Ovo je bili kompletno vreme ovlašćenog predstavnika i skoro sve što se tiče grupe.
Vi ste Milivojeviću tražili reč po amandmanu i dobili je po amandmanu i bez da sam vas u tome prekidao i na sekund. Videli ste koliko ste govorili, reč jedna o amandmanu nije bila. Bila je gomila koje čega što sve skupa pas s maslom pojeo ne bi, ali kada budete sutra pričali da vam je uskraćeno neko pravo da govorite, setite se. Pošto ste me pitali za vođenje sednice, sve ovo što ste pričali, znam vi ste sada navodili reči Veljka Belivuka, njegove iskaze, saopštenja itd. i sve to su ljudi čuli i pružio sam mogućnost da čuju, da znaju ko je te stvari rešio da govori u Narodnoj skupštini, dan nakon što smo svi dobili priznanja da je taj čovek koga citirate, kome se divite, šta već sve radite, planirao atentan na Aleksandra Vučića i za to dobio krvav novac.
Važno je da ljudi čuju i vide ko to podržava, tome se raduje ili u tome želi da učestvuje na bilo koji način.
Što se tiče dobacivanja, da, dobacujete vi lično, svaki dan i svima. I ne samo to. Dakle, vidim ja sve, ako mislite da ne vidim nešto, vidim sve, i da ohrabrujete i motivišete one koji skaču da psuju majku drugim poslanicima i da se zaleću ovamo da se tuku. Sve ja to čujem i vidim. Nemojte da mislite da ne vidim.
To što ste vi po pet, šest metara iza njih kada oni krenu da se tuku, stojite na distanci i snimate telefonom, to ne znači da ja ne vidim. I kad posle dolazite da im čestitate, da ih ohrabrite i kažete im da to rade, sve ja to vidim. Nemojte da mislite da ne vidim.
Pošto ste me pitali, evo da vam i to objasnim. Hrabro i principijelno, kao i uvek, rukujete se posle, kažete – svaka ti čast, bio si opasan, idi opet tuci se, a vi ste na onih pet, šest metara distance i snimate telefonom.
Pravo na repliku, Milenko Jovanov.

Najpre, želim da kažem da je verovatno da su se predsedniku Vučiću ostvarile kletve da ga branim ja i molitve ljudi iz vaše stranke da ih zastupate vi. Tako da, mislim da su sada svi zadovoljni. Ja ovakav kakav sam, nikakav, da zastupam SNS, a vi kao najelokventniji, najpametniji, najobrazovaniji, najbolji primer elite da zastupate…

(Srđan Milivojević: Hvala!)

Molim, ja zaista to mislim, da ste vi najbolji među njima. Ja to zaista mislim i mislim da se to vidi svaki put kada progovorite i kada se pojavite. To je zaista tako. Apsolutno se vidi vaša dominacija i u odnosu na mene i u odnosu na sve druge poslanike u sali. Mislim da je to apsolutno jasno i mislim da to nikome ne treba posebno dokazivati.

Ima samo jedna stvar koja vam kvari celu logiku. Čuli ste, ovo su otprilike priče uz flašu piva ispred prodavnice. Znači, sedimo i tako on zna ko je kome šta rekao, on zna ko se gde sa kim dogovarao, on sve zna, a nijednog dokaza nema, prepričava nam neke tekstove tabloidne, ovakve, onakve, itd. U redu, to smo sve već čuli milion puta. Samo jedno pitanje se postavlja, na koje nema odgovora – ako je sve to tako, ako je taj klan bio tako u službi Aleksandra Vučića, on ga je stvorio, on ga je negovao, on mu je pomogao da naraste i sve ostalo, pa zašto ih je Aleksandar Vučić pohapsio? Što ih je Aleksandar Vučić stavio u zatvor? Što im Aleksandar Vučić i vlast Aleksandra Vučića danas iznosi dokaze i danas im se sudi? Zašto nisu na slobodi?

