Dobro, nećemo da se izjasnimo.
Pošto ste pitanje postavili meni, znači nikada Aleksandar Martinović ništa nije govorio neprikladno na račun Ane Brnabić. To ste izmislili.
Jeste govorio o različitim aktivnostima koje ste vi finansirali na nivou sekretara pokrajinskog zbog toga što ste ih finansirali od narodnih para i nikakve to veze nije imalo ni sa planom i programom, ni sa odobrenim udžbenicima. O tome je govorio Aleksandar Martinović, a to da je vređao predsednicu Vlade ili bilo koga, to ste izmislili sve.
Inače, što se tiče kredibiliteta…
Ko viče sada ponovo? Ponovo vi Zeleni ili vi Zavetnici ili opet Zajedno?
Što se tiče kredibiliteta narodnog poslanika u vezi sa njegovim tvitom, za koji kažete da ste ga osudili, pa upravo to govori o kredibilitetu i njegovom i vašem. Tada ste rekli – iz Saveza za Srbiju biće isključen zbog toga što je uradio. Da li ste ga isključili? Niste. Nastavio je da bude visokopozicionirani član predsedništva itd. Ponosno ste stajali jedni sa drugima na konferencijama za štampu, jednako kao i pre tog sramnog odvratnog tvita koji je objavio, tako da to govori o kredibilitetu i o svačijim rečima i o tome je reč ovde.
Kao što vidite, svega se sećam, i onoga što ste tvitovali i onoga što ste radili u sali i onoga što su narodni poslanici govorili jedni drugima.
Idemo dalje po prijavama za reč.
Od vremena poslaničke grupe Milenko Jovanov.

Poštovani ministre, poštovane kolege, prosto, vrlo kratko ću pokušati to da sažmem i da kažem. Dakle, kao poslanik koji dolazim iz Kikinde mislim da je važno da u danu za glasanje podržimo ono što je predloženo od strane Vlade iz prostog razloga što je prečistač koji treba da se radi u Kikindi veoma važan za naš grad, kao što su važni i neki drugi projekti. Tu, pre svega, želim da kažem, gospodine Vesiću, da očekujem od vas kontrolu i realizaciju, besprekornu realizaciju, projekta fabrike vode u Kikindi. To je jako važan projekat za nas i jako je važno da građani Kikinde u što kraćem roku, naravno, sve u skladu sa onim što su standardi izgradnje, dobiju čistu vodu za piću.

Želim da vas obavestim da ćemo u saradnji sa Pokrajinskim sekretarijatom, i to je neka ideja za neki naredni period, za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu finansirati minipostrojenja za sela, tako da svi građani na teritoriji grada Kikinde mogu da imaju dobru vodu za piće.

Ono što je takođe važno to je da se nastavi i sa drugim projektima infrastrukturnim, a tu govorim, pre svega, o putnoj infrastrukturi, da se brza saobraćajnica Sombor – Kikinda ili Nakovo – Bački Breg, kako sada hoćete da kažete, svejedno je, gradi i nastavi sa njenom izgradnjom i to je vrlo važno što je i ministar Mali naveo, da nijedan od projekata koji je započet neće biti zaustavljen u narednom periodu, iako je kriza, iako je teška situacija.

Ono što me raduje i što želim, takođe, da pozdravim to je da je izdvojen novac za planiranje dve obilaznice, dakle, oko Melenaca i oko Bašaida i time će se ubrzati u velikoj meri put do Zrenjanina i to je taj neki, uslovno rečeno, južni krak za nas iz Kikinde da se na taj način prikačimo na Zrenjanin, a onda kasnije na dva auto-puta koji će tu da se grade, jedan ka Beogradu, jedan ka Novom Sadu.

Ja bih samo još jednu stvar želeo da vas zamolim, da u narednom periodu imate u vidu, posebno kada budžet bude bio na dnevnom redu, da probamo nekako da vidimo da se u tom budžetu nađe i kružni tok u Bašaidu. To je selo koje se nalazi pred Kikindom i koje ima ukrštanje dva puta na kojima često građani, odnosno vozači ne znaju ili zaborave se. Znakovi postoje. Vrlo su jasno postavljeni. Dakle, tu ništa nije sporno. Problem je u tome što jedan put vodi iz Novog Bečeja, pa preko Novog Miloševa, Bašaida, pa ovamo do Torde, a drugi ide iz Kikinde, preko Bašaida do Zrenjanina i onda i jedan i drugi nekada pomisle da imaju pravo prvenstva prolaza i to je crna tačka gde je zaista veliki broj stradalih.

