Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Druge sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2022. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 114 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim sve da ubace svoje identifikacione kartice.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema, utvrđeno da su u sali prisutna 143 narodna poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika?
Reč ima Radomir Lazović.

Hvala na ovom prijemu kolege poslanici, hvala na reči, poštovani predsedavajući.

Tražim obaveštenje od ministarke zaštite životne sredine. U oktobru prošle godine donete su izmene Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivača životne sredine, koji predviđaju pomeranje roka za izdavanje integrisanih dozvola velikim zagađivačima do 2024. godine.

Da građani razumeju, ove dozvole su važne jer obavezuju velike zagađivače da poštuje visoke standarde zaštite životne sredine i ne truju prirodu. Obrazloženje tada kada je ovaj rok pomeran je bilo da za odlaganje primene zakona mora da se nađe vreme da se obezbede uslovi za efikasnije funkcionisanje i organizovanje izdavanja ovih dozvola.

Moje pitanje u ovom slučaju jeste – na koji način će Ministarstvo obezbediti da se efikasno sprovodi kontrola zagađivača i izdavanje dozvola? Odnosno koje mere, aktivnosti ili korake će preduzeti, kako se ponovo ne bi morao pomerati rok za primenu ovog zakona? Ovakvo novo pomeranje, pošto je primena ovog zakona već pomerana, to bi bio signal zagađivačima da zakoni za njih ne važe.

Ovom prilikom bih se zahvalio Odboru za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku, zatim Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave, kao i Ministarstvu za kulturu na odgovorima na pitanja koja sam dobio.

Sa druge strane, na sednici održanoj 18. oktobra, podneo sam osam zahteva i nisam dobio odgovore u navedenom roku na dva pitanja, žao mi je što ovo moram da kažem, nije mi odgovorio onaj ko bi trebalo da sprovodi to da se rokovi poštuju, a to je gospodin Orlić. Da vas podsetim, tada sam vas zamolio da mi odgovorite, gospodine Orliću, izvinite samo, pošto se vama obraćam, samo da vam kažem. Zamolio sam vas da mi odgovorite tada kakav je status Narodne inicijative o zabrani iskopavanja litijuma. Jako mi je to važno, pa ako mogu da dobijem zvaničan odgovor. Obratio sam vam se pored ovoga i poslaničkim pitanjem i molbom da mi odgovorite šta se s tim dešava.

Da ne ulazim sada u detalje. Znate o čemu se radi.

Takođe, zamolio sam vas za objašnjenje – zašto, ne da nije dozvoljeno, nego zašto nije dozvoljeno da se građani na zvaničnim konferencijama za štampu obraćaju kao i poslanici iz hola?

Istakao bih još dva pitanja na koja mi nije odgovoreno. Jedno je – Ministarstvo unutrašnjih poslova, ovo se radi da nije odgovoreno u roku, ne da nije odgovoreno, nego u roku od 15 dana, i republička javna tužiteljka nisu mi odgovorili kako će nadležni organi reagovati povodom izjava Veljka Belivuka, predsednika Aleksandra Vučića i Gorana Stamenkovića, da je najviši vrh uključen u rušenje u Savamaloj? Važno mi je to zbog toga što, kao što vidite, ljudi koji su učestvovali u rušenju u Savamaloj, po rečima Aleksandra Vučića, dakle predsednika države, valjda je vama do njegovih reči stalo, na kraju završe tako što nam ovde govore o budžetu i kao ministar finansija. Mi od tih pitanja odustati nećemo. Ako ste vi zaboravili, mi nismo.

Za kraj jedno pitanje imam još koje bih voleo da postavim, a na koje mi nije odgovoreno u roku od 15 dana, to je za Ministarstvo životne sredine – koje mere je Ministarstvo do sada sprovelo, učinilo koje korake da bi se smanjilo zagađenje vazduha u našim gradovima. Na to pitanje mi nije odgovoreno i mislim da je to važno zato što nam 15.000 ljudi godišnje premine od ovog problema. A pošto smo ovde imali diskusiju koja je započeta kvalitetno, ja vas podsećam da mi nije data mogućnost da odgovorim gospođi Marini Raguš kada smo govorili upravo o zagađenju vazduha, ja bih voleo da vam odgovorim i zbog toga sam vam danas kao znak dobre volje i neki način da uđemo u neku vrstu diskusije o konkretnim problemima kod građana pripremio jedan poklon i nadam se da ćete ga u najboljoj meri primiti i da neki drugi put krenemo zaista u tu diskusiju. Hvala.

