Predstavnik predlagača, Milenko Jovanov. Izvolite.

Ovo zaista već prelazi u nešto što ni na šta ne liči.

Ja znam da se Milovan Brkić hvalio da je našao neke, kako on kaže, „diletante i budale“, kraj citata, hvalio se u širem društvu i širem okruženju koje će bespogovorno citirati sve njegove izmišljotine. Kada sam dobio tu informaciju, ja sam verovao da to nema veze sa istinom, ali, kako neke stvari stoji, deluje da to ima veze sa istinom i da se neki sami javljaju da potvrde tu tezu.

Dakle, izmisli se nešto i onda to izmišljeno ponavljamo unedogled, zato što želimo da se stvori slika da je to stvarno tako. To je cela poenta. Neko izmisli vest i tu izmišljenu vest ponavljamo unedogled, ne bi li ljudi rekli – e, tu ima nešto. Nema ničega.

Poredite Belivukov klan sa klanom ljudi koji su u vreme vlasti bivšeg režima nosili značke policije, jer oni nisu bili državni projekat pa su značke pravili u svojoj režiji, pravili bilborde gde su pozivali da oni reaguju za sve što treba, itd, itd. Ključna razlika je u tome što je u naše vreme kriminalna hobotnica rasturena i svi su u zatvoru i svi će da odgovaraju.

Ono što je takođe razlika, to je da u to vreme opozicija nije nastupala kao odbrana kriminalaca protiv kojih se vodi postupak, a vi ste danas sastavni deo odbrane, zajedno sa medijima koji to rade, zajedno sa advokatskim timom koji to rade. I neka vam je na čast da budete odbrana ljudima koji su odsecali glave.

Povreda Poslovnika, Srđan Milivojević ima reč.

Gospodine predsedniče, povređen je član Poslovnika 104.

Gospođa Marina Raguš je citirala moje izlaganje i vrlo ga je pogrešno razumela. Po tom osnovu, ja sam imao pravo na repliku. Znači, imali ste pravo da mi date repliku. Ja vas sada pozivam da mi date pravo na repliku. Nema potrebe da pokazujete strah od reči Demokratske stranke. Strah je dobar ko ga poznaje. Ali, pustite nas da kažemo. Vi treba da nas se plašite, ali pustite nas da kažemo.

Ako ste pročitali taj član 104, ima tamo negde u stavu 3. na osnovu čega se donosi odluka o postojanju prava na repliku i ko to radi. Tako da ništa prekršeno nije, potpuno je jasno.

Da li želite da se Skupština izjasni? (Da)

Povreda Poslovnika, Željko Veselinović. Izvolite.

Poštovani predsedniče, poštovane kolege narodni poslanici, reklamiram član 27.

Zamolio bih vas kao predsednika da prosto vratite temu dnevnog reda ovde u Skupštinu.

Nema potrebe više da slušamo o Belivuku, nema potrebe da slušamo više bilo šta o nekim zemunskim ili nekim drugim klanovima. Srbija se nalazi u situaciji u kakvoj se nalazi i ja mislim da građani Srbije od nas očekuju ozbiljnost i očekuju da ova Skupština raspravlja o onome o čemu smo danas došli ovde, a to su amandmani. Hvala.

Hvala.
Ne smatram da sam bilo šta prekršio time što sam dozvolio da slobodno koriste svoje vreme narodni poslanici koji sede tu oko vas, ali ako je ovo bio apel upućen njima sa vaše strane, ne bi bilo ništa loše da vas poslušaju u tom smislu. Naprotiv, bilo bi korisno.
Reč ima Miroslav Aleksić, po amandmanu.

Hvala, gospodine predsedniče.

Kad govorite o manipulaciji, gospođo Raguš, ja prihvatam da zaista nema većih manipulatora od vas i ove vaše vlasti i uspeva vam to, čestitam.

Nisam samo shvatio zašto se meni obraćate sa tim – vi, vi, vi ste bili 2008. godine, 2010. godine, vi ste krali, vi ste upropaštavali, vi ste radili. Ja mislim da vam ja nisam adresa i verovatno mislite na neke druge, pa ste napravili neki lapsus.

Što se tiče spornih privatizacija, to možete najbolje da pitate Sinišu Malog, on je vaš ministar finansija. Tada, u to vreme, eto, gle čuda, bio je direktor Centra za aukcije u nekoj drugoj, toj žutoj vlasti koju napadate, pa verovatno hoćete mene tu da ubacite.

