Dobro je da ste nas podsetili šta su sve nacisti uradili u Beogradu. Važno je da vi ništa niste uradili. Važno je da nije interesovalo kada su u „Beogradu na vodi“ ljudi živeli bez kanalizacije, u udžericama, kad su živeli u najgorim životnim uslovima. O tome može dosta da vam govori ministar Mali, pošto je on vodio taj projekat, kako su ti ljudi živeli i koliko vas je interesovalo kako žive.
No, ajmo sada da popričamo malo o Starom savskom mostu, pošto očigledno vidim da ni jedan argument nemate, a da izgleda ništa ne znate o tom mostu, a ništa ne znate ni o saobraćaju u Beogradu.
Vidim da vi mislite da je odluka o uklanjanju Starog savskog mosta i izgradnji novog mosta koji će, da vas podsetim, imati četiri saobraćajne trake, dve tramvajske, biciklističku stazu i pešačku stazu… Vi očigledno mislite da se te odluke donose tako kako nekome padne napamet i da neko tako odluči iz čista mira da donese odluku, kada je u pitanju infrastrukturni objekat, pošto očigledno ne znate kako se ti projekti rade.
Zato sam ja danas doneo da vam pokažem nešto, malo sam uveličao da biste bolje videli i razumeli. Ovo je Zapisnik sa sednice Skupštine grada Beograda od 30. decembra 1968. godine. Tom sednicom je predsedavao Branko Pešić. Jedna od tačaka na toj sednici kaže da je usvojen idejni projekat demontaže Savskog mosta. Znači, 1968. godine. Pošto verovatno mislite da gospodin Mali i ja nismo dovoljno pametni, pretpostavljam da je to vaš stav, valjda mislite da je Branko Pešić pametan, da Branko Pešić zna nešto i da je on znao da je u tadašnjem Beogradu koji je imao, da vas podsetim, bar 10 puta, ako ne i 20 puta manji saobraćaj, taj most bio usko grlo, pošto o tome ništa ne znate. Pošto ne znate ništa o tome, evo da vam pokažem „Politiku“ od 8. juna 1966. godine koja kaže, između ostalog: „Problemi saobraćaja u Beogradu. Dobro je poznato da se očekuje da brzo bude uklonjen stari most koji predstavlja usko grlo u saobraćaju u Beogradu“.
Dakle, kada se planiraju neki infrastrukturni projekti, oni se planiraju decenijama unapred. Sličnu situaciju smo imali sa izmeštanjem železničke stanice. U svim urbanističkim planovima Beograda, od 1971. godine, stoji izmeštanje stare železničke stanice i nikada niko to nije promenio, nikada niko, ni oni koji su vladali 2002, i 1998, i 1995, i 2006, i 2010. godine. Svuda je to stajalo kao plan grada Beograda, s obzirom na potrebe, odnosno s obzirom na razvoj beogradskog železničkog čvora.
Kada smo mi sproveli to što je planirano još 1971. godine tada su se pobunili upravo oni koji su mogli da menjaju urbanističke planove onda kada su bili u prilici to da rade, ali im nije padalo na pamet jer ih nisu čitali, jer ih nije interesovao razvoj Beograda.
Ajmo sada da se vratimo na Stari savski most. Pošto mi živimo u ovom gradu i ovaj grad treba ne samo da se razvija, već i da se omogući ljudima da se brzo kreću kroz grad, ovo je, inače, analiza Saobraćajnog instituta CIP, koja je inače rađena na osnovu brojanja saobraćaja koje smo sproveli u Beogradu, Siniša se seća, mislim 2014. godine, koji je inače radio Saobraćajni fakultet u Beogradu, a onda posle toga smo radili Master plan saobraćaja u Beogradu, koji je inače radila britanska kompanija WSP, jedna od najvećih u svetu, pa ni oni ne znaju ništa, a važno je da vi sve znate.
Znači, na osnovu toga je Saobraćajni institut CIP radio svoju saobraćajnu analizu. Kaže CIP ovako – u javnom prevozu u vršnom času prođe 10.674 putnika na Brankovom mostu, 7.499 na Gazeli, 9.558 u Bulevaru Mihajla Pupina, 3.515 u Bulevaru Nikole Tesle, 3.171 na Savskom mostu.
Radili su projekciju do 2048. godine kako će izgledati saobraćaj bez novog mosta na mestu Starog savskog mosta i sa novim mostom. Bez novog mosta do 2048. godine na Brankovom mostu ćemo imati 6.860 putnika u vršnom času u javnom prevozu i 7.866 u privatnom prevozu, na Savskom mostu, sad poslušajte pošto ne znate o čemu pričate, 18.923 putnika u javnom prevozu i 3.890 u privatnom...
Da, smejte se, ali pošto ne znate o čemu govorite.
Dakle, 3.890 u privatnom prevozu, zato što preko Savskog mosta, ne znam da li ste znali, idu i tramvaji.
Niste znali? Dobro je. Odlično.
