Hvala.

Poštovani predsedniče Skupštine, poštovane dame i gospodo poslanice i poslanici, poštovani građani Srbije, želim da postavim pitanja vezano za projekat „Čista Srbija“. Šta je to u stvari projekat „Čista Srbija“?

Posao za Kragujevac i za druge gradove i opštine u Srbiji ugovoren je pre skoro dve godine direktnom pogodbom ministarstva i kineske kompanije, bez tendera i javnih nabavki, što propisuje evropska regulativa, ali i domaći Zakon o javnim nabavkama. Srbija i Kina imaju danas potpisane međunarodne sporazume koji imaju jaču snagu od samih zakona. Uz to, Srbija je još zemlja kandidat za članstvo u EU i vlasti selektivno se pridržavaju ove evropske regulative.

Premijerka Ana Brnabić prilikom izlaganja ekspozea i replike Nebojši Zelenoviću je rekla da projekti IBRD imaju previše dokumentacije. Evo, šta je sada posledica toga – da je u Kragujevcu istorijski projekat, a to je grejanje na gas, pušten bez dozvola. Da li je ovakav jedan državni projekat treba da bude simbol kako se treba raditi ili simbol kako se ne treba raditi?

Da se sada vratim ponovo na projekat „Čista Srbija“, jer smatramo da je ovaj projekat od kapitalnog interesa za građane Srbije, ali ne znamo ništa skoro o njemu, i to ću reći na primeru Kragujevca.

Najveći problem i sumnja koja nastaje, pošto već duže vreme, a to je skoro cela godina, na svakoj sednici Skupštine grada Kragujevca tražim da mi se dostavi bilo koji dokument, makar jedan projekat kao dokaz šta se to radi i kako se to radi. Znači, ja ne mogu da dobijem ni jedan projekat od nacionalnog značaja, ni kao narodni poslanik, ni kao odbornik.

Moje pitanje je – gde i kako mogu doći do bilo kog projekta? Na osnovu čega je uzete kredit? Šta se sadrži u njemu? Gde je on iskazan, ovo je pitanje za Sinišu Malog, kad u Nacrtu rebalansa budžeta imamo tačku B i pod tačkom 10 i pod tačkom 12, tu imamo ukupno 803 miliona evra iskazanih? Gde se nalazi ostatak od 3,2 milijarde kojim ste se vi hvalili svuda u medijima, kada ste potpisali ovaj sporazum?

Takođe, piše da gradovi obuhvaćeni ovim projektom „Čista Srbija“ nemaju nikakve finansijske obaveze, osim obezbeđivanja imovine za parcele na kojima će biti izgrađena postrojenja za preradu otpadnih voda izradu katastarskih planova. Da li je ovo upravo problem zašto projekat „Čista Srbija“ se realizuje ovoliko sporo? Da li tu leži problem o ispunjavanju planova? Kako smo uopšte uzeli kredit, ako pre toga nismo rešili imovinska pitanja?

Takođe, šta se dešava sa ulicama? Koliko treba vremena da prođe da se one rekonstruišu, da se vrate u prvobitno stanje nakon završetka projekta „Čista Srbija“? Vidimo šta se dešava na primeru opet Kragujevca, vodovod i kanalizacija, javno preduzeće iz Kragujevca dužno je skoro milion evra za ovih godinu dana, a pri tom su uzeli dva kredita. Zašto? Zato što nema dovoljno priključaka na izgrađenoj mreži. A zašto nema dovoljno priključaka? To je pitanje i zato ja već godinu dana se uporno trudim, pokušavam da dođem do podatka, makar jednog projekta kako bi mogli da vidimo. Mi želimo da se projekat realizuje, ali moramo da znamo kako je planirano, ko je i na koji način se izgradila mreža.

Tomislav Momirović je rekao da će minimum biti 49% domaće građevinske operative. Navodno u Kragujevcu učestvuje 33% tako što učestvuje vodovod i to pozdravljam, ali koji su ostali podizvođači. Kako ja da dođem do podatka ko su još podizvođači koji rade na projektu „Čista Srbija“?

Ovo je puno pitanja i puno odgovora. Nadam se da ćete krenuti, jer je dijalog o svemu važan. Hvala vam.