Ovako, što se tiče prava na repliku znate da je to na predsedavajućem da odluči, niti je ko pomenuo narodnu poslanicu, niti vašu poslaničku grupu. Da li ste shvaćeni na pravi način to treba da odlučim ja, a ne vi.

(Ivan Kostić: Prekršili ste član 104. jer niste dali pravo…)

Tako da taj član 104. kaže baš ovo što vam sada ponovo saopštavam.

Da li želite da se Skupština izjasni? (Da.)

Skupština će da se izjasni.

Hadži Milorad Stošić, ima reč.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministri sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, na početku bih istakao da će poslanička grupa Partija ujedinjenih penzionera poljoprivrednika i proletera Srbije PUPS – Solidarnost i pravda, u danu za glasanje glasati za rebalans budžeta i ostale tačke dnevnog reda.

Redovni budžet za 2022. godinu usvojen je pre oko godinu dana i za to vreme desilo se dosta loših okolnosti počev od pogoršanja stanja opšte međunarodne bezbednosti i preko inflacije na globalnom nivou, a vidimo da se i virus Korona još uvek ne predaje i da epidemija nije u potpunosti eliminisana. To su izuzetno negativni faktori i za ekonomski razvoj i za sistem državnih finansija, pa je samim tim potreba za izradom rebalansa budžeta opravdana i nužna. Ali, i u takvim okolnostima u predloženom rebalansu uspelo je da se budžetski deficit od prvobitno planiranih 171 milijardu spusti na 107 milijardi dinara, što na žalost nije slučaj i sa ukupnim budžetskim deficitom, ali ipak nije ni tako beznačajno.

Vidljivo je da prihodi rastu što je dobar znak da se privreda polako oporavlja od krize izazvane Kovidom, ali nažalost sa druge strane rastu nam i rashodi u sred sve većih objektivnih potreba korisnika u budžetskom sektoru. Mislim da je dobro što su rebalansu budžeta predložena dodata sredstva kako bi se što pre dovršili i stavili eksploataciju kapitalni infrastrukturni objekti, poput daljeg produženja auto-puta od Čačka ka Požegi. Rekonstrukcija glavnih železničkih pravaca, ali mislim da je takođe važan prioritet da što pre otpočne i da se intenziviraju radovi na gasovodu Niš-Bugarska granica. Nadam se da će se ovoj izgradnji posvetiti maksimalna pažnja u narednom periodu, jer je veoma bitno za povezivanje sa više strana za dotok energenata.

Kod konkretnih korisnika primećuje se da su srazmerno najveća povećanja dobili Ministarstvo rudarstva i energetike, poljoprivrede i Republička direkcija za robne rezerve. Ova povećanja se odnose na davanje subvencija poljoprivrednicima, kupovini rezervi hrane i energenata i za te namene u ovim organima planirano je da se potroši oko 60 milijardi dinara više u odnosu na izvorni budžetski plan. Iako je to teško i neplanirano opterećenje za državne finansije, ne moram da pojašnjavam od kolike je to egzistencionalne važnosti za narod i za državu.

Sa druge strane, postoje povećanja rashoda za socijalne i zdravstvene namene, što je i prouzrokovano neplaniranim poskupljenjima lekova i pomagala na tržištu, pa se i ona moraju ispratiti u budžetu. Imamo i određene korisnike koji su uspeli da na troškovima zarada, materijala i administracije uštede po nešto od prvobitno planirane sume i to svakako je za pozdraviti.

Mislim da je dobro što su sredstva Ministarstva za brigu o selu preraspoređena. Naime, za program podrške kupovini seoskih kuća sa okućnicom na selu za mlade bračne parove povećanje za ovaj program je ukupno 580 miliona dinara. To znači da će se tim sredstvima obezbediti kupovina oko 500 seoskih kuća sa okućnicom čime će se obezbediti krov nad glavom za 500 bračnih parova sa određenim brojem dece. Do sada sredstvima ministarstva kupljeno je 1101 seoska kuća sa okućnicom za preko dve hiljade ljudi, koji imaju 878 dece. Ovim sredstvima dodatim, definisanim rebalansom budžeta obezbediće se još 500 kuća sa okućnicom, mada je komisija ustanovila preko 530 zahteva koji ispunjavaju kriterijume za ovaj program. Zapravo, 1101 seoska kuća sa okućnicom kupljena u sredinama iz ovog programa u preko 100 jedinica lokalne samouprave, čime je obezbeđen smeštaj za preko dve hiljade ljudi, 895 podnosilaca prijave ostalo je da živi na selu, a 202 porodice prešlo je iz grada u selo. Prosek godina dobitnika kuća sa okućnicom je 29,8 godina, što znači da su mladi zainteresovani za život na selu.