Gazela će imati 2.023 putnika u javnom prevozu upravo zato što se ne koriste žute trake na autoputu, iako smo to ne znam koliko puta dok sam bio u gradu Beogradu, i gospodin Mali i ja, tražili od „Puteva Srbije“, ali nikad nam to nisu odobrili, i 15.623 putnika u privatnom prevozu, dok preko Mosta na Adi 2.569 putnika u javnom prevozu i 9.973 putnika u privatnom prevozu.
Sa investicijom, sa novim mostom imaćemo na Brankovom mostu 6.336 putnika u javnom prevozu, 7.468 putnika u privatnom prevozu, na Savskom mostu 19.790 putnika u javnom prevozu, ali će taj most biti tri puta propusniji, zatim 5.378 putnika u privatnom prevozu, znači, dakle više, na Gazeli 1.838 putnika u javnom prevozu, 15.416 putnika u privatnom prevozu, Most na Adi 2.510 putnika u javnom prevozu, 9.000 putnika u privatnom, što samo govori koliko je neiskorišćen Most na Adi.
To znači sa izgradnjom novog mosta smanjuje se broj putnika na Brankovom mostu za 8%, na Gazeli za 5%, na mostu na Adi za 4%. To znači da će se rasteretiti ti mostovi. Da vas i tu nešto naučim, pošto ni to ne znate.
Treba takođe da znate da se u produžetku novog mosta na Savi gradi tunel Sava – Dunav. Ako ste nekada bili tamo, a nadam se da jeste, mogli ste da vidite mesto gde je još Tito pedesetih godina pokušao da radi tunel. Znači, opet je neko bio pametan, pa je razmišljao o tome. Nije se toga setio Siniša Mali ili Vesić ili neko treći, nego se neko pametniji od nas eto setio pedesetih godina da i u tom Beogradu sa malo saobraćaja u to vreme ili skoro bez saobraćaja treba tunel, samo što je tehnologija bila takva da su tu visoke podzemne vode i naprosto nije mogao da se izgradi tunel. Danas može.
Kada se taj tunel bude izgradio u produžetku, a on je, znači, kada se prođe Ekonomski fakultet ulazi se u brdo i izlazi negde malo ispod Gradskog SUP-a, izlazi se skoro kod Pančevačkog mosta, kad se taj tunel bude izgradio, koji je takođe u planu, za koji su takođe urađeni svi projekti i počeo je grad Beograd eksproprijaciju gore sve do Lomine ulice, smanjiće se obim saobraćaja u centru grada za 14% zato što neće imati potrebe, bilo ko ko ne dolazi u centar grada neće imati potrebe više da ulazi, nego će prolaziti kroz taj tunel i ići pravo.
Tako se radi kada planirate saobraćaj i tako se radi kada slušate nauku i kada ne pričate nešto što nije tačno. Tako se radi kada angažujte Saobraćajni fakultet, pa angažujete konsultante iz sveta, pa angažujete lepo Saobraćajni institut, pa sabirate putnike, pa znate kako se planira grad.
Prema tome, kada pričamo o tome da li će se nešto ukloniti ili ne, onda treba da razmišljate o razvoju grada.
Znate, svojevremeno na mestu sadašnjeg Narodnog muzeja ili Uprave za prihode, pre rata, bila je Kafana „Dardaneli“, dobra kafana. Imala je zemljani pod. Sedeli su tamo glumci iz Narodnog pozorišta. Sedeo je i Nušić, sedeli su mnogi i kada su rušili te „Dardanele“ bile su demonstracije zato što su ljudi navikli da sede u kafani, ali je tamo napravljen Narodni muzej tj. napravljena je prvo zgrada, a onda posle toga je postao posle Drugog svetskog rata Narodni muzej i ta Kafana „Dardaneli“, zna gospodin Gajić to, nije nikada imala nikakvu vrednost ni istorijsku, ni bilo koju drugu.
Još jednu stvar na kraju želim da vam kažem – nemojte da obmanjujete javnost da je Stari savski most kulturno istorijski spomenik. To nije tačno.
(Jelena Jerinić: Nisam to rekla.)
Ali su govorili vaši. To su govorili vaši.
Stari savski most nije kulturno istorijski spomenik i to da je vredeo i da je trebao da bude proglašen za kulturno istorijski spomenik bio bi proglašen verovatno osamdesetih godina, sedamdesetih godina, devedesetih godina da je imao bilo kakvu vrednost.
Stari savski most je jedan od konfekcijskih mostova koji su se proizvodili u Nemačkoj za vreme Drugog svetskog rata. Trebao je da bude postavljen na Tisi pa kada je u Aprilskom ratu Vojska Kraljevine Jugoslavije srušila oba mosta u povlačenju nadajući se da Nemci zbog toga neće ući u Beograd srušen je Most kralja Aleksandra i Most kralja Petra, tada su Nemci postavili taj most da bi omogućili svojim trupama da mogu da idu prema jugu jer njima je ta železnička komunikacija prema jugu bila važna. To nije nikakav kulturno istorijski spomenik.
