrajini, što gledano u odnosu na istovetne vremenske periode pre dolaska na vlast Aljbina Kurtija predstavlja prosečno povećanje od gotovo 50%. Pri tome je posebno zabrinjavajuće što su žrtve tog, po pravilu nekažnjenog delovanja, sve učestalije, socijalno i starosno najranjivije grupe stanovništva i tako još deset redova.
Nije bilo dovoljno ili je trebalo da se napiše nekim drugim jezikom? Nečitko je, nepismeno je ili je to samo onako usput kao izgovor, pa ako prođe, da se Vlasi ne dosete šta je stvarno trebalo da piše? Nije to problem. Ja sam ovo morao da uradim i reći ću vam zašto. Morao sam ovo da uradim zato što znam koliko nam težak period dolazi i po pitanju Kosova i Metohije i po drugim pitanjima ne lakšim.
Morao sam ovo da uradim zato što srpski narod i građani Srbije moraju da znaju šta je prava istina. Ovako u moru laži po društvenim mrežama, u moru laži u javnosti, u kojoj svako izmišlja šta mu padne na pamet, a niko neće da sučeli argumente i da čuje odgovor, ovo je bio jedini način da ljudi čuju odgovore i da znaju šta je stvarno istina i da znaju šta je prava istina, da znaju šta je bar istina.
Samo postoji jedna stvar zbog koje sam zadovoljan ova dva dana i sada je to već jedanaest i po i deset i po, 22 sata koliko sam ovde, a to je da su ljudi mogli da čuju šta je to što svi imate da ponudite, a ja sam vam prihvatio sve predloge.
Da li imate neki predlog za Vranje? Imate za investitore? Hvala vam na tome. U Vranje smo, podsetiću vas, doveli „Teklas“ kada je „Geoks“ otišao. Doveli smo nemačku kompaniju „Haiks“. U Vranjsku banju smo doveli investitore, kao što znate, u banju iz koje je kralj Petar otišao na Solunski front, koja je bila rasturena i uništena. Nekad smo se zajedno borili da se dovedu investitori i da se to obnovi. Doveli smo „Teklas“ u Vladičin Han, koji je danas ubedljivo najmoćnija i najvažnija fabrika koja drži i Han i Surdulicu. Mnogi su bili protiv, pa su tražili da se tom investitoru ne dozvoli dolazak tamo i to smo uradili. Koliko god smo mogli, brinuli smo. Nemoj da vam govorim o „Jumku“ za koji znate koliko ulažemo i svaki posao tražimo da dobije „Jumko“ da bi radnici u „Jumku“ mogli da budu zaposleni i ti ljudi su zahvalni.
Ti ljudi znaju šta je država uradila. Uradili smo auto-put, Dragane, o kojem smo nas dvojica nekada sanjali, a koji su svi drugi obećavali. Da, mi smo ga uradili. Nije ga neko drugi uradio. Jeste i hvala što to priznajete.
Ja nemam problem sa tim, ali dajte, ljudi, da razgovaramo na realnim osnovama. Suviše je ozbiljna tema da bismo se bavili dnevno-političkim stvarima, a sve vreme se samo time bavimo.
Ne razumete šta će biti? Ja znam šta će biti. Evo, sada da vam otkrijem i jednu tajnu. Papir koji mi je nuđen, pošto sam znao šta piše u njemu, odbio sam da prihvatim. Moraću u nekom trenutku da ga prihvatim. Formalno, na čitanje. Odbio sam da ga prihvatim jer znam šta nas čeka. Ali, ne, nije to dovoljno upozorenje da mi možemo da pokažemo jedinstvo, nego je važno da se pokaže u svim albanskim medijima ovako – Vučić je zabrinut i uznemiren, nema većinu za usvajanje kosovskog izveštaja. To im je glavna poruka. Super smo im poruku poslali.
Ja veoma poštujem ljude koji su glasali za vas. Ne mislim ništa loše o bilo kome od vas ovde lično. Govorite o fotografijama. Čuvao sam svačiju privatnost, čuvao sam svačiju porodicu. Čuvao sam svakog od vas lično. A valjda ne sumnjate da znam više nego što običan čovek može da zna o bilo kome drugom zbog milion ljudi koji mogu da mi pošalju različite informacije i ništa od toga nisam iskoristio.
Fotografije o kojima govorite nisu fotografije koje smo tajno slikali ili snimali, nego one koje su javno pokazivali oni koji su se sa tim fotografijama hvalili i ništa više od toga. Nikada ne bih pokazao nijednu fotografiju, kao što sam zamerio Martinoviću, iako je imao izvanredan govor, što je citirao prisluškivane razgovore, jer kao što znate, nekada kada smo i o tome pričali, Dragane, bili smo uvek protiv toga, jer smo hteli da gradimo normalnu državu. Samo je to razlika. Ništa više.
Nemojte da mi zamerate što hoću da se borim za ove ljude koje su neki nazvali neradnicima. Vidite ova žena, rekao sam joj da ide kući, ima sina, neće da ide. Neka tamo Bojana koja je samo jedanput ustala na minut. Neki tamo Petar je sedeo ceo dan i neki mladići. Ivica ceo dan nije ustao. Oni nisu ručali, niti bilo šta drugo. Mi smo naučili na to. Mi smo u Briselu imali jedanput 19 sati bez prekida i znamo kako to izgleda, ali vi ne znate kakve nas muke čekaju i zato mi je žao što to niste osetili, ali vam hvala na korektnosti.
Želim vam uspeh!

Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja pretresa, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika?

Idemo po redosledu, po broju poslanika. Svi će dobiti svoje vreme.

Reč ima Biljana Đorđević, Zeleno - levi klub, sedam minuta i 20 sekundi.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici i narodni poslanici, poštovane građanke i građani Republike Srbije, poštovani gosti, ja ću podsetiti da je jedna konfuzija ova dva dana nastala zbog dnevnog reda. Mi zapravo glasamo isključivo o Izveštaju.

Mislim da je greška što predsednik Narodne skupštine na dnevni red nije stavio dva izveštaja, jedan predsednika, koji nesumnjivo treba da položi račun kao glavni pregovarač u ovom procesu, ali i posebnu tačku izveštaja.

Zašto je to konfuzija? Zato što Narodna skupština ne treba da bude sluškinja Vlade koja je Izveštaj koji je napisan 1. septembra dostavila 9. septembra. On je putovao osam dana, da bismo se mi o njemu izveštavali i izjašnjavali za četiri dana, ali jednako tako ni Vlada ne treba da bude sluškinja predsednika i da vladina tela zapravo budu predstavljena od strane predsednika, koji u ovom izveštaju gotovo da nije spomenut.

Dakle, ne bunimo se što je predsednik ovde i što odgovara, samo je konfuzija u tome o čemu mi pričamo. Mislim da su bile dve tačke dnevnog reda, možda bi nam čitava diskusija imala više smisla.

Sada o Izveštaju. U ovom izveštaju se više govori o tome šta prištinska strana nije uradila nego šta je naša strana uradila. To što je naša strana uradila može se svesti na kontrolisanje štete putem upravljanja bezbednosnim krizama izazvanim od strane prištinske strane. To nas vodi zaključku da je način na koji srpska strana, to je termin iz Izveštaja, na način na koji ona učestvuje u ovom dijalogu, sa velikim "d", je reaktivan. Dakle, to su neki iznuđeni potezi kojima se onda hvalimo kako smo sprečili neku veću štetu, ali nismo proaktivni i zato ne možemo biti zadovoljni rešenjima.

U ovom izveštaju ne možemo jasno da vidimo da li je ispunjen cilj, cilj koji bi trebalo da bude u skladu sa promovisanjem unapređenja života običnih ljudi. To su ciljevi dijaloga definisani 2010. godine Rezolucijom Generalne skupštine UN kojim je proces normalizacije odnosa Beograda i Prištine poveren EU.

Možda se od nas krije neka šira vizija, neki širi ciljevi, jer se misli da se tako jača pregovaračka pozicija. Ali, ja bih pokušala da tvrdim da je to pogrešno gledište.

Bilo je ovde govora o tome da možda ne treba da diskutujemo o svemu, da nešto možda treba da prikrijemo. Izbegavanjem otvorenog društvenog dijaloga i nametanjem privatizovanog partijskog dijaloga, bez preciznih informacija koje su nam potrebne u ovim izveštajima ne razrešava se ništa a gubi se podrška procesu. Mislim da je to glavni razlog zašto mnogi narodni poslanici ne mogu da glasaju za ovaj izveštaj, jer o tome ćemo se izjašnjavati.