Od drugih zakona, treba pohvaliti izmene Zakona o PIO kojima će se omogućiti povećanje penzija za 9%, počev od novembarske penzije koja će se isplaćivati od narednog meseca. Ovo povećanje obezbeđeno je iz tekućih prihoda fonda PIO bez zadiranja u budžetska sredstva. Kada na dnevnom redu uskoro bude budžet za 2023. godinu, sa pratećim zakonima, mogu se očekivati i dalja povećanja iznosa penzija u narednoj godini.

Zahvaljujući dogovoru predsednika PUPS-a Solidarnost i pravda, Milana Krkobabića, sa predsednikom Republike Srbije, Aleksandrom Vučićem, 17 godina od osnivanja naše partije ostvaruje se PUPS-ov osnovni vrednosni stav, penzije, plate, plate. To znači da će penzije učitelja, vojnika, lekara, rasti koliko rastu primanja njihovih aktivnih kolega. Posle povećanja penzija za 9% i najavljenog povećanja od 1. januara 2023. godine planira se indeksacija penzija rastom zarada, to znači da će penzije pratiti rast zarada u celoj privredi. To će penzionerima od 1. januara sledeće godine doneti usklađivanje, odnosno povećanje penzija za 12,1%.

Još jednom bih iskoristio priliku da skrenem pažnju Vladi i problemima vezanim za poljoprivredne penzije, odnosno da se mora naći neko pravično i adekvatno sistemsko rešenje vezano za uplatu doprinosa od strane korisnika koji često objektivno nisu u mogućnosti da učine na vreme, pa im se gomilaju dugovi po ovom osnovu. To je zaista jedan veliki problem i apelujem i u svoje ime, i u ime poslaničke grupe PUPS Solidarnost i pravda, da se na njemu što pre poradi.

Pored povećanja penzija izmenama ranijih zakona stvara se mogućnost da se i naši najmlađim sugrađanima pomogne sa još jednom isplatom novčane pomoći od 5.000 dinara, što je svakako za pohvalu.

Poštovani narodni poslanici, na kraju, možemo zaključiti da je ovaj rebalans budžeta opravdan i neophodan, da se njime ne narušavaju ranije proklamovani ciljevi ekonomski moderne politike za ovu godinu, pa će zato poslanička grupa PUPS Solidarnost i pravda u danu za glasanje dati svoju podršku za njegovo usvajanje, kao i za usvajanje ostalih zakona koji se nalaze na dnevnom redu današnje senice.

Poštovani prijatelji, uvaženi građani Srbije, zahvaljujem na pažnji.

Zahvaljujem.
Reč ima, Danijela Nestorović. Izvolite.

Hvala, predsedavajući.

Kolege i koleginice narodni poslanici, koalicija Moramo zajedno, neće podržati Zakon o rebalansu budžeta, a to pre svega iz sledećih razloga.

Rebalans budžeta radi se u naime u momentu kada je ostalo još par dana do usvajanja, odnosno novog Predloga zakona o budžetu za narednu godinu. Takođe, budžet, odnosno završni račun ili zakon o završnom računu iz 2021. godine još uvek nije usvojen, a nije ni podnet završni račun. Ono što je ovde zapravo jako bitno, a to je samo obrazloženje za donošenje ovakvog zakona o rebalansu budžeta.

