Reč ima Vladimir Gajić.

Hvala, gospodine predsedniče.

U ime Narodne stranke, po ovlašćenju šefa poslaničkog kluba gospodina Aleksića, postavljam danas pitanje prvo Vladi Srbije koje se može odnositi i na Ministarstvo pravde i na Ministarstvo telekomunikacija, gde se sada nalazi i javno informisanje, a u vezi novina Magazin „Tabloid“.

Izvesni građanin po imenu Nikola Petrović, za koga se tvrdi da je milijarder, za koga se tvrdi da je kum predsednika Republike, koji je bio deo vlasti kao direktor jednog velikog sistema „Elektromreže Srbije“ pokrenuo je preko 170 raznih vrsta postupaka pred prekršajnim, osnovnim, višim i privrednim sudovima protiv nezavisnog lista Magazin „Tabloid“.

Nikola Petrović, koji je nezadovoljan i uvređen tekstovima koje objavljuje ovaj list, u nameri da ga finansijski uništi, podnosi tužbe za naknadu štete sa ogromnom visinom tužbenih zahteva, na koji način uz asistenciju sudova i drugih organa postupaka stvara obaveze plaćanja sudskih taksi prema Magazinu „Tabloid“ u preko 100 sudskih postupaka, a na osnovu naloga suda za plaćanje sudskih taksi koje se izvršavaju u rekordnom roku, dovodeći na ovaj način ovaj štampani nezavisni list u stanje finansijskog bankrotstva.

Naravno, jednom bogatašu kao što je gospodin Nikola Petrović nije nikakav problem da plaća svoje obaveze po sudskim taksama zbog visoko postavljenih tužbenih zahteva za naknadu štete. Obezbeđuje se obaveza plaćanja najvišeg iznosa sudske takse na odgovor na tužbu na prvostepenu presudu na žalbu i na drugostepenu presudu, pa samo po tom osnovu novine se zadužuju u svakom pojedinačnom predmetu sa iznosima koji su blizu tri i po hiljade evra. ovakva upotreba tzv. strateških tužbi, koje se zovu slap tužbe, protiv novinara smatra se da prestavlja najdirektniji vid zastrašivanja i direktnog gušenja slobode štampe.

U Srbiji je poznato da su Centar za ljudska prava Američke advokatske komore i Nezavisno udruženje novinara Srbije i javnosti predstavili Izveštaj o upotrebi strateških tužbi protiv novinara, sa tim tzv. „slap“ tužbama, u kontekstu ugrožavanja slobode štampe i ugrožavanje bezbednosti novinara u Srbiji.

Strateškim tužbama za naknadu štete protiv magazina „Tabloid“ u preko 170 istovetnih slučajeva na najdrastičniji način se ugrožava pravo na slobodu štampe i pravo na rad nezavisnih novinara. „Slap“ tužbe služe samo jednoj svrsi, a to je da uguše javnu debatu finansijskim iscrpljivanjem novina i novinara, na taj način stvaraju društveni okvir u kojim novinari rade u tzv. neprijateljskom okruženju.

I oni sporovi koje pokreće Nikola Petrović su po pravilu besmisleni i oni ne bi imali ovoliko ubojit efekat da magazin „Tabloid“, da sud u Beogradu nije tako efikasan u naplaćivanju svojih potraživanja prema novinama, kao taksenom obvezniku, iz čijeg delovanja je sasvim jasno da tzv. nezavisni sud u vezi sa naplatom taksi od tuženog, a u vezi sa dosuđivanjem velikih iznosa za naknade štete, zapravo sarađuje u podrivanju slobodne štampe u Srbiji. Nikola Petrović, se korišćenjem metoda podnošenja „slap“ tužbi protiv tuženog magazina „Tabloid“ i zastrašivanjem novinara direktno podriva i ovako veoma slab okvir slobodne štampe u Srbiji.

