Morate samo da se prijavite. Dva minuta.

Najpre o Pećincima. Dakle, zakon kaže da dete koje se upisalo u vrtić ne može biti ni na kakvim listama čekanja, niti može biti prekinut ugovor koji je već postignut. Kraj priče. Te bajke pustite nekom drugom. Po zakonu dete mora da bude vraćeno. Osamdeset novih, to je neka druga stvar, oni mogu da idu na liste čekanja, ali deca koja su već bila upisana, a to je ovaj slučaj, ona moraju da budu ponovo vraćena tamo odakle su izbačena zato što su im roditelji u Demokratskoj stranci.

Pod broj dva, Šarić je krivično gonjen od 2009. godine, da vas podsetim. Tačno je i da je u vreme Demokratske stranke bio i „Zemunski klan“, ali on je bio antidržavni i protiv njega je vođena borba, a Belivukov klan je državni projekat. Za vreme inauguracije Belivuk je bio taj batinaš koji je štitio ovde od novinara i građana predsednika Republike. U tome je razlika, ogromna razlika.

I ja sam rekao nešto drugo, a ne ono što mi vi spočitavate. Ja sam rekao da ste vi u pravu kada kažete da je on okrivljeni i da ima pravo da laže, ali sam rekao i nešto drugo, da ovi koji se brane od njega nemaju to pravo, a ipak lažu.

Milenko Jovanov.

Vi ste rekli da je on član SNS i ja sam na to reagovao. Nikada nije bio i nikakve veze nema sa SNS, ali opet vaša stvar da li ćete da mu date poverenje i da mu verujete ili nećete.

Postoji jedna bitna razlika između toga šta se desilo sa „Zemunskim klanom“ i šta se desilo sa klanom Veljka Belivuka. Razlika je u tome što su i Veljko Belivuk i ovaj Miljković završili iza rešetaka, nisu slučajno stradali u pokušaju bekstva, nego su dovedeni za uši u Specijalni sud pred sudije i pred javnost da kažu šta su radili. Tako rade oni koji se ne boje njihovog svedočenja.

A šta se desilo sa onima koji su bili na čelu „Zemunskog klana“, to dobro znamo. Zašto je to tako bilo? To neću da spekulišem i da kažem, ali je činjenica da mrtva usta ne govore. Mi da se bojimo bandita i kriminalaca koji su klali ovaj narod, ove građane, da se bojimo onoga što oni imaju da kažu, pa valjda bismo se potrudili da nikada ne budu uhapšeni, a ne da ih dovedemo u situaciju da dobiju priliku da govore sve šta im padne na pamet.

Nemamo problem mi sa njihovim lažima. Nije problem što oni lažu, problem je što im vi verujete i što to ponavljate kao istinu. Mislite da ako hiljadu puta ponovite Belivukove reči narod će stvarno poverovati u to. Uostalom, sve ste to već pričali, ne jednom, milion puta i preko portala i preko ovoga i preko onoga. Sve je to već milion puta rečeno. Sve je to, kao što sam vam jednom prilikom rekao, išlo na valorizaciju 3. aprila. Nije ni narod poverovao u to, ali vi jeste. Neko veruje u Boga, neko veruje u Veljka Belivuka. Stvar ličnog izbora.

Nema osnova dalje.
Sledeći prijavljeni je Miroslav Aleksić.
Dobili ste reč, izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege poslanici, poštovani građani Srbije, danas na dnevnom redu imamo Zakon o ministarstvima, doduše po hitnom postupku. Iako je prošlo dva i po meseca od konstituisanja parlamenta, čeka se uvek zadnji rok.

Ovaj zakon koji je predložen, ja sam predložio jutros da bude povučen iz procedure da bi imali više vremena i vi da malo bolje razmislite o tome šta predlažete, a i da se mi pripremimo malo bolje. No, vi ste odlučili da se ipak o tome raspravlja i predložili ste 25 ministarstava. Danas u odeljenju prvog razreda u koji ide moj sin ima 23 đaka, u selima u Srbiji po četiri razreda imaju do 20 đaka, ali to je manja vaša briga, veća je briga ovde da se uhlebe partijski kadrovi, da se uhlebi koalicija. Verovatno se klima vlast, nema više 160 poslanika kao što je bilo ranije. Nema apsolutne većine, treba zadovoljiti koalicione partnere. Osvojili ste 300 hiljada manje glasova na izborima. No, dobro, polako.

