Znači, dok traje traženje obaveštenja, nema replika, nema ukazivanja na povrede Poslovnika. Kad nastavimo izlaganje po listi prijavljenih za reč, biće prilike za sve.
Svi vi sa ove strane koji ste krenuli da galamite i da reagujete na način na koji ste to uradili malo pre, samo obratite pažnju da niko nije na taj način reagovao dok ste izgovarali sve ono što ste izgovarali, navodno postavljajući pitanja i tražeći obaveštenja. Dakle, ni na šta od onoga što ste rekli nisu ljudi reagovali takvim vikanjem, mahanjem rukama i ne znam kako, a svesni ste šta ste sve izrekli.
I ono ponovno promovisanje Belivuka i njegovih tvrdnji, to ste čuli. Jel neko reagovao na taj način kako ste vi reagovali malopre? Nije. I vi kad ste neke ljude upoređivali sa nacistima, upoređivali ste ih, jel tako, jel neko pokazao onu vrstu nevaspitanja kako ste pokazali vi malopre? Nije. Da ne govorim o promociji magazina „Tabloid“, i to smo čuli ovde.
Svašta smo čuli danas, što niko nije mogao ni da zamisli da se dogodi pod ovim svodom. A znate jako dobro da je između ostalog reč o novinama koje su na naslovnoj strani imale poruku – jedan metak u Aleksandra Vučića rešava sve. I to se sad promoviše ovde i to smo slušali. Neverovatni ste.
Što se tiče onih pitanja koja je Lazović postavio direktno meni, hteo sam ponovo da mu odgovorim, ali pošto vidim da ponovo nije tu i opet ima nešto važnije da radi, ostavićemo to za neki drugi put.
Nastavljamo na mestu na kom smo stali juče.
Reč ima Balint Pastor. Izvolite.

Gospodine predsedniče, gospodine podpredsedniče Vlade, dame i gospodo članovi Vlade i gospodo narodni poslanici, gospođa Rozalija Ekres je juče kao ovlašćena predstavnica poslaničke grupe SVM iznela razloge zbog kojih će poslanička grupa SVM podržati ovaj rebalans budžeta, kao i sve druge predloge iz budžeta, kao i sve druge predloge zakona koji su na dnevnom redu.

Dozvolite mi da ukratko koristeći vreme poslaničke grupe govorim o nekim projektima. Gospodin Vesić je juče vrlo ispravno rekao da treba da se govori o projektima i da treba govoriti o konkretnim stvarima, pa mi dozvolite da govorim o nekim konkretnim projektima koji su bitni za Suboticu, severnu Vojvodinu, a neki projekti su od mnogo, mnogo šireg značaja.

Počeću od onih projekata koji su vezani za razvoj železnice i govoriću veoma konkretno podatke iz Predloge rebalansa. Projekat izgradnje pruge između Beograda i Budimpešte, predviđeno je 5,8 milijardi dinara više u rebalansu u odnosu na prvobitni predlog budžeta za 2022. godinu. To je zbog toga što su predviđena sredstva i za neke ne predviđene radove da bi se interesi građana u potpunosti poštovali, pošto kod ovakvih velikih projekata se uvek ispostavi da još nešto treba popraviti, put ili gasovod izmestiti ili bilo šta da se uradi da bi građani u potpunosti mogli da žive normalno svoj život. Ono što je još bitno, kod ovog projekta je predviđeno da 50% radova najmanje izvode domaći izvođači što je vrlo dobro za interese Republike Srbije.

Drugi projekat je izgradnja pruge između Subotice i Segedina, osam i po milijardi dinara ove godine i još je predviđeno 700 miliona dinara isto za dodatna ne predviđene radove da se naknadno ne bi ispostavila da nešto nije urađeno kako treba i kako valja.