Postavljam pitanje Vladi Srbije, koja je dužna da obezbedi poštovanje ustavnih i zakonskih prava novinara i slobodne štampe, da preko Ministarstva pravde i Ministarstva informisanja utvrdi činjenice u vezi sa strateškim podnošenje tužbi Nikole Petrovića protiv novina i novinara magazina „Tabloid“. Radi uspostavljanja standarda, u skladu sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima i praksom Evropskog suda za ljudska prava koji smatra da podnošenje „slap“ tužbi služi za kršenje slobodne štampe i ugrožavanje bezbednosti novinara.

Takođe bih postavio pitanje, a u predmetu Republičkog javnog tužioca, KTR 1020/12 od 20. jula 2018. godine, zamenik Republičkog tužioca obaveštava jednog građanina sa teritorije Kosova i Metohije da povodom njegovog obraćanja u vezi sa nekim krivičnim predmetom - obaveštavam vas da Republičko javno tužilaštvo nije nadležno za praćenje rada u tom predmetu, s obzirom na to da primenom Briselskog sporazuma, postupak nastavljaju nadležni pravosudni organi AP Kosova i Metohije, u potpisu zamenik tužioca.

(Predsednik: Pet minuta.)

Samo još jedan sekund. Pravni poredak, po Ustavu, u Republici Srbiji je jedinstven. Ovo je direktan dokaz da je Briselski sporazum… (Isključen mikrofon.)

Hvala.
Reč ima Gorica Gajić.

Hvala, predsedniče.

Poštovane koleginice i kolege poslanici, u ime poslaničke grupe NADA, Nova DSS, POKS, postavljam pitanje Ministarstvu poljoprivrede.

Prvo pitanje je da li znate da veliki broj registrovanih poljoprivrednih gazdinstava još uvek nije dobio NIS-ove Agro kartice za korišćenje regresiranog dizel goriva za setvu? Isto tako, da li znate da veliki broj poljoprivrednih gazdinstava koji su dobili ove NIS-ove Agro kartice, iste nisu aktivirane, kao jedna od ovih koju ja držim, i isto tako ti poljoprivredni proizvođači ne mogu da koriste ono što im po odluci Vlade Srbije pripada? Postavljam pitanje - ko je odgovoran za štetu poljoprivrednih proizvođača koji, a prošla je i prolećna, evo prolazi i jesenja setva, nisu iskoristili svoje pravo i nisu dobili regresirano dizel gorivo, za svoje poljoprivredne radove?

Drugo pitanje koje postavljam je pitanje Kancelarije za Kosovo i Metohiju - šta je država preduzela da zaštiti našeg građanina Nikolu Nedeljkovića koji je uhapšen i drži se u zatvoru samo zato što je na Vidovdan ove godine nosio majicu „Kosovo je Srbija“? Svedoci smo danas, ovih dana, a bojim se da će biti i u nedeljama i mesecima koje dolaze da se situacija na KiM znatno usložnjava i pogoršava. Naši građani tamo će sa pravom braniti državu Srbiju na tim prostorima, sa pravom će protestovati i masovno i pojedinačno, štiteći državu Srbiju tamo, biće, bojim se, novih hapšenja i kako će država da zaštiti te građane, ako su se juče i prekjuče povukli naši Srbi iz institucija tzv. Kosova, iz policije i sudstva? Kako će država Srbija štititi dalje građane Srbije koji će sa pravom braniti Srbiju na Kosovu i Metohiji, a nećemo imati mehanizam? Toliko. Hvala.

Reč ima Slaviša Ristić.
Izvolite.

Hvala, gospodine predsedniče.

Koristeći svoje pravo iz Poslovnika, tražiću dva objašnjenja i obaveštenja vezana za dva aktuelna pitanja, a koja se tiču Kosova i Metohije.