Molio bih da imamo u vidu to i da probamo to pitanje da rešimo. Naravno, to se pitanje rešava tom obilaznicom, ali dok obilaznica ne bude realizovana, taj kružni tok bi rešio problem sa kojim se ljudi suočavaju.

Dakle, sve su to važni projekti za nas. Sve su to važni projekti za naš grad iz prostog razloga što mi nismo do 2013. godine imali prilike da vidimo ni kako izgleda strani investitor, ni domaći investitor, mi smo imali samo zatvorene fabrike. Taj grad, grad u kome sam rođen i u kome živim, je pogodila, ona, kako kažu, najveća jevrejska kletva – da Bog da imao, pa nemao. Grad koji je bio vrlo bogat, koji je imao jaku industriju, izvozno orijentisanu industriju, koja je sva kompletno… Dakle, i ono što je preživelo sankcije, uništeno je tokom privatizacija i došlo je dotle da ne radi ništa i da se ne gradi ništa.

Ove saobraćajnice će u velikoj meri pomoći da još neki investitori dođu u naš grad i da se otvore još neka radna mesta. Sa druge strane, jako nam je važno da se završi fabrika vode, jer već dugo, dugo vremena Kikinđanima je to glavna tema. Mi sada pokazujemo time što se to i te kako gradi, svakog dana možete videti kako napreduje ta fabrika, da za razliku od onih koji su delili samo letke sa vodom i pričali o tome kako će nešto da urade, mi zaista i radimo.

Naravno, ovi prečistači su, takođe, važni za otpadne vode. Mislim da ćemo u velikoj meri, uz jednu važnu i, mislim da bi trebalo da bude sveobuhvatna, akciju pošumljavanja, pošto je Kikinda grad koji ima najmanje pošumljenih površina u Srbiji, dosta promeniti sliku koja je ekološka, slika u Kikindi gde pored privrede, pored infrastrukture možemo da se pohvalimo i takvim rezultatima.

I kao Kikinđanin i kao neko ko je poslanik u Skupštini Srbije želim da podržim ove predloge koji pokazuju da ne odustajemo od onoga što smo zamislili, iako je kriza, što pokazuje snagu naših javnih finansija i stabilnost naših javnih finansija. Molim vas i za ove stvari o kojima smo pričali. Onda kada sve to završimo ostaće još da dođem do vas pa da porazgovaramo o tom nekom severnom kraku koji bi mogao da ide od Kikinde gore ka Horgošu i time bismo napravili potpunu paralelu Koridoru 10 kroz Banat. To bi u velikoj meri promenilo sliku i jedan dosta devastiran region, koji je dosta pretrpeo kroz te loše godine sankcija i privatizacija, malo pomognemo, a onda da povežemo i da napravimo tranzitno mesto i kroz granični prelaz Nakovo, ako bi bio pozitivan odgovor rumunske strane, od Kikinde prema Novom Sadu, a na drugu stranu ka Temišvaru, od Temišvara ka Somboru pa dalje i kroz Hrvatsku itd.

Dakle, još jednom i u ime građana Kikinde i u svoje ime zahvaljujem na tome što se nije odustalo od ovih projekata i molim vas da se realizuju u najkraćem mogućem vremenu, bez ikakvih problema, da građani Kikinde vrlo jasno vide šta je ono sve što Vlada Republike Srbije radi za njih. Videli su već mnoge stvari, jer sve ono što je najvažnije u Kikindi urađeno, urađeno je u periodu od kada predsednik Vučić ima dominantnu političku ulogu na političkoj sceni u Srbiji i dominantno utiče na politiku Vlade Republike Srbije. Hvala.

Zahvaljujem.
Prema prijavi za reč, Jelena Jerinić.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Ja ću danas govoriti o zaduživanju za potrebe rušenja Starog savskog mosta u Beogradu. Niko iz opozicije nije sporio da je potrebno izgraditi novi most, ali je svima potpuno jasno da se stari most uklanja, jer stoji na putu „Beograda na vodi“. Sami ste u obrazloženju zakona naveli da se to uklapa u viziju modernog Beograda. Zbog tog tzv. modernog Beograda već ste rušili u Savamali, izmestili ste železničku stanicu na mesto za koje većina Beograđana nije znala ni gde je, autobusku stanicu ste izmestili nigde, a privatnoj kompaniji dali ste besplatno da koristi kulturna dobra, kao što je zgrada Geozavoda i hotel „Bristol“.