Valjda, ako je sve to tako, mi bismo se trudili da oni ostanu na slobodi, da i dalje rade za nas? Sad kad su narasli, kad su tako veliki, kad su tako snažni, valjda nam sada najviše trebaju? Ali, ne, nego su u zatvoru. Oni su u zatvoru, oni su tamo gde treba da budu i biće osuđeni na višegodišnje kazne zatvora ukoliko se u postupku dokaže sve ono što im se stavlja na teret, a stavlja im se na teret, između ostalog, i to da su sa delovima tajnih službi stranih država za pet miliona evra spremali atentat na predsednika Vučića. To im se stavlja na teret.

Da li su tu pipci došli i do nekih naših službi i do nekih ljudi u sistemu države Srbije? Jedva čekam da se klupko odmota. Jedva čekam da sav taj šljam i ološ koji je u državnim strukturama, a ima bilo kakve veze sa bilo kakvim klanom, odgovara za ovo, jer to nije ono o čemu vi pričate, nego pokušaj državnog udara, sklanjanja najdominantnije političke figure u Srbiji da bi se otvorio put da neki drugi dođu na vlast.

To je poenta cele priče, to je poenta pet miliona evra, a vi se zapitajte koja je vaša uloga u celom tom sistemu i da li je ovo što rade advokati samo deo odbrane, a deo odbrane ovo što vi govorite u parlamentu.

Vi čekate po amandmanu?
Reč ima Borko Stefanović.

Gospodine predsedniče, hvala.

Samo sam hteo kratko da pokušam da intervenišem da se stvar vrati u raspravu, da se vratimo u temu, ali pre toga ima tu i jedno retoričko pitanje.

Pre svega toga, hoću da kažem da je, naravno, svima u interesu da kriminalci završe u zatvoru i nikada nikoga nigde niste mogli da čujete, vidite, naslutite od strane opozicije da su na strani ubica i ljudi koji hoće da vrše krivična dela. To je opasna kleveta kojom se koristite sve vreme. Apelujem na vas da to ne činite. To je ozbiljna optužba i stigmatizacija čitave opozicije.

(Milenko Jovanov: A stigmatizacija nas, to je u redu?)

Samo momenat. Ako je laž ono što je govorio Belivuk u istrazi, što, kako stalno govorite, ima pravo da laže po našem zakonu, što je tačno, a što mislim da je skandalozno, pitam vas onda na osnovu čega tvrdite da Lalić ne laže?

Znači, hoću da vam kažem, ako laže jedan i može da laže, može da laže i drugi. Ne tvrdim da je istina ni jedno ni drugo. Vaša poslanica je ustala ovde i rekla jednu stvar koja je zanimljiva, da postoji optuženi svedok. Ja bih voleo da se to razjasni. Okrivljeni svedok, znači čovek je okrivljen i ima pravo po našem zakonu, što je po meni nenormalno ako je okrivljen, da laže.

Znači, ono što je govorio jedan od njihovih ubica i koljača je laž. Ono što govori drugi od njihovih ubica i koljača je nesumnjiva istina. Ja vas pitam da li vidite nekonzistentnost u tome? A svi su deo organizovane kriminalne bande i svi su činili ili se sumnja osnovano da su činili teška krivična dela.

Da li ćemo mi za godinu dana od danas dočekati da će danas ugledni ljudi, kako ih predstavljate, na primer Radojčić, Zvonko Veselinović, za godinu dana biti žuti i oni koji su deo opozicije? Ja se plašim da mi idemo ka tome. Ljudi, ja vam na vreme kažem, ne prišivajte nama vaše znače, vaša ordenja i vaše članove. Hvala.

Dva minuta, Marina Raguš.

Gospodine predsedniče, hvala vam.

Gospodin Milivojević, nažalost, nije tu, ali me je pomenuo i eto osnova za repliku.

Ja se nekako uvek trudim da govorim o činjenicama. Rekao je da nikada nije dobacio između ostalog i meni sa svog mesta. Koliko juče je dobacivao. Koliko juče je većina vas sa te druge strane dobacivala meni dok sam izlagala. Pri tom, ja nikome ne dobacujem, nikoga ne vređam i to jako dobro znate. To onda može da prođe, a sa ove strane kada izazovete reakcije, onda je to neprihvatljivo. Znači, ako se držimo principa i Poslovnika o radu, onda to važi za sve.

