Da se to repliciranje posle vodi kao vreme poslaničke grupe. Pitam vas nešto.

Gospodine Orliću, ne plašite se. To je samo jedna rečenica. Molim vas, ja govorim. Pustite me da završim pa ću posle da vam odgovaram.

Pitam vas nešto. Dobro.

Znači, javni tužilac… (Isključen mikrofon.)

Pošto vas ne zanima ništa da čujete, onda ćemo ovo prosto da vodimo kao vreme od poslaničke grupe.

Sledeći je Dušan Radosavljević.

(Miroslav Aleksić: Replika.)

Kada se budete normalno javili, razgovaraćemo dalje. Ovako, nema smisla.

Poštovani gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, jel mogu da govorim?

(Narodni poslanici dobacuju.)

Ja bih vas molio samo za malo pažnje.

Dragi građani, molim vas, vratite mi vreme. Ovo je zaista neozbiljno. Samo pre nego što krenem da govorim, samo kratko ću se osvrnuti. Ne znam šta je ovaj narod, kome je skrivio da mora ovo da sluša, ali idući put kada bude glasao neka malo dobro premeri.

Drage kolege poslanici, poštovana Srbijo, juče je naš uvaženi predsednik POKS-a i deo Koalicije NADA imao kao ovlašćeni predlagač jedno sjajno izlaganje, a mi danas narodni poslanici iz te poslaničke grupe ćemo po samo, nas pet, šest, po pet, šest minuta, koliko nam vreme dozvoljava, osvetliti pojedine segmente tog njegovog izlaganja.

Juče i danas slušamo puno statistike. Ja ću vas samo podsetiti da je statistika u suštini isto što i ženski bikini, sve pokazuje i ništa ne otkriva, zato ovde i nema nikakve transparentnosti i zato mnoge stvari koje su pomenute ovde, a to je da se krene u projekte, pa je jedna cena, pa je druga cena, i na kraju se završi sa cenom…

Možete vi da galamite koliko hoćete, ali to je tako kako je.

Da se dohvatimo poljoprivrede. Sva priča o poljoprivredi će se završiti na jednoj rečenici – uvozimo mleko iz Poljske. Da li smo mi normalni? Sa toliko pašnjaka, od toliko naših divnih rasa, mi uvozimo mleko iz Poljske, kraj balade, kraj priče, nema tu šta dalje da se dodaje.

Svaku stvar o kojoj pričamo ima analiza kako toj stvari pristupamo. Za nas je budžet nešto najsvetije, to je narodna muka, to je narodni znoj i o tome treba da se vodi računa šta se radi. Mi smo vaspitani na našim najsvetijim idealima, a to je kada su kralju Petru geometri premeravali imovinu pa su se ogrešili malo o jednog seljaka, seljak je tužio geometre, kralj izašao na sud i svi mediji su objavili – kralj izgubio parnicu, odnosno vlast izgubila parnicu. Zamislite danas da neki bezimeni seljak tuži nekog velmožu ili nekog imućnog političara, gde bi završio? E, na tim idealima smo mi zadojeni i mi dobro znamo šta je budžet.

Sa ovim budžetom se neko igra i tretira ga kao Alaj Begova slama. Naime, 93% investicija se daje stranim investitorima, od par hiljada evra do par desetina hiljada evra, a srpski domaćin ore sa najskupljom naftom na svetu i okolini. Toliko o tome kako vi pristupate selu i svemu tome što je vezano za opstanak ove zemlje.

Rekao bih nešto o decentralizaciji. Suštinska stvar da bi zemlja funkcionisala, ne može ovako trom aparat, mora biti sve decentralizovano, mora biti svedeno sve na nivo da se od baze artikuliše i da od baze kreće.

Pomenuću divan primer jednog gospodina i kolege, mislim da je iz Pazara, koji je otvoreno rekao – dajte u moj kraj određene investicije. Tako i treba da se radi. Suština politika jeste po onom starogrčkom – da se borim za ono što vidim očima i čujem ušima.

Ja isto, dolazim iz Mačve, srpskog misira. Hoću da vas obavestim da je tamo najveći geotermalni potencijal i da pozivam Vladu, pozivam medije da dođu, jer od Mačve može da se stvori, verujte, srpski Kuvajt i da ona može biti lider zapadne Srbije. Evo, napravljen je pilot projekat, gde je sedam-osam državnih institucija, kao što su škola, opština, vrtić, krenula ta istraživanja i topla voda daje gratis grejanje.