Reč ima Boško Obradović.

Poštovani građani Srbije, poštovane kolege narodni poslanici, dozvolite da u ime poslaničke grupe Srpski pokret Dveri – Patriotski blok postavim nekoliko pitanja predsedniku Vlade Republike Srbije jer računam da ona može, naravno, da se raspita u nadležnim ministarstvima šta su odgovori na ova pitanja. Mislim da su pitanja od ogromnog interesa za sve građane Srbije i samim tim da Vlada na njih mora da ima odgovor.

Prvo pitanje glasi – šta će Vlada Srbije uraditi po pitanju štrajka radnika Javnog preduzeća „Pošte Srbije“, koji po ko zna koji put ukazuju na veoma loše stanje u „Pošti“ i da li će njihovi zahtevi u tom smislu biti ispunjeni, odnosno šta Vlada planira kada je u pitanju reorganizacija i reforma stanja u „Pošti“.

Drugo pitanje se tiče današnjeg štrajka prosvetnih radnika Srbije, inače na Dan prosvetnih radnika Srbije, koji traže naravno veće zarade, jer je prosto neverovatno da prosvetni radnici, najobrazovaniji sloj ove države, koji brine, obrazuje i vaspitava, pa često i leči našu decu umesto nas, jer provode više vremena sa prosvetnim radnicima nego sa nama, ima 9.000 dinara manju prosečnu platu u prosveti nego prosečnu platu u Srbiji u celini.

Dakle, da li će i šta odgovoriti Vlada Republike Srbije na zahteve Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije koja danas iznova štrajkuje?

Treće pitanje – šta je sudbina inicijative koju smo čuli od predsednika Republike da će doći do nacionalizacije Naftne industrije Srbije? Šta to konkretno znači? Da li Srbija preuzima vlasništvo nad Naftnom industrijom Srbije u većinskom paketu? Da li planira da to vlasništvo preprodaje nekome drugome, eventualno nekim naftnim kompanijama ili državama na zapadu ili Naftna kompanija Srbije ostaje u vlasništvu države Srbije, pod uslovom naravno da bude nacionalizovana?

Četvrto pitanje – da li su istinite glasine ili šta se tačno planira po pitanju povećanja cene struje, odnosno električne energije za privredu? Pominju se čak glasine da se postepeno planira povećanje struje za privredu do 70%, što bi bila ozbiljna katastrofa, odnosno opterećenje za domaće privrednike. Mislim da je tako nešto, naravno, ozbiljan problem za budućnost srpske privrede, ako je istina. Zanima nas šta je tačno plan u tom pravcu?

Veoma važno pitanje glasi – po čijoj instrukciji je predstavnik države Srbije u UN glasao uzdržano kada je na dnevnom redu bila Rezolucija koju je predložila Ruska Federacija koja glasi, da građani Srbije čuju oko čega smo bili uzdržani u UN, a to je rezolucija u borbi protiv veličanja nacizma, neonacizma i drugih tipova prakse koji doprinose eskalaciji savremenih oblika rasizma, rasne diskriminacije, ksenofobije i netrpeljivosti povezane sa njima.

Da li je moguće da narod koji je toliko stradao od nacizma i fašizma u Drugom svetskom ratu nije glasao za Rezoluciju protiv nacizma i neonacizma u UN zato što naši zapadni prijatelji ili mentori iz SAD nama to nisu dozvolili, pa smo morali biti uzdržani? Zašto nismo bili uzdržani kada su predlagane od istih tih zapadnih prijatelja rezolucije protiv Rusije, nego smo tada glasali protiv Ruske Federacije?

Konačno, veoma važno pitanje – šta je Ana Brnabić u ime države Srbije potpisala u Berlinu? Da li je moguće da je potpisala određeni sporazum sa četiri predsednika vlade država na zapadnom Balkanu i jednim predsednikom vlade lažne države Kosovo, što je nesumnjivo onda priznanje lažne države Kosovo od strane Ane Brnabić i aktuelne vlasti?