Ipsilon krak - mi smo uspeli zahvaljujući koalicionom sporazumu između SVM i SNS u prethodnim godinama da završimo Ipsilon krak, obilaznicu oko Subotice, 30 godina to niko pre nas nije uspeo da učini. Oko 30 miliona evra je potrošeno na tu obilaznicu koja je u potpunosti završena. Dva nadvožnjaka su nakon toga izgrađena zbog poljoprivrednih proizvođača i sada je predviđeno u rebalansu 57 miliona dinara za izradu projektno-tehničke dokumentacije da bi se taj Ipsilon krak pretvorio u autoput pošto se ispostavilo da smo bili u pravu kada smo mislili da je to jedan vrlo važan put, da će to građani da koriste, to rasterećuje i granični prelaz Horgoš, pošto je moguće sa autoputa direktno stići do graničnog prelaza Kelebija, ali kada siđete sa autoputa onda taj Ipsilon krak nije autoput punog profila i zbog toga treba da se proširi zbog bezbednosti saobraćaja.

Sledeća stavka je Akva park na Paliću. Želim da se zahvalim Vladi Republike Srbije i predsedniku Republike što je obezbeđeno 230 miliona dinara ove godine i biće obezbeđeno još 480 miliona dinara da bi se u potpunosti završio Akva park na Paliću. To nije projekat od lokalnog već od regionalnog značaja i Palić će povratiti stari sjaj i uzevši u obzir tu komponentu banjskog turizma očekujemo ta sredstva krajem novembra u skladu sa dogovorom.

Malopre sam spomenuo granični prelaz Horgoš. Vrlo je dobro što je predviđeno 720 miliona ove godine i 900 miliona dinara sledeće godine za rekonstrukciju i dogradnju graničnog prelaza Horgoš. Svi mi znamo kakvo je stanje tamo pogotovo u letnjim mesecima, pola Evrope tamo prolazi, i zbog toga je jako bitno da se prošire kapaciteti graničnog prelaza.

Ima još jedan projekat koji nije toliko popularan, ali je neophodan. To je zatvor u Subotici i izmeštanje zgrade zatvora iz samog centra grada. Za to je predviđeno 12,8 miliona dinara. U prvobitnom predlogu budžeta je bilo predviđeno 10 miliona dinara, a 61 milion sledeće godine i 30 miliona 2024. godine. Izmestiće se centralni zatvor, odnosno zatvor iz centra grada, što je bitno za građane Subotice.

Još dve stavke samo da pomenem. Narodno pozorište u Subotici i to je najveća investicija u kulturi na teritoriji Republike Srbije, a sada nema sredstava, ne treba da budu sredstva. Sva sredstva su obezbeđena. Prošlih godina smo uspeli da se izborimo za ta sredstva i nadam se da će i javna nabavka biti uspešna u smislu da neće biti prigovora i da će se radovi moći planiranom dinamikom nastaviti i da će se Narodno pozorište u Subotici konačno završiti.

Na samom kraju da spomenem i ja Projekat „Čista Srbija“. To je sledeća faza u Subotici, 110 kilometara kanalizacione mreže u Subotici na Paliću u Bajmoku i Čantaviru i dva prečistača otpadnih voda u Čantaviru i u Bajmoku. To je vrlo značajno za Suboticu.

To su samo neki projekti, pošto mi je vreme isteklo, koji su predviđeni za Suboticu i mislim da ovakav vid saradnje se apsolutno isplati, da je u interesu građana i želeo bih da se zahvalim što su sva ova sredstva i svi ovi projekti predviđeni rebalansom budžeta, željno očekujemo i Predlog budžeta za narednu godinu, a glasaćemo naravno za rebalans. Hvala.

Hvala vam.
Reč ima ministar Goran Vesić.