Prvo pitanje postavljam vama, gospodine predsedniče Skupštine, kada ćete raspisati lokalne izbore za četiri opštine na severu Kosova i Metohije, dakle, za Kosovsku Mitrovicu, Zvečan, Leposavić i Zubin Potok? Vi dobro znate da je to, ne samo vaše ustavno i zakonsko pravo, već i obaveza, kao što je bila obaveza vaših prethodnika koji su se oglušili o tu obavezu i lišili ustavnog prava građane tih opština da biraju i da budu birani u svoje lokalne organe vlasti.

Dakle, još od septembra 2012. godine, tadašnja Vlada je potpuno suprotno odredbama Zakona o lokalnoj samoupravi raspustila legalne i legitimne skupštine ovih opština i uvela privremena veća. Svi mi dobro znamo, a i vi znate da je to učinjeno kako bi se Srbi sa tog prostora po prvi put naterali da uzmu učešće na separatističkim kosovskim izborima. Dakle, na taj način je ispunjena tačka 11), ako se sećam, Briselskog sporazuma. Nekoliko puta u narednih 10 godina Srbi su mimo svoje volje izlazili na te izbore. Samo iz tog razloga i vi, takođe, to vrlo dobro znate, ne zato što su verovali u to, već zato što nisu želeli bilo kakvu vrstu sukoba sa vlastima u Srbiji i sa svojom državom Srbijom. To im je bio jedini motiv, inače, niti su imali uverenja, niti su se nadali da će im kosovske institucije doneti išta dobro.

Kao što sami vidimo ovih dana, nakon višegodišnjeg, a naročito u poslednjih nekoliko meseci terora koje su tzv. prištinske institucije i Aljbin Kurti vrše nad našim narodom na severu Kosova i Metohije, ljudi su izašli i konačno napustili separatističke institucije.

Ja danas neću govoriti o svim štetnim posledicama Briselskog sporazuma, govorio sam više puta o tome. Ja ću samo citirati dva časna čoveka iz policije, a koji su ovih dana, takođe, napustili kosovske institucije, gospodina Đurića i gospodina Filipovića koji su kratko rekli – dosta je bilo. Dakle, svi znamo zašto je to tada učinjeno i rezultate, nažalost, danas vidimo kakvi jesu.

Zato vas, gospodine predsedniče, opominjem na vašu obavezu i zahtevam da konačno raspišete lokalne izbore za ove četiri opštine, da to ne urade oni koji već imaju nameru, a to i najavljuju, a to su Priština i Aljbin Kurti.

Drugo pitanje želim da postavim premijeru Srbije Ani Brnabić. Na osnovu kojih ovlašćenja, na osnovu kojih nadležnosti, na osnovu koje sugestije ili, eventualno, naredbe je potpisala Sporazum sa separatističkim predstavnikom, dakle, sa Aljbinom Kurtijem u Berlinu? Zajedno sa grupom zemalja sa kojima je potpisala sporazum, između ostalog, potpisala je sporazum i sa tzv. Kosovom, sa našom teritorijom, sa AP Kosovom i Metohijom, sa državom koju mi ne priznajemo, i to, ono što je tragično, ne samo da je protivustavno i protivzakonito, već je i nemoralno jer je to učinjeno u vreme kada Srbi na prostoru Kosova i Metohije, naročito na severu Kosova i Metohije, nemaju apsolutnu slobodu kretanja, oduzimaju im se ne samo tablice, već i sva ostala građanska prava. Zahvaljujem se.

Reč ima Nebojša Bakarec.
Izvolite.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što postavim pitanje, kratko, svima ću vam čestitati Mitrovdan. U Srbiji postoji verovanje da na Mitrovdan ne treba grditi malu decu koliko god da su bezobrazna, jer će onda cele godine biti takva. Predlažem da danas ne grdimo opoziciju, oni su kao mala deca.

Seljaci u Šumadiji na Mitrovdan od davnina u svaki ugao sobe stavljaju belutak da ih brani od miševa. To danas nećemo raditi jer ne treba nam odbrana od miševa, to smo videli juče poslepodne.

