Ponovo se ponavljaju neke stvari. Ne kažem da ne treba na njih da se odgovori, ali već je rečeno. Ponoviću. Ako se ponovo budu javljali, ja ću ponovo ponavljati.
Dakle, postoji određeni rok, a u tom roku vi možete da prvog dana roka ili poslednjeg dana roka uradite stvar koja vam je na raspolaganju, za koju ste ovlašćeni. Možete se koristiti svakim danom roka, prvim i poslednjim. Ne vidim šta je sporno. Ili smo u roku ili nismo u roku. Ako smo u roku, onda sve radimo na vreme, jer je ustavotvorac, zakonodavac, onaj koji je određivao rok dao rok za koji smatra da je adekvatan. Mi smo u tom roku. Ako nismo u roku, onda vas molim da to konstatujemo, da se razilazimo i da idemo na izbore. Treće opcije nema.
To je otprilike kao kada bi, juče sam o tome pričao, sud rekao advokatu – a što si poslednjeg dana podneo žalbu. Moje pravo kao advokata je da podnesem u roku koji mi je ostavljen, prvog ili poslednjeg, i to je to.
Da nemamo Vladu devet meseci, koliko ste rekli, šest meseci, prosto nije tako. Zaboravljate jednu činjenicu. Molim vas radi korektnosti, jer ste učestvovali u tome. Na zahtev opozicije smo prihvatili neke stvari za koje smo pretpostavljali da u praksi mogu da izazovu određene probleme, ali na insistiranje smo ipak to uvrstili u zakonodavni okvir i u Zakon o izborima narodnih poslanika - trostepenost odlučivanja, rokovi za podnošenje prigovora itd.
Srećom nije prihvaćena suluda ideja koja je dolazila od Saše Radulovića, da svaki građanin na svakom biračkom mestu može da traži obaranje biračkog mesta. To bi zatrpalo tih 8,5, koliko već ima, hiljada biračkih mesta. Dakle, napišete 10 žalbi po biračkom mestu, to je 85.000 žalbi. Kada će to da se reši? Ne bismo završili izbore nikada. Očigledno je to bila nečija ideja, sad pretpostavljam, nemam dokaze za to, ali prosto mi se čini, da se napravi jedan vakum i da se napravi jedan haos i da se onda na ulici odlučuje ko će da bude vlast, a ko opozicija.
Tu dolazimo i do ulice koja se desila 2016. godine kada je američki ambasador pozvao i sedeo zajedno sa predstavnicima opozicionih stranaka, neke su tada prešle, neke nisu prešle cenzus, a onda je traženo poništavanje izbora, onda su se oni dogovarali ko će kome da da glasove. To je ta direktna umešanost stranaca u naš izborni proces, ali u tome nismo učestvovali mi, nego vi.
Belgija dve godine nije imala Vladu. Funkcionisalo je. Namerno se uvećava, zaboravlja se jedan deo, prećutkuje se, drugi deo se prenaglašava ne bi li se napravio utisak, ne znam ni ja kakav. Ovo je jako važno.
U stranim kompanijama radi veliki broj naših sugrađana, naših komšija, prijatelja, građana ove zemlje. Ne možemo ići tako na strane kompanije. Hajde da ih pozatvaramo sve zato što su to zli stranci koji su došli da nas izrabljuju. Nije ovo prvi put. Imali ste takvu reakciju i u Vladičinom Hanu. U taj Vladičin Han je Vučić doveo fabriku. Niko pre njega i niko posle njega. Taman ljudi krenuli da rade, dobili neku platu, e sada ajde da zatvaramo. Zašto? Zato što su stranci.
Kontekst u kom sam govorio oko stranih kompanija, da li će da zatvore ili neće svoje kompanije, jeste kontekst gasa koji je bio spomenut, ako se sećate, ako ste pratili, jer je bila priča kako će oni da se naljute zbog našeg odnosa prema EU, pa će zatvoriti kompanije. Ja sam pitao – dobro, a šta ako zatvore se i domaće i strane kompanije, jer ne vidi gas da li je vlasnik fabrike građanin Srbije ili stranac? Dakle, gas ide u fabriku da bi se koristio za ono za šta je potreban toj fabrici, da li za proizvodnju, da li za grejanje, da li za ne znam ni ja šta. I u potpuno smo istoj situaciji.
To što vi imate tu tezu to je vaše pravo, i političko, i svako drugo. Ja nemam sa tim zaista ništa da polemišem, ali prosto zbog građana je potrebno reći da to, kako vi zamišljate da može da funkcioniše komunikacija sa strancima, prosto ne ide tako. Dakle, mi moramo da shvatimo i ja znam da naši ljudi moraju da čuju, ja znam da to prija uhu, ja znam da je to udaranje na emocije, ja znam da svi građani Srbije mnogo vole svoju zemlju, da građani Srbije imaju mnogo toga da zamere predstavnicima briselske birokratije kada nam se obraćaju i kako nam se obraćaju, ali ona je takva kakva je i mi sa tom briselskom birokratijom moramo da komuniciramo, jer je to u interesu naše zemlje.
Nije interes ni reći, ni zalupiti vrata njima, ni zalupiti vrata istoku i zato tražimo taj uzan prolaz za politiku koju vodimo, a ovo su laka rešenja, a kada su laka rešenja davala rezultate? Šta je to lako u životu što možete da uradite, a što je važno i što će vam doneti neki prosperitet? Sami se, evo, zapitajte – jel lako završiti školu, jel lako završiti fakultet, jel lako dete vaspitati? Ništa od toga nije lako. Onaj ko to radi lako radi pogrešno.