Ja želim da se zahvalim gospodinu Pastoru i zaista mislim da kada pričamo o rebalansu i o budžetu treba da pričamo zaista o konkretnim projektima, o onome što se radi, o onome što može da se uradi, a eventualno o onome što nije moglo da se uradi, takođe i ministru Malom koji je obezbedio ova sredstva rebalansom budžeta, razumevajući koliko su važni ovi projekti.
Ono što želim da kažem to je da mi sada radimo, kao što ste sami pomenuli, brzu prugu od Novog Sada do Subotice i ta brza pruga naravno ima smisla sa povezivanjem sa Budimpeštom, ali ona će imati i svoj pun kapacitet i moći ćemo u punoj meri da je koristimo ako uradimo sve pruge koje vode prema toj brzoj pruzi kako bismo mogli da sve te druge pruge, kao što je recimo Sombor – Vrbas, o čemu sam jutros imao sastanak sa Železnicama da vidimo šta tu možemo da uradimo, kako bi sve te pruge mogle da obezbede da se i privredni objekti, izgradnjom industrijskih pruga priključe i da počnemo u punoj meri da koristimo sve te pruge. Tako da će naš prioritet biti, osim ovoga što ste naveli Sombor – Vrbas, i to rekonstrukcija pruge jer ima različitih ideja, od izgradnje nove do rekonstrukcije. Mislimo da je rekonstrukcija dovoljna, kao što ćemo raditi Senta – Banatsko Miloševo koje takođe treba da se uradi i ovaj deo od Zrenjanina do Kumana, jer mi sada dok se radi pruga od Novog Sada do Subotice suštinski iz Beograda preko Ovče, Zrenjanina, Kumana idemo zaobilaznim putem, koristimo tu prugu za transport.
Razgovarali smo o tome da zajedno sa „Kargoom“ napravimo, čak stimulišemo kompanije koje bi eventualno koristile prevoz našeg prevoznika, koje bi zajedno sa nama radile te industrijske koloseke jer sada treba iskoristiti to što imamo mrežu pruga, tj. što smo uradili tu kičmu, tu osnovnu prugu, da sada sa okolnim prugama koje treba rekonstruisati zaista vežemo što više i građana i privrede za železnicu, što suštinski znači smanjenje drumskog prevoza, smanjenje zagađenja i sve ostalo što ide uz to.
Tako da ćemo se još viđati i oko toga. Ovo oko prečistača ide kako treba. Ima puno projekata koje treba da radimo u svim delovima Srbije, a posebno u Vojvodini i radujem se tome, pa ćemo sesti i razgovarati oko toga.

Zahvaljujem.
Saglasno članu 27. i članu 87. st. 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da ćemo danas raditi i posle 18 časova zbog potreba da Narodna skupština što pre donese akte iz dnevnog reda ove sednice.
Reč ima Dijana Radović.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, uvaženi ministri sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, pred nama je drugi dan u kome razgovaramo o izmenama i dopunama Zakona o budžetu za 2022. godinu, odnosno pred nama je rebalans budžeta kojim se vrši korekcija budžetskih sredstava za tekuću godinu.

Krenuću, uvaženi ministre Mali, upravo od one vaše osnovne konstatacije juče koju ste imali na početku svog izlaganja ovde pred nama narodnim poslanicima sa kojom se slažem u potpunosti, da je ova korekcija budžeta proizašla kao odgovor na pet važnih činjenica sa kojima se danas suočava naša država.

Pod broj jedan, povećani su nam prihodi naravno kroz bolju naplatu poreza, a meni je posebno važno da je jedan od rezultata upravo takvih činjenica jeste i to da smo u prethodnom sazivu doneli set kvalitetnih finansijskih zakona koji nam i omogućio da uvedemo i novi sistem fiskalizacije, da sprovedemo i primenimo elektronske fakture, naravno sve ono što će nam omogućiti i što nam je sada omogućilo da smanjimo sivu ekonomiju.

Pod broj dva, govorili se juče o novonastalim geopolitičkim dešavanjima, o novim geopolitičkim okolnostima i o postojećoj svetskoj krizi. Upravo ova kriza pokazala je koliko su nam značajne dve stvari danas. Prva su energenti. Druga je hrana. Bez energenata nama nema prosperiteta, a bez hrane, kao što svi znamo, nema nam života.