Kada smo mi na izborima, na referendumu, u ovoj Narodnoj skupštini odlučili da ćemo se ujedinjavati sa Albanijom? Kada? Kada su građani Srbije za to glasali? Ko je ovlastio Anu Brnabić da potpisuje takve sporazume sa lažnom državom Kosovo?

Na kraju nekoliko pitanja koja se tiču situacije Srba na KiM. Pre svega, zašto država Srbija nikada nije tražila da se u pregovore pored američke uključi i ruska strana? Zašto nije zatraženo da se pregovori vrate u UN? Zašto ovih dana nismo tražili vanrednu sednicu Saveta bezbednosti UN na temu krize na severu KiM?

Zašto nismo tražili ispunjenje odredbi Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN koji predviđaju povratak do 1.000 pripadnika srpskog državnog osoblja na teritoriju KiM? Zašto već nismo formirali jedinicu od 1.000 pripadnika koja će se prva vratiti u južnu srpsku pokrajinu?

Pet minuta.
Reč ima Nikola Nešić. Izvolite.

Hvala.

Poštovani predsedniče Skupštine, poštovane dame i gospodo poslanice i poslanici, poštovani građani Srbije, želim da postavim pitanja vezano za projekat „Čista Srbija“. Šta je to u stvari projekat „Čista Srbija“?

Posao za Kragujevac i za druge gradove i opštine u Srbiji ugovoren je pre skoro dve godine direktnom pogodbom ministarstva i kineske kompanije, bez tendera i javnih nabavki, što propisuje evropska regulativa, ali i domaći Zakon o javnim nabavkama. Srbija i Kina imaju danas potpisane međunarodne sporazume koji imaju jaču snagu od samih zakona. Uz to, Srbija je još zemlja kandidat za članstvo u EU i vlasti selektivno se pridržavaju ove evropske regulative.

Premijerka Ana Brnabić prilikom izlaganja ekspozea i replike Nebojši Zelenoviću je rekla da projekti IBRD imaju previše dokumentacije. Evo, šta je sada posledica toga – da je u Kragujevcu istorijski projekat, a to je grejanje na gas, pušten bez dozvola. Da li je ovakav jedan državni projekat treba da bude simbol kako se treba raditi ili simbol kako se ne treba raditi?

Da se sada vratim ponovo na projekat „Čista Srbija“, jer smatramo da je ovaj projekat od kapitalnog interesa za građane Srbije, ali ne znamo ništa skoro o njemu, i to ću reći na primeru Kragujevca.

Najveći problem i sumnja koja nastaje, pošto već duže vreme, a to je skoro cela godina, na svakoj sednici Skupštine grada Kragujevca tražim da mi se dostavi bilo koji dokument, makar jedan projekat kao dokaz šta se to radi i kako se to radi. Znači, ja ne mogu da dobijem ni jedan projekat od nacionalnog značaja, ni kao narodni poslanik, ni kao odbornik.

Moje pitanje je – gde i kako mogu doći do bilo kog projekta? Na osnovu čega je uzete kredit? Šta se sadrži u njemu? Gde je on iskazan, ovo je pitanje za Sinišu Malog, kad u Nacrtu rebalansa budžeta imamo tačku B i pod tačkom 10 i pod tačkom 12, tu imamo ukupno 803 miliona evra iskazanih? Gde se nalazi ostatak od 3,2 milijarde kojim ste se vi hvalili svuda u medijima, kada ste potpisali ovaj sporazum?

Takođe, piše da gradovi obuhvaćeni ovim projektom „Čista Srbija“ nemaju nikakve finansijske obaveze, osim obezbeđivanja imovine za parcele na kojima će biti izgrađena postrojenja za preradu otpadnih voda izradu katastarskih planova. Da li je ovo upravo problem zašto projekat „Čista Srbija“ se realizuje ovoliko sporo? Da li tu leži problem o ispunjavanju planova? Kako smo uopšte uzeli kredit, ako pre toga nismo rešili imovinska pitanja?

Takođe, šta se dešava sa ulicama? Koliko treba vremena da prođe da se one rekonstruišu, da se vrate u prvobitno stanje nakon završetka projekta „Čista Srbija“? Vidimo šta se dešava na primeru opet Kragujevca, vodovod i kanalizacija, javno preduzeće iz Kragujevca dužno je skoro milion evra za ovih godinu dana, a pri tom su uzeli dva kredita. Zašto? Zato što nema dovoljno priključaka na izgrađenoj mreži. A zašto nema dovoljno priključaka? To je pitanje i zato ja već godinu dana se uporno trudim, pokušavam da dođem do podatka, makar jednog projekta kako bi mogli da vidimo. Mi želimo da se projekat realizuje, ali moramo da znamo kako je planirano, ko je i na koji način se izgradila mreža.