Što se tiče toga šta smo radili za domaće privrednike itd, evo jedna samo vest, dakle, Zakonom o porezu na dohodak građana, Zakonom o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje od 1. marta prošle godine predviđene su olakšice za poslodavce, pa poslodavac koji u periodu od 1. marta do 31. decembra 2022. godine zaposli lice koje nije imalo status zaposlenog itd. oslobađa se plaćanja 70% poreza na zarade i 100% doprinosa na PIO prilikom obračuna isplate zarade za ovo lice itd. Takvih imate još zakona koje smo mi ovde usvojili u prethodnom mandatu itd, tako da treba čitati i nešto drugo, osim „Alana Forda“.
Postoje domaće banke. Lepo zvuči kad kažete, jer ljudi znaju, da su većinu banaka u privatizaciji kupile strane banke itd. Vi sad kažete – sve su banke strane. Nisu, dakle postoje i „Poštanska štedionica“ i AIK banka i to je to. Ali, nije to naša krivica, to je nasleđeno stanje.
Sa druge strane, to je bila politička volja, čak ne ni političkih stranaka. Tada je narod tako glasao, smatrao da je to dobar put. Šta da radimo? Opterećenja zarada sa 64% na 59,4%.
Takođe, pomoć privrednicima. Pomažemo i mladima, pomažemo i penzionerima. I, sad opet dolazimo u jednu kontradiktornu situaciju, ne vi lično, ali da nam se sa jedne strane upućuju kritike zašto pomažemo, a onda se kaže – a, što ne pomažete svima, što ne pomažete i ovima i ovima i onima? Onda, stvarno se čovek zapita, šta uopšte on da radi?
Mi nećemo biti na vlasti onoga momenta kada građani Srbije budu to odlučili. To nije sporno. Na izborima, dakle, zna se kako i na koji način i tu će stvar da se završi.
I to čekanje Godoa koje se ponavlja iz godine u godinu. Evo sad će, evo sad će. Evo, sad ih teraju, sad moraju ovo, sad moraju ono. Ništa od toga se nije desilo. Znači, ta priča se ponavlja godinama. Evo, 10 godina jedna te ista priča – evo, samo što nisu. Pa, nećemo priznati nezavisnost Kosova, to je predsednik rekao milion puta.
Znači, ne radi se uopšte o tome, to uopšte nije tema. Iako je tema to da ne budemo na vlasti, pa dobro, nećemo biti na vlasti, ali onda i vi treba da brinete kao građanin ove zemlje, jer ako zbog toga što mi odbijamo da tako nešto uradimo, a šta god to bilo, neko sa strane može da utiče da se promeni vlast u ovoj zemlji, onda je ova zemlja u problemu, jer na vlasti neće biti oni koje narod hoće, nego oni koji će doći tu da poslušaju te naloge. Neki se i danas preporučuju, a to preporučivanje ćemo slušati i ubuduće.
Najzad, koncept koji ste sami rekli bi bio glomazniji od onoga koji smo mi ponudili koji ste kritikovali kao glomazan. To što vi četiri, pet oblasti smestite u jedno ministarstvo, to ne znači da vi po vertikali ne možete da imate, možete da nemate, da se pravilnije izrazim, organizaciju za tu oblast. Bio bi jedan ministar, ali bi ste po vertikali morali da imate kompletnu upravu za to ministarstvo da bi delokrug i nadležnost mogle da budu realizovani.
Dakle, da je to tako kao što vi kažete, onda bi bilo dovoljno da imamo pet ministarstava. Sad hajde, nabijemo sve u jedno, zvaće se ministarstvo pa nabrajamo do ujutru zašta je sve i to je to. Tu dolazimo do ključne stvari – smanjili ste na 15. Pa, možete da smanjite i na pet, nije to sporno. To je sada stvar koncepcije. Kada vi budete bili u prilici da formirate Vladu, ta Vlada će imati koliko ste rekli članova, 15 ili koliko već.
(Svetozar Vujačić: Znači, nikad.)
To će narod da odluči. Ja ne kažem da je nikad. Kad narod bude rekao, to će tako biti.
Ali, drugu stvar radite, isto kao što je radio kolega pre vas. Vi nećete da kažete kakve je struktura vlada koju uzimate za primer ili kontraprimer nama. Dakle, kakva su ovlašćenja i koliko ima državnih sekretara u vladama sa malo ministarstva?
Njihovi državni sekretari u različitim oblastima u tom ministarstvu bili bi u rangu ministra kod nas po ovlašćenjima i odgovornosti. Dakle, nije to baš da to tako može da se, hajde moderno rečeno, zipuje ili kompresuje u jedno i onda da kažemo eto, to je to. Jer, da je tako, onda jedan član, dva člana, tri člana Vlade, dvojica su kvorum i ćao. Ili dvoje je kvorum i ćao đaci.
Dakle, ovo je naš koncept za koji mislimo da je dobar. Naravno da je vaše pravo da imate suprotno mišljenje, ali samo ne želim da ostanu bez odgovora navodi koji jednostavno ne stoje i da koliko-toliko mogu da pokušam da ukažem na nešto što lepo zvuči, a suštinski ne može da funkcioniše i nije tako.
Mislim da nam je u ovo vreme mnogo važnije da budemo odgovorni, nego da pokušamo da, kako se to popularno kaže, postignemo neki politički poen, laki poen, nečim što građani žele da čuju. Ali, građani svakako žele da čuju da se administracija smanjuje, da ovo, da ono i sve je to u redu. Mi se ne nalazimo, i kolega Đukanović je govorio o tome, dakle mi se ne nalazimo u redovnim okolnostima, mi se nalazimo u vanrednim okolnosti. Ne u vanrednom stanju u formalnom smislu, ali okolnosti oko nas i u društvu, u okruženju u kome živimo su vanredne, ratne i mi moramo i svoju upravu u skladu sa tim da formiramo. Hvala.