Činjenica je danas da države koje imaju sopstvenu proizvodnju, koje imaju i dobru prerađivačku, odnosno prehrambenu industriju danas se mogu smatrati mnogo bezbednijim i sigurnijim od onih država koje to nemaju.

Zbog toga ću se u kontekstu ovih činjenica i osvrnuti na rebalans budžeta, razdeo 24 koji se odnosi na sredstva koja su opredeljena za Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Drago mi je što je nova Vlada prepoznala intenzivniji značaj poljoprivrede i ulaganja. Tu pre svega vidim u značajnom povećanju ovog rebalansa i sredstava koja se opredeljuju pre svega u iznosu od 16,5 milijardi dinara u odnosu na usvojeni budžet za ovu godinu. To je posebno važno kada govorimo da je 7,7 milijardi dinara usmereno za direktne podsticaje poljoprivredne proizvodnje, što će omogućiti da uspešno odgovorimo na potraživanja naših poljoprivrednih proizvođača, na njihove zahteve koji su u najvećoj meri podneti u ovoj godini.

Značajno je pomenuti i povećanje od 2,8 milijardi dinara koje su usmerene na mere ruralnog razvoja. Ja sam u prethodnom sazivu vrlo često isticala značaj ulaganja i u poljoprivredu i u razvoj ruralnih sredina. Upravo zbog toga mislim da je ovo važan segment našeg ukupnog privrednog i društvenog razvoja

Kao članovi Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu imali smo priliku da razgovaramo sa novom ministarkom i pre nego što je ovaj predlog izmena i dopuna ušao u plenum. Složili smo se svi da smo prepoznali jednu novu energiju koja nam je potrebna da imamo takav tim na čelu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, posebno u ovim izazovnim vremenima, izazovnom periodu koji je pred nama.

Zbog toga ćete, gospođo Tanasković, imati podršku naše Poslaničke grupe Ivica Dačić - Socijalistička partija Srbije za sve ono što planirate da uradite i u važnom poslu koji će biti pred vama.

S tim u vezi, važno je i da kažemo koliko su bitne subvencije i koliko su bitni podsticaji za naše poljoprivredne proizvođače. Važno nam je da one budu blagovremene, važno nam je da budu na vreme, pre svega da bi naši poljoprivredni proizvođači mogli da planiraju da ulažu u svoju proizvodnju, ali i da realizuju planirane aktivnosti za sledeću godinu.

Ovo govorim iz razloga što verujem da ćete napraviti značajne pomake kada je u pitanja primena novog softverskog rešenja E-agrar, koji će nam omogućiti ne samo da mnogo ažurnije i bolje vodimo registar poljoprivrednih gazdinstava, već će nam omogućiti i da efikasnije upravljamo isplatama subvencija, da efikasnije upravljamo podsticajima, a samim tim naši poljoprivredni proizvođači na ovaj način biće mnogo zadovoljniji, jer će im subvencije i podsticaji biti brže uplaćeni.

Takođe, imajući u vidu da smo došli do zaključka da se naši poljoprivredni proizvođači tradicionalno oslanjaju na nacionalne mere, verujem da je potrebno posebno uložiti napore da ih podstaknemo da apliciraju za novac iz sredstava IPARD fondova, na taj način što ćemo ojačati kako naše savetodavne službe širom Srbije da približe prosto našim poljoprivrednim proizvođačima i da im olakšaju sve ono što im je potrebno, a što da ne i da podignemo neki standard kada je u pitanju i kvalitet naše poljoprivredne proizvodnje i prerade.