Strogo kontrolisani medijski narativi za koju vlast snosi ogromnu odgovornost za posledicu imaju da građani Srbije jako malo znaju o ovom procesu, još manje ga razumeju. I ne bi ništa bolje razumeli da su imali prilike da pročitaju ovaj izveštaj. Dakle, saznali bi da prištinska strana nije ništa uradila, da međunarodna zajednica nije sankcionisala prištinsku stranu, da smo mi sve uradili, ali ne bi saznali šta smo mi tačno učinili da ljudi koji žive na Kosovu i Metohiji od toga žive bolje. Dakle, nemamo indikator unapređenja života običnih ljudi.

Predsednik i Vlada koju čine SPS i SNS kao okosnica te Vlade su žrtve sopstvenog narativa, jer su sami govorili da ne možemo ranije da rešimo problem sa ličnim dokumentima, pošto bi to značilo priznanje državnosti. Sada kažu, ja moram da kažem da se mnogi pravnici međunarodnog prava sa time slažu, da priznanje ličnih karata nije priznanje državnosti. Ali, zašto to nismo onda uradili ranije? Zašto to nismo tražili ranije? To bi olakšalo običnim ljudima život, oni bi od toga imali koristi.

U Izveštaju netačno stoji da će Srbi koji žive na prostoru Kosova i Metohije moći slobodno da ulaze i izlaze sa prostora Pokrajine, za šta znamo da ne funkcioniše na svim prelazimo. Tako Izveštaj prikriva da se sa srpskim ličnim kartama izdatim od strane izmeštenih policijskih uprava MUP-a građani ne mogu slobodno kretati kada sa teritorije Kosova i Metohije prelaze u Severnu Makedoniju i Albaniju, zemlje Otvorenog Balkana, koji nije baš tako otvoren za kosovske Srbe i za Crnu Goru. Ali, bez važenja ličnih karata na svim prelazima i bez istog pasoša za sve građane Srbije, usmeni dogovor koji je predsednik postigao ne omogućava slobodu kretanja za Srbe na Kosovu.

Kada je reč o priznanju diploma, u Izveštaju ne saznajemo ništa od toga šta smo mi uradili. Naša eksplicitna obaveza iz Sporazuma o diplomama je da obe strane razmene listu akreditovanih institucija sa drugom stranom. Jasan je problem neakreditacije, nepriznavanja diplomata univerziteta u Prištini sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici. Ali, da li smo mi nešto uradili da državljanima Srbije, Albancima iz Preševa, Bujanovca i Medveđe koji studiraju u Prištini priznamo diplome, izbijemo argument kosovskoj strani i onda zapravo omogućimo, pritiskamo da se i Srbima priznaju diplome i omogući zaposlenje.

Čuli smo već o posledicama primoravanja običnih građana na šverc, na krijumčarenje zbog toga što se nije nastavilo sa usaglašavnjem različitih sertifikata, fitosanitarnih, farmaceutskih, sertifikata za meso i mleko. To treba da bude prioritet za sledeću rundu pregovora. Evo predloga, nametnite tu temu, nemojte čekati da Kurti nameće svoje inicijative na koje vi samo reagujete.

Dakle, vi pričate ovde da mi nazivamo obične ljude kriminalcima. Ne. Pod izgovorom borbe protiv krijumčarenja, proteklih meseci na severu svakodnevno patroliraju interventne jedinice pogranične policije, ali vaš je zadatak kao predsednika, glavnog pregovarača i kancelarije kao podrške tom procesu, upravo da razdvojite kriminalizaciju običnih ljudi od visokog kriminala na severu Kosova, jer nije pitanje ko prelazi alternativne prelaze da bi preneo knjige, lekove, mleko ili meso, nego je vazda pitanje ko je podizvođač za sve infrastrukturne projekte, ko odlučuje gde će se i šta graditi i ko zapravo gradi silne zgrade na Kosovu, na severu, ko i kako dobija te građevinske dozvole.