Druga činjenica, po toj istoj logici, gospodine Stefanoviću, zašto onda Belivuk se citira kao da govori istinu? Znači, ni Belivuk ni Miljković ne bi trebalo da se citiraju u parlamentu. Nekoliko puta sam upozorila da su ti postupci u toku, da su ti ljudi uhapšeni, za razliku od vođa Zemunskog klana koji su streljani, pa imaju mogućnost da iznesu svoju odbranu, da ne radite to jer vršite pritisak na pravosuđe i to stavljajući se u ulogu odbrane Veljka Belivuka i vi se ljutite zbog toga, jer se ovde citira Veljko Belivuk zato što to vama u nekim vaši političkim gravurama mislite da radi posao. Samo, molim vas, strpljivo da sačekamo kako će se ovo klupko odmotati. Biće vrlo interesantno do samog kraja.

Konačno, još jedna vrlo važna činjenica, izvor je Slobodna Evropa, reč je o atentatu na predsednika Republike. Da vas podsetim, premijer Republike, nažalost, ubijen je, a da vaš ministar unutrašnjih poslova nije podneo ostavku. Vest je došla od Europola, dakle evropske policije. Dakle, o tome piše, ako meni ne verujete, Radio Slobodna Evropa. Dakle, pouzdane informacije od jedne evropske zemlje su došle da se formira organizovana kriminalna grupa koja za svoj cilj ima ubistvo, odnosno atentat na predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića.

I ono što vam za kraj obećavamo, da ćemo sve ove navode i sve ove okolnosti, s obzirom da je ekstremno ozbiljna i opasna stvar u pitanju, ispitati do kraja, ali ne ovde, ne u parlamentu, nego tamo gde je u demokratskoj državi mesto – u tužilaštvu i u sudu.

Vi čekate po amandmanu.
Reč ima Vladeta Janković. Izvolite.

Gospodine predsedniče Skupštine, uvažene kolege narodni poslanici, malo ću promeniti temu i rastaćemo se sa voljenim Belivukom za izvesno vreme.

Hteo bih da iskoristim vreme svoje poslaničke grupe da se osvrnem na zakonski predlog koji se tiče ratifikacije Ugovora o Starom mostu. Onda bih takođe zamolio za trenutak tolerancije i mira.

Naravno, sasvim kratko ću se osvrnuti i neću zadržavati vašu pažnju suviše, ali mi je stalo da pre nego što pređem na sam predmet kratko se osvrnem na postupak oko zakazivanja sednice, gospodine predsedniče. Po mom uverenju, to je bio ne samo, neregularan i protivan demokratskoj praksi potez, nego i čist primer terora većine nad manjinom. Vaše objašnjenje da su opozicione inicijative odbačene zbog kašnjenja, gospodine predsedniče, nije više od cinizma, omalovažavanja i u stvari još jedna uvreda koju nam nanosite. Vi od početka svog mandata svesno i uporno, po rečima jednog boljeg govornika, zloupotrebljavate strpljenje naše. Na vašem mestu ja bih se javno izvinio ne samo opozicionim poslanicima, nego i građanima koje oni ovde predstavljaju. Pošto je ovo rečeno, prelazim na temu.

Tokom rasprave svakako će biti mnogo argumenata, stručne, urbanističke, saobraćajne, finansijske, istorijske, estetske, pa i emotivne prirode, kada je reč o rušenju Starog savskog mosta. Nemam nameru da se na tome zadržavam, već ću pokušati da slučaj osvetlim u kontekstu naše celokupne političke situacije.

Naravno da je zaduživanje svih nas za 80 miliona evra, i to u situaciji u kojoj smo, a radi jednog objektivno nepotrebnog poduhvata ne samo neodgovorno nego i moralno nedopustivo. Ali, u vezi sa ugovorom o zaduživanju, u koji smo imali uvid, hoću da u ime svih građana koji će dug otplaćivati, insistiram da nadležni ministar, da li je prisutan, nadam se da jeste, nadležni ministar jasno pred javnošću potvrdi da ne postoje tajne klauzule ili poverljivi aneksi ovog dokumenta.