Osvrnuću se vrlo kratko samo i na sektor voćarstva, odnosno na malinarstvo, s obzirom da ja dolazim iz zapadne Srbije. Posebno je važno da je ovaj globali poremećaj na tržištu doveo i do velikih posledica upravo na taj sektor. Očekujem zaista da ćemo i tu uspeti da ispratimo svu problematiku sa kojom se naši proizvođači susreću, pre svega prosto iz jedne bojazni sa kojom smo se susretali u nekom prethodnom periodu, da upravo naši malinari budu kolateralna šteta nekih poremećaja na tržištu. Duboko verujem da to nećemo dozvoliti i da ćemo ih maksimalno zaštiti kada je reč o Ministarstvu poljoprivrede.

Naša poslanička grupa će u danu za glasanje svakako podržati ovaj rebalans, pre svega zato što sam navela ovo što je važno za poljoprivrednike. Mi tome pridajemo poseban značaj, ali važno je za nas socijaliste i da je ovaj rebalans pre svega jedna briga za različite društveno osetljive grupe. Kada to govorim, mislim na ove mere koje su upućene mladim ljudima od 16 do 29 godina i na mere koje će biti upućene i našim najstarijim građanima. Tu mislim na naše roditelje, na naše bake i deke, koji će imati posle ovog rebalansa povećane penzije.

Još jedna stvar koja je za nas važna. Važno je da vodimo računa i o drugim kategorijama društveno osetljivih grupa, a tu se, po mom mišljenju, posebno izdvajaju buduće majke i brige i finansijska podrška koju ulažemo ka porodicama sa decom.

Toliko od mene. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima Borislav Novaković.

Poštovani predsedniče, poštovane koleginice, poštovane kolege, dozvolite mi da odmah na početku kažem da dokument koji držim u ruci ima tri važne karakteristike.

Prvo, on se zove rebalans, a u stvari je debalans, jer između onoga što su realne potrebe građana u Srbiji i onoga što pruža ovaj akt postoji ogromna nesrazmera.

Drugo, pošto postoji neravnoteža između prihodovne i rashodovne strane koja se popunjava zaduženjem, upozoravam da ovim aktom idemo u spiralu bankrota.

Treće, pošto permanentno pokrivamo manjak tako što se zadužujemo, klizimo u dužničko ropstvo.

Dozvolite mi da ove tri karakteristike i tri dominante stvari i obrazložim. Sa žarom u očima i ne bez izvesnog entuzijazma ministar je objašnjavao da je prosečno primanje podignuto na 640 evra, ilustrujući to primerima iz prošlosti. Ako se vratite u devedesete godine, ministre, pronaći ćete podatak da je šest maraka bila plata. Ovo je sto puta bolje.

Dakle, primerima sve može da se dokaže i da se ospori. Ali, ako vi ovde uveravate građane Srbije da oni svoje aspiracije, želje, potrebe, ambicije treba da sabiju u 640 evra i da zbog toga treba da budu srećni, jer je to ogroman napredak, mislim da se varate. Idite u Srbiju, pa ih pitajte da li je ovo standard koji oni žele.

Dakle, osnovna karakteristika uspešnosti u politici je blagostanje i što je veći standard stanovnika, to se politika može smatrati uspešnijom. Nemojte nas uveravati da je 640 evra ideal ljudi koji žive u Srbiji.

Postaviću vam neka precizna pitanja, da ne bi bilo bilo kakvih nedoumica.

Prvo, očito je da i kroz ovu tačku, ali i naredne tačke postajemo polako kineska kolonija. Pitam vas sledeće – da li smatrate da je ispravan model da se svaka investicija kineska proglašava investicijom koja ima nacionalni značaj, a onog momenta kada se proglasi investicijom koja ima nacionalni značaj izbegava se Zakon o javnim nabavkama i sve kineske firme koje dolaze u Srbiju su privilegovane, jer njihove firme dobijaju posao tako što kineska država daje kredit, taj kredit može biti potrošen samo tako, isključivo tako što rade kineske firme, a domaća operativa ostaje bez posla? Posle tih kineskih investicija država je zadužena, profit nižu kineske firme, a domaća operativa je na nuli i nema ništa od toga.