Izbegavanjem da razlikujemo preživljavanje običnih ljudi od kriminala, koji služi za enormno bogaćenje i politički uticaj u cilju tog bogaćenja, predsednik i vladajuća većina su ti koji se svrstavaju s Kurtijem u kriminalizaciju običnih ljudi, jer obične ljude tako izjednačavaju sa uglednim privrednicima sa severa Kosova i pojedinim funkcionerima Srpske liste koji su pod sankcijama SAD.

Teško je boriti se protiv kriminala, zahtevati vladavinu prava na severu Kosova ako se ta ista vladavina prava ne poštuje ni u ostatku Srbije. Ako nema vladavine prava, postaje teško razlikovati kriminalce od ne kriminalaca. Interesna elita u tome odlično pliva, a obični ljudi stradaju. Hvala.

Hvala. Isteklo je vreme ovlašćenog predstavnika.
Reč ima predsednik Srbije.

Poštovani građani Srbije, u prva dva minuta ste mogli da čujete otprilike kao mi smo reaktivni, mi smo proaktivni, a onda sam shvatio šta treba da bude naša aktivnost. Saopštili su nam da smo mi krivi za diplome, jer ne priznajemo njihove diplome i morali bismo da uradimo nešto više po tom pitanju. Mi smo to uradili sa 36 njihovih diploma, oni našu nijednu. Tek toliko da imate u vidu.
Ceo problem oko diploma, da vam objasnim, pošto nažalost vidim da o tome ne znate dovoljno, ceo problem oko diploma se krije u Univerzitetskom centru Priština sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici. Naime, Albanci ne žele da priznaju… Dakle, znaju neki, naravno, ali neki ne znaju, pa moram da objasnim. Šta da radim? Šta ću ja tu? Albanci ne žele da priznaju da postoji srpski univerzitet u Kosovskoj Mitrovici koji radi po pravilima Republike Srbije i neće da prizna naše diplome. To je cela suština.
Vi ste opet našli način da nas optužite za nešto, iako nismo mi krivi, već oni, ali to je ta mantra da mi moramo da budemo krivi, šta da radite.
Kažete – ne funkcioniše to sa ličnim kartama. Funkcioniše zato što je to ulazno–izlazni dogovor vezan za prištinsku i beogradsku stranu, pošto ne priznajemo kosovsku stranu. To nema veze sa trećim državama zato što je to deo međunarodnih ugovora koje imamo sa trećim državama i mi, a sa nekima od njih koje su priznale nezavisno Kosovo i oni. Kakve to veze ima sa ovom pričom?
Pitate zašto smo čekali? Ponoviću vam ono što sam malopre rekao – zato što nismo mogli da dobijemo garantije da bi takav dogovor uz naš disklejmer značio istovremeno da naši ljudi mogu da koriste dokumenta Republike Srbije na celoj teritoriji Kosova i Metohije. Kada smo to dobili ja sam bio veoma zadovoljan da tako nešto prihvatim.
U pravu ste, to je veoma dobra stvar. Time smo olakšali kretanje, pomogli ljudima, skratili čekanja. Ne gubimo ni papire toliko. Siguran sam da je to vama važno i zbog životne sredine, manje će drveća da strada, manje papira potrošimo. Verujem da vam je to bilo značajno takođe u tome. Tako da smo i taj posao obavili.
Ono zbog čega sam se javio da vam odgovorim, jer nažalost ovo ponavljam već deseti put, čini mi se, oko ovih stvari ova dva dana, to je ponovna kriminalizacija Srba na Kosovu i Metohije. Ponovili ste od A do Š sve ono što govori Aljbin Kurti svakog dana. Svakog dana nemaju drugu temu.
Iako po zvaničnim podacima kosovske policije pet puta proporcionalno i procentualno je veći kriminal južno od Ibra nego severno od Ibra, vi ćete uvek naći da govorite o kriminalcima na severu Kosova. Ne zato što vi znate nešto o tome, ne zato što vi tamo imate predstavnike, jer ste dobili 20 glasova ukupno. Sad baš ako svih svojih 20 glasača znate, pa su vam oni predstavnici, onda sam se i ja prevario, dakle. Ali, ne verujem da baš sve svoje glasače poznajete sa severa Kosova i Metohije.
Dakle, pošto znam da niste upoznati sa svim tim, onda moram da vam kažem da je to deo opšteg hibridnog rata protiv i Srbije i Srba. Potrebno je da se sklone sa Kosova i Metohije borci za slobodu srpskog naroda kojih se oni plaše i za koje misle da drže deo našeg naroda na Kosovu i Metohiji, da kada njih sklone to bude signal svima ostalima da moraju da se povuku i da moraju da beže sa Kosova i Metohije.
Vrlo je prosta ta priča, vrlo je jednostavna, bezbroj puta ponovljena u svim hibridnim sukobima širom sveta. To je ono što oni pokušavaju već pet, šest, sedam i osam godina. Bukvalno isto – kriminal, tenderi, ko dobija. Tendere ne dobija niko, jer mi ne možemo da radimo ni put koji smo obećali narodu od Jarinja do Kosovske Mitrovice zato što nam ne daju. Ne daju nam dozvolu i ne možemo da izaberemo nikoga, zato što oni kažu – to je u nadležnosti Prištine. Iako mi hoćemo da platimo, mi hoćemo da uradimo, da napravimo tu magistralu, da proširimo za još jednu traku, da ceo put presvučemo, da to bude poklon našem narodu na Kosovu i Metohiji, oni nam ne daju. Toliko o tim nameštenim tenderima. Koji je to tender namešten, pošto slušam to ceo dan? Neki kriminalci nameštaju, pa me upoznajte sa kim sam to nameštao i ko mi je to dao pare? Jednog mi čoveka nađite koji mi je dao neki novac. Jednog čoveka koji me je kupio bilo gde i bilo kada. Ne, nego prazne priče. Šta nam padne na pamet ispričaćemo. Bilo gde, bilo kada, baš nas briga. Jel to kao za „doktor smrt“, čoveka koji je spasio desetine i stotine života? Još se smejete, nije vas sramota.
Nije ni važno. Tako to ide. Ne daj Bože da je vama nešto neko slično rekao, jaukali biste, do plafona biste skakali ovde. Žalili biste se Savetu Evrope. Žalili biste Savetu Evrope, pričali o svojoj ugroženosti i tražili da nas obese usred Brisela zbog takvih stvari, ali sve što ste sebi oprostili drugome niste. Sve što je vama dozvoljeno, drugome nije. To valjda tako funkcioniše u demokratiji.
Želim samo da vas uverim da se ne sekirate za kriminal na severu Kosova. Molim vas da se malko nasekirate zbog kriminala na jugu Kosova, posebno u Prištini i da se nasekirate malo zbog kriminala, organizovanog i organizovanih napada i terora koji se provode protiv vašeg i našeg srpskog naroda. Hvala vam najlepše.