Zašto su to prednosti? Možemo graditi spa centre i napraviti fantastični turistički potencijal, gde možemo zaraditi i zaposliti puno ljudi, možemo imati besplatno grejanje na tom prostoru i treća stvar, od te vode se može izvršiti navodnjavanje i jednostavno možemo i tu imati dobit, a između ostalog i da se kupamo.

Zapamtite, Mačva leži na najvećem bogatstvu koje Srbija ima, geotermalnim vodama. Ja pozivam medije, pozivam predstavnike Vlade, ja ću vas dočekati, da odemo i da taj kraj na taj način ekonomski obnovimo i da se tu ulaže. E, o tom budžetu ja pričam, o tome da se tu pomogne, da se tu pozovu naši ljudi iz dijaspore kojima smo uskratili i ministarstvo.

Na kraju, da dodam nešto što Srbija ne zna a što služi nama na čast, da moramo nešto uraditi. Kraljevski dvor je na Dedinju, 1924. godine počeo da se radi, tu su tri objekta – Kraljevski dvor, Beli dvor i Kapela, završeni 1937. godine. Poštovani građani Srbije, ovde vlast to zna, to je privatna imovina kralja Aleksandra, praunuka vožda Karađorđa, koji je gradio od svog novca, za šta postoje dokumenti, papiri, analitika, arhitekte, sve potpisano. I nije normalno da se to što je oteto ne vraća njegovim potomcima. Ako mi mislimo o nekim integracijama da pričamo u svetu, manite se toga, od tog sirišta nema ništa, što kaže naš narod, dok se ne vrati imovina. Još jednom ponavljam – to je privatna imovina.

U amandmanu ću o tome posebno govoriti, ako može nešto da se leči u ovom trenutku, pod znacima navoda. Prema tome, da li je ta porodica van zakona o restituciji ili nije? Šta se tu dešava?

Meni o tome nemoj neko ni slučajno da počne da objašnjava, jer ja sam potomak jedne od najelitnijih srpskih predratnih porodica prema kojoj je napravljen masakr. Znam da tu ništa nije učinjeno i tražimo i zahtevamo da se svakom domaćinu u Srbiji sve vrati. Verujte mi, boga radi i sveta radi, u integracije druge nikad ova zemlja mrdnuti neće.

Na kraju, da završim, dame i gospodo, poštovani građani Srbije, danas je prelepi hrišćanski praznik Svetog Dimitrija, zaštitnika Tesalonikija, u narodu poznat kao Mitrovdan. Neka je srećan svim građanima pravoslavne veroispovesti, a onima koji danas pale sveću i lome slavski kolač, neka je sretno, uz želje da dogodine proslave u nekoj lepše uređenijoj demokratskoj Srbiji i sa vraćenim krštenim imenom, a to je Kraljevina Srbija. Živeli mi.

Samo da vam kažem, narodni poslaniče Radosavljeviću, da je ona doskočica kada ste pominjali ženski bikini bila potpuno neprikladna, kao i bilo kakvo pominjanje žena u sličnom kontekstu. Nisam vas tada prekinuo zato što se nije ponovilo. Ja mogu da pretpostavim…
(Dušan Radosavljević: Jel mogu samo jednu rečenicu?)
… da je bilo nenamerno.
Nemojte da govorite sada, nije vam uključen mikrofon. Nemojte da galamite.
(Dušan Radosavljević: Neću, da mi date samo reč. To što sam rekao, nešto je najcitiranije u mnogim razgovorima.)
Ali, to svakako nije opravdanje.
Više narodnih poslanica se javilo da reaguje, trebate toga da budete svesni, ne samo zbog ovoga što ste sada rekli, nego i zbog svega onoga što ćemo da govorimo u ovoj sali nadalje. A ja moram da pružim obrazloženje kada bilo ko od vas napravi propust te vrste.
Reč ima Marija Jevđić, povreda Poslovnika.

Poštovani predsedniče, upravo sam htela da ukažem na to što ste vi rekli, da ukažem na to da je prethodni govornik prekršio član 107. gde je prekršio dostojanstvo Narodne skupštine, pre svega mislim vaših koleginica narodnih poslanica.