Sada želite da srušite jedan od najvažnijih simbola antifašističke borbe u našoj zemlji. Ovaj most mora da opstane da bi naša i sve buduće generacije znale da je preko njega prešlo hiljade i hiljade ljudi koji su bili zatočeni u logoru na Sajmištu, a hiljade su istim putem voženi ka Jajincima u smrt. Pokušali ste na Odboru za finansije da spinujete i kažete da most treba srušiti zato što su ga izgradili nacisti. Ja bih dodala i domaći kolaboracionisti. Da li ćete uraditi isto sa svim što je građeno u toku okupacije? To je i Stari dvor i delovi Pionirskog grada, kao i kružni tok na Slaviji. Takođe, hoćete li rušiti i delove Kalemegdanske tvrđave zbog toga što su gradili Turci? A, da, to ste već planirali sa gondolom.

Istina je da most želite da srušite zato što bogatašima zaklanja pogled i zato što im smeta buka tramvaja koji prelaze preko njega. Šta je sledeće? Da li svi treba da se sklonimo da ne bismo smetali Beograđanima na vodi? „Beograd na vodi“ za nas je simbol ogromnih ekonomskih i socijalnih nejednakosti i simbol pljačke. Tražili smo anketni odbor o realizaciji ovog projekta, a ovaj vaš poslednji predlog samo pokazuje da smo bili u pravu. Objasnite građanima i građankama Srbije zašto treba otplaćuju zajam kojim se bogatašima iz „Beograda na vodi“ omogućava bolji pogled. Zahvaljujem.

Reč ima ministar Vesić.