Prema veličini grupe sledeći je Boško Obradović, vreme 3.50 minuta.
Izvolite.

Poštovani građani Srbije, privodeći kraju ovu, po mom dubokom uverenju, izuzetno važnu i dobru Posebnu sednicu na temu Kosova i Metohije, želeo bih da kažem još nekoliko reči koje mislim da mogu da pojasne neke stvari koje su nažalost bile onemogućene da se čuju, s obzirom da danas niko od nas iz opozicije nije mogao da dobije ni jedno pravo na repliku i da odgovori predsedniku na sate i sate njegovih potpuno izmišljenih priča o svima nama.

Ono što vidim da mu je poseban pik, ali razumem zašto je to tako, jeste upravo ova desna strana u odnosu na to gde sedi u ovom trenutku predsednik Srbije, pa je rekao bih posebnu pažnju posvetio Milici, Milošu, meni i svima nama koji sa patriotskih pozicija kritikujemo aktuelnu kosovsku politiku, ali ne možemo da podržimo izveštaj o radu po pitanju Kosova i Metohije zato što se sa vašom politikom, po pitanju Kosova i Metohije, ne slažemo. Mislimo da ste loš radili, loše pregovarali, izgubili u svim utakmicama u kojima ste igrali, da ste sve dali a ništa niste dobili, da ste primenili sve što su Albanci tražili, a da niste dobili ništa za državu Srbiju. To mi mislimo i to se vidi iz vašeg Izveštaja.

Vi to priznajete da vam Priština ništa ne daje, da vam EU ništa ne daje, da vam NATO ništa ne daje, svi koje volite, sa kojima sarađujete, sa kojima se družite, sa kojima se grlite, sa kojima se ljubite ne rade ništa za ovu državu, a vi to i dalje radite i tražite od nas da vas podržimo u tome. Ne možemo i nećemo da vas podržimo u tome, ali ima ko hoće, gospodine predsedniče. Ovi sa vaše leve strane. Imao sam čak utisak da ćete u jednom trenutku nekoga od njih da privijete na grudi, kao Nebojšu Stefanovića, samo sam se dvoumio da li će to biti Borko Stefanović, Nebojša Zelenović ili Pavle Grbović. Toliko su vam se dopali njihovi razgovori i njihovo podržavanje vaše politike, jer je vaša politika ista kao politika Borisa Tadića i dva dana se pozivate na 2011. godinu, a zaboravili ste da kažete građanima Srbije da je Ustavni sud ove države poništio dogovore Borka Stefanovića i o diplomama, i o katastru, i o slobodi kretanja, i o raspuštanju srpskih opština na Kosovu i Metohiji, ali vi niste poslušali Ustavni sud zato što kršite Ustav već 10 godina na svim funkcijama na kojima se nalazite.

Tražite od nas sada, posle 10 godina vašeg samostalnog pregovaranja bez ove Skupštine, bez rezolucije, bez bilo kakve pregovaračke platforme iza koje bi stali svi, da podržimo neki izveštaj u kome priznajete da ste poraženi. Zašto bismo mi to uradili? Jeste li došli ovde sa nekom ozbiljnom novom platformom? Jeste li vi nama predstavili kako dalje? Reč niste rekli, a mi smo vam dali jednu rezoluciju Narodna stranka, drugu rezoluciju Srpski pokret Dveri, Miloš Jovanović je danas predstavio svoje predloge, Milica Đurđević Stamenkovski svoje, dali potpuno alternativno drugačiju politiku, ali vi po rečima Petra Božovića, našeg poznatog dramskog umetnika, ste jedan od najvećih glumaca, ne samo u politici.

Vi izvrćete sve ono što mi kažemo zato što znate da vaši glasači, glasači SNS razumeju ove patriotske govore odlično i slažu se sa onim što mi pričamo i znate da smo mi vaša konkurencija, a nisu vam konkurencija oni sa vaše leve strane koje ćete verovatno da uvedete u tu Vladu. Jasno je ovde da vama smeta treći put na srpskoj političkoj sceni, da znate da Dveri nikada nisu bile na vlasti i da ne možete da nas optužite.

Isteklo je vreme ovlašćenog predstavnika.
Reč ima predsednik Republike.

Vidite, poštovani građani, na kraju se sve svede na to za šta sam ovde govorio. Ne morate da vičete, povišeni decibeli ne znače da ste u pravu kada vičete. Samo ste mi pokazali nešto da vas je neko revnosno obaveštavao o oneme što sam ja govorio, pošto ovde niste bili i pojma nemate šta sam govorio. Tokom celog dana niste proveli ni sat vremena, ja sam evo dvanaesti sat ovde. Vi niste ni sat vremena ovde proveli, ja sam 12 sati ovde, nisam ustao sa stolice.
Ja sam, ne ljutite se, ipak predsednik Srbije, a vi ste samo običan poslanik, jedan sat niste proveli na svom radnom mestu. Ja sam na vašem radnom mestu proveo 12 sati ovde bez prekida. Toliko o tome ko je šta radio danas.
Govorite o planovima i programima, pričate o raspuštenim opštinama, vi čak i ne znate da postoje naše opštine na Kosovu i Metohiji, vi niste ni upoznati sa tim. Tu su vam predsednici naših opština na Kosovu i Metohiji. Ništa nismo raspustili…
(Boško Obradović: Po kom Ustavu i zakonu?)
I po jednom i po drugom, i po srpskom Ustavu, i nismo je raspustili za razliku od vas koji ste podržavali one i bili na vlasti zajedno sa onima koji su bili…
(Boško Obradović: To su četiri opštine na severu i svi to znaju.)

Nemojte da vičete, Obradoviću. Nemojte da vičete, saslušajte malo, saslušajte.
(Aleksandar Mirković: Hoće da se bije.)