Tako je, deo je naše istorije. Tu je toliko godina. Priča o Zariću je takođe jedna od priča. On jeste učestvovao u tome. Sledeći put ću vam doneti novine kako je Peko Dapčević posle oslobođenja Beograda odlikovao Crvenoarmejce koji su učestvovali u spasavanju tog mosta jer su jedinice, odnosno desantna jedinica, rečna flotila Crvene Armije spasila. Znate za priču da su Nemci pokušali da miniraju most. Znate za priču da su pokušali da ga sruše tako što su dovezli do pola mosta, pokušali cisternu i da su jedinice Crvene Armije uspele da pređu već sutradan posle 20. oktobra na drugu stranu i tako je oslobođen posle i Zemun i tako se to dogodilo.
Prema tome, niko nema nameru da uništi taj most. Taj most će naći svoje mesto i on je deo naše istorije. O tome su i glasali građanke i građani Beograda, ali nemojte da pričate neistinu jer bez tog mosta mi u Beogradu imamo ozbiljne saobraćajne probleme i svako ko se vozio tim mostom zna na šta taj most liči. Pošto živite na Novom Beogradu, verovatno prelazite preko tog mosta, ja sam juče prešao preko tog mosta, videli ste koliko rupa ima na mostu. Znate zašto ima rupa? Hoćete da vam kažem? Rupa ima zato što je asfalt na čeliku i asfalt ne može da opstane na čeliku. Taj most nikada nije bio predviđen. Bile su drvene daske do pre 40 godina na tom mostu.
Prema tome, nemojmo da pričamo o simbolu antifašističke borbe. Imamo mi druge simbole antifašističke borbe. Imamo Staro sajmište kao simbol antifašističke borbe koji mi sada rekonstruišemo i pretvaramo u memorijalni centar i niko se nije setio u ovoj zemlji da sredi Staro sajmište i da postane memorijalni centar, a imali smo koncentracioni logor u Beogradu. Imamo i Jajince kao simbol antifašističke borbe. Imamo Banjicu kao simbol antifašističke borbe. Ne znam da li znate to, ali kada idete onom ulicom koja vodi prema Banjičkom logoru, odnosno prema Banjici imate kocku i kaldrmu prema sredini koja je sačuvana jer je to ta kaldrma po kojoj su vozili ljude na streljanje i izvodili su ih iz Banjičkog logora i vozili u Jajince.
Imamo na kraju Terazije gde imamo simbol gde su ljudi vešani 1941. godine. Imamo mi mnogo simbola antifašističke borbe.
Most nije simbol antifašističke borbe, imamo druge simbole borbe. On neće biti uništen, on će biti sačuvan, ali Beograd zaslužuje veći most, saobraćajno veći most.
Na kraju, da vam kažem još nešto, pošto pričate da se most pravi zbog „Beograda na vodi“. Zamislite da živite u „Beogradu na vodi“, pošto očigledno onih desetak hiljada ljudi koji žive za vas izgleda nisu pri zdravoj pameti, zamislite da živite u „Beogradu na vodi“, da li bi vam bio interes da imate više automobila pored svoje zgrade ili manje? Ovaj most će imati više automobila, generisaće više automobila. Prema tome, to što pričate apsolutno nije tačno.
Na kraju, kada budemo uradili tunel, pošto u portalu tunela, gore do Lomine ulice, odnosno sve do ulice Kraljice Natalije mora da se izvrši raseljavanje, na čemu se inače radi, prvi put ćemo Terazijski plato spustiti sve dole do Ekonomskog fakulteta, a taj Terazijski plato, ne znam da li to znate, početkom 20. veka je bio namenski raseljen da bi se napravio park. Bilo je nekoliko međunarodnih konkursa da se tu napravi park. Taj Terazijski plato, prvi put ćemo imati pešačku vezu od Terazija dole do reke. Neko će reći do reke, neko će reći do „Beograda na vodi“, sve u redu. U svakom slučaju, do reke čije smo obale mi uredili, jer tim obalama nije moglo da se prođe.
Ja znam, jer sam 1997. godine kao član Izvršnog veća Skupštine grada, kada je Zoran Đinđić bio gradonačelnik, radio prvu biciklističku stazu od 25. maja do Ade Ciganlije, i danas najdužu u Beogradu, znam na šta je ličio taj kraj i kako smo se probijali kroz otpad i kroz sve ono što je stajalo tamo. Prema tome, samo nemojte da pričate da je tim ljudima tamo bilo lepo. Svi su dobili stanove i taj most je neophodan za razvoj Beograda. Nemojte da širite laži o tome da će neko uništiti most i da neko uništava simbol antifašističke borbe.
Dobro je što ste nas podsetili šta su sve Nemci uradili u Beogradu. Tako je, uradili su Trg Slaviju. Mi smo uredili Trg Slaviju, inače po projektu koji su nam ostavili naši prethodnici i ne krijemo to. Taj projekat je usvojen od onih koji su bili pre nas i bolje je što tako izgleda Trg Slavija. I Dimitrije Tucović je prebačen na groblje, odnosno u Aleju zaslužnih građana, tamo gde mu je mesto, a ne da čovek bude sahranjen na sred trga.
Tako da, učestvujte u razvoju Beograda, radujte se tome. Drago mi je ako imate neku konkretnu primedbu, ali ovo za most vam zaista nije na mestu i niste u pravu.