Pitam vas, da li ćete i dalje podržavati tu vrstu korupcije pod državnom upravom? Da li ćete i dalje dozvoljavati da se stvara privid pravnosti, a da u suštini sve vreme pogodujete kineskim firmama i ne dozvoljavate nikom drugom da učestvuje na međunarodnim tenderima gde bi se opredeljivalo to?

Kako to izgleda? Daću vam primer u Novom Sadu. Dve nedelje pred potpisivanje ugovora o gradnji mosta gradonačelnik je rekao da je taj most vredan 130 miliona. Na dan potpisivanja on je bio 175,5 miliona. Pitam, kako je moglo da se javi 45,5 miliona koruptivne razlike između onoga što je bio primer radova i procenjena vrednost i onoga što je bila kasnije ugovorena vrednost? Pitam vas, kako je bilo moguće da Fruškogorski koridor, koji je procenjen na 200 miliona evra, ima ugovornu vrednost od 606 miliona evra?

Odgovorite na to, ali ću vas moliti bez doskočica, bez poskočica i jeftinih duhovitosti, onako kako i priliči ministru finansija - isključivo brojkama.

Recite mi, da li smatrate da je normalno da kada su u pitanju kineske firme, a videli smo da na Koridoru 10 firma „Šandong“ koja izvodi radove u pozadini ima podizvođača koji se zove „Inkop“, dakle, reč je o firmi Zvonka Veselinovića i Milana Radojičića, to su ljudi koji su okarakterisani od strane merodavnih međunarodnih institucija kao predstavnici najjače kriminalne grupe u ovom delu Evrope, to su ljudi koji su pod međunarodnim sankcijama i niko ne može da posluje sa njihovim firmama, a ako budu izložili svoju imovinu biće im oduzeta. Pitam vas, da li budžetska sredstva mogu da idu firmi Zvonka Veselinovića i Milana Radojičića? Da li mislite da je normalno da u Novom Sadu „Granit Peščar“ iz Ljiga popločava trg i da dobija iz budžeta 10 miliona evra? Za koliko će Zvonko Veselinović biti bogatiji, a gradski budžet siromašniji?

Pitam vas da li je normalno da firma „Inkop“ dobija i dinar budžeta, kao što vas pitam da li je normalno da firma „Novi Pazar – put“, u vlasništvu Zvonka Veselinovića i Milana Radojičića, takođe dobija novac? Odgovorite na to sasvim precizno.

Napokon, a to će biti predmet mog amandmana, ovde imamo izdvajanja od 350 miliona za Nacionalni stadion. Vidite li u ovom trenutku da postoji bilo šta preče da se uloži 350 miliona evra mimo onoga što je nacionalni stadion? Umanjili ste sredstva za ekologiju. Zašto? Za milijardu i 200 miliona, umanjili ste sredstva za evropske integracije 300 miliona. Zašto? Odgovorite na ta pitanja sasvim precizno. Hvala.

Reč ima potpredsednik Vlade.

Hvala puno.
Poštovani narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, drago mi je što ste imali priliku da čujete izlaganje koje kaže – pa ne interesuju me podaci iz ove godine, iz prethodnih godina, ajmo da ih uporedimo sa devedesetim. Pa ne moramo mi da idemo u devedesete, ajmo samo da odemo 10, 12, 13 godina unazad. Juče, slušali su, nisu slušali, videli su, nisu videli, ali evo pogledajte opet podatke minimalne neto zarade. Godine 2010. minimalna neto zarada, ovaj mali ovde grafikon, ovde ova kolona, bila je 15.700 dinara. Od 1. januara biće 40.022 dinara, a ne znam kako je to vaših 15.000 dinara bolje od 40.000 dinara i kako su to građani Srbije tada u vaše vreme bolje živeli.
Kada pogledate neto zarade, evo 2012. godine 331 evro, 2022. godine 720 evra. Pa kako je to vaših 331 evro veći od 720 evra i kako su to građani Srbije bolje tada živeli nego sada? Opa, a pogledajte sada, svaki četvrti, vidite ovo najviše ovde, 25,9% stopa nezaposlenosti u vreme dok je na vlasti bio uvaženi poslanik, a danas 8,9%, a stopa nezaposlenosti u njegovo vreme kada su mladi bili, kada su mladi u pitanju je preko 50%. Svaki drugi mladi čovek u Srbiji nije imao posao.
Danas je situacija mnogo bolja. Pogledajte prosečan broj zaposlenih 2012. godine, 1.800.000 ljudi. Danas zaposlenih u Srbiji ima 2.300.000. Pa čekajte, treba li više govoriti nego to? Mene bi bila sramota uopšte da se javim i da pričam o uspesima ekonomske politike i o životnom standardu građana Srbije, tada kada niste imali 2012. u julu mesecu para na računu ni penzije da platite, a sve ostalo kada ste vi u pitanju bili imali ste i više nego što treba.
Govorite o kineskoj koloniji. Ja koliko razumem, imate nekoga i u svojoj stranci koji radi sa Kinezima i koji najveći ugovor ima sa Kinezima. Pa kako je to za njega dobro, za nekoga tamo Vuka, a nije dobro za građane Srbije? Pa da li ste njemu dali isti savet da otkaže sve te ugovore, da ne zarađuje čovek privatno, pošto, jel, to ne valja ni za njega, ne valja ni za građane Srbije? Pa kako kažete, sve rade Kinezi, uzimaju nam pare, a onda kažete – pa ima nekih podizvođača. Pa ja kao da sam Aljbina Kurtija čuo, a ne uvaženog poslanika. Ali to je taj glas i protiv Srbije i glas nekih drugih koji govore kroz te ljude. Ja u to neću da ulazim.
Mi ćemo se boriti i za naš narod na Kosovu i Metohiji, borićemo se i za ljude koji se bore za naš narod na Kosovu i Metohiji. I ukoliko ima bilo šta što nije u skladu sa zakonom, izvolite pa recite, ali te floskule i te upadice da ljude koji ne zaslužuju takav odnos napadate, to je, na kraju krajeva, vaša stvar.
Kada je Ugovor o Fruškogorskom koridoru u pitanju, pa drago mi je što ste pomenuli i taj projekat. Nekako u vaše vreme nije bilo tog auto-puta. Niste ga čak ni planirali, bili ste zauzeti nekim svojim kombinacijama očigledno, jer čudno je kako evo baš sada mi radimo taj Fruškogorski koridor, koji je višedecenijski san građana Novog Sada i građana Vojvodine, pa ćemo spojiti Novi Sad, Rumu, Šabac, Loznicu. Što to vi niste uradili? Što niste rekli – gledajte, mi smo napravili ovaj auto-put, a šta biste vi bolje uradili? Pa ne, sve mi moramo da radimo. Pa sada novi most koji se gradi u Novom Sadu i nova obilaznica, što vi to niste uradili? A što niste izgradili kanalizacionu mrežu u Novom Sadu, kao što mi sada gradimo kroz projekat „Čista Srbija“? A što niste i neku fabriku doveli u Novi Sad, kao što smo mi doveli, nego sve pozatvarali?
Dakle, i nema odgovora na ta pitanja. Da vam kažem, uvek su pitanja ovako ćemo, onako ćemo, floskule, dobacivanja, ali kada pogledate zarade tada, zarade sada, penzije tada, koje nisu ni mogli da isplate, jer nisu imali para, penzije sada, kada pogledate minimalne zarade tada i sada, nema odgovora. Kada pogledate tada inflaciju, koja nije bila ničim izazvana, kada pogledate kurs koji se svaki dan menjao, ničim izazvano, kada pogledate situaciju da nam je država bila pred bankrotom u tom trenutku 2012. godine, ja se bolje ne bih javljao za reč da sam na vašem mestu. Hvala puno.