Dobro je da ste nas podsetili šta su sve nacisti uradili u Beogradu. Važno je da vi ništa niste uradili. Važno je da nije interesovalo kada su u „Beogradu na vodi“ ljudi živeli bez kanalizacije, u udžericama, kad su živeli u najgorim životnim uslovima. O tome može dosta da vam govori ministar Mali, pošto je on vodio taj projekat, kako su ti ljudi živeli i koliko vas je interesovalo kako žive.
No, ajmo sada da popričamo malo o Starom savskom mostu, pošto očigledno vidim da ni jedan argument nemate, a da izgleda ništa ne znate o tom mostu, a ništa ne znate ni o saobraćaju u Beogradu.
Vidim da vi mislite da je odluka o uklanjanju Starog savskog mosta i izgradnji novog mosta koji će, da vas podsetim, imati četiri saobraćajne trake, dve tramvajske, biciklističku stazu i pešačku stazu… Vi očigledno mislite da se te odluke donose tako kako nekome padne napamet i da neko tako odluči iz čista mira da donese odluku, kada je u pitanju infrastrukturni objekat, pošto očigledno ne znate kako se ti projekti rade.
Zato sam ja danas doneo da vam pokažem nešto, malo sam uveličao da biste bolje videli i razumeli. Ovo je Zapisnik sa sednice Skupštine grada Beograda od 30. decembra 1968. godine. Tom sednicom je predsedavao Branko Pešić. Jedna od tačaka na toj sednici kaže da je usvojen idejni projekat demontaže Savskog mosta. Znači, 1968. godine. Pošto verovatno mislite da gospodin Mali i ja nismo dovoljno pametni, pretpostavljam da je to vaš stav, valjda mislite da je Branko Pešić pametan, da Branko Pešić zna nešto i da je on znao da je u tadašnjem Beogradu koji je imao, da vas podsetim, bar 10 puta, ako ne i 20 puta manji saobraćaj, taj most bio usko grlo, pošto o tome ništa ne znate. Pošto ne znate ništa o tome, evo da vam pokažem „Politiku“ od 8. juna 1966. godine koja kaže, između ostalog: „Problemi saobraćaja u Beogradu. Dobro je poznato da se očekuje da brzo bude uklonjen stari most koji predstavlja usko grlo u saobraćaju u Beogradu“.
Dakle, kada se planiraju neki infrastrukturni projekti, oni se planiraju decenijama unapred. Sličnu situaciju smo imali sa izmeštanjem železničke stanice. U svim urbanističkim planovima Beograda, od 1971. godine, stoji izmeštanje stare železničke stanice i nikada niko to nije promenio, nikada niko, ni oni koji su vladali 2002, i 1998, i 1995, i 2006, i 2010. godine. Svuda je to stajalo kao plan grada Beograda, s obzirom na potrebe, odnosno s obzirom na razvoj beogradskog železničkog čvora.
Kada smo mi sproveli to što je planirano još 1971. godine tada su se pobunili upravo oni koji su mogli da menjaju urbanističke planove onda kada su bili u prilici to da rade, ali im nije padalo na pamet jer ih nisu čitali, jer ih nije interesovao razvoj Beograda.
Ajmo sada da se vratimo na Stari savski most. Pošto mi živimo u ovom gradu i ovaj grad treba ne samo da se razvija, već i da se omogući ljudima da se brzo kreću kroz grad, ovo je, inače, analiza Saobraćajnog instituta CIP, koja je inače rađena na osnovu brojanja saobraćaja koje smo sproveli u Beogradu, Siniša se seća, mislim 2014. godine, koji je inače radio Saobraćajni fakultet u Beogradu, a onda posle toga smo radili Master plan saobraćaja u Beogradu, koji je inače radila britanska kompanija WSP, jedna od najvećih u svetu, pa ni oni ne znaju ništa, a važno je da vi sve znate.
Znači, na osnovu toga je Saobraćajni institut CIP radio svoju saobraćajnu analizu. Kaže CIP ovako – u javnom prevozu u vršnom času prođe 10.674 putnika na Brankovom mostu, 7.499 na Gazeli, 9.558 u Bulevaru Mihajla Pupina, 3.515 u Bulevaru Nikole Tesle, 3.171 na Savskom mostu.
Radili su projekciju do 2048. godine kako će izgledati saobraćaj bez novog mosta na mestu Starog savskog mosta i sa novim mostom. Bez novog mosta do 2048. godine na Brankovom mostu ćemo imati 6.860 putnika u vršnom času u javnom prevozu i 7.866 u privatnom prevozu, na Savskom mostu, sad poslušajte pošto ne znate o čemu pričate, 18.923 putnika u javnom prevozu i 3.890 u privatnom...
Da, smejte se, ali pošto ne znate o čemu govorite.
Dakle, 3.890 u privatnom prevozu, zato što preko Savskog mosta, ne znam da li ste znali, idu i tramvaji.
Niste znali? Dobro je. Odlično.