Naime, u obrazloženju stoji da se ovaj zakon donosi u skladu sa članom 167. Poslovnika o radu Narodne skupštine. Naime, po hitnom postupku se isključivo i jedino mogu donositi zakoni ukoliko postoji opasnost od okolnosti koje se nisu mogle predvideti, a prouzrokovale bi štetu po rad državnih organa i organizacija. Takođe, u obrazloženju zakona imamo nekakvo slično objašnjenje, da bi rad državnih organa i organizacija bio poremećen, te da bi se u tom smislu stvorile i izvesne poteškoće u finansiranju rada državnih organa.

Ono što je svima, čini mi se, jasno ovde je da se ovde radi o tome da se povlače izvesne rezerve i prebacuju novčana sredstva za finansiranje, kao što smo to imali prilike da čujemo i na prethodnoj sednici, rada četiri nova ministarstva i rada tri nova ministarstva bez portfelja. U samom budžetu su izdvojena određena novčana sredstva iz kojih se evidentno vidi da se radi isključivo o zaradama za rad tih ministara i ministarstava bez portfelja, kao i za materijalne troškove.

Ono što je, takođe, ovde danas rečeno je, naime, ministar finansija nam je rekao da Vlada vodi računa o svakom dinaru. Ono što je evidentno, a i posedujem takvu informaciju, Fond PIO, iz koga će se navodno finansirati povećanje penzija u iznosu od 9%, jedva krpi svaki mesec novac za isplatu tekućih penzija i davanja. Ono što je evidentno, a što zna i sam ministar finansija je da najveći broj zaposlenih u Fondu PIO čine zaposleni sa srednjom stručnom spremom, čija zarada iznosi 44.000 dinara. Znači, ne govorim ovde o prosečnoj zaradi, s kojom ste se onoliko hvalili.

Ono što je takođe jako bitno i ključno je da je ovaj Zakon o rebalansu budžeta bio transparentniji, da je građanima rečeno šta je uređeno, da je građanima odgovoreno koliko je ostavljeno u rezervama, a čuli smo ovde neku cifru od tri milijarde dinara, pitanje za ministra finansija je – šta u ukoliko se dese bilo kakve druge nepredviđene okolnosti, da li će ovih tri milijarde dinara biti dovoljno za sve ono što ste planirali ovim rebalansom budžeta?

Hvala.

Hvala.

Reč ima Jasmin Hodžić.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministri, budžet predstavlja jedan od najvažnijih političkih dokumenata koji donosi svaka zemlja i rebalans u manje-više istoj formi treba da nam da odgovor na ključne izazove koji se nalaze pred našom zemljom i meni se čini da ovaj rebalans budžeta pokušava da da odgovor na, u najmanju ruku, interesantna vremena.

Postoji jedna stara antička kletva koja kaže: dabogda živeo u interesantnim vremenima i mi nesumnjivo živimo u veoma interesantnim vremenima. Naravno, ne mislim da su u pitanju romantizovana vremena iz nekih zanimljivih avanturističkih romana koji će nam otvoriti neke perspektive i neke nove horizonte, već zaista mislim da su ovo jedna od najizazovnijih vremena koja su pred nama i pred kojim se našla ova generacija. Imamo rat u Evropi, imamo preoblikovanje geopolitičke scene sveta i sve to praćeno globalnim padom ekonomskog rasta, nedostatkom hrane, energenata na globalnom nivou.

Samo jedan podatak. Recimo, ove godine rast svetske ekonomije, čini mi se, predikcija da će biti oko 3,2%, a već naredne godine doći će do usporavanja i iznosiće rast negde oko 2,7%. Dakle, nalazimo se u vrlo izazovnim globalnim ekonomskim vremenima i čini mi se da se mi kao zemlja, kao i prethodne dve, tri godine više nego dobro snalazimo.

Podsetiću javnost da budžet nisu samo cifre i matematika. On pre svega govori o stanju jednog društva, ali govori i o perspektivama tog istog društva. Na kraju, krajeva, neko je to i pomenuo, govorio o nekim ljudima, govori o porodicama, o radnicima, govori na koji ćemo način mi da preživimo ovu zimu i na koji način ćemo da obezbedimo dalji rast. U tom kontekstu, ja mislim da je ovaj budžet i razvojni i socijalno odgovoran.