Tražim obaveštenje od bezbednosnih službi u vezi hibridnog rata protiv Srbije. Nedavno na svečanosti povodom 20 godina od osnivanja BIA ministar Bratislav Gašić, bivši direktor BIA, rekao je sledeće: „Sve su izraženije hibridne pretnje kojima je naša zemlja posebno izložena, koje poprimaju obeležja hibridnog ratovanja, čiji je sastavni deo hiperprodukcija lažnih vesti, podobnih da isprovociraju tenzije i podele u društvu“, kaže gospodin Gašić. „Pretnje su najčešće inspirisane i osmišljene od strane stranih centara moći, po pravilu, uz saučestvovanje domaćih aktera“.

Nedavno je lansirana jedna od kampanja specijalnog hibridnog rata, uperena protiv Srbije i predsednika Vučića. Ovih dana upravo i ovih nedelja se vodi hibridni rat u korist lažne države Kosovo i fašiste Kurtija. Ovih dana se vodi hibridni rat, specijalni, i cilj je da se izvrši pritisak na Srbiju da prizna lažnu državu Kosovo i da uvede sankcije Rusiji. Jedan od pojavnih oblika ovog rata je i zajednička kampanja često hrvatskih i tzv. srpskih a u stvari antisrpskih medija u Srbiji. Postoji jedan zajednički imenitelj svim ovim medijima, i u Hrvatskoj i u Srbiji, a to je da su u vlasništvu tajkuna Šolaka.

Ovih dana, kada su Srbi na KiM suočeni sa Kurtijevim terorom, kada su se Srbi na KiM digli protiv Kurtijevog fašizma, domaći akteri hibridnog rata, mediji i deo opozicije pružaju podršku Kurtiju i lažnoj državi Kosovo, satanizuju Srbe na KiM, predstavljajući ih kao kriminalce.

Evo, upravo malo pre, „Nova“ i „Danas“, i to sigurno imate i u štampanom mediju, su lansirali i objavili naslovnu vest – Rada Trajković na severu Kosova, Radojičić ubacio oružane bande. To vam je dokaz kako ovi mediji prikazuju Srbe sa Kosova i Metohije kao kriminalce.

Evo još naslova – vest jedan, Kurti – Sadašnja situacija slab pokušaj Beograda da dijalog zameni destabilizacijom; vest dva, u svim ovim medijima, Kurti – pokušaj Srbije da destabilizuje situaciju na Kosovu neće uspeti; vest tri, Osmani – Povlačenje predstavnika Srba iz institucija ima za cilj destabilizaciju Kosova; vest četiri – Vučić širi strah od rata da skrene pažnju sa ogromnih poskupljenja; vest pet – Vučić cepa državu i širi mržnju. Ovi mediji se jasno ponašaju kao Kurtijevi propagandisti i propagandisti lažne države Kosovo.

Setimo se samo sramnih naslovnica medija u vlasništvu Šolaka na kojima je predsednik Vučić satanizovan i prikazivan kao Adolf Hitler ili je prikazan kao dete koje treba poslati u konc logor, tako su nacisti u konc logore poslali deset miliona ljudi. Treba jasno reći da redakcije tih medija u Srbiji vode otvorenu antidržavnu kampanju.

Evo još nekoliko primera naslova tih medija – Izliv ustaša u mozak Vučića i Ane Brnabić; vest dva – Hrvatski poslanik Vučić hteo da orgija po Jasenovcu.

Pitam naše bezbednosne službe da li su ti domaći akteri pretnji koje je pominjao Gašić mediji u vlasništvu tajkuna Šolaka? Da li su ti domaći akteri pretnji urednici i novinari tih medija? Da li su ti domaći akteri pretnji i pojedine političke stranke koji sede i ovde u Skupštini i koji realizuju hibridni rat?

Za kraj pitanje, a siguran sam da znate odgovor, da li znate zbog čega je Kurti zabranio ulazak na Kosovo Vuku Brankoviću? Pa, Kurti se oseća ugroženo. Vuk Branković, po istraživanjima, je popularniji od Kurtija na albanskom delu Kosova. Albanci su Vuku Brankoviću dali besu zbog toga što je Vuk za Albance uradio više nego bilo koji Albanac.