Takođe, za sve druge stvari, pogledajte malo oko vas, s kim sedite kada napadate tu neku prethodnu vlast, ali bi mnogo važnije bilo da pogledate vašu odgovornost za deset godina sadašnje vladavine. To što danas neko iz opozicije, ko god bio, govori o tome da treba da se bavimo borbom protiv organizovanog kriminala i korupcije, zar to vlast ne želi? Zar to ne treba raditi? Zar ne treba govoriti o tome? Valjda bi oko toga trebali svi da se usaglasimo? Ko je kriv, neka odgovara. Da li je opozicija u pitanju, da li je u pitanju vlast, svako neka odgovara.

Ali, meni se čini da vi sami sebe branite time što se toliko upirete da se ne pominje tema organizovanog kriminala i korupcije u državi Srbiji.

Sa druge strane, rekli ste još jednu neverovatnu stvar – kako opozicija utiče na to, zapravo na sudske postupke, svojim izjavama i svojim stavovima. Jel ste možda razmislili da pitate nekog od vaših kolega poslanika ili možda predsednika države kada direktno u javnom nastupu kao predsednik države brani Predraga Koluviju? Jel to nije uticaj na pravosuđe u ovoj zemlji kada čovek sa najvećom funkcijom u državi to radi i uzima bilo koga u zaštitu? Ili je samo uticaj na pravosuđe kad to ovako silna opozicija radi?

Nemojte da budete licemerni, budite ozbiljni i stojte iza onoga što govorite.

Što se tiče ubistva i ubistava, zar vi treba da govorite o nečemu? Koliko puta ste rekli da će biti pronađene ubice Olivera Ivanovića? Šta je urađeno po tom pitanju? Evo, čuli smo juče da je uhapšen neki Zvonkov saradnik koji je umešan u to.

Još jedna stvar, vrlo važna.

Kada govorite meni šta sam ja negde bio ili radio 2008. godine, pogledajte, gospođo Raguš, pre svega vas. Vi ste bili savetnica gospodina Vojislava Šešelja, tada kada je zemunski klan nastajao, kada je vršljao, taj isti zemunski klan sprovodio masakre i ubistva, a Šešelj igrao šah sa zemunskim klanom. Vi ste, gospođo Raguš, takođe bili recezent nekih Šešeljevih knjiga. Jedna od njih je, citiram „Engleski pederski isprdak Toni Bler“. Znate, tom istom Toni Bleru, za koga ste bili recezent, je ova vlast, Aleksandra Vučića, dala dva miliona evra za savetovanje.

Govorite o nekim ljudima iz prošlosti koji su prekoputa vas. Pogledajte malo sebe i vaše dvorište. Hvala.

Pravo na repliku, dva minuta, Marina Raguš.

Mnogo mi je drago da sam izazvala toliku pažnju vas sa te strane. Ja se vama nisam lično obraćala. Verovatno ste nešto pogrešno razumeli. Sledeći vašu logiku takođe bih mogla da kažem da u poslednjih desetak godina nisam bila u politici. Sa tom politikom nemam nikakve veze. Tek od pre par godina sam se vratila. Da, u pravu ste, ja sam bila K.I.Z menadžer, da vas ispravim. Verovatno vam je to rogobatnije, teže se pamti u Haškom tribunalu zajedno sa sadašnjim predsednikom Republike Aleksandrom Vučićem i časno smo obavljali tu funkciju.

Suština mog izlaganja malopre je bila, ali vi manipulišete sve vreme vrlo drsko, vrlo licemerno i nalazite se prozvanim, verujete ja čak o vama i ne razmišljam, nisam ni gledala u vašem pravcu, tu su neke starije kolege koje su mi interesantnije, vi niste, moram priznati, sledeće činjenice – po najnovijem izveštaju Evropske komisije u mnogim oblastima mi nismo zabeležili neke velike poene, ali u oblasti pravosuđa jesmo napredovali i to vam je odgovor na sve ovo što radite već nekoliko dana u Skupštini, dok narod i građani Srbije, koji prate ovo zasedanje, meni verujte, toliko iskustva imam, toliko godina, možete da kažete sve što vam padne na pamet, ali meni su ovde bitniji građani.

Oni očekuju i novu Vladu, oni očekuju određena rešenja, oni očekuju mir i stabilnost, energetsku bezbednost, ne očekuju oni vas, sasvim sigurno, jer da su hteli od vas da očekuju, vas bi glasali, vi biste bili vlast. Bogu hvala, rezultatima i delima se veruje, a nerecikliranim projektima koji se, evo kako vidimo, opet kandiduju za vlast, tako što bi verovatno po ko zna koji put u vrlo teškim momentima za zemlju da lešinare preko nečega što se zove, dakle, vrhunski kategorički imperativ, a jeste srpski nacionalni interes koji vi meni sve vreme spočitavate i na tome vam hvala.