Da se vratim ponovo na kontekst kako smo se mi borili sa izazovima. Evo, malo ću se baviti matematikom. Mislim da nije loše. Prosto, ona je najbolji indikator naše ekonomije. Mi smo uspeli da zadržimo relativno visok privredni rast u ovoj godini koji je iznosio 4,1%. Uspeli smo da zadržimo rast direktnih stranih investicija koji je iznosio 1,4% ili 2,5 milijardi evra za prvih osam meseci. Stopa nezaposlenosti ove godine je pala za 2,2% i iznosi rekordnih 8,9%.

Takođe, od ovog meseca se povećavaju penzije za 9%. Najavljeno je u januaru 2023. godine dodatno povećanje od 12,1%. Minimalna zarada će porasti za 14,3%. Istovremeno, privreda će biti dodatno rasterećena sa povećanjem neoporezivog dela zarade i mislim da je to važna vest koju nam je ministar finansija saopštio. Mladima će biti isplaćena naknada, to jest pomoć od 5.000 dinara, koja će koštati državu oko 6 milijardi dinara.

Ono što je nama važno iz Socijaldemokratske partije Srbije je da će doći do izdvajanja od nekih 15 milijardi dinara za socijalno ugrožene kategorije stanovništva.

Takođe, dobra vest je da su prihodi u budžetu u ovoj godini veći za 12,7%. Znači, vrlo konzervativno je Ministarstvo finansija pravilo predikcije za ovu 2022. godinu i očekivano imamo rast prihoda.

Javni dug nam se nije povećao. Ostao je ispod Mastrihta i iznosi 53,7%. Ukupan BDP naše zemlje, znači ono što stvorimo mi, konačno će biti faktički dupliran u odnosu na period unazad deset godina. To je i gospodin Vesić pominjao. Znači, od 33,7 milijardi evra, koliko je bio 2012. godine, ako se ne varam, mi ćemo valjda uspeti da dođemo do nekih 60 milijardi. To je zaista sjajna vest.

Rebalansom je predviđeno da za kapitalne investicije bude namenjeno 500 milijardi dinara, što je 7,5% budžeta, što opet tri puta je veće izdvajanje za kapitalne investicije i to je, u stvari, ta razvojna komponenta ovog budžeta.

Ono što me posebno raduje je oblast turizma gde smo mi kao partija kandidovali jednog mladog, vrlo perspektivnog ministra, gospodina Huseina Memića, koji zaista ima dosta entuzijazma da to uradi. Ja ću napomenuti da je do sada kroz vaučere država investirala, jer je to investicija, 4,3 milijarde dinara i želim da se samo tu zadržim koliko je turizam važan. On multiplikuje efekte u privredi. Zašto multiplikuje? Zato što pored direktne dobiti koju vi dobijate od turizma, vi faktički zapošljavate domaću tu lokalnu radnu snagu, što nije zanemarljivo. Vi podižete nivo turističke infrastrukture, što takođe nije zanemarljivo. Vi multiplikujete zato što podižete agregatnu tražnju kroz razne sektore, ugostiteljstvo, trgovinu itd. jer dolaze ljudi i moraju da troše novac negde i čini mi se, nešto što takođe nije manje važno, podižete nivo socijalnog kapitala. Tu su ljudi uslužni, ljubazni itd. tako da je turizam zaista naša razvojna šansa.

Koji su razlozi za sve ovo? Evo, neću imati vremena, jer je ovo neki teorijski deo koji sam želeo da ispričam, želim samo da ispričam nešto što mi je jako važno iz kraja odakle ja dolazim. U poslednje tri godine u tri sandžačke opštine, Tutin, Sjenica i Novi Pazar, je više urađeno infrastrukture putne, nego od 1979. do 2019. godine. Da ne pominjem da se gradi klinički centar u Novom Pazaru, da se gradi brza saobraćajnica Pazar – Kraljevo, da je urađen put Tutin – Novi Pazar, kao jedna, verujte, nasušna potreba tih ljudi, ali da ne bih ovo sve nabrajao, nekoliko puta je ponavljano, mislim da je važno da moramo da disperziramo investicije i razvoj u infrastrukture u manje razvijene krajeve naše zemlje.

Nama ljudi i dalje odlaze. Mi moramo da stvorimo perspektivu u tim pasivnim krajevima. Molim vas, evo, zaista mi nije teško da molim vas, ministre, da dovedemo jednog velikog, ozbiljnog investitora u moj kraj, da dovedemo u Novi Pazar, Tutin ili Sjenicu jednog velikog, ozbiljnog, konjukturnog, visoko profitabilnog sa ozbiljnom tehnologijom, sa solidnim platama, jer je to jedina šansa da tu ljudi ostanu. Evo, ja vas molim da radimo na tome. Zajednički da radimo, kao što smo uradili i u mom rodnom Priboju. Kroz slobodnu zonu smo za manje od dve godine doveli osam investitora. Tu radi preko 700, 800 ljudi u slobodnoj zoni. Posle 40 godina je otvorena prva grinfild fabrika u Priboju. Znači, ljudi, to je u stvari ono što zanima te ljude.

Molim vas da se manemo politikanstva. Idu nam zaista turobna vremena. Dajte da ulažemo više u infrastrukturu, dajte da širimo tu jednu pozitivnu energiju među ljudima, da se manemo praznih priča. Prosto, putevi povezuju ljude, putevi povezuju narode, putevi povezuju dobre ljude. Mi treba da, naravno, gradimo puteve prema Beogradu, ali treba i prema Sarajevu, da povežemo Bošnjake sa Bošnjacima, Srbe sa Srbima, Bošnjake i Srbe. To je ona politika koja može doneti zaista prosperitet svima, pogotovo ljudima, kažem vam, u tim pasivnim krajevima koji zaista, moram to reći, osećaju zaista jednu pravu patriotsku privrženost. Zaista, ja vidim da se u zadnjih nekoliko godina posvećuje intenzivno pažnja tim krajevima. Zahvaljujem se.

Reč ima Zoran Zečević.
Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, poštovani radnici Republičke Skupštine sa privremenim radom u Vladi Republike Srbije, ja želim da porazgovaramo oko nekih vrlo važnih tema koje se dotiču ove skripte koju smo mi dobili pre jedan, dva dana. U ovoj lepoj skripti se ogleda sudbina budućih generacija.

Malo sam, ministre, pogledao ovde i postaviću vam pitanje – da li postoji neka banka ili investicioni fond gde se vi niste zadužili? Čak i ona deca koja su sad rođena i primila, umesto BSG vakcina, fiziološki rastvor vraćaće kredite. Pod uslovom da se više ne zadužujete, kada se bude vratio poslednji kredit, oni će imati 30 godina.

Da bi ovu moju priču potkrepio, ja ću samo ukratko da vas podsetim da ste za modernizaciju škola uzeli kredit koji treba da vraćamo do 2046. godine. Za kliničke centre ste uzeli enormno visoke kredite i od toga ste uspeli da svega 63 miliona odvojite za Klinički centar u Kragujevcu, koji možda i nije bitan za nas Šumadince. Blizu nam je Beograd, pa ćemo doći svi u Beograd da se lečimo. Te kredite treba da vraćamo do 2046. godine. Za auto-puteve do 2048. godine. Za razvoj rečne transportne infrastrukture, tu ste malo bili dobri, pa ćemo ih vraćati do 2052. godine, verovatno dok izbijemo do delte Dunava, tako da, videćemo, otom – potom. Što je najvažnije, auto-put Niš – Merdare, kredit ćemo vraćati do 2051 godine. Ovo su podaci koje sam ja našao u ovoj vašoj lepoj skriptici, punoj lepih želja itd.

Sledeće o čemu želim da govorim jeste dnevni red. Reći ću 1. tačka – Izmene i dopune Zakona o budžetu Republike Srbije itd. Ja ću se osvrnuti, pošto sam veliki deo svog života proveo u zdravstvu, ja ću se prvo sada usmeriti na tu jednu priču.