Ne znam da li je kolega želeo da bude zanimljiv, pa da upotrebi tako jedan seksistički izraz. Mogao je da kaže kao muški kupaći, a ne mora da spominje ženski bikini. Znam da je možda kolegi teško da prihvati da smo se mi izborile da budemo ravnopravni članovi ovog društva. Ako već želi da se zahvaljuje na kraju, da upućuje građanima i da čestita slavu ili već šta, slobodno da pored građana uputi i građankama isto takve čestitke.

Nadam se da niste bili zlonamerni i da ćete ubuduće voditi računa, pre svega o nama jer imate i koleginicu u vašoj poslaničkoj grupi.

Ne tražim da se Skupština izjasni u danu za glasanje. Zahvaljujem.

(Dušan Radosavljević: Replika?)

Samo polako.
Kad se ukazuje na povredu Poslovnika, to nije osnov za replike.
Razumeo sam na kraju da ste rekli da ne tražite da se Skupština izjasni, prihvatili ste i obrazloženje koje sam dao. Hvala na tome.
Jel nije više bilo prijava za povrede Poslovnika?
Moram da pitam, pošto imam u sistemu Borislava Novakovića.
Nije tu, nema veze.
Miodrag Linta, po prijavi za reč, da nastavimo dalje.

Poštovani gospodine predsedniče, uvaženi članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani, želim na početku da svim građanima Srbije čestitam slavu Mitrovdan, sa željom da je provedu i proslave u miru, veselju i dobrom raspoloženju.

Na današnji dan navršilo se 30 godina od kada su Nevesinjska brigada i druge jedinice Hercegovačkog korpusa odbranile Istočnu Hercegovinu i Republiku Srpsku od daleko nadmoćnijeg neprijatelja, od muslimansko-hrvatskih snaga.

Takođe, Nevesinjska brigada je odbranila Istočnu Hercegovinu i Republiku Srpsku u drugoj Nevesinjskoj bici dve godine kasnije, 1994. godine. Borci Nevesinjske brigade i drugih jedinica Republike Srpske su vodili teške, krvave borbe 1992. i 1994. godine i uspeli su nadčovečanskim naporima da odbrane Srpsku Hercegovinu i Republiku Srpsku.

U tim borbama pokazali su veliko junaštvo, herojstvo i spremnost na žrtvu. U slavnim Mitrovdanskim bitkama stradala su 63 borca Nevesinjske brigade i njihova žrtva ne sme nikad biti zaboravljena, kao što ne sme nikad biti zaboravljena žrtva više od 23.000 boraca koji su dali svoje živote za odbranu Republike Srpske i za odbranu svog naroda.

Želim da kažem jednu nespornu činjenicu, da se Srbija u prethodne tri godine suočava sa ogromnim izazovima i da se nalazi u veoma teškoj i složenoj situaciji. Svi se dobro sećamo 2020. i 2021. godine i pandemije korona virusa, nakon te pošasti imamo energetsku krizu koja se ogleda u povećanoj inflaciji, recesiji i višestruko uvećanim troškovima struje, gasa i nafte.

Moram da se zahvalim Vladi Republike Srbije koja je u prethodne tri godine pokazala ozbiljnost, odgovornost, preduzela niz konkretnih mera podrške privredi i građanima. Takođe pozdravljam mere koje je najavio ministar finansija, pomenuću samo neke od njih. Dakle, treći put imamo pomoć mladima od 16 do 29 godina u visini 5.000 dinara, prethodno smo imali dva puta po 100 evra, zatim imamo povećanje penzija za penzionere od 1. novembra u visini od 9%, a od 1. januara biće više od 12%, zatim veoma važna činjenica da je obezbeđeno 15 milijardi dinara za socijalno ugrožene kategorije građana, 16,5 milijardi dinara za podsticaje u poljoprivredi i niz drugih mera. Ono što bih želeo da posebno istaknem i da pohvalim da je Vlada u prethodne dve i po godine četiri puta obezbedila novčanu pomoć za jednu od ugroženih kategorija građana Srbije, to je 1,7 miliona penzionera.

Podsećam da je Vlada u četiri navrata dala pomoć. Dakle, 2020. godine 4.000 i 5.000, prošle godine 50 evra ili skoro 6.000 dinara i početkom ove godine 20.000 dinara. Dakle, penzioneri, korisnici Fonda PIO Srbije dobili su u prethodne dve i po godine novčanu pomoć u visini od 35.000 dinara i zaista sve pohvale za Vladu i za osetljivost koju je pokazala prema toj kategoriji građana Srbije.