Tomislav Momirović je rekao da će minimum biti 49% domaće građevinske operative. Navodno u Kragujevcu učestvuje 33% tako što učestvuje vodovod i to pozdravljam, ali koji su ostali podizvođači. Kako ja da dođem do podatka ko su još podizvođači koji rade na projektu „Čista Srbija“?

Ovo je puno pitanja i puno odgovora. Nadam se da ćete krenuti, jer je dijalog o svemu važan. Hvala vam.

Reč ima, Zoran Zečević.

Poštovani predsedavajući, koleginice i kolege narodni poslanici, draga moja srpska braćo rasejana po Balkanu, Evropi i po svetu, ja sam postavio jedno pitanje predsednici Vlade, Ani Brnabić, a ono glasi – zbog čega Republika Srbija nije podržala Nacrt rezolucije o borbi protiv veličanja nacizma, neonacizma i drugih tipova prakse koje doprinose eskalaciji savremenih oblika rasizma, rasne diskriminacije, ksenofobije i netrpeljivosti povezane sa njima.

Mi Zavetnici smatramo da je ovo poraz za naš narod, ali iz svega ovoga izvodim jedan zaključak. Nije mi jasno i tražio sam odgovor da li to znači da je došlo vreme da se mi distanciramo od borbe naših predaka protiv nacista u Prvom, Drugom svetskom ratu i protiv nacista koji, evo, danas bujaju širom Evrope.

Ja ovde kao čovek mogu da izvučem još jedan zaključak da su vaši lokalni šerifi jako dobro po Srbiji shvatili ovu poruku, pa me živo interesuje od vas, gospodo, i od Vlade i od predsednika države da li je to zvanični stav da lokalni šerifi širom Srbije, što je jako izraženo u Aranđelovcu, gradu iz kojeg ja dolazim, šire priču i govore da svi ljudi koji se nisu rodili, recimo, u Aranđelovcu nemaju šta da traže u Aranđelovcu, niti će bilo kada šta da postignu i da budu dok je SNS.

O tome imate… Gospodine, ja ne lupetam. Lupetate vi. Imate snimak. Pogledajte snimak svi vi, gospodo. Ima vas mnogo koji ste rođeni širom bivše Jugoslavije. Pogledajte snimak kakvu je izjavu javno na Skupštini dao tada opštinski odbornik gospodin Blagojević, a nakon toga je odmah zbog takve izjave izabran za člana opštinskog veća.

Pogledajte ljudi, to su vrlo ozbiljne stvar. Znači, smišlja se još jedna tragična podela u srpskom narodu koja ne sme da se dešava nikada, a posebno u ovim kriznim situacijama.

Pogledajte, u skladu sa ovim što je urađeno tamo, to daje primer ovim nižim funkcionerima kako se ponašaju prema našim građanima koji su silom proterani iz Republike Srpske Krajine, iz delova BiH, gde su njihovi pobijeni i poklani, kako se ponašaju prema ljudima koji su pobegli od šiptarske kame i došli su tu. Ovo je, ljudi, ozbiljan problem.

Molim vas po stoti put da se povede računa o tome, jer ako se ovakve stvari dešavaju, ja se bojim da će te nacističke ideje da uhvate korene i u mom narodu, što nikada nije bilo.

Ja se zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Branimir Jovančićević.

Zahvaljujem se, gospodine predsedniče.

Postavio bih par pitanja u ime poslaničkog kluba Demokratske stranke, mahom iz oblasti životne sredine i njene zaštite.

Naime, prvo pitanje se odnosi na mogućnost otvaranja deponije u okviru fabrike „Eliksir Zorka“ u samom centru Šapca. O tome sam već imao priliku da govorim, ali sada bih postavio pitanje u kolikoj meri i šta zapravo znači odlaganje jedne javne rasprave koja je bila zakazana za nedelju u Šapcu po tom pitanju, na kojoj sam i sam hteo da učestvujem i nešto da govorim kao neko ko se profesionalno bavi komunalnim otpadom već decenijama unazad?