I ovde za kraj setimo se mudrosti Dušana Radovića – za izdajice, tužibabe i cinkaroše u beogradskim školama uvodi se novo priznanje – „vukovac“, po imenu onog Vuka koji je prema narodnoj pesmi izdao na Kosovu. Živela Srbija.

Znači, dok traje traženje obaveštenja, nema replika, nema ukazivanja na povrede Poslovnika. Kad nastavimo izlaganje po listi prijavljenih za reč, biće prilike za sve.
Svi vi sa ove strane koji ste krenuli da galamite i da reagujete na način na koji ste to uradili malo pre, samo obratite pažnju da niko nije na taj način reagovao dok ste izgovarali sve ono što ste izgovarali, navodno postavljajući pitanja i tražeći obaveštenja. Dakle, ni na šta od onoga što ste rekli nisu ljudi reagovali takvim vikanjem, mahanjem rukama i ne znam kako, a svesni ste šta ste sve izrekli.
I ono ponovno promovisanje Belivuka i njegovih tvrdnji, to ste čuli. Jel neko reagovao na taj način kako ste vi reagovali malopre? Nije. I vi kad ste neke ljude upoređivali sa nacistima, upoređivali ste ih, jel tako, jel neko pokazao onu vrstu nevaspitanja kako ste pokazali vi malopre? Nije. Da ne govorim o promociji magazina „Tabloid“, i to smo čuli ovde.
Svašta smo čuli danas, što niko nije mogao ni da zamisli da se dogodi pod ovim svodom. A znate jako dobro da je između ostalog reč o novinama koje su na naslovnoj strani imale poruku – jedan metak u Aleksandra Vučića rešava sve. I to se sad promoviše ovde i to smo slušali. Neverovatni ste.
Što se tiče onih pitanja koja je Lazović postavio direktno meni, hteo sam ponovo da mu odgovorim, ali pošto vidim da ponovo nije tu i opet ima nešto važnije da radi, ostavićemo to za neki drugi put.
Nastavljamo na mestu na kom smo stali juče.
Reč ima Balint Pastor. Izvolite.

Gospodine predsedniče, gospodine podpredsedniče Vlade, dame i gospodo članovi Vlade i gospodo narodni poslanici, gospođa Rozalija Ekres je juče kao ovlašćena predstavnica poslaničke grupe SVM iznela razloge zbog kojih će poslanička grupa SVM podržati ovaj rebalans budžeta, kao i sve druge predloge iz budžeta, kao i sve druge predloge zakona koji su na dnevnom redu.

Dozvolite mi da ukratko koristeći vreme poslaničke grupe govorim o nekim projektima. Gospodin Vesić je juče vrlo ispravno rekao da treba da se govori o projektima i da treba govoriti o konkretnim stvarima, pa mi dozvolite da govorim o nekim konkretnim projektima koji su bitni za Suboticu, severnu Vojvodinu, a neki projekti su od mnogo, mnogo šireg značaja.

Počeću od onih projekata koji su vezani za razvoj železnice i govoriću veoma konkretno podatke iz Predloge rebalansa. Projekat izgradnje pruge između Beograda i Budimpešte, predviđeno je 5,8 milijardi dinara više u rebalansu u odnosu na prvobitni predlog budžeta za 2022. godinu. To je zbog toga što su predviđena sredstva i za neke ne predviđene radove da bi se interesi građana u potpunosti poštovali, pošto kod ovakvih velikih projekata se uvek ispostavi da još nešto treba popraviti, put ili gasovod izmestiti ili bilo šta da se uradi da bi građani u potpunosti mogli da žive normalno svoj život. Ono što je još bitno, kod ovog projekta je predviđeno da 50% radova najmanje izvode domaći izvođači što je vrlo dobro za interese Republike Srbije.