Ovako, dragi moj ministre, budžet za 2022. godinu za zdravstvo je bio opredeljen 407 milijardi i 100 miliona dinara. Vi ste tražili, iz meni jako dobro poznatih razloga, rebalans. Po tom rebalansu dobiće zdravstveni sistem 428 milijardi 900 miliona. Građani Republike Srbije treba da znaju da je to otprilike jedna četvrtina ukupnog budžeta koji prođe kroz zdravstveni sistem.

Znam da ćete vi reći, u vašem maniru, vašem stilu, da sam ja protiv toga da se ulaže novac u zdravstvo. Ne. Ja sam za to da se ulaže novac u zdravstvo, ali ću vam objasniti pod kojim uslovima. Razlika, znači, je 21 milijarda 800 miliona, rebalansom se traži, što iznosi 187 miliona 930 hiljada evra novih sredstava i novog novca iz rebalansa budžeta.

Naravno, usvojićete i ovu tačku, sigurno ćete usvojiti, jer imate većinu, a to je Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o zajmu između Vlade Republike Srbije i Fonda za razvoj Abu Dabija za finansiranje podrške budžetu Republike Srbije. Po tom ugovoru, poštovani građani, ova Vlada i ovaj ministar uzeli su jednu milijardu na dve godine. Ja potpuno razumem predsednika Aleksandra Vučića koji je zbog vašeg takvog ponašanja, kada je zdravstvo u pitanju, morao da trči kod svojih prijatelja i da vam donese milijardu dolara i hvala mu, doneo je milijardu dolara. Vi ćete taj novac morati, odnosno mi građani morati da vratimo za dve godine sa 3% kamate. Znači, na to ćemo dodati još 60 miliona. Sve je to lepo. Sve je to divno. Vaši budžeti su puni, a trčite po svetu da skupite pare da radite šta radite.

Sve to ne bi bio problem da ja u ličnom razgovoru sa predsednikom nisam saznao da materijal koji dobijaju zdravstvene ustanove pola završi u privatnim apotekama. To su rekli predsednik Aleksandar Vučić i zato ga ja potpuno razumem, kao čovek, što želi da napravi neku novu svoju stranku, a da vas ostavi da se kaljate u svim ovim stvarima. Mi ćemo ga podržati - predsedniče, što hitnije oslobodi se od svega ovoga, oslobodi građane, oslobodi sve, ostavi ih, oni su jako moćni, na svoja imena u svojim sredinama dobili bi 0,05%.

Ja sam u svojoj sredini kao srpski Zavetnik, uz pomoć moje predsednice Milice, dobio 12,5%. Prema tome, ja ga potpuno razumem i on mora i nema drugog izbora, jer vi radite ovako kako radite.

Prema tome, gospodo, zapamtite sad jednu stvar. Zdravstvene ustanove, ništa, Vesiću, nije smešno, ne vode materijalno knjigovodstvo, ogroman novac je pokraden. Sad vas ja pitam, poštovani ministre, kako je moguće da u ovoj godini radite hitno ugovor Republike Srbije na Kovid-19 i predvideli ste pet milijardi 335 miliona? Ljudi moji, za mašine i opreme ste dali četiri milijarde 990 hiljada dinara. Ovde se postavlja pitanje, ministre, ovo je posao za tužilaštvo koje pozivam, mi ćemo im dati podatke, šta je bilo sa opremom koju ste kupovali? Opremi u vrednosti od 100 miliona gubi se trag. Znači, nema traga opremi u vrednosti od 100 miliona. Znači, mi Zavetnici ćemo to videti, pogledati i istražiti.

Drugo, šta je važno? Energetika. Vi ste uspeli sa vašim menadžmentom, koji ste poslali u Kolubaru, da upropastite jedan gigant, jedan sistem ceo ste upropastili. I dan dana, gospodine ministre, Kolubarom upravljaju kadrovi koji su, po krivičnim prijavama… U vreme njihovo i sadašnje vreme, privatne mašine u Kolubari su radile po 25 ili 26 sati. Ne bi bilo loše da vi građane ubedite da možda dan traje 27 sati. To ne bi bilo loša varijanta – 27 sati ti dan traje i tačka. Znači, ljudi, dajte, postoje ljudi koji mogu da izvuku.