U opisu ministrovog posla je da preuzme odgovornost za ovakve odluke, a neko mora biti odgovoran, s tim što će račun, verujte mi, gospodo narodni poslanici, račun će stići na naplatu, pre ili posle. Uopšte, poštovani poslanici, ostaje utisak da predsednik Republike od njega, a ne od nas izabrana Vlada, pa i vladajuća stranka uopšte, u poslednje vreme, zapravo sve od izbora, gube kompas, i da na svakom polju sa do sada neviđenom bezobzirnošću krše sva pravila civilizovanog političkog ponašanja. Ali, što je mnogo gore, nanose i nenadoknadive štete nacionalnom interesu. Sve ono što je do aprilskih izbora bilo odlagano ili zataškavano, sada se gotovo izazivački sprovodi u delo, od podmuklog i neumitnog vraćanja „Rio Tinta“ u Jadar, preko mosta u Novom Sadu, pa sve do legalizacije Šapićevih dvora.

Za sve i svakoga, poštovani narodni poslanici, postoji mera, koja se bez velike štete ne sme prekoračiti i to je ona proverbijalna kap koja prepuni čašu ili, kako neki kažu – slamka koja prelomi kičmu natovarenoj kamili. Proveo sam vek baveći se rečima i ako nešto znam, znam šta koja znači i koliko je koja teška. To mi daje pravo da mirne duše izgovorim da je sama ideja izmeštanja Starog savskog mosta ni manje ni više nego neljudska, a da je zaduživanje već zadužene i osiromašene države, kako bi se ta ideja uprkos protivljenju struke i suprotno volji Beograđana ostvarila u svojoj osnovi ni više ni manje nego kriminalna.

Najmanje što se pre zalaženja ovako politički, ekonomski, pa i psihološki osetljiv poduhvat moralo preduzeti jeste provera volje građana. E, ako bi se tu pokazalo da su građanima ovog grada udobnost žitelja Beograda na vodi i prihod mutnih likova iza kulisa preči od duha grada, njegovog amblema i od njegove slavne prošlosti, tek onda bi naprednjaci mogli da ostvare svoju nameru i neka bi im bilo na čast.

Pokušavam da vam ukažem, pripadnici parlamentarne većine, da ste postali suviše osioni i da ste ovoga puta, kada je o uklanjanju mosta reč, zagrizli više nego što možete da progutate. Bez patetike, mirno i ozbiljno vam kažem, ovim prelazite onu crtu koja se ne prelazi. Životno iskustvo nas uči da posledice toga ne mogu izostati i da bi se ako ovaj zakon prođe čaša strpljenja mogla prepuniti.

Zato se obraćam ne samo poslanicima vladajuće stranke, nego i njihovim koalicionim partnerima, zapravo svima u sali, obraćam se apelom da se u ime zdravog razuma, u ime građanske svesti, makar samo za ovu priliku, oslobodimo stega stranačke lojalnosti i discipline, da parafraziram patrijarha Pavla, blažene uspomene – sada je trenutak da budemo ljudi, a ne slepi i gluvi sledbenici.

Posledice rušenja mosta biće višestruke i dalekosežne, ali ja znam toliko da bi sam pokušaj da radovi počnu mogao biti povod da slobodno misleći građani izađu na ulice i ustanu u odbranu ne samo lica i duha svoga grada, nego i sopstvenog dostojanstva. Donosioci odluka, kakva je rušenje Savskog mosta jednostavno su u svojoj nadmenosti preduboko zagazili i negde im se mora reći – dosta.

Pitanje opstanka Starog savskog mosta nije pitanje za stranke, pokrete i udruženja, to je, gospođe i gospodo, pitanje krajnje lično i predstavlja ispit ispravnosti i hrabrosti svakog od nas pojedinačno. Zato se ne ustežem da kažem, i to jasno, samo u svoje ime – ako Beograđani ustanu da spreče rušenje mosta, biću sa njima, tamo kod Savamale. Hvala.