Da li to odlaganje takve jedne takve rasprave o mogućnosti otvaranja deponije opasnog i bezopasnog otpada znači otkazivanje, odnosno, odlaganje, što bi zapravo bila jedna dobra odluka od strane Ministarstva za životnu sredinu ili, s druge strane, to znači da se transparentnost, odnosno ne transparentnost u ovoj oblasti podiže na još jedan viši nivo.

Vezano za aerozagađenje, drugo poslaničko pitanje koje bih postavio u ime poslaničkog kluba DS, nešto je kolega Lazović počeo, ali ja bih ga konkretizovao. Naime, premijerka je u svom ekspozeu rekla da su ugrađeni filteri za sprečavanje emisije kiselih oksida, koji prouzrokuju stvaranje partikularmetil čestica, dakle PM čestica. U ekspozeu Siniše Malog juče nabrajao je, naravno, šta je sve urađeno u EPS-u, ali tom prilikom nismo čuli da su ti isti filteri i ugrađeni.

Međutim, postoji nešto, kada je u pitanju aero zagađenje vazduha u urbanim gradovima, urbanim mestima Srbije, a posebno u Beogradu još opasnije. To je mogućnost stvaranja onih policikličnih aromatičnih ugljovodonika i onih dioksina i furana koji su za zdravlje ljudi još opasniji, a oni se dobijaju nepotpunim sagorevanjem organske supstance.

Postavljam poslaničko pitanje Ministarstvu za zaštitu životne sredine - da li je ministarstvo nešto preduzelo da se ustanove metode za analizu, odnosno za monitoring takvih jedinjenja? Mislim da bi to bila obaveza i Instituta Batut i Instituta za javno zdravlje i Gradskog zavoda za zdravlje, a naravno i Agencije za životnu sredinu, jer takvo jedno ispitivanje, takav jedan monitoring zapravo bi značio da se ustanovi zagađivač, da se ustanovi onaj koji emituje tako opasne zagađujuće supstance.

Dakle, preduslov da se to otkrije jeste analiza i precizan monitoring takvih polihlorovanih dibenzoparafluorana i polihloronid dibenzidioksina, popularnih i među novinarima znanim dioksinima i furanima, jer postoji jedna opravdana bojazan i jedna opravdana sumnja da zapravo TE Obrenovac i nije jedini zagađivač i emiter zagađujućih supstanci i da PM čestice nisu jedine te koje su odgovorne za ovako loše stanje vazduha grada Beograda, već da je to niz tzv. skrivenih zagađivača, a da bi došli do skrivenih zagađivača i da bi došli do toga koje su to još druge zagađujuće supstance, pre svega među organskim polutantima, takav jedan precizan monitoring morao bi da se uradi.

Evo, savetujem da ukoliko se to nije do sada desilo da, pre svega, Agencija za životnu sredinu pokuša da uloži dodatne napore da uvede takve metode i da ih digne sa istraživačkog na rutinski nivo.

U nizu ovih pitanja koji su u oblasti životne sredine, takođe bih postavio još jedno. Dakle, šta je sa kompanijom „Eurolitijum“ u Valjevu? Naime, uprkos zabrane istražnih radnji u Lukovcu, pored Valjeva i kada je u pitanju mineral probertiks, mineral bora i kada je u pitanju jadarit, mineral litijuma, vidimo da ova kompanija „Eurolitijum“ u Valjevu je dosta socijalno društveno aktivna, da pomaže mnoge sportske organizacije, mnoge omladinske organizacije i to stvara bojazan i to stvara sumnju da i, pored zabrane svog rada, kada su u pitanju istražna bušenja, ona gaji ambicije da će u budućnosti bliskoj ili daljoj i dalje tu ostati aktivna.

Konačno jedno pitanje koje nije u oblasti životne sredine, ali koje poslanike Demokratske stranke i predstavnike drugih građanskih stranaka u našem parlamentu jako interesuje jeste pitanje vezano za Pećince. Naime, da li će i kada će se deca koja su na listi čekanja za PU „Vlada Obradović Kameni“ u Pećincima vratiti u svoje vrtiće? Za to imaju puno pravo.

(Predsednik: Hvala vam. To bi bilo pet minuta.)

Kao što znate, podsetiću vas da je već oficijalno zaključeno da su oni bez razložno i nezakonito…