Još jedno pitanje ministre. Ovde nema ministarke energetike, nema moje koleginice, ministarke zdravlja, da je pitam da li je ovo tačno što ja govorim. Da li doktor Zečević laže kad kaže da ste ojadili i pokrali preko zdravstvenog sistema? Pokradene su pare. Neka se Tužilaštvo bavi tim stvarima. Smešno je to, ali, ko se zadnji smeje, najslađe se smeje. Biće vremena da ćemo se i mi smejati.

S druge strane, jurite mala preduzeća kojima veliki, vaši sistemi duguju novac, koji ne mogu zbog toga da naplate svoja potraživanja i vi ih jurite da plate zdravstveno osiguranje u periodu kada ga nisu ni koristili. To nema nigde na svetu.

Radite, terajte, videćemo dokle ćete, ali ja vam tvrdim, odgovorno da ćete u ovoj Skupštini, ovde, morati polagati račune. Moraćete polagati račune, a vi ako imalo imate svesti u svojoj glavi razmislite koja se pljačka desila u zdravstvenom sistemu. To su vaše pare, to su naše pare. Hajte ljudi da razgovaramo kao ljudi, da tu stavimo tačku, da radimo kako treba. Da li je moguće da jedan kvadratni metar rekonstrukcije bolnice u Aranđelovcu se plaća 1.200 evra? Da li je moguće da je u bolnicu u Prokuplju uloženo 27 miliona evra? Da li je moguće, skrpili bolnicu pet hiljada kvadrata u Palanci, 25 miliona? Ljudi, to su naše pare. Nemojte da ste smešni, nemojte.

Znači, ja nisam vaš neprijatelj, ja želim da se uradi sve dobro. Marjane, čudi se ti samo čudi, znaš da ti nisam neprijatelj, ali, ako se tako ponašate vi ste neprijatelji budućnosti naše dece. Hvala.

To je bilo kompletno vreme vaše poslaničke grupe.
Pošto ste pitali za osmeh na mom licu koji ste primetili, moram da vam kažem, bio sam ganut tom međusobnom razmenom podrške između „Zavetnika“ i DS. Tu emociju, ljubav, aplauza jedni drugima i svaki put kada čujem šta vi pričate o nacionalnim pitanjima, ili šta oni govore kontra tome, uvek se setim te vaše uzajamne ljubavi koju gledam u ovoj sali i uvek se nasmejem po malo zbog toga.
Reč ima Milenko Jovanov.

Prvo, mislim da je veoma važno da građani koji su na prošlim izborima dali podršku jednoj opciji koja se predstavljala kao nacionalna i kao državotvorna, kako oni kažu, mada je meni to malo bezveze budući da mi državu imamo, tako da ne znam gde to prave državu, vrlo lepo komunicira i dobija buran aplauz upravo od predstavnika bivših vlasti, dakle žute vlasti, i da je to otprilike ona koalicija koja je počela da se…

(Srđan Milivojević dobacuje sa mesta.)

Primerak, miran budi, mesto. Primerak, u redu je.

Dakle, da se saradnja započeta sastancima nakon beogradskih izbora gde su pokušali da prave vlast sa istom tom žutom vlašću nastavlja i danas ovde u Skupštini.

Drago mi je da su to ljudi videli, drago mi je da su videli kako se poslanik sve vreme obraća upravo onoj strani tražeći podršku za svoje reči uz osmeh zahvaljujući se na aplauzima, to je važno da se vidi. To je vrlo važno da se vidi.

Možda vama nije važno, jer vama svakog dana ionako odbori odlaze. Kod vas se članstvo u stranci kao u ono „tref-tref-skočko-skočko“, po tome se odlučuje ko je član ko nije.

Što se tiče SNS, a da povedete vi računa o svojoj? Pa ni vaši poslanici vas ne podržavaju, pa vam poslanici odu i to zbog toga što radite, što zajedno sa žutima pravite priču, zato što vam žuti aplaudiraju zato su vam poslanici otišli i to su vam i napisali. I evo vam, zajedno sa vama ponovo, evo pogledajte, to je to, to je ta koalicija, bravo „Zavetnici“. Umesto samo ime da promenite.

Da li radi neka ambulanta?