Gazela će imati 2.023 putnika u javnom prevozu upravo zato što se ne koriste žute trake na autoputu, iako smo to ne znam koliko puta dok sam bio u gradu Beogradu, i gospodin Mali i ja, tražili od „Puteva Srbije“, ali nikad nam to nisu odobrili, i 15.623 putnika u privatnom prevozu, dok preko Mosta na Adi 2.569 putnika u javnom prevozu i 9.973 putnika u privatnom prevozu.
Sa investicijom, sa novim mostom imaćemo na Brankovom mostu 6.336 putnika u javnom prevozu, 7.468 putnika u privatnom prevozu, na Savskom mostu 19.790 putnika u javnom prevozu, ali će taj most biti tri puta propusniji, zatim 5.378 putnika u privatnom prevozu, znači, dakle više, na Gazeli 1.838 putnika u javnom prevozu, 15.416 putnika u privatnom prevozu, Most na Adi 2.510 putnika u javnom prevozu, 9.000 putnika u privatnom, što samo govori koliko je neiskorišćen Most na Adi.
To znači sa izgradnjom novog mosta smanjuje se broj putnika na Brankovom mostu za 8%, na Gazeli za 5%, na mostu na Adi za 4%. To znači da će se rasteretiti ti mostovi. Da vas i tu nešto naučim, pošto ni to ne znate.
Treba takođe da znate da se u produžetku novog mosta na Savi gradi tunel Sava – Dunav. Ako ste nekada bili tamo, a nadam se da jeste, mogli ste da vidite mesto gde je još Tito pedesetih godina pokušao da radi tunel. Znači, opet je neko bio pametan, pa je razmišljao o tome. Nije se toga setio Siniša Mali ili Vesić ili neko treći, nego se neko pametniji od nas eto setio pedesetih godina da i u tom Beogradu sa malo saobraćaja u to vreme ili skoro bez saobraćaja treba tunel, samo što je tehnologija bila takva da su tu visoke podzemne vode i naprosto nije mogao da se izgradi tunel. Danas može.
Kada se taj tunel bude izgradio u produžetku, a on je, znači, kada se prođe Ekonomski fakultet ulazi se u brdo i izlazi negde malo ispod Gradskog SUP-a, izlazi se skoro kod Pančevačkog mosta, kad se taj tunel bude izgradio, koji je takođe u planu, za koji su takođe urađeni svi projekti i počeo je grad Beograd eksproprijaciju gore sve do Lomine ulice, smanjiće se obim saobraćaja u centru grada za 14% zato što neće imati potrebe, bilo ko ko ne dolazi u centar grada neće imati potrebe više da ulazi, nego će prolaziti kroz taj tunel i ići pravo.
Tako se radi kada planirate saobraćaj i tako se radi kada slušate nauku i kada ne pričate nešto što nije tačno. Tako se radi kada angažujte Saobraćajni fakultet, pa angažujete konsultante iz sveta, pa angažujete lepo Saobraćajni institut, pa sabirate putnike, pa znate kako se planira grad.
Prema tome, kada pričamo o tome da li će se nešto ukloniti ili ne, onda treba da razmišljate o razvoju grada.
Znate, svojevremeno na mestu sadašnjeg Narodnog muzeja ili Uprave za prihode, pre rata, bila je Kafana „Dardaneli“, dobra kafana. Imala je zemljani pod. Sedeli su tamo glumci iz Narodnog pozorišta. Sedeo je i Nušić, sedeli su mnogi i kada su rušili te „Dardanele“ bile su demonstracije zato što su ljudi navikli da sede u kafani, ali je tamo napravljen Narodni muzej tj. napravljena je prvo zgrada, a onda posle toga je postao posle Drugog svetskog rata Narodni muzej i ta Kafana „Dardaneli“, zna gospodin Gajić to, nije nikada imala nikakvu vrednost ni istorijsku, ni bilo koju drugu.
Još jednu stvar na kraju želim da vam kažem – nemojte da obmanjujete javnost da je Stari savski most kulturno istorijski spomenik. To nije tačno.
(Jelena Jerinić: Nisam to rekla.)
Ali su govorili vaši. To su govorili vaši.
Stari savski most nije kulturno istorijski spomenik i to da je vredeo i da je trebao da bude proglašen za kulturno istorijski spomenik bio bi proglašen verovatno osamdesetih godina, sedamdesetih godina, devedesetih godina da je imao bilo kakvu vrednost.
Stari savski most je jedan od konfekcijskih mostova koji su se proizvodili u Nemačkoj za vreme Drugog svetskog rata. Trebao je da bude postavljen na Tisi pa kada je u Aprilskom ratu Vojska Kraljevine Jugoslavije srušila oba mosta u povlačenju nadajući se da Nemci zbog toga neće ući u Beograd srušen je Most kralja Aleksandra i Most kralja Petra, tada su Nemci postavili taj most da bi omogućili svojim trupama da mogu da idu prema jugu jer njima je ta železnička komunikacija prema jugu bila važna. To nije nikakav kulturno istorijski spomenik.