Dobro.
Pošto ste se obratili meni, u dve rečenice samo na temu vaših ocena, šta je civilizovano, gde je mera i zdravorazumno itd. Primetili ste sigurno da upravo iz tih redova gde sedite i vi, iz te grupe imali smo i psovanje majke drugim narodnim poslanicima, zaletanje na fizički obračun i juče onu viku i, kako je to opisao Zoran Lutovac, neartikulisane zvuke itd. Ako za nešto treba da se uputi izvinjenje, onda je za takvo ponašanje. Svakako ne ja da se izvinjavam što takvo ponašanje ne dozvoljavam. Ali na temu vođenja sednica možda vam je promakao jedan detalj. Kada ste onomad vodili sednicu jedan dan, završila se ta sednica, narodni poslanici glasali na povrede Poslovnika, ti koji sede oko vas glasali su da ste povredili Poslovnik, većina je glasala da niste i samo zahvaljujući tome vaša je čast na neki način sačuvana. Samo to imajte u vidu.
Po amandmanu, Ivana Parlić.

Poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, krajnje je vreme da Narodna skupština prestane da bude mesto iz koga se manipuliše građanima Srbije. Juče je gospodin Siniša Mali više puta građane Srbije doveo u zabludu i zato je krajnje vreme da razjasnimo neke stvari. Kada je Siniša Mali juče više puta govorio o nekoj bivšoj vlasti, veoma je važno da građani znaju da je u vreme te bivše vlasti upravo Siniša Mali bio pomoćnik ministra za privatizaciju i u vrhu Agencije za privatizaciju. To su te čuvene privatizacije o kojima je toliko i u svojoj kampanji pričao Aleksandar Vučić i zašto je vrlo bitno da i mi danas govorimo o njima. Upravo su te privatizacije, gospodine Mali, dovele do bolnog raslojavanja našeg društva u kome imamo siromašne građane Srbije i prebogatu povlašćenu elitu, na čijem čelu je i sam vrh SNS.

Zato mi je veoma teško što moram danas da kažem, da mi je žao što smo toliko siromašni, da se građani Srbije danas raduju milostinji od 5.000 dinara, koje dajete sa vaše prebogate trpeze, bacate mrvice siromašnim građanima Srbije.

Zato je vrlo važno da oni danas znaju, da je Srbija prezadužena, da ste je vi prezadužili i da između prezaduženosti Srbije i bogatstva elite kojoj pripadate, postoji direktna veza. Naime, svi projekti koji se finansiraju iz ovih kredita, u Srbiji koštaju mnogo više, nego u svim zemljama okruženja, zemljama EU i bilo kojoj drugoj zemlji na svetu, koja nije raj korupcije, kao mi.

Gde nestaje ta razlika? Ta razlika između stvarne cene koštanja i koliko oni koštaju u Srbiji, nalazi se na računima kompanija koji su povezane sa vrhom SNS, na računima vaših kumova, vaših prijatelja, vaših saradnika, vaših partnera i ostalih saučesnika, ta se razlika nalazi i kod vas.

Dakle, tajna bogatstva vaših prijatelja i vas lično, nalazi se u prezadužavanju građana Srbije. Zato mi je važno da građani čuju kako glasi…

(Poslanici Srpske narodne stranke dovikuju – tema.)

Evo teme, kako glasi 3. član ovog zakona, pod b, čitam da bi bila veoma jasna građanima Srbije rebalans budžeta – Republike Srbije u 2022. godini može odobriti projektne i programske zajmove u iznosu od, obratite molim vas pažnju, dva miliona 697 milijardi 257 miliona dinara ili kumulativno u dolarima dve milijarde 263 miliona 384 hiljade 610 dolara i 20 milijardi 311 miliona 809 hiljada evra i 49 milijardi 900 miliona dinara. To je gospodo draga put u dužničko ropstvo.

Ja sam ovde više puta iznela svoju sumnju da upravo vi, gospodine Mali, kao i Ana Brnabić, radite za nove kolonizatore Srbije. Za njih ništa ne bi bilo bolje, nego da Srbiju gurnete u dužničko ropstvo i u bankrot. Ja sam sigurna da vam i glasači SNS nisu dali vlast za to, ja sam sa nekima od njih i razgovarala, i oni su potpuno svesni, da kažem, korupcione spirale u koju ovaj narod uvodite.

Pre nego što završim, samo hoću da kažem, da će poslanici opozicije u 12,00 sati držati i pres konferenciju, zato ćemo sada izaći, povodom jučerašnjeg skandala, zato ćemo svi zajedno sada izaći, samo da građani znaju gde idemo. Hvala vam.