Drugi projekat je izgradnja pruge između Subotice i Segedina, osam i po milijardi dinara ove godine i još je predviđeno 700 miliona dinara isto za dodatna ne predviđene radove da se naknadno ne bi ispostavila da nešto nije urađeno kako treba i kako valja.

Ipsilon krak - mi smo uspeli zahvaljujući koalicionom sporazumu između SVM i SNS u prethodnim godinama da završimo Ipsilon krak, obilaznicu oko Subotice, 30 godina to niko pre nas nije uspeo da učini. Oko 30 miliona evra je potrošeno na tu obilaznicu koja je u potpunosti završena. Dva nadvožnjaka su nakon toga izgrađena zbog poljoprivrednih proizvođača i sada je predviđeno u rebalansu 57 miliona dinara za izradu projektno-tehničke dokumentacije da bi se taj Ipsilon krak pretvorio u autoput pošto se ispostavilo da smo bili u pravu kada smo mislili da je to jedan vrlo važan put, da će to građani da koriste, to rasterećuje i granični prelaz Horgoš, pošto je moguće sa autoputa direktno stići do graničnog prelaza Kelebija, ali kada siđete sa autoputa onda taj Ipsilon krak nije autoput punog profila i zbog toga treba da se proširi zbog bezbednosti saobraćaja.

Sledeća stavka je Akva park na Paliću. Želim da se zahvalim Vladi Republike Srbije i predsedniku Republike što je obezbeđeno 230 miliona dinara ove godine i biće obezbeđeno još 480 miliona dinara da bi se u potpunosti završio Akva park na Paliću. To nije projekat od lokalnog već od regionalnog značaja i Palić će povratiti stari sjaj i uzevši u obzir tu komponentu banjskog turizma očekujemo ta sredstva krajem novembra u skladu sa dogovorom.

Malopre sam spomenuo granični prelaz Horgoš. Vrlo je dobro što je predviđeno 720 miliona ove godine i 900 miliona dinara sledeće godine za rekonstrukciju i dogradnju graničnog prelaza Horgoš. Svi mi znamo kakvo je stanje tamo pogotovo u letnjim mesecima, pola Evrope tamo prolazi, i zbog toga je jako bitno da se prošire kapaciteti graničnog prelaza.

Ima još jedan projekat koji nije toliko popularan, ali je neophodan. To je zatvor u Subotici i izmeštanje zgrade zatvora iz samog centra grada. Za to je predviđeno 12,8 miliona dinara. U prvobitnom predlogu budžeta je bilo predviđeno 10 miliona dinara, a 61 milion sledeće godine i 30 miliona 2024. godine. Izmestiće se centralni zatvor, odnosno zatvor iz centra grada, što je bitno za građane Subotice.

Još dve stavke samo da pomenem. Narodno pozorište u Subotici i to je najveća investicija u kulturi na teritoriji Republike Srbije, a sada nema sredstava, ne treba da budu sredstva. Sva sredstva su obezbeđena. Prošlih godina smo uspeli da se izborimo za ta sredstva i nadam se da će i javna nabavka biti uspešna u smislu da neće biti prigovora i da će se radovi moći planiranom dinamikom nastaviti i da će se Narodno pozorište u Subotici konačno završiti.

Na samom kraju da spomenem i ja Projekat „Čista Srbija“. To je sledeća faza u Subotici, 110 kilometara kanalizacione mreže u Subotici na Paliću u Bajmoku i Čantaviru i dva prečistača otpadnih voda u Čantaviru i u Bajmoku. To je vrlo značajno za Suboticu.

To su samo neki projekti, pošto mi je vreme isteklo, koji su predviđeni za Suboticu i mislim da ovakav vid saradnje se apsolutno isplati, da je u interesu građana i želeo bih da se zahvalim što su sva ova sredstva i svi ovi projekti predviđeni rebalansom budžeta, željno očekujemo i Predlog budžeta za narednu godinu, a glasaćemo naravno za rebalans. Hvala.