Tako je, deo je naše istorije. Tu je toliko godina. Priča o Zariću je takođe jedna od priča. On jeste učestvovao u tome. Sledeći put ću vam doneti novine kako je Peko Dapčević posle oslobođenja Beograda odlikovao Crvenoarmejce koji su učestvovali u spasavanju tog mosta jer su jedinice, odnosno desantna jedinica, rečna flotila Crvene Armije spasila. Znate za priču da su Nemci pokušali da miniraju most. Znate za priču da su pokušali da ga sruše tako što su dovezli do pola mosta, pokušali cisternu i da su jedinice Crvene Armije uspele da pređu već sutradan posle 20. oktobra na drugu stranu i tako je oslobođen posle i Zemun i tako se to dogodilo.
Prema tome, niko nema nameru da uništi taj most. Taj most će naći svoje mesto i on je deo naše istorije. O tome su i glasali građanke i građani Beograda, ali nemojte da pričate neistinu jer bez tog mosta mi u Beogradu imamo ozbiljne saobraćajne probleme i svako ko se vozio tim mostom zna na šta taj most liči. Pošto živite na Novom Beogradu, verovatno prelazite preko tog mosta, ja sam juče prešao preko tog mosta, videli ste koliko rupa ima na mostu. Znate zašto ima rupa? Hoćete da vam kažem? Rupa ima zato što je asfalt na čeliku i asfalt ne može da opstane na čeliku. Taj most nikada nije bio predviđen. Bile su drvene daske do pre 40 godina na tom mostu.
Prema tome, nemojmo da pričamo o simbolu antifašističke borbe. Imamo mi druge simbole antifašističke borbe. Imamo Staro sajmište kao simbol antifašističke borbe koji mi sada rekonstruišemo i pretvaramo u memorijalni centar i niko se nije setio u ovoj zemlji da sredi Staro sajmište i da postane memorijalni centar, a imali smo koncentracioni logor u Beogradu. Imamo i Jajince kao simbol antifašističke borbe. Imamo Banjicu kao simbol antifašističke borbe. Ne znam da li znate to, ali kada idete onom ulicom koja vodi prema Banjičkom logoru, odnosno prema Banjici imate kocku i kaldrmu prema sredini koja je sačuvana jer je to ta kaldrma po kojoj su vozili ljude na streljanje i izvodili su ih iz Banjičkog logora i vozili u Jajince.
Imamo na kraju Terazije gde imamo simbol gde su ljudi vešani 1941. godine. Imamo mi mnogo simbola antifašističke borbe.
Most nije simbol antifašističke borbe, imamo druge simbole borbe. On neće biti uništen, on će biti sačuvan, ali Beograd zaslužuje veći most, saobraćajno veći most.
Na kraju, da vam kažem još nešto, pošto pričate da se most pravi zbog „Beograda na vodi“. Zamislite da živite u „Beogradu na vodi“, pošto očigledno onih desetak hiljada ljudi koji žive za vas izgleda nisu pri zdravoj pameti, zamislite da živite u „Beogradu na vodi“, da li bi vam bio interes da imate više automobila pored svoje zgrade ili manje? Ovaj most će imati više automobila, generisaće više automobila. Prema tome, to što pričate apsolutno nije tačno.
Na kraju, kada budemo uradili tunel, pošto u portalu tunela, gore do Lomine ulice, odnosno sve do ulice Kraljice Natalije mora da se izvrši raseljavanje, na čemu se inače radi, prvi put ćemo Terazijski plato spustiti sve dole do Ekonomskog fakulteta, a taj Terazijski plato, ne znam da li to znate, početkom 20. veka je bio namenski raseljen da bi se napravio park. Bilo je nekoliko međunarodnih konkursa da se tu napravi park. Taj Terazijski plato, prvi put ćemo imati pešačku vezu od Terazija dole do reke. Neko će reći do reke, neko će reći do „Beograda na vodi“, sve u redu. U svakom slučaju, do reke čije smo obale mi uredili, jer tim obalama nije moglo da se prođe.
Ja znam, jer sam 1997. godine kao član Izvršnog veća Skupštine grada, kada je Zoran Đinđić bio gradonačelnik, radio prvu biciklističku stazu od 25. maja do Ade Ciganlije, i danas najdužu u Beogradu, znam na šta je ličio taj kraj i kako smo se probijali kroz otpad i kroz sve ono što je stajalo tamo. Prema tome, samo nemojte da pričate da je tim ljudima tamo bilo lepo. Svi su dobili stanove i taj most je neophodan za razvoj Beograda. Nemojte da širite laži o tome da će neko uništiti most i da neko uništava simbol antifašističke borbe.
Dobro je što ste nas podsetili šta su sve Nemci uradili u Beogradu. Tako je, uradili su Trg Slaviju. Mi smo uredili Trg Slaviju, inače po projektu koji su nam ostavili naši prethodnici i ne krijemo to. Taj projekat je usvojen od onih koji su bili pre nas i bolje je što tako izgleda Trg Slavija. I Dimitrije Tucović je prebačen na groblje, odnosno u Aleju zaslužnih građana, tamo gde mu je mesto, a ne da čovek bude sahranjen na sred trga.
Tako da, učestvujte u razvoju Beograda, radujte se tome. Drago mi je ako imate neku konkretnu primedbu, ali ovo za most vam zaista nije na mestu i niste u pravu.