Međutim, moram da kažem da ima jedna kategorija penzionera koji su diskriminisani i koji nisu bili obuhvaćeni ovim merama Vlade. Radi se o penzionerima koji su rodom i poreklom sa područja država koje su nastale na prostoru bivše Jugoslavije. Radi se oko 100.000 penzionera sa područja Hrvatske i Bosne i Hercegovine i oko 25.000 penzionera sa područja današnje Slovenije, Crne Gore i Makedonije. Velika većina njih nisu korisnici Fonda PIO Srbije, jer su svoj radni staž ostvarili u bivšim jugoslovenskim republikama.

Činjenica je da oni sa formalne strane nisu imali to pravo. Međutim, radi se o građanima koji savesno ispunjavaju svoje obaveze, koje su iskrene patriote i koji se osećaju diskriminisano i kao građani drugoga reda, zato što su smatrali da je njima država i Vlada treba da pomogne, da i oni lakše prebrode posledice pandemije korona virusa.

Apelovao bih na ministra finansija da vidimo mogućnost u ovom rebalansu budžeta ili ako nije moguće sada barem u budžetu za 2023. godinu, da se penzionerima koji su rodom i poreklom sa prostora bivše Jugoslavije, nisu korisnici Fonda PIO Srbije, njih 120.000 da Vlada izdvoji sredstva i svakom tom penzioneru isplati po 35.000 dinara novčane pomoći i da na taj način ti penzioneri budu izjednačeni sa 1,7 miliona penzionera korisnika Fonda PIO Srbije. mislim da bi to bila jedna pravedna, humana mera i ti bi građani osećali da država Srbija i da Vlada ima jednak odnos i prema korisnicima Fonda PIO Srbije, ali i prema njima. Podsećam da velika većina tih penzionera ima veoma male penzije, mi imamo desetine hiljada penzionera iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine koji su prebacili svoja prebivališta sa područja Hrvatske, Republike Srpske, Federacije BiH u Srbiju i automatski su izgubili zaštitne dodatke. Na primer, minimalna penzija u Hrvatskoj je 120 evra, kada neko prebaci prebivalište iz Hrvatske u Srbiju njegova stvarna penzija je, recimo, 30 evra ili 35 evra. Znači, on dobija 40 evra. E sad, neki njegov komšija korisnik Fonda PIO Srbije koji ima penziju 50.000, on je u prethodne dve i po godine dobio 35.000 dinara novčane pomoći, što je za svaku pohvalu, ali ovaj penzioner iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Makedonije, Slovenije tu novčanu pomoć nije dobio.

Dakle, apel ministru finansija i Vladi da vidimo u ovom rebalansu budžeta ili ponavljam budžetu za 2023. godinu da se i ovoj kategoriji građana Srbije isplati ta novčana pomoć.

Takođe, za pohvalu je činjenica da je Vlada svim punoletnim građanima Srbije u četiri navrata isplatila novčanu pomoć takođe da lakše prebrode podsticaje korona virusa 2020. godine 100 evra, a prošle godine u tri navrata dva puta po 30 evra i treći put krajem prošle godine 20 evra. Međutim, jedna kategorija građana Srbije, njih 26.000 građana koji imaju i dalje formalno izbegličke ili prognaničke karte, dakle nemaju formalno prebivalište, nego imaju boravište u Srbiji, njima ta novčana pomoć nije isplaćena i ti se građani osećaju razočarano, ogorčeno, nezadovoljno, diskriminisano, jer tu izbegličku kartu je izdao MUP Republike Srbije, dakle Ministarstvo unutrašnjih poslova, i taj dokument je važeći pred svim nadležnim državnim i lokalnim organima i bilo bi fer da se i tim građanima isplati ta novčana pomoć u visini od 180 evra koju su dobili svi punoletni građani u prethodne dve godine.

Posebno važna tema jeste rešavanje stambenog pitanja ugroženih građana Srbije. Tu imamo posebnu kategoriju prognanih Srba sa područja Hrvatske, Federacije Bosne i Hercegovine, kao naravno i prognani Srbi i drugi nealbanci sa područja Kosova i Metohije. Podsećam da je Vlada 2012. godine počela realizaciju regionalnog stambenog programa, čiji cilj je bio da se u narednih pet do šest godina, dakle najkasnije do 2018. godine reši stambeno pitanje oko 20.000 prognaničkih porodica, u najvećoj meri sredstvima Evropske unije i drugih donatora.

Srbija je 2012. godine zatražila 302 miliona evra od Banke za razvoj Saveta Evropa koja je sprovodila taj projekat, međutim, u prethodnih deset godina mi smo povukli samo 134 miliona. Nažalost, 168 miliona evra nije povučeno zato što se taj program od nadležnih institucija, pre svega Komesarijata za izbeglice i Jedinice za upravljanje projektima pri Vladi Srbije realizovao izuzetno sporo. To je apsolutno nedopustivo, neprihvatljivo, da mi nismo povukli sva ta sredstva da rešimo stambeno pitanje najvećih žrtava ratova na prostoru bivše Jugoslavije. Ja sam početkom marta imao sastanak sa predstavnicima Odbora za rešavanje stambenog pitanja prognanih Srba iz Hrvatske i Federacije BiH sa ministarkom Brnabić. Premijerka Brnabić je obećala kada se formira nova Vlada da će nova Vlada doneti program rešavanja stambenog pitanja i da će u budžetu za narednu godinu biti obezbeđena značajna sredstva da krenemo u realizaciju tog programa.

Prema podacima Komesarijata za izbeglice i migracije imamo blizu 6.000 porodica koje su ostale ispod crte, dakle koji imaju pravo da im se reši stambeno pitanje, bilo kroz gradnju stanova, dodelu paketa građevinskog materijala da završe svoje kuće, montažne kuće ako imaju svoj plac i kupovinu seoskih imanja.

Očekujem da Vlada, odnosno da se u budžetu za 2023. godinu obezbede, ponavljam, odnosno opredele značajna sredstva, da tih skoro šest hiljada porodica koji su bodovani, koji su ostali ispod crte, zato što nismo povukli sva sredstva od banaka za razvoj Saveta Evrope, počnu i konačno reše u razumnom vremenskom roku. Takođe, imamo još oko šest hiljada porodica za koje treba raspisati javne pozive. Za ova četiri vida rešavanja stambenog pitanja s ciljem da Vlada ispuni svoje obećanje iz 2012. godine i reši to važno humanitarno pitanje.

Na kraju bih želeo samo dati jedan primer loše i spore realizacije tog programa, o tome više zna gospodin Vesić, to je pitanje 133 stana u ulici dr Ivana Ribara na Novom Beogradu. Naime, 2018. godine raspisan je javni poziv za gradnju 133 stana na Novom Beogradu i 250 stanova u naselju Ovča sledeće 2019. godine. Sada 250 stanova u naselju Ovča je gotovo završeno, a još uvek nije počela gradnja 133 stana za porodice na Novom Beogradu.

Šta je problem? Od banke za razvoj Saveta Evrope obezbeđeno je 4,7 miliona evra za izgradnju te zgrade pošto se kasnilo u realizaciji, povećani su troškovi gradnje. Vlada je obezbedila dodatna sredstva u visini od 1,6 miliona evra i svi smo očekivali da će izvođač radova da krene u avgustu, septembru sa gradnjom te zgrade, međutim izvođač radova je iz neobjašnjivih razloga raskinuo ugovor sa jedinicom za pravljenje projekata sa JUPOM i sada su ti ljudi ogorčeni. Četiri godine čekaju da se sagradi ta zgrada. Među njima imamo porodice sa bolesnom decom i kojima ta lokacija upravo treba zbog lečenja svoje dece.

Želim da apelujem i na ministra finansija i gospodina Vesića i na Vladu, da ako možemo već u ovom rebalansu budžet da obezbedimo 6,5 miliona evra koliko košta izgradnja te zgrade, da ispnimo obećanje za te 133 porodice, da se ta zgrada konačno sagradi, da država kaže mi smo preuzeli obaveze, mi ispunjavamo obaveze, građani ne trebaju, te porodice ne trebaju da snose posledice zato što nadležni državi organi nisu odgovorno i ozbiljno pristupili realizaciji tog projekta.

Molim vas, ako možemo već sada u ovom rebalansu budžeta da obezbedimo, ponavljam, to je negde oko 750 miliona dinara, za izgradnju zgrade u dr Ivana Ribara, dakle 133 stana i da se konačno objavi konačna lista i da se ti ljudi sledeće godine konačno usele u svoje stanove. Hvala.