Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Marinika Tepić.
Po ovom amandmanu? Ne.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Boško Obradović.
Niko se ne javlja za reč.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Branimir Jovančićević.
Reč ima Branimir Jovančićević.

Zahvaljujem, gospodine predsedniče.

Dame i gospodo narodni poslanici, dakle, nekako smo svi navalili na ove subvencije, ostale subvencije sa onako značajnim iznosom od preko sedam milijardi, nisu dovoljno definisane i zbog toga smatram da bi trebalo da se možda preusmere na neke oblasti, odnosno subvencije u oblasti koje su od posebnog značaja i od mnogo većeg značaja, a to je, pre svega, nauka i obrazovanje, to je, naravno, kultura i životna sredina.

Imajući u vidu da sam imao prilike da govorim o životnoj sredini u dva navrata u prethodnih nekoliko dana, danas bih se zadržao samo na nauci.

Naime, naravno, ovim prenosom sredstava i povećanjem subvencija za oblast nauke i obrazovanja, ne može se u ovom trenutku nauci mnogo pomoći, imajući u vidu u kakvom se ona stanju danas nalazi, ali svakako da bi, ako bi se usvojio ovaj amandman, to bio znak dobre volje i neki prvi korak ka tome da se konačno stanje u nauci poboljša, jer podsetiću građane naše, da danas od 14.000 naučnika u Srbiji, samo 12.000 je projektno finansirano. Ovaj poslednji poziv će možda povećati taj broj finansiranih za još jednu hiljadu, ali i dalje će ogroman procenat naučnika ostati bez projektnog finansiranja, što podrazumeva činjenicu da zapravo njihova naučna znanja i njihova naučna iskustva i sve ono što su do sada naučili i stekli baveći se naukom, dakle, neće biti iskorišćeno na korist nauke.

Čuli smo u ekspozeu premijerke da se danas u Srbiji grade i da je izgrađen niz naučnih zdanja. Dosta toga se govorilo o Biosensu u Novom Sadu. Naravno, nije niko protiv tako velikih kapitalnih naučnoistraživačkih centara kao što je Biosens, ali nije Biosens sve kada je nauka u Srbija u pitanju. Trebalo bi da dođete, recimo, na Hemijski fakultet, odnosno u zgradu bivšeg Prirodno-matematičkog fakulteta u kome je smešteno šest fakulteta, Fakultet za fiziku, za hemiju, za biologiju, zatim, za geografiju, fizičku hemiju i matematiku.

Ta zgrada je stvarno potpuno oronula, uslovi za rad su gotovo nemogući, a to je fakultet prirodnih nauka, odnosno tu su fakulteti prirodnih nauka. Bez razvoja prirodnih nauka nema ni razvoja primenjenih nauka i zbog toga smatram da bi ogromna sredstva u budućnosti trebala da se ulažu upravo u razvoj ne samo prirodnih nauka, nego i onih humanističkih nauka, jer je nauka ta koja je temelj razvoja jednog društva, nauka je ta koja zapravo omogućava da se jedno društvo gradi i svaka ozbiljna država može da bude samo ozbiljna ukoliko razvija sopstvenu nauku.

Ako je ovo već 2.50, ja se zahvaljujem.

Po amandmanu, Dejan Šulkić.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici i predstavnici izvršne vlasti, ja ću podržati amandman koji je profesor podneo i obrazložio i stručno ga obrazložio i predložio raspodelu sredstava.

Sasvim je konkretan i još nekoliko konkretnih predloga. Žao mi je što sednici ne prisustvuje gospodin Vesić, kao ministar, zato što nas je ovako u šeretskom, da kažem, veselom tonu čikao da podnosimo konkretne predloge i ja bih imao nekoliko sasvim konkretnih predloga, pa bih zamolio ministra finansija, gospodina Sinišu Malog i gospođu ministarku poljoprivrede, pošto se jedan tiče Ministarstva poljoprivrede, iz te oblasti, da, eto, skrenem pažnju na te projekte, ali pre toga, samo na ovu atmosferu međusobnih optužbi za ono što je bilo i pretnji, naravno, i ono što će biti, da možda ne bi bilo loše da tužilaštvo na ovoj galeriji oformi stalnu osmatračku misiju i da prikuplja ovako na licu mesta svedoke, da odmah privodi. Možda bi u nekom trenutku bio ugrožen kvorum Skupštine, ali mislim da bi se brže rasvetlili neki slučajevi u Srbiji, a to bi bilo lekovito i za rad Narodne skupštine.