Bio je čist odgovor, ali ako hoćete još nešto da kažete oko mosta, izvolite.

Zahvaljujem.

Možda gospodin Vesić nije slušao moje izlaganje, na samom početku sam rekla da niko iz opozicije, pa to važi i za našu poslaničku grupu, nije sporio da je potrebno izgraditi novi most. Dakle, većina vašeg izlaganja, koje je trajalo skoro 15 minuta, nije bila neophodna.

Takođe i ja prelazim preko tog mosta, znam kako izgleda, u groznom je stanju, ali nam nije ponuđena alternativa. Dakle, ko je procenio da nema svrhe rekonstruisati taj most, ne za svrhe saobraća, mogao bi da bude pešački most, mogao bi da ostane samo kao nekakvo podsećanje. Most je deo te čitave strukture Starog sajmišta i vi to znate.

Molim vas, ako mogu da završim.

Dakle, možemo konsultovati istoričare, a ja sam to i učinila u pripremi za ovaj govor.

Ponavljam, ni u jednom trenutku niko nije rekao da most ovakav kakav jeste treba da ostane kao saobraćajnica. Dakle, podržavamo izgradnju novih mostova, jednog, dva, tri, Beograd je veliki grad, saobraćaj je u velikom problemu. Ovo govorim kao Beograđanka, ne govorim iz nekih drugih razloga.

Vi ste nekoliko puta reli da ja ne znam ništa. Moguće da o saobraćaju ne znam, ja to nisam studirala, ali ono što znam jeste da Beograd u kome sam rođena, Beograd u kome sam odrasla polako ne staje pred našim očima, između ostalog zbog različitih infrastrukturnih projekata koji su sprovođeni dok je vaša stranka bila na vlasti, odnosno dok je na vlasti u Beogradu.

Takođe, što se „Beograda na vodi“ tiče, stojim iza onog što sam rekla. Dakle, vi ste nam pokazivali zapisnik iz 1968. godine, koliko god da ga uveličate, mi ne možemo da ga vidimo, svakako možete mi dati taj papir, nije sporno, ali samo bih postavila pitanje da li je Branko Pešić takođe predvideo da sa arapskim investitorom osnujemo firmu u kojoj će oni imati većinsko vlasništvo, a mi ustupiti najbolji deo zemljišta, kao što i vi kažete, kao i brojna kulturna dobra koja sam pomenula na besplatno korišćenje? Mislim da to nije bila ideja.

Kako se Beograđani osećaju u odnosu na Stari savski most, verujem da će u neko skorije vreme biti svima očigledno. Možda bi bilo dobro da ponovo sprovedete tu anketu kojom je navodno odlučeno da most treba da se preseli u park. Mislim da bi to bilo jedinstveno rešenje u Evropi.

Za kraj, što se tiče istorije, sve što ste naveli potpuno se sa vama slažem. Vi ste, u krajnjoj liniji, pisali knjige o Beogradu. Nažalost, nisam čitala. Ali, treba napomenuti da je to jedan od dva mosta u Evropi koja Nemci nisu uspeli da sruše prilikom povlačenja, pa možda to može da bude neka značajna činjenica zbog koje bi sačuvali most. Zahvaljujem.

Reč ima ministar Goran Vesić.

Drago mi je što ste konstatovali i zaista je to nešto s čime sam zaista zadovoljan, što ste vi konstatovali da nama zaista na tom mestu treba novi most. Ali, ono što morate da razumete, to je da je na tom mestu planiran tunel pre više desetina godina, odnosno nešto dalje, tamo kod Ekonomskog fakulteta, što znači da vi imate portale koji su urađeni za most i ne možete da ih pravite gde želite.
Recimo, kada je pravljena, i to znaju ljudi koji se bave istorijom, siguran sam iz vaše poslaničke grupe i iz drugih grupa, kada je rađen most Kralja Aleksandra, Brankova ulica kakvu danas znamo nije postojala. Tu je bio greben i tu je naprosto bila obala. Znate li koliko je kuća moralo da se sruši da se napravi ulaz u most? Zamislite sada da neko hoće da napravi 50 metara dalje most kad već ima na tom mestu prolaz. Jednostavno, to nije moguće.
Priča oko raseljavanja za Lominu i Kraljice Natalije, tu će biti stotinak stanova, nije to malo. Jesu to mali stanovi, ali tim ljudima morate da date po zakonu adekvatan smeštaj koji će oni da prihvate. Iako je tu planiran park još početkom 20 veka, jednostavno tako se razvija grad i to je nešto što je tako.
Znate, ja nisam rođen u Beogradu, ja sam rođen u Kraljevu. Kraljevo je možda jedini grad u Evropi koji Crvena armija nije osvojila, koji su Nemci 1944. godine odbranili jer su branili izlaz prugom iz Grčke. Dok nisu poslednjeg vojnika izvukli, Kraljevo nisu osvojili. Napad na Kraljevo je trajao 45 dana. Pa, niko ne pravi spomenik tome. Jednostavno, tako je kako je. Razumete? To je istorija.
Znači, to je most koji nema kulturno-istorijsku vrednost. On ima za nas vrednost, deo je našeg sećanja, to je sve tačno. Na kraju krajeva, svi ga pamtimo, svi smo odrasli, svi prelazimo preko njega, ali samo da to razumete.
Na kraju ću vam završiti samo s jednom pričom. Inače, ja sam bio jedan od scenarista filma o Branku Pešiću i ponosan sam na to. Pričao sam sa pokojnim šefom Kabineta Branka Pešića, koji je nažalost umro od korone. Jednu stvar mi je rekao, kada je Branko Pešić napravio Gazelu došao je neki Amerikanac i on mu je sav ponosan pokazao Gazelu. To je bilo najveće dostignuće tadašnje zemlje. Amerikanac je ćutao i on ga je pitao u jednom trenutku – pa, vama se ne sviđa naša Gazela? On je odgovorio – vi ste izgleda mnogo bogat grad? Ovaj je rekao – pa, nismo mi tako bogat grad. Kaže - napravili ste most sa šest traka, treba će vam 12. Sada nam treba 20, ne 12. Tada nisu trebale dve, verovatno.
Dakle, kada pravite takve mostove, onda razmišljate o saobraćaju budućnosti. Zato su oni radili analizu o saobraćaju za 2048, a ne za danas. Jednostavno, to morate da razumete. Slažem se, verovatno možete da pričate, Siniša i ja više nismo u gradu, možda oni hoće da ponove anketu gde bi taj most trebao da bude, na kraju krajeva ne vidim tu neki problem, to može da bude zajednička odluka svih, ali je činjenica da nam tu treba novi most.
Budite sigurni kao neko ko živi na Novom Beogradu da je bolje da imamo most sa četiri saobraćajne trake, sa dve trake za tramvaje, sa biciklističkom stazom i sa pešačkom stazom za pešake, nego ovaj most preko koga nije prijatno preći. Prelazili ste sigurno pešice, kao i ja, uopšte nije prijatno prelaziti preko njega.
Kad smo kod Starog sajmišta, pošto znate Staro sajmište, vi imate Nemački paviljon tamo izdvojen i znate da je selekcija, nažalost, ljudi koji su dovođeni na Staro sajmište vršena u Nemačkom paviljonu. Nismo mogli da ga uklopimo u kompleks Starog sajmišta jer je potpuno na drugoj strani, ali on ne predstavlja kulturno-istorijsku vrednost. Dogovorili smo se o tome sa jevrejskim organizacijama. Kako da kažem, ne možete sve da sačuvate. To želim da vam kažem. Kao i kada smo rešavali problem sa Topovskim šupama koje su, nažalost, prodate privatnom investitoru pre nego što smo mi došli u grad.
Ne kažem da je to urađeno namerno, verovatno niko nije vodio računa, desilo se kako se desilo, ali jednostavno ne možete sve da sačuvate i zato hajmo da pokušamo, kako da kažem, da vodimo računa o razvoju grada.
Kada pričate o tome šta smo mi učinili za kulturu, sećanje u gradu, pa gospodin Mali i ja smo bili u gradu kada je preko 500 fasada obnovljeno. Treba u Beogradu 5.000, ali makar je 500 obnovljeno, a pre toga nije obnovljena nijedna ili je obnovljeno par desetina fasada. Tako da mi je drago da razumete da tu treba da bude most, drago mi je da to prihvatate, a o svemu drugom možemo da pričamo.