Dakle, govorile su moje kolege o tome da po Evropi nema države koja ima preko 20 ministarstava, imaju od 10 do 20. Ali, ovde je suština što u državi Srbiji izgleda ministarstva ničemu ne služe, a ni Vlada. Devet meseci država Srbija nema Vladu, njeni građani nemaju ministarstva, ali nema nikakve razlike u odnosu na period i dok je imala, niti će imati sada u odnosu na period koji dolazi, zato što o svemu odlučuje jedan čovek. Taj čovek koji sedi na Andrićevom vencu, koji je vaš šef, Aleksandar Vučić, on je i predsednik i premijer i ministar i direktor i gradonačelnik.

Prosto, dok je vaša vlast u Srbiji neće biti razlike ni da li imamo Vladu, da li je nemamo, da li ima 10 ministarstava, da li ima 20, 30, osim toga što će to sve, nažalost, biti po leđima građana, zato što ste vi jedna rasipnička vlast koja je spremna na sve, da slučajno ne okrnji svoj rejting, iako svakoga dana lažno kukate svi, počev od predsednika države pa nadalje, kako je mnogo teško, kako su veliki pritisci, ali fotelje kada su u pitanju, tu se niko od vas ne odriče.

Dakle, ovaj predlog nema preterane logike. Fale neka ministarstva, recimo, koja bi trebala tu da se nađu po prirodi stvari zbog trenutka i momenta u kome se nalazi Srbija, kao što je npr. ministarstvo za Kosovo i Metohiju. Vi smatrate da ono ne treba, a svakog dana govorite o problemima vezano za Kosovo i Metohiju. Nema ni ministarstva za dijasporu, iako znamo da gotovo još malo pa većina Srba živi van Matice. Ali, zato imate Ministarstvo za javna ulaganja, dakle neko nadministarstvo koje treba da kontroliše pare, novce i da nekako sublimira sva ulaganja kroz jedan levak, da ne bi došlo do rasipanja, nego da se to lepo kontroliše iz centra moći ko će dobiti posao, šta će raditi Milenijum, šta će raditi Zvonko Veselinović, šta će raditi druge vaše kompanije koje su nastale i postale milijarderi za vreme vaše vlasti.

Dakle, ono što je suština ovde, nisu baš ova ministarstva, imamo mi mnogo zamerki i o tome ćemo u raspravi u pojedinostima govoriti, šta su naši predlozi šta bi trebalo isključiti i izbrisati iz Predloga zakona, a šta dodati, ali suština je u politici koju će sprovoditi vaša vlast u narednom periodu. To će biti ista ona politika koju ste sprovodili i u prethodnim godinama. Ta politika u biti i u srži ima kako da prevarite građane Srbije da bi vi opstali na vlasti, a građani Srbije služe da im se izrugavate i služe da sve ide po njihovom džepu, njihovom teretu, vaše bogaćenje, vaš komfor i vaših raznoraznih firmi.

Naime, Ministarstvo finansija u prethodnom periodu, a i država Srbija zadužila Srbiju i građane Srbije za 32 milijarde evra. javni dug je danas preko 32 milijarde, kada ste došli na vlast bio je 15 milijardi dolara i to su zvanični podaci. Dakle, tu nema procenata BDP ovoliko, onoliko, itd, kad god krenete da govorite o procenama vi obmanjujete građane Srbije. Kad vam odgovara da pričate o apsolutnom iznosu vi govorite o apsolutnom, kad vam odgovara da govorite u procentima vi onda okrećete, tako da je to već poznata stvar.

Pored toga ova vaša vlast je za prethodni period od 10 godina, a ušli ste u 11 godinu vlasti, i dalje posle 11 godina vlasti krivite neke druge i tražite krivce za neuspehe u nekima koji su vladali pre 10 i više godina. Od 2017. godine prodata su četiri velika preduzeća. Prodali ste PKB za 105 miliona evra, sa 117 hiljada hektara zemlje u centru Beograda Arapima, prodali ste „Galeniku“ za 16 miliona evra, prodali ste RTB Bor za 350 miliona, „Komercijalnu banku“ za 387 miliona evra, dali aerodrom „Nikola Tesla“ u koncesiju za 500 miliona evra i ukupno milijardu i 360 miliona evra para otišlo, nema ih, pa morate kod princa u Emirate opet da tražite novu milijardu i novu milijardu i nema dosta, jer se ponašate kao pijani milioner ili kao zavisnici koji i zadnji dinar daju za svoje poroke.

Što se tiče rada Ministarstva privrede koje će se nastaviti, ko god bude ministar, podržaće se politika subvencionisanja stranih investitora što bi moglo da ima smisla kada bi se subvencionisala nova znanja i nove tehnologije, ne pletači kablova gde građani Srbije treba da rade za minimalac od 35.000 dinara, nego bi se novac uložio možda u naše domaće firme, ali vama je draže da date novac Linglongu, da date i desetine i stotine čak hiljada evra po jednom zaposlenom radniku, kao što su dobijale neke strane firme, ali isto tako imate i vaše firme domaće koje su vam drage, kao što je „Milenijum tim“. „Milenijum tim“ kupi Vranjsku banju za dva miliona evra, a onda vi kroz Komisiju za podršku Vlade Republike Srbije bespovratno „Milenijum timu“ date 10 miliona evra, bespovratno.

Sedite ovde gospodo, pogledajte se, vi znate svi za to što ja govorim i ćutite. Ćutite zato što „Milenijum tim“ je vaša firma, zato što vaš šef komanduje tu, vaš šef Siniša Mali, Ana Brnabić, zato što oni grade „Beograd na vodi“, zato što danas u Novom Sadu na Šodrošu počinju da grade most, zato ćutite i znate ovo što ja govorim, ali to šapućete na hodnicima kad me sretnete. Neki od vas mi kažu – e, tačno je ovo, ali ne smemo da pričamo. Jeste, jeste, smešno je, vrlo smešno. Od 665 miliona evra koliko je dato stranim, odnosno koliko je ukupno dato za podsticaje privredi, 611 miliona je otišlo stranim kompanijama, 44 domaćim.

Što se tiče građana Srbije zbog vaše politike danas se suočavaju i sa inflacijom koja je u ovom trenutku, na osnovu zvaničnih informacija Zavoda za statistiku 14% u septembru. Dakle, govorim o međugodišnjoj stopi inflacije, zvaničnoj. Pogledajte na tom Guglu koji kažete za 15 minuta daje podatke, evo, ja pogledao. Pa, pričate kako je danas mnogo bolje, veće su plate, evo, kakve su cene bile u Srbiji pre nego što vi niste došli na vlast, a kakve su danas, pa procenite sami da li zarada prati ove cene. Ulje je bilo 95 dinara danas je 190, šećer je bio 65 dinara danas je 110, mleko je bilo 72 dinara danas je 140, svinjski but je bio 369 dinara danas je 749 dinara, a evrodizel je bio 103, a danas je 220 dinara.

Kada govorimo o dizelu i gorivu koje plaćaju građani Srbije zahvaljujući Vladi i ministrima ove zemlje i Aleksandru Vučiću, naravno on je najzaslužniji, danas Srbija i građani Srbije plaćaju najskuplje gorivo u regionu. Danas je cena dizela u Srbiji kao što znate 220 dinara, a danas je cena tog istog dizela u Crnog Gori 182 dinara skoro 40 dinara jeftinije, u Hrvatskoj 190, u Sloveniji 196, u Makedoniji 196, itd, samo u Srbiji za vreme vaše vladavine postoji pravilo da dok pada cena nafte na svetskom tržištu u Srbiji raste. Pa, je takva situacija, sirova nafta u martu mesecu ove godine bila 114 dinara, a u septembru je sada 88, a dizel u Srbiji u martu 187 dinara, a danas 217. Dakle, za 26 dinara pala cena sirove nafte, a za 30 dinara poskupela nafta u Srbiji. Tako vi mislite o građanima Srbije, tako brinete o njima i tako delite one pare da bi kupovali glasove, tako što prvo uzmete, pa onda vraćate.

Sada nije gorivo jedina tema gde uzimate. Imamo i mi situaciju sa poljoprivredom koju ste potpuno uništili za ovih deset godina, ali uništili kao niko pre vas. Zna to i predsednik Odbora za poljoprivredu, vrlo dobro, ali prosto ne može, sedi sa te strane, pa ne može da priča kakva je situacija u poljoprivredi. Dakle, danas zahvaljujući vašim merama, Srbija uvozi mleko. Uvozimo mleko, gospodo draga, to je sramota. Za deset godina 55 hiljada grla krave ima manje, za 30% je opala proizvodnja mleka. Danas uvozimo i krompir i to 29 puta više nego što ga izvozimo, ali da nesreća bude veća, taj krompir koji uvozimo plaćamo 320 evra, a onaj koji izvozimo, izvozimo po 280 evra. Uvozimo i meso, jer je za 50% pala proizvodnja svinja u Srbiji, 2021. godine 330 hiljada svinja je uvezeno. To je rezultat vaše politike. Naravno, možda je PKB i najbolji primer koga ste najpre uništili, a onda dali Arapima PKB koji je nekada imao 8200 krava i proizvodio 62.000 litara mleka.

Dakle, predlog Narodne stranke će biti ko god bude ministar poljoprivrede i kakav god bude zakon u Vladi, da se budžet za poljoprivredu podigne na nivo od 10% ukupnog budžeta, isto onoliko koliko poljoprivreda daje BDP ovoj zemlji. Na milijardu evra podsticaja i da subvencije ne kasne, a ne da danas na kraju godine proizvođači mleka još uvek nisu dobili premije za drugi kvartal.

To je politika vaša, a da ne govorim o tome da nikakvih para nema, da od 2021. godine konkursi nisu, ni rešenja nisu podeljena, a kamoli novac, po dve, tri godine se čeka. To je situacija i danas govorimo o hrani. Pa, govorimo zato što vi tako vidite danas Srbiju, tako vidite selo. Tako vidite i pozivate ljude da ostanu na selu i zato ljudi beže sa sela, jer ne mogu da opstanu. Milion i po ljudi danas živi od poljoprivredne proizvodnje.

Što se tiče energetike, vaša ministarka Mihajlović, je rekla da je potrebno tri milijarde evra za uvoz energenata da bi ove godine mogli da imamo struju. Tri milijarde, a nekada je EPS izvozio struju dok ga niste upropastili potpuno. Izvozio je svake godine i prihodovao od toga. Danas, pre mesec, dva, tri i do hiljadu megavata dnevno ste uvozili struje, po času, odnosno dnevno ste od tri do šest miliona evra trošili na uvoz struje. To nikada nije bilo, sada jurite da uvezete ugalj iz Republike Srpske, da uvezete ugalj iz Crne Gore, da biste išta imali, jer je Kolubara uništena. Na žalost i do tri hiljade megavata časova smo izvozili nekada dok pečenjarci i slični nisu preuzeli upravljanje javnim preduzećima.

Zbog toga danas građani Srbije imaju skuplju struju iako je Aleksandar Vučić rekao 23. maja da će struja poskupeti onda kada se bude iskontrolisala inflacija. A inflacija nikad veća, a struja poskupe i to za deset posto, zvanično doduše za 6,5% ali kada se na to doda sve ono na računu što je poskupelo i što je navedeno, bude to i mnogo više, ali to je naknada za podsticaj povlašćenih proizvođača struje dva puta, naknada za unapređenje energetske efikasnosti, akciza, taksa za RTS i tako dalje.

Narodna stranka je predložila, niste hteli da čujete, i predlažemo i sada da se ukine akciza za struju, za građane Republike Srbije kako bi u ovim vremenima krize i inflacije rasteretili barem malo. Ali, zato Ministarstvo energetike vrlo ima veliku toleranciju prema onim firmama koje su najveći dužnici u Srbiji. Sada ću vam pročitati kako vodite državu Srbiju. Železara Smederevo četiri milijarde i 650 miliona dug za struju, JP Resavica, tri milijarde i 400, Energetika Kragujevac, dve milijarde, Infrastruktura železnice milijardu i 200, toplana Bor, milijardu i 69, GSP Beograd 350 miliona i tako dalje.

Paralelno sa tim ministarka u svom maniru priprema privatizaciju EPS-a, jer treba negde sada uzeti novu neku milijardu, ako je moguće, pa kaže – rešenje: obrazuje se stručni tim za promenu pravne forme javnog preduzeća „Elektroprivreda Srbija“ u akcionarsko društvo, 25. jul 2022. godine.

Takođe, što se energetike tiče, vrlo ste posvećeni pretvaranju Srbije u rudarsko okno, pa ste pripremili 40 lokacija za otvaranje novih rudnika, što litijuma, što bora, što zlata i danas građani Srbije imaju najveću opasnost, a to je da spasu svoju zemlju, da spasu svoje šume, da spasu svoje reke i da spasu svoja prirodna bogatstva koja imaju, a ne da dolaze kojekakvi belosvetski moćnici da ovde kopaju šta im odgovara i iznose iz Srbije. Danas iz Bora ruda ide u Kinu brodovima. To vrlo dobro znate. Tamo se topi i oni nama prodaju zlato. Srpsko zlato kupujemo danas od Kineza, to je vaša politika.

Što se tiče ovog ministarstva za selo, ono treba da bude uz poljoprivredu. Ne znam zašto ga tu nema? Ili je u pitanju samo namirenje nekih kadrova, ali to neće pomoći zato što će se nastaviti politika dosadašnja.

Danas u Srbiji svako četvrto selo je pred gašenjem, 1.200 sela i to je realnost. Zašto? Pa, zato što ljudi ne mogu da sastave kraj sa krajem. Ne mogu da žive. Nemaju mogućnosti da zadovolje elementarne potrebe. To je tema kojom treba da se bavimo, a ne ko će biti ministar, koliko će biti ministarstava. To je politika, ali tu politiku vi nećete sprovoditi. Vi sprovodite politiku koja odgovara samo vama koji ste u partiji u kojoj se nalazite.

Zbog svega ovoga iz Srbije se, drage kolege, beži i to vrlo dobro znate. Za vreme vaše vladavine, 10 godina, preko 500.000 građana Srbije je otišlo, radno sposobnih. Otišlo je iz Srbije da bi moglo da živi negde normalnije i bolje. Odlaze mladi, odlaze i stari. Odlaze i oni koji su situirani, a odlaze i siromašni. Svako je našao svoj razlog zašto beži iz ove zemlje, ali nam, s druge strane, cveta kriminal i cveta korupcija. Tu ste nenadmašni. Kada treba da se brani Predrag Koluvija i „Jovanjica“, da se brane ministri koji su tamo odlazili, tu ste parekselans. Koluviju branite više nego bilo kog građanina Srbije kao da je on zaslužni građanin ove zemlje, zato što je proizvodio marihuanu na najvećoj plantaži u Evropi, zato što ste ga obilazili, drugovali sa njim. Predsednik države ga je vodio po raznoraznim seminarima i kursevima. On vam je dobar, zato što pljačkate „Kruškik“.

Aleksandar Obradović je izneo sve podatke o „Kruškiku“. Naravno, niko nikom, jer to ste radili vi, odnosno neki vaši iz vaše partije.

Telekom Srbija milijardu i po zadužen. Sproveli ste jednu akviziciju od 500 miliona. Kupio Telekom za 500 miliona evra „Radijus vektor“, „Kopernikus“ i još par firmi, a za novih 600 miliona prenos za premijer ligu i danas duguje milijardu i po. To je rezultat vaše politike. Verovatno danas vredi nula. Onoliko koliko vredi, toliko su mu i dugovi.

Naravno, ničeg ovog ne bi ni bilo kada bi imali odgovornost i kada bi imali institucije u ovoj zemlji. Ja vas pozivam, pošto ćete vladati u narednom periodu, da se urazumite. Pozivam vas da shvatite malo šta znači odgovornost, da shvatite šta znače institucije, jer će te institucije štititi i vas sutradan. Štitiće i građane Srbije i mislite malo o tome.

Lepo je sada bahatiti se na vlasti. Lepo je sada da vaši i članovi partije i prijatelji biznismeni se voze po Rovinju sa jahtama, imaju vile po Grčkoj, imaju vile svuda po primorju, voze skupocene automobile. Lepo je to sada, ali svemu dođe kraj.

Institucije su nešto na čemu počiva jedna zemlja. Da imamo institucije, ne bi danas tragali za odgovorom ko je ubio Olivera Ivanovića i šta je sa snimkom sa naplatne rampe u Doljevcima, vezano za Staniku Gligorijević, nego bi institucije radile svoj posao, tako da, što se tiče Narodne stranke, mi nećemo podržati ovaj Zakon o ministarstvima, niti ćemo podržati Vladu i sve ono što ste radili u prethodnih 10 godina ničim ne zaslužuje poverenje.

Ukoliko se u budućnosti budete promenili prema građanima Srbije i ovoj zemlji, ne budete se ponašali kao da ste je nasledili, možda se i nešto promeni.

Hvala.

Gospodine Gajiću, kada sledeći put, bilo koji sledeći put, budete govorili o dnevnom redu, držanju teme itd. podsetiću vas na ovo izlaganje vašeg ovlašćenog predstavnika.
Pravo na repliku, Marijan Rističević.
(Vladimir Gajić: Da li može da se replicira?)

Dame i gospodo narodni poslanici, prozvan sam kao predsednik Odbora, pa radi istine moram da kažem da su podsticaji za vreme vlasti predsednika stranke čiji je pripadnik ovde govorio, podsticaji u najvećem iznosu godišnje bili 186 miliona evra. Od 127 do 186 miliona evra.

Od kada sam ja predsednik tog Odbora, iznosi podsticaja su skakali na gore i danas iznose 430 miliona evra, sa tendencijom da rebalansom budžeta to premaši 500 miliona evra. Znači, to će biti jedno tri puta više od najvećeg njihovog iznosa.

Ali, da vidimo šta je prethodni govornik dobio za vreme vlasti predsednika njegove stranke od tih podsticaja. Ja bih voleo da mi objasni, ali otprilike ću ja izneti podatke od kada sam ja predsednik Odbora i od kada su kao podsticaji manji, jel, a već sam objasnio da su tri puta veći, šta je prethodni govornik dobio od ove zle vlasti i da vas podsetim, a to ću na kraju reći o ponudi Devenporta i njegove malenkosti.

Ovako, za traktor je dobio 894 hiljade dinara od zle vlasti Aleksandra Vučića. Za mehanizaciju jedne godine je dobio 385 hiljada, za podizanje zasada 355 hiljada, pa za mehanizaciju još 88 hiljada, pa ukupno je dobio negde oko dva miliona 300 i nešto hiljada za nekoliko godina.

Na konto člana drugog domaćinstva, koji je takođe registrovao gazdinstvo, dobio još 955.000, što je ukupan iznos od 3.122.000. Dakle, to su bili podsticaji u poljoprivredi. To je od onih 430 miliona evra ili prošle godine blizu 400, to je ono što je prethodni govornik dobio.

Da na kraju zaključim, pošto je replika kratka, kada smo tako loši, što se dva puta nudio da pređe u SNS, odnosno vladajuću većinu i pri tome koristio ambasadora Devenporta?

Hvala.

Hvala, gospodine Rističeviću.
(Vladimir Gajić: Replika!)
Vi niste u sistemu.
Reč ima gospodin Jovanov.

Mi sada prisustvujemo nečemu što je već praksa ovde…

(Vladimir Gajić: Ja sam dobio repliku.)

Jel jeste?

(Marijan Rističević: Nisam spomenuo nikog.)

Sačekaćemo samo da kaže predsednik Skupštine. Ja sam razumeo da sam ja, ali nije nikakav problem.

(Marijan Rističević: Ali ja ga nisam ni pomenuo.)

Kod mene je uključen mikrofon, kod vas nije, tako da ipak sam ja dobio reč, a i teče mi vreme gore.

Prisustvujemo nečemu što je prisutno ovde još od Prve sednice. Ljudi prave neku svoju paralelnu realnost, paralelnu stvarnost. Ne znam ni ja šta prave. Dođu ovde sa nekim nabiflanim govorima i ispucaju to što imaju, to snime, objave na svojim medijima i to je otprilike to i tako iz sednice u sednicu, ali dobro. Oni u svom virtuelnom svetu pobeđuju, demoliraju, matiraju, ne znam ni ja šta sve rade. U realnosti je to malo drugačije, pa se onda iznenade kada dođu u realnost, ali tim gore po realnost.

Ministarstvo za Kosovo i Metohiju da nam predlaže stranka Vuka Jeremića bi bilo smešno da nije otužno, zaista. To je otprilike kao kada bi stranka, ne znam, Sulejmana Ugljanina nudila ministarstvo za celovitost Srbije ili tako nekako. Prema tome, to je potpuna kontradikcija.

Dakle, na Kosovu i Metohiji je Vuk Jeremić vrlo popularan. Ne postoji čovek koji je bio na nekoj poziciji u prištinskim institucijama da mu se nije zahvalio. U medijima mu objavljuju naslovne strane sa – hvala, Vuče! Oni su skloni tome da daju ulice i spomenike onima koji su ih zadužili. Zaista očekujem da će Vuk Jeremić dobiti spomenik i ulicu na KiM, kao čovek koji je dao nemerljivi doprinos ostvarenju ideja kosovsko-metohijskih Albanaca da se od Srbije odvoje. Tamo i bebe kada se rode ne nauče da kažu ni mama, ni tata nego hvala, Vuče. To je prva rečenica.

Normalno je da svako polazi od sebe, pa tako i gospodin Aleksić polazi od onoga kako je njegova mentorka Verica Kalanović vodila Ministarstvo za nacionalno-investicioni plan. Sada pošto misli kako su oni radili, tako rade svi. Ne nije to ideja, gospodine Aleksiću. To što ste vi radili to nikada više niko u ovoj zemlji neće raditi, niti će bilo kada takve ideje više, nadam se barem, u Srbiji dobiti podršku.

Nemojte molim vas o ekonomiji, ali molim vas. Znam da ste vi voleli školu toliko da ste i u avgustu išli u školu kada su druga deca bila na raspustu, i znam da vam matematika nije išla, ali ne morate to da ponavljate svaki put kada se javite, jer vi ništa ne razumete, ni šta je BDP, ni zašto se računa u procentima, ne u apsolutnim brojevima, koja je razlika u tome. Poredite cene. Čiste babe i žabe. Što ne kažete kolika je plata, kolika je bila minimalna plata u to vreme. To prećutite, jer to nije bitno, jer eto skočilo je nešto, postoji neka inflacija, itd.

Kolika bi zaduženost SAD u apsolutnim brojevima i šta bi to značilo uopšte za ceo ovaj svet. Vas to ne interesuje. Nema veze. Lepo zvuči. Nema veze Mastriht, nema veze povećanje BDP. Ajde, da pokušam, možda neću uspeti, ali ajde, zbog građana da pokušam da pokažem kakvu vi manipulaciju pravite.

Dakle, ako zarađujete 1.000 dinara, a 500 ste dužni, vi ste zaduženi 50%. Ako se zadužite za još 25% u odnosu na taj dug, znači još četvrtinu od 500 dinara, to vam je 125 dinara. Znači, dužni ste 625 dinara. Ali podignete prihode na 2.000 dinara ili na 3.000 dinara. Da li je to isti dug? Vi ste nominalno više zaduženi, realno imate veće prihode i manje ste zaduženi. Da li je to teško, gospodine Aleksiću? Da prebacimo na 100 dinara, možda će biti lakše.

Subvencije domaćim privrednicima. Pa, vi ste naš subvencionisani domaći privrednik. Dobili ste 30.000 evra subvencije. Ja sam čuo da se ozbiljno bavite poljoprivrednom proizvodnjom u smislu povrća i da snabdevate „Lidl“. Pa, da nije Aleksandar Vučić doveo „Lidl“ ne biste imali koga da snabdevate, gospodine Aleksiću.

Onda kaže – najskuplje gorivo. A struja. Da li je struja najskuplja ili najjeftinija u Evropi? A gas, a šećer, a hleb? Motanje kablova. Pa da, jer ste doveli stopu nezaposlenosti na 28%.

U takvoj situaciji niko ne može da napuni budžet. Nema punjenja budžeta jer nema radnika, nema plata, nema poreza, nema trošenja. Onda je bilo, dajte samo smanjujte stopu nezaposlenosti, nema veze kakva fabrika dolazi.

Danas Srbija dovodi fabrike u kojima je plata po 1.600, 2.000 evra, u kojima se prave avionski motori. To su danas investitori za Srbiju. U ono vreme, bilo šta samo da se spasemo od užasa koji ste napravili.

Pošto opet krećete od sebe, što nam ne pričate malo o „Petoletki“. Ko je dobio 60 miliona mesečno od „Petoletke“? Da niste vi, gospodine Aleksiću? Da se niste i na to nakačili? Malo je bio opštinski budžet?

Dugovi „Železari“ su vaši dugovi, gospodine Aleksiću. „Železara“ je danas drugi najveći izvoznik u Srbiji. Šta vas briga. Vi ste tamo smatrali da treba da gaje pečurke, ne treba više da se radi ništa. U Boru pečurke, ovamo kikiriki.

Što se tiče PKB, što ne kažete da su krave crkavale i obolevale, jer niste imali čime da ih lečite. Što to ne kažete? Što ne kažete da ste ostavili dug od 500 miliona? Ispričajte celu sliku, pa neka narod onda kaže da li je vaša ideja ispravna ili nije, a ne ovako, predstavite stvari kako vama odgovaraju, ne ispričate šta je bilo. Eno prodali su. Pa, jel vi mislite da bi neko prodavao da je imao rešenje? Da vraća vaše dugove.

Ništa o zakonu nije rečeno, pa na zakon nemam šta ni da kažem. Vezano za zakon nemam šta ni da kažem. Ono što je činjenica, to je da, očigledno predstavnici ove političke grupacije smatraju da za njih važe jedna pravila, a za sve druge druga.

Nekoliko puta su ukazivali na to da je Poslovnik povređen time što se ne govori o tački dnevnog reda. Sada će i meni da prebacuju što ne govorim o onome što je na dnevnom redu, a ja sam dužan da odgovorim na sve ono što je rečeno. Ništa nije bilo u vezi sa dnevnim redom. Ništa.

Onda, ako mu ne daš da govori van onoga što je nabiflao i naučio, e onda je problem jer gušiš slobodnu reč u parlamentu, a ako mu odgovoriš onda je opet problem jer ti kršiš Poslovnik time što mu odgovaraš i tako u krug, do ne znam ni ja gde.

U svakom slučaju, mi ćemo i dalje stajati iza predloga o kome ništa niste rekli, vodićemo politiku kontinuiteta, politiku oporavka ekonomije od onoga što ste iza sebe ostavili, politiku međunarodnu koja podrazumeva građenje svih onih veza koje je vaš lider pokidao i uništio svojom šibicarskom spoljnom politikom, gde je prepodne lagao jedne, popodne druge, jedne drugima ogovarao, itd.

Ono što nikada nećemo raditi, gospodine Aleksiću, i to samo imajte u vidu, nikada kada govorimo o našoj zemlji, o našoj Srbiji, i kada se za Srbiju borimo nećemo posle ići da trčimo okolo i da se izvinjavamo ambasadorima da nismo tako mislili, nego to je kampanja, pa eto, mora se tako, kao što je radio Vuk Jeremić.

To sebi, to poniženje, nikada nećemo dozvoliti. O tome nisam govorio ja, nego depeše Vikiliksa, što je još veća sramota i bruga.