Ali, da se vratim na konkretne predloge. Gospodine ministre finansija, vi ste sasvim precizno naveli da će se finansirati projekti izgradnje prečistača otpadnih voda i navedeno je tamo niz lokalnih samouprava. Ja to sve podržavam, ali eto, kao neko ko dolazi iz Velike Plane, da kažem jedina moja primedba jeste što spisak nije kompletan, zato što se na njemu ne nalazi Velika Plana, ali reći ću i zašto.

Velika Plana je ranijih godina u saradnji sa Smederevskom Palankom, susednom opštinom, koristeći sredstva IPA fondova, 2010. godine izgradila regionalnu fabriku vode u području sela Trnovče i ta voda se i koristi sada za Veliku Planu u većoj meri, za Smederevsku Palanku, mislim za gradsko područje, u ovom trenutku, ali naravno, sa kapacitetima da se širi na područje cele opštine.

Velika Plana je izgradila i vodovodne mreže za sva seoska naselja i u najvećoj meri se koriste, osim za Krnjevo, gde treba izgraditi potisni cevovod i stanicu za prepumpavanje.

Sada, zašto to govorim? Zato što to izvorište vode koji ima regionalni karakter jeste ugroženo otpadnim vodama koje se ispuštaju, ne prerađuju se. Velika Plana je i ranijih godina naručila od Instituta „Kirilo Savić“ projekte za fekalne kolektore za sva seoska naselja, pošto je gradsko područje zbrinuto kako mrežom kanalizacionom u najvećoj meri, tako i sistemom za prečišćavanje otpadnih voda i da bi trebalo u seoskim naseljima raditi. Znači, postoje projekti, izvođački, za kolektore, postoje i geodetski snimci prepumpne stanice. Dakle, sve je definisano i takođe je predviđeno tim planom nekoliko manjih sistema za prečišćavanje otpadnih voda i za njihovo ispuštanje u recipijent.

Velika Plana ima jedan sistem u sedištu opštine na kojem otpadna voda koja se ispušta u recipijent jeste u granicama pravilnika koji propisuje parametre za otpadnu vodu koja se ispušta u recipijent.

Evo, zamolio bih da se kod budžeta za 2023. godinu uzme u obzir da Velika Plana ima projektnu dokumentaciju koju je radio „Kirilo Savić“ za fekalne kolektore i za prečistače za seoska naselja, ne samo zato što je to potreba, prikupljanje, prerada i odvođenje otpadnih voda, već i zato što se na taj način štiti regionalni sistem vodosnabdevanja.

Zatim, drugi projekat regionalnog karaktera, takođe, tiče se Koridora 10. Prostornim planom Koridora 10 predviđena je petlja kod Lozovičke česme i Velika Plana je to podržala kasnije kroz plan generalne regulacije i osim toga, pošto je na području Velike Plane, uradili smo i plan detaljne regulacije.

Tako da, sada je, kako bih rekao, ako taj projekat opstaje u prostornom planu Koridora, trebalo predvideti sredstva za izradu tehničke dokumentacije.

S druge strane, pošto svih ovih godina ništa nije rađeno po tom pitanju, ako se od njega pak odustalo, govorim hipotetički, treba uzeti u obzir jednu ozbiljnu inicijativu takođe za otvaranje petlje u selu Krnjevo, gde je skoncentrisano veliki broj privrednih subjekata, ozbiljnih, kao što je DIS, kao što je „Cmana“, kao što je „Medino“ itd, Mija Radovanović vinarija, gde takođe postoje pogodnosti da se eventualno pređe na neku drugu lokaciju.

Za Ministarstvo poljoprivrede, gospođo ministarka, ranijih godina postojao je jedan projekat koji je podržavalo Ministarstvo, izgradnja elektroenergetskih kapaciteta za navodnjavanje. Velika Plana je konkurisala zajedno tada sa opštinom Paraćin. Nisam siguran ko je izvor sredstava, ali je uglavnom to išlo preko Ministarstva. Paraćin je tada prošao. Velika Plana takođe ima projekat, ima i Udruženje korisnika voda, što je takođe bio uslov osnivanja za konkurs. Tada je Paraćin bio kompatibilan sa republičkom vlašću. I dobro, i to je u redu. Sada je i Velika Plana kompatibilna sa republičkom vlašću, pa eto, ako to bude bilo bitno, i ti uslovi su ispunjeni. Pa vas molim da uzmete u obzir, jer je u pitanju navodnjavanje nekoliko stotina hektara u Velikoj Plani.

