Razumem.
Sigurno ste primetili da sam reagovao kada je bilo žamora i sa jedne i sa druge strane sale. Šta da vam kažem, ali svaki put isto. Svi govore. Mislim da nije bilo pauze u dobacivanju u jednom trenutku sa ove strane i naravno, smatraju da je to sve savršeno uredu. Onog momenta kada njima najmanji šum zasmeta, reaguju i podižu Poslovnik, i uvek tako i uvek isto.
Trudim se da imamo ista pravila za sve, ali razumeo sam da ne smatrate da treba da se izjašnjavamo oko ovoga.
Gospodine Jovanov, izvolite.

Nažalost, ja po treći put moram da ponavljam neke stvari, ali nije problem, neće meni biti teško, pa valjda će to na kraju uroditi nekim plodom, a možda i neće, videćemo.

Dakle, izbori su održani trećeg aprila, izbori su se završili petog jula. Zbog pravila koje ste vi tražili, na kojima ste vi insistirali, koje smo na vaš zahtev uvrstili u Zakon o izboru narodnih poslanika za ovu Skupštinu, pa su se izbori ponavljali u nedogled u Velikom Trnovcu. I kakve to sad tačno veze ima sa nama? Šta smo mi to uradili, što smo poslušali ono što ste predlagali? A da nismo, onda bi bilo – evo, neće, kao što sad vičete, plaše nas se, tresemo se. Čudo jedno.

Struktura Vlade, opet ista poruka. Ja verujem da niste možda stigli da se spremite, ali kratkim pregledom na Guglu ste mogli da vidite kako izgleda struktura tih vlada za koje govorite da imaju 11, 15 ili ne znam koliko ministarstava, da vidite, imaju 20 državnih sekretara u tim ministarstvima, 20, negde i više. A lepo zvuči da se vikne – mnogo je, treba da se seče. To jednog dana, pobedićete, vidim, napredujete, mi vas se plašimo. Šta je preostalo još nego da pobedite, pa ćete onda formirati Vladu kako vi budete hteli. Onda ćemo videti da li će imati 15, 10, pet ili dva ministra.

Ko prebacuje odgovornost? Na koga se prebacuje odgovornost, šta pričate? To je ostalo sa neke tribine, pa ono, hajde da ponovim, nema veze što ništa ne znači. Prebacujete odgovornost na nas. Kakvu odgovornost na vas? Kakvu vi imate odgovornost za bilo šta?

Nama je mama Brisel. Moja mama je Mira, otac mi je pokojni, pa mi nije ni Brisel, ni Moskva. Ali nam nije ni mama, ni tata, ni Brisel, ni Moskva, ni Peking, ni Vašington, nego Srbija. I to je naš stav. Zato imamo udare koje imamo, a vi se pridružujete tim udarima vašom politikom, vašom bednom demagogijom, vašim praznim pričama, podržavate tu priču i iznutra udarate. I dok oni udaraju spolja, vi udarate iznutra. Svako svoj posao radi. I svi ste na istom zadatku.

Vi da nama pričate o medijima, vi koji ste zvezda Šolakovih medija. Svaki drugi dan ili intervju ili gostovanje. A onda ode na „Raša tudej“ pa kaže – Vučićevi mediji vode kampanju protiv Rusije. Ide na medije koji vode najgoru kampanju protiv Rusije i najgoru kampanju protiv Srbije, onda ode kod Rusa da se žali – evo, vidite šta oni rade, mi smo dobri, mi smo vaši, dovedite nas na vlast. Pa, u čemu je razlika u odnosu na ove što traže da ih Brisel ili ne znam ni ja ko dovede na vlast? Samo u strani sveta, ono nije Brisel, nego je Moskva.

Kad vas narod bude hteo, tad ćete biti vlast, a mogu u Moskvi da vas hvale koliko god hoćete, ako vas uopšte i hvale, ako vas uopšte i podržavaju.

Nema Srba u Hrvatskoj. Ma, ajte, molim vas. Stvarno? Sve nas je manje, posle pogroma, pokolja, proterivanja i svega ostalog. Uzmite stenogram, pa pazite šta pričate. Znam ja da se niste spremili, ali… To ste sami, uostalom, i rekli.

Onda ide vrhunac – nema na belom svetu, jel ste tako rekli, evo citiram: „belom svetu“, ministarstva za društveni dijalog. Na belom svetu. Evo, klimate glavom. Jel tako rečeno? Jeste, hvala vam. Ministarstvo za društveni dijalog, potrošačke poslove i ljudska prava – jednostavna pretraga na Guglu. Malta. Evo, samo jedan klik od 15 sekundi, koliko treba Guglu da izbaci rezultat, pokazuje koliko nemate pojma o čemu pričate, ali dobro zvuči. Super je. Lepo će da se prihvati.

Najzad, nemojte nam dve stvari spočitavati, molim vas. To što vi govorite za SSP, to oni govore za vas. Tajni partneri – kažu oni za vas, tajni partneri – kažete vi za njih. Ni jedni, ni drugi nam niste partneri, ali vas obožavamo ovako u opoziciji, pošto ste jednako sposobni.

Drugo, osvrnite se oko sebe kad spočitavate ovde ljudima ko gde osvane i gde zanoći, a tiče se političkih stranaka, naravno, da ne budem pogrešno tumačen sada i zlonamerno. Dakle, prvo preispitajte sebe, pa kolege, da vam ne nabrajam ko je sve u kojoj stranci bio i šta to sad treba da znači. Za nas je to minus, a za vas je plus. Kako to, ista stvar? Vama je oprošteno i ono što sebi dozvoljavate, nama ne ne opraštate i nama se zamera. Pohvalite se. Evo, recite nam kako je to izgledalo. Ja nemam problem da vam ponovim.

Dakle, molim predsednika Skupštine i sekretara Skupštine da stvarno ovi rokovi budu duži, da prosto nemamo potrebu da slušamo nepripremljene, neargumentovane, prazne floskule koje niti šta znače, niti čemu služe, nego ajde tako malo da vičemo ne bi li neki poen skinuli i ne bi li naprednjake predstavili kao samo zlo i gađali njihov nacionalni deo biračkog tela, a sebe predstavljali kao velike spasioce vaskolikog srpstva koje, evo, čekalo je… Srpstvo moje snom mrtvijem spava sve dok nije došla Milica zavetnica da ga probudi, pa neće biti.

Samo da vam kažem, gospodine Jovanov, a očekujete to verovatno već, rok jeste bio duži nego što je rečeno od strane gospođe Đurđević Stamenkovski. Duži, svaki put duži. U pravu ste za ovaj drugi deo vaše primedbe. Šta da vam kažem? Video sam i ja, kao i vi, kao i svi ostali, ko se sve sa kim udruživao i odmah posle izbora, ali čini mi se i pre 10 dana, u „Medija centru“, jel tako?
Dobićete pravo na repliku, gospođo Đurđević Stamenkovski, samo da pitam pre toga – da li se još neko od ovlašćenih predstavnika prijavio za reč, pošto je trenutno jedina prijava koju imam ova replika.
(Zoran Lutovac: Ja čekam.)
Vi čekate?
Dobro.
Dakle, kad završimo sa replikama, Zoran Lutovac je sledeći.
Izvolite.

Poštovani predsedavajući, sasvim je sigurno da sam za koji minut omanula. Možda ste sat vremena ranije javili za sednicu, ali u svakom slučaju juče smo dobili obaveštenje o njoj.

Da li su izbori bili 3. aprila, a završeni 5. jula potpuno je nevažno, s obzirom na to da je i 5. jul odavno bio. Mi smo uveliko, gospodine Jovanov, u oktobru mesecu, a mislim da je prikladno bilo da je, uzevši u obzir političke prilike, trebalo da krenemo sa skupštinskim zasedanjima odmah po prvom radnom danu u oktobru mesecu.

Kažete da je moja retorika bedna. Razumem da nemate šta drugo osim uvreda da ponudite. Iznela sam vrlo konstruktivne predloge. Ni na jedan niste odgovorili. Nazivate moja izlaganja ispraznim, a gotovo svim šefovima poslaničkih grupa ste odgovarali na potpuno istovetan način, jer očigledno vi ovde niste da saslušate šta mi imamo da kažemo, nego da po automatizmu ispaljujete različite etikete.

Nikada nisam rekla za „Raša tudej“ bilo šta što je kritika na račun moje zemlje, niti za bilo koji drugi medij, a svim medijskim glasilima se redovno odazivam i sve manje je onih, uključujući i vaše političke predstavnike, koji žele da izađu u debatu sa mnom.

Pozivam vas da sledeći put kada vas pozovu urednici televizija koje su dovoljno slobodne da nas pozivaju u goste date pozitivan odgovor i da konačno dođete u tu emisiju. Nemojte bežati od mene. Imam 163 centimetra, 55 kilograma. Nisam snažna, ne mogu da vas oborim. Tu sam da iznesem tu moju bednu argumentaciju, pa probajte da mi odgovorite ako uopšte možete.

Gospodine Jovanov, izvolite.

Vidite sad na šta ovo liči. Ja ponavljam jedno te isto, pa ja odgovaram po peti put i mučim se da odgovorim po peti put na ista pitanja koja postavljate i sad sam ja kriv što ponavljate isti govor. Neću da prestanem. Mogu da izdržim, 200 puta, 200 puta, šta da radim.

Kaže – svejedno je, nevažno je da li je 3. april ili 5. jul. Pa kada je nevažno što ste proslavljali? Kada je nevažno što ste izmislili? Što niste rekli istinu? Zasedanje i sednica nisu isto. Hajde i vi da pokušate da razlikujete te dve stvari. Zvuče, ali nije isto.

Što se tiče televizija na koje vi idite, ja na tu televiziju ne bih otišao, niko me nije ni zvao da budem iskren, za sve pare ovog sveta. Nema časti, nema ničega što mogu da mogu da mi ponude da dođem na tu televiziju, na televiziju koja vodi dnevno kampanju protiv ove zemlje i koja je registrovana u Luksemburgu. Da li ste bili u Luksemburgu ili u Beogradu? Gde ste bili kada ste gostovali na tim televizijama? Kako se dolazi na tu televiziju? Ja ne znam gde je to.

(Milica Đurđević Stamenkovski: Pitajte gospodina Đukanovića.)

Nije tu. Kada se vrati. Samo što je on tamo otišao da im kaže neke stvari, a ne da gradi svoju karijeru, ali je super to i to pokazuje ozbiljnu političku mudrost kada na tim medijima gradite svoj imidž, kada to gledaju ljudi koji za vas glasaju. To govori posebno o vama i ja to neću da komentarišem. To je vaša stvar.

U svakom slučaju, izbori su završeni, 5. jula vi ste rekli, 3. aprila. Rekli ste i sad kažete svejedno je. Rekli ste da ne postoji ministarstvo za društveni dijalog, a evo našli smo još jedno, opet na klik, opet na 15 sekundi – rad, socijalni dijalog, društveni dijalog, profesionalna organizacija i odnose sa institucijama. Tako se zove. Dakle, nema na belom svetu, kako beše. Senegal. Rekli ste na belom svetu. Jel Afriku ne računate u beli svet, šta? Dva klika, ali dobro, lepo zvuči na belome svetu nema tako nečega, a onda vidite da na belome svetu nađete na dva mesta.

(Narodni poslanici dobacuju: Poslovnik.)

Ja sam ovlašćeni, opet Poslovnik, molim vas proučite Poslovnik. Molim vas da razlikujete zasedanje od sednice, repliku od ovlašćenog predstavnika. To je osnova neka kada uđete ovde. Dakle, nije ova Skupština čekala na vas da je vi udostojite svog prisustva. Postoje neka pravila koja se moraju naučiti kada dođete ovde.

Na kraju krajeva, na kojoj god televiziji bude bilo prilike da sa vama razgovaram, ja dolazim da razgovaram, kao što sam dolazio i sa nekim ljudima iz ove sale i sa nekim drugim.

Ne dolazim da se bijem i samim tim potpuno je svejedno da li imate 163 ili 203 centimetra visine i da li imate 200 kila ili pet kila, potpuno mi je svejedno. Ja dolazim da pričam o politici, a ne da se bijem.

Tako da, tom nekom retorikom tek ne vidim šta želite da dobijete, osim da valjda budemo mi veliki strašljivci i kukavice, pa ne smemo takvoj jednoj sitnoj ženi da izađemo na politički duel ili šta? Smemo. Smemo i hoćemo, ali ne tamo gde vi kampujete, to ostavljamo vama i onima koji tamo svakog dana borave. Mi na te televizije ići nećemo.

(Milica Đurđević Stamenkovski: Replika.)

To je to. Pretpostavljam da nećete sada da se žalite na dobacivanje iz sopstvene poslaničke grupe? Pretpostavio sam da nećete.
Gospodine Lutovac, izvolite.

Poštovani građani, uvaženi poslanici, evo čuli smo malopre da neka ministarstva postoje u Senegalu, neka u Burundiju, neka postoje ko zna gde, dakle kao da su predlagači tražili sva moguća ministarstva koja postoje na svetu, pa da ih uključe u ministarstva Srbije, od prilike to tako izgleda.

Ali, da se vratimo na temu. Nemamo vladu već toliko dugo, ali ne oseti se razlika, i kad smo imali bilo je isto. Imali smo premijerku koja je bila na poslaničkoj listi. Onog sekunda, onog momenta kada joj je verifikovan mandat ona je prestala da bude predsednica Vlade.

Međutim, šta ima veze šta kaže zakon, ona je nastavila da bude predsednica Vlade u tehničkom mandatu, a mi smo onda imali ovde razgovor o Izveštaju, tehničkom Izveštaju o Kosovu i Metohiji. Pazite, tehnički Izveštaj o Kosovu o Metohiji za koji je zakazana posebna sednica, posebna sednica Skupštine u kojoj predsednik države govori o tehničkom Izveštaju.

Zašto o tehničkom Izveštaju nije govorila neka osoba iz tehničke Vlade, nego je predsednik koristio parlament, koristio Skupštinu? Pošto nema mnogo vremena u medijima, pošto mu uskraćuju medije, da dođe ovde u Skupštinu i dva dana vodi kampanju i ne priča o tehničkom Izveštaju, koji je bio tema, nego govori o svemu i svačemu.

Takva praksa se i sada nastavlja. Nastavlja se praksa da izvršna vlast i jedan čovek ponižavaju parlament. Ponižavaju parlament upravo tako, jer način na koji je zakazana ova sednica jeste upravo to. Ova sednica je zakazan po hitnom postupku iako nije bilo osnova za to.

O tome sam danas nešto malo govorio, ali ponoviću. Dakle, nije bilo osnova da se ova sednica zakaže po hitnom postupku, a ono što je navedeno ovde u obrazloženju je uvredljivo za sve, ne samo u ovoj Skupštini, nego za sve građane Srbije.

Reći da se ova sednica zakazuje po hitnom postupku zato što bi se ne održavanjem ove sednice po hitnom postupku, da bi bile štetne posledice po organe i organizacije i da bi to bilo štetno po građane, a sa druge strane održavanje ove sednice po hitnom postupku bi bilo od velike koristi za građane zato što bi smo imali četiri nova ministarstva. Ovo je stvarno uvredljivo.

Samo jedno malo vraćanje unazad, kada ste već guglali po svim mogućim ministarstvima koja postoje u svetu, zaboravili ste „ministarstvo smešnog hoda Monti Pajtona“.

Što se tiče obrazloženja, ono je uvredilo i građane i sve nas ovde. U članu 167. se kaže da se po hitnom postupku može doneti zakon kojim se uređuju pitanja i odnosi nastali usled okolnosti koje nisu mogle da se predvide. Šta konkretno u ovom slučaju nije moglo da se predvidi? Šta u ovom slučaju nije moglo da se predvidi? Mislim da je način na koji se radi u ovoj Skupštini uvredljiv za sve nas ovde i ja se iskreno nadam da će predsednik Skupštine napustiti tu praksu i da će početi da uvažava svoje kolege poslanike i da će se odupreti pritiscima iz izvršne vlasti i pritiscima jednog čoveka.

Zašto mi nemamo Vladu, poštovani građani? Nemamo Vladu iz najmanje dva razloga. Jedan razlog je taj što jedan čovek hoće da pokaže da je jedina bitna institucija na čijem čelu se nalazi on, bilo da je to danas Vlada ili sutra predsednik ili prekosutra neka druga funkcija. U jednoj našoj susednoj državi imali smo predsednika košarkaškog saveza koji nije imao ni jednu funkciju, ali svi koji su dolazili u tu zemlju hteli su upravo da se vide sa predsednikom košarkaškog saveza te države.

Tako bi bilo i u Srbiji kada predsednik položi sve ispite i postane trener i odluči jednog dana da ode iz politike, ali ne i da odstupi od moći. On će sa pozicije možda predsednika nekog saveza sportskog biti taj čovek kome će se svi obraćati. To je nedopustivo za Srbiju.

Šta je hitno ovde? Mi smo mogli čuti prethodnih dana da će Treći svetski rat. Okrenete režimske medije sa nacionalnom frekvencijom, imate naslov „Treći svetski rat“, tu su režimski analitičari koji nam pokazuju kako mi nismo svesni da smo u već tom Trećem svetskom ratu i šta sve Srbija treba da uradi u takvoj situaciji.

Onda kada dobijete poziv za hitno zasedanje Skupštine, onda pomislite upravo na to. S obzirom da je na režimskim medijima oglašeno već da je Treći svetski rat, možda se uvodi vanredno stanje, možda se uvodi ratno stanje. Šta se ovom hitnošću sprečava, a šta dobija? Sigurno sa ova četiri ministarstva, niti bilo šta dobijamo kao što stoji u obrazloženju, niti smo bilo čime uskraćeni. Suština je da se opet pokazuje moć van ovog parlamenta, a ovo je centralno mesto političkog života u Srbiji.

Čuli smo ovde, tražili ste, a sada nećete. Da, tražili smo i da nećemo, nećemo na ovaj način. Tražili smo na način predviđen zakonom da se zakaže sednica i da o tome razgovaramo, a ne van procedure, ne po hitnom postupku, jer za to nema potrebe.

Šta je takođe bilo uvredljivo za sve nas ovde? To je ovo magično zvonce koje smo danas imali prilike da ponovo čujemo. Evo ga, čujemo ga i sada, ali ove kolege preko puta, ovaj uzvišeni Dom se neće smiriti, dakle glasanje na zvonce, ljudi hajde molim vas da se prekine sa tim. Dogovorite se malo ranije, stvarno je ponižavajuće. Ni sa tim glasanjem na zvonce nije bilo većine za ovaj zakon. Nije bilo većine ni prvu put, ni drugi put, tek treći put kada se glasalo, dobili smo tu neku većinu koja je potrebna.

Šta se prikriva ovom hitnošću? Zbog čega je potrebna ova hitnost? Vidimo da nije stvarno neophodna, ali zbog čega je potrebna?

Na primer, član SNS je izašao u javnost, i tu je kolega u pravu, kao okrivljeni, član SNS je okrivljen, a nije svedok i on kao okrivljen ima pravo da laže, ali onaj ko ga brani takođe laže, ali nema pravo da laže. To je problem. U pravu su oni koji spočitavaju to da on kao okrivljeni ima pravo da laže i može da koristi to pravo, ali u pravu su i oni drugi koji kažu da i ovi drugi koji se brane i koji nemaju pravo da lažu koristili su to.

Što se tiče toga šta je bilo potrebno da se takođe prikrije, vi ste imali člana SNS, dakle, iz organizovanog kriminala, a po definiciji organizovani kriminal podrazumeva spregu države i mafije. On upućuje na to da o čemu se priča već mesecima i godinama da postoji ta sprega, da postoji ta sprega i da postoji političko krilo organizovanog kriminala, pogađajte koje političko krilo organizovanog kriminala.

Takođe, trebalo je prikriti, umesto da se priča da bude glavna tema to što je ogromna inflacija, ovde se govori o inflaciji 10%, 12%, 13%. Jeste kada uračunamo i cenu kavijara i svega ostaloga što, možda neko od vas koristi, ali kada građani odu u prodavnicu njihova inflacija je 100%, a ne 10%, 12%. Njihova inflacija je ogromna, jer sve ono što oni kupuju udvostručena je cena. Možete vi statistički da inflaciju svedete na 10%, 15%, 20%, ali cene su udvostručene, ljudi ne mogu da izdrže taj pritisak i umesto o tome da se priča, mi po hitnom postupku pričamo o tome zašto nam je potrebno neko novo ministarstvo i kako će ova državna uprava biti mnogo efikasnija kada uvedemo ta četiri ministarstva.

Kada govorimo o broju ministarstava, ja ću vas podsetiti samo na jednu stvar - u načelu ne mora broj ministarstava da bude ni dobro, ni loše, ali govore nam neka iskustva da mnogo veće zemlje od Srbije imaju manji broj ministarstava, da Srbija ima veći broj ministarstava po predlogu nego Švajcarska i Nemačka zajedno, da mnogo veće države od Srbije imaju mnogo manji broj ministarstava. Nije ni samo to problem. Problem je i to što dok ste bili u opoziciji govorili ste nešto sasvim suprotno. U normalnim uređenim državama ono što kažete vam se beleži pa ako ne ispunite bivate kažnjeni zbog toga. Zabeleženo je da ste se zalagali da najviše 15 ministarstava bude, a sada imamo 25. Kako stvari stoje i kakav je odnos jednog čoveka koji je na vašem čelu može biti 25, 35, 50 ministarstava, a može biti i dva – za unutrašnje poslove i za spoljne poslove, odnosno jedno za unutrašnje i četiri za spoljne poslove, ako neko ima iluziju da moguće tako voditi spoljnu politiku.

Kada gledamo ove predloge, osvrnuću se na neke konkretne predloge. Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju. Ljudi, demografija je naučna disciplina, nauka o stanovništvu. Ne može biti ministarstvo o nauci o stanovništvu. Može biti i ima mnogo primera gde postoji ministarstvo o porodici, ali ono što bi trebalo da se uradi jeste da se to ministarstvo drugačije nazove i da se u okviru tog drugačije nazvanog ministarstva brine i o porodici.

Ministarstvo za populacionu politiku bi obuhvatilo i ministarstvo za porodicu, ali i ministarstvo koje bi vodilo brigu o deci, o mladima, starijim osobama i, obratite pažnju, migrantima. Migranti su, za one koji ne znaju, i imigranti i emigranti i oni koji odlaze iz Srbije i oni koji ulaze u Srbiju.

Dakle, ministarstvo koje bi se bavilo i populacionom politikom moglo bi da se bavi ovim oblastima, da se to lepo pobroji i da se bave konkretnim stvarima i da se izbaci termin – omladina jer je to ideološki termin i da se koristi termin – mladi jer je to termin pravni i tačno se zna šta se pod njim podrazumeva. To su oni uzrasta do 35 godina.

Što se tiče brige o deci, slučaj iz Pećinaca je pokazao da nam je potrebno da vodimo posebnu brigu o deci. Mi u našoj Skupštini imamo poseban Odbor koji se bavi decom, pravima deteta, ali nažalost još uvek ne reaguje na prave konkretne stvari nego se bavi načelnim stvarima. Moramo da reagujemo na stvari koje udaraju na našu decu. Ne smemo da dozvolimo da deca zbog političkog opredeljenja, političke nepodobnosti svojih roditelja ne mogu da idu u vrtiće. To je nedopustivo.

Kakav smo mi parlament ako to dozvolimo i kakav je to moćnik koji se oglušuje o inspekciju koju je poslalo Ministarstvo prosvete. Ministarstvo uputi inspekciju, inspekcija ode u vrtić i kaže – vratite tu decu, ovo što ste uradili nije po zakonu, ne smete to da radite i šta se desi? Direktorka vrtića apsolutno se oglušuje ono što je reklo ministarstvo, apsolutno ne zarezuje ni 5%. Njima je važno šta kaže lokalni moćnik, a lokalni moćnik je onaj koji se slika sa šefom SNS i on kaže – ja imam tu moć, ja ako kažem to će biti tako, a ne onako kako kaže zakon ili kako kaže neka inspekcija iz ministarstva.

Moramo da vodimo računa o tome. Možemo da donesemo i posebno ministarstvo o tome, ali ako će praksa biti drugačija, ništa nismo uradili. Možemo da imamo još pet ministarstava, ali ako praksa ostane ista, od toga nema ništa.

Što se tiče ministarstva turizma i omladine, već sam na jedan način odgovorio na to. Ova dva ministarstva su nespojiva. Treba da postoji samo ministarstvo turizma ili da bude deo jednog od ministarstava da bismo smanjili broj ministarstava, a omladina kao termin mora da se zameni terminom – mladi i da bude u ministarstvu za populacionu politiku.

Što se tiče ministarstva za javna ulaganja, već se popularno u narodu zove ministarstvo za centralizaciju korupcije u Srbiji. Tako ljudi govore. Sigurno ćemo videti da li ćete vi glasati za to ili ćete argumente koji govore protiv toga da se takvo ministarstvo formira uopšte se takvo ministarstvo i ne formira.

Ministarstvo za javna ulaganja je suvišno jer nema nikakvog osnova za postojanje posebnog ministarstva pod ovim nazivom. Motiv za stvaranje ovakvog ministarstva nije od javnog interesa nego je posledica političkog dogovora zarad dužih političkih i finansijskih interesa. Centralizacija upravljanja javnim resursima zarad posebnih i grupnih interesa izvan je javnog dobra i zato ne treba da postoji kao posebno ministarstvo.

Takođe, kada govorimo o ministarstvu unutrašnje i spoljne trgovine, kada kažete ministarstvo trgovine onda se pod tim podrazumeva i spoljna i unutrašnja, ako ne naglašavate bilo jednu ili drugu. Tako da nema potrebe da stoji ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine.

Što se tiče Ministarstva sporta, bilo bi primerenije da se zove „Ministarstvo fizičke kulture i sporta“, jer država pre svega mora da vodi računa o fizičkoj kulturi, o zdravlju svih građana, a ne samo onih koji su natprosečno talentovani i imaju talenat da se bave sportom. Zato smatram da je ime „Ministarstvo fizičke kultura i sporta“ primerenije, ako hoćemo da imamo i to ministarstvo.

Što se tiče Ministarstva nauke, tehnološkog razvoja i inovacija, u članu 6. bi trebalo dodati da se u delokrugu istraživanja - u funkciji javnih politika zasnovani na podacima.

Dakle, ima niz konkretnih predloga o tome šta bi trebalo menjati u ovome što je predloženo, kao što ima osnova da se ovo potpuno drukčije strukturiše.

Na kraju, reći ću samo sledeće – nećemo podržati ovaj predlog zakona iz sledećih razloga: zbog načina na koji je zakazana sednica o ovom zakonu, zbog načina na koji se izglasalo da se o tome danas raspravlja, zbog činjenice da se izvršna vlast potcenjivački odnosi prema Skupštini, kao da je Skupština servis Vlade a ne kontrolor Vlade, zbog broja ministarstava, zbog strukture ministarstava i zbog toga što očigledno nema kadrovskih kapaciteta da se sve to iznese. Hvala.

Samo da konstatujemo, gospodine Lutovac, 20 minuta i još 30 sekundi, da imate u vidu kada budete posle rekli da niste imali priliku da govorite, da vam nije bilo omogućeno i da ste za bilo šta uskraćeni. Ima veze i sa tim poštovanjem međusobnim o kojem govorite.
Gospodine Jovanov, izvolite.

Fascinantno je ovo potpuno zanemarivanje sopstvenih dela i ja sad ne znam, ovo kao da je čovek micelarnom vodom oprao tablu svoje stranke i sad to nije stranka koja je pravila vlade u ovoj zemlji, koja je formirala vlade koje su imale po 30 i nešto ministarstava, koje su formirane u ponoć, koje su imale različite resore, itd. To se nije dešavalo, to smo mi samo sanjali, ovo je neka nova Demokratska stranka, opoziciona, koja nikad nije bila na vlasti, nikad nije imala priliku da pokaže šta zna, čista kao dečija suza, iste one dece koju brutalno zloupotrebljavaju, kao što su zloupotrebljavali sve što su mogli da zloupotrebe ne bi li dobili neki bedni glas, ne bi li za sebe obezbedili nekakvu podršku.

I neću, mučno mi je da o tome uopšte pričam, ali zarad javnosti, pošto dugo već o tome ćutimo i to je naša greška što ćutimo, jer mislimo da će valjda jednom da prestanu, ali neće, jer oni svaku smrt koriste ne bi li napravili za sebe neki politički poen, svaku nesreću koja se desi, od prirodnih pojava, od prirodnih nepogoda, do ne znam ni ja čega, sve je to zbog, kako kažu – jedan čovek koji ne znam ni ja šta sve, pa zbog jednog čoveka padne 50 litara kiše u 20 sekundi i onda se poplavi sve.

Dakle, 80 dece nije primljeno u vrtiće u Pećincima, zato što nema mesta u vrtićima. Kao kriterijum, i taj isti kriterijum primenjuju i kod mene u Kikindi, se uzima da oba roditelja rade, to je osnovni kriterijum da dete dobije mesto u vrtiću, jer se pretpostavlja da jedan roditelj koji ostaje, majka ili otac koji su bez posla, može da se stara o detetu kod kuće. I sad neko od toga pravi političku priču i ja treba da nabrajam čijih sve porodica članova SNS deca nisu upisana u vrtić! Ne pada mi napamet to da radim. To je bizarno, bolesno. A razlog zašto nema mesta i zašto se ovo dešava i zašto se prave ovakve eliminacione liste faktički za mesto u vrtiću je taj što su ljudi počeli da rade, proširio se broj pogona, fabrika, ljudi dobili posao, itd. i sada više ljudi traži mesto u vrtiću. Mi treba da se bavimo time, o 80 dece koja nisu upisana, da idemo kod njih, njihovih roditelja, da im tražimo članske karte, da vidimo koje su stranke članovi i da prebrojavamo koliko ima ove ili one? Sve su to deca.

Brutalno lažete, i namerno koristim ove teške reči, kada kažete da je…

Slobodno tražite povredu Poslovnika, evo, ja ću da kažem da sam povredio Poslovnik.

Da, brutalno lažete kada kažete da je Veljko Belivuk bio član SNS. To što vi verujete Veljku Belivuku sve što kaže, to je vaš problem a ne naš! Ali, da ste upućeni u spregu vlasti i kriminala, e, to vam verujem. Jer, u vreme vaše vlasti je Darko Šarić postao ovde najveći investitor. Darko Šarić, koji je za vreme naše vlasti završio u zatvoru i koji je osuđen, a vi bili ambasador u Crnoj Gori. Jeste li vi imali veze sa tim što je Darko Šarić investirao preko ljudi iz DS i prao svoje pare, gospodine Lutovac? Jeste ga vi povezali ovde sa privrednim i političkim strukturama po Srbiji, pre svega po Vojvodini? Jel je u dogovoru sa vama kupovao poljoprivredne kombinate?

I šta sad? Kakav je ovo razgovor?

Činjenica je da se to sve desilo. Naravno, nemam nijedan dokaz da vi imate bilo kakve veze sa tim, ali kako vam izgleda sada kad vas tako optužujem da ste imali veze sa najvećim narko dilerom u ovom delu sveta? Jel vam prija? Jel vam lepo? Zašto crvenite?

(Zoran Lutovac: Zato što imam obraz.)

A drugi ga nemaju? A vi ćete da procenite ko ima obraz a ko nema obraz? I zato što ste vi procenili da neko nema obraz, morate da mu lepite etikete da ima veze sa narko dilerima i kriminalcima koji su klali ljude?

Verujete im to što govore. Pa, taj isti, onaj njegov, a vaš očigledno, pošto ste se i vi u to kolo uhvatili, ali dobro, valjda vam dosadilo da budete predsednik stranke pa ćete prepustiti Veljku Belivuku da bude lider, je rekao da mu je Sveta Vujačić deda, naš poslanik koji trenutno nije u sali, da mu je on deda, da mu je bio na svadbi. Samo mali problem ima u tome što je svadba bila 1981. godine, a on rođen 1989. godine. Da je Sveta došao zajedno sa Vulinom u „Gotik“ i da su svi zajedno onda otišli u Ritopek, da iznajme štek, da organizuju atentat na Vučića. Jel verujete i u to?

Ne možete da malo verujete, malo ne verujete. Ako verujete Belivuku, verujete sve što je rekao. Nema kao na švedskom stolu pa da birate, pa ovo mi odgovara, ovo mi ne odgovara.

Sramno je što Veljko Belivuk danas ima portparole u Skupštini Srbije, sramno. Sramno je što Veljko Belivuk ima ljude koji danas u Skupštini Srbije pronose njegovu reč kao reč ne znam ni ja kakvog proroka, kao suštu istinu i kao apsolutnu dogmu, jer to što je rekao Veljko Belivuk, u to ne sme da se sumnja. To što je rekao do duše, da je ono na slika ništa, što smo videli nismo videli, to je drugi par rukava, to nema veze. To se malo zaneo.

Na kraju krajeva, da li će ili neće, pošto vidim da je to izazvalo pažnju i vaših medija, u ovoj Skupštini biti i formalno formirana poslanička grupa koja će nositi ime Veljka Belivuka, imaćemo prilike da vidimo u narednim danima. Ali, očigledno ta poslanička grupa svakim novim izlaganjem predstavnika sa one strane sale dobija na snazi. Sada su došli dotle da imaju potpredsednika Skupštine, imaju poslanike i svi apsolutno veruju Veljku Belivuku u svaku reč koju izgovori. To je porazno, to je poražavajuće, to je loše, ali svako ima pravo da bira koga će da izabere za svog lidera. Da je neko drugi u pitanju možda bih vam i čestitao, a ovako mogu da kažem samo da mi vas je žao.