Na kraju, za transferna sredstva lokalnim samoupravama, prvi zakon koji je 2016. godine razmatran i usvojen u ovoj Skupštini, kada je ministarka lokalne samouprave bila sadašnja premijerka, tada je lokalnim samoupravama, u finansiranju, zapravo, lokalnih samouprava, tada su umanjena sredstva za pet milijardi dinara.

Ovim rebalansom, čini mi se, ako sam dobro sračunao, se planira povećanje možda od nekih 260 miliona dinara. Svima je povećano. Hvalimo se da su svima povećana sredstva. Bilo bi korektno da se lokalnim samoupravama, makar tih pet milijardi vrati, što je doprinos i jačanju lokalnih samouprava i decentralizaciji u smislu aliniranja i ljudi koji će se baviti lokalnom samoupravom. Evo toliko konkretnih predloga. Zahvaljujem na pažnji.

Reč ima Veroljub Arsić, povreda Poslovnika.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, ne znam da li ste primetili, ali došlo je do grubog narušavanja člana 107. Poslovnika Narodne skupštine koji govori o dostojanstvu Narodne skupštine.

Naime, prethodni govornik je pozivao Tužilaštvo da dođe ovde na galeriju. Nemam ništa protiv, ali da kaže da će verovatno sednica Narodne skupštine da izgubi kvorum, to znači da ovde sede kriminalci, a ne poslanici. Sede kriminalci, a ne poslanici, o tome se radi. Znate šta, ja mogu da razumem da neko kmeči što je izgubio mesto predsednika opštine, to je sasvim normalno, ali nije normalno da one od kojih gubi na izborima naziva kriminalcima, pa vas molim da o tome u budućem nekom periodu obratite pažnju, a neću tražiti da se Skupština u danu za glasanje izjasni o ovome.

Gospodine Arsiću, biću potpuno otvoren, nisam to čuo i stvarno ne znam ko je predsednik opštine. Smatram da nisam prekršio Poslovnik, ali moram da vas pitam. Ne treba da se izjašnjavamo. Ne, nisam čuo. Hvala vam.

Idemo dalje.

Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Ivan Kostić.

Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Milovan Jakovljević. Reč ima Milovan Jakovljević.

Poštovani svi, evo, mi ćemo se truditi da ne budemo ostrašćeni, maliciozni, trudićemo se da targiramo probleme, da nudimo rešenja, ako to vredi u ovom visokom domu. Možda ste primetili da smo malo promenili svoj narativ, trudimo se da dobrom voljom i druge motivišemo na tako nešto.

Moj amandman tiče se podsticaja za poljoprivredu. Globalni problemi, klimatski problemi, uvoznički lobi, milion problema u poljoprivredi. Ono što sam čuo juče i prekjuče u dobroj meri se ne bih složio sa potpredsednikom Vlade, ali u jednoj stvari sam saglasan. Za deset godina jeste BDP ove zemlje porastao skoro 100% i na tome vam ja čestitam. Jeste i javni dug porastao za 100%, ali od malo je malo i bolje je od dosta imati više. Jel tako?

Međutim, ono što nije po meni normalno i nije održivo je koncept. Koncept privredne aktivnosti u ovoj državi se zasniva na stranim investitorima. Doći će dan za naplatu, doći će neki Nemci i pokupiti fabrike, prete nam već sada. Sedamdeset sedam hiljada ljudi izaći će iz fabrika. Pa, ljudi moji pradedovi, dedovi i ostali nisu se nešto hvalili kad su ti Nemci dolazili, po meni bolje da nisu nikada ni dolazili. Bilo bi najbolje da smo mogli to sami. Nažalost, nismo i zato je i odgovorna bivša vlast, ali ništa manje ni vi sadašnji niste odgovorni zato što niste predupredili još bolje i pronašli u srpskim rodoljubima saradnike, nego pronalazite u stranim investitorima. To je problem.

Ono što hoću da istaknem i što me je ohrabrilo posebno, hoću gospođi sadašnjoj ministarki Jeleni Tanasković da se zahvalim na razumevanju jer mi smo na sednici Odbora za poljoprivredu vodili dijalog, iako sam ja predstavnik opozicije, a gospođa ispred reda vlastodržaca i vlasti, mi smo stalno razgovarali kao ljudi, a u interesu građana ove Republike.

Mi u zapadnoj Srbiji imamo jedan veliki problem. Uzmite mi vreme od poslaničke grupe, ukoliko sam prekoračio, predsedavajući, da vas opomenem samo. Najavljivalo se da će cene tih malina biti basnoslovno visoke – 700, 800, do hiljadu dinara. To je naravno bila predizborna kampanja i ja vas donekle razume, ali posledice su ostale. Svi ljudi koji su očekivali da se pronađu u toj velikoj ceni malina, oni su se nekako i pronašli i proizvođači hemije, mineralnih đubriva, energenata, radne snage, prenoćišta, svašta nešto, a na kraju poljoprivredni proizvođači nisu isplaćeni. Od 50 hiljada tona malina isplaćeno je negde od 20 do 25 hiljada tona.

Ja sam razgovarao sa ljudima 4. oktobra. Ovde je 19 potpisnika Udruženja poljoprivrednih proizvođača, proizvođača malina, od Leskovca do Šapca, da ne nabrajam. Svi su saglasni da ja kao narodni poslanik, slučaj je da sam iz reda opozicije, al da sam iz reda vlasti, ništa im ne bi to smetalo, verujte mi, ovlastili su me da razgovaram sa institucijama ove države.

Krenuo sam u tu misiju i još nešto ću javno pohvaliti i možda ću izazvati prezir kod nekih opozicionih lidera, ali sam isto i kod predsednika Rističevića naišao na razumevanje u smislu jednog konstruktivnog rada. To je prijatno iznenađenje. Znači, mi možemo da razgovaramo, ali ćemo rešiti ili nećemo, ne znam. Uvek možemo da se vratimo na fabrička podešavanja i da se valjamo u blatu. To nije problem. Evo, recite, šta treba sad da uradimo da mi napravimo incident i da se narod smeje. To nije poenta.

Predložili smo resornom ministarstvu i svim institucijama da hladnjačarima izađu u susret, jer oni ljudi su isplatili sve iz svojih akumulacija i više nemaju. Mi možemo na sudu da ih dobijemo i da im skinemo vrata sa hladnjače, viljuškare i ostalo, i to je kraj, oni nemaju pa nemaju. Oni su zamolili isto u razgovoru sa mnom da na dva načina pokušamo da rešimo problem. Jedan je moratorijum na kredite koje bi odobrila Narodna banka. Na taj način komercijalne banke bi lakše naplatile svoje potraživanje od otkupljivača i hladnjačara, naplatili bi za duži deo tog reprograma, odnosno moratorijuma od šest do 12 meseci. Izvesnije bi bilo i državu to ne bi koštalo ništa.

Drugo rešenje je iz Fonda za razvoj ali, ljudi, 12 milijardi dinara je u pitanju. Ja objektivno ne vidim način kako da se iz budžeta opredele ta sredstva. Ukoliko vi znate, vi nam predložite.

Gospođa ministarka je prihvatila da o svemu ovome razgovara sa svim institucijama koje su relevantne i, još nešto ću vam reći, Odbor za poljoprivredu jednoglasno je doneo zaključak da se u ovom pravcu ide. Molim vas da ti ljudi koji hrane svoje porodice, a njih je preko milion u ovoj zemlji, uglavnom su to ljudi iz zapadne Srbije, strpljivo čekaju, gledaju nas šta ćemo odlučiti, koju ćemo odluku doneti.

Ova milijarda na koju sam ja računao i amandman uložio je samo slamka međ vihorove. To je mali iznos koji bi pokrio ovo. Mi smo pokušali da iznađemo rešenje. Pozivam sve zvaničnike ove zemlje, a i lično predsednika ove države da se uključi i da iznađemo rešenje. Hvala.

Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Borko Puškić.
Izvolite.

Poštovani građani Srbije, a pre svega ratni veterani Srbije, pomaže Bog. Moje pitanje, odnosno amandman podnesen je i direktno je upućen uvaženom ministru ovde prisutnom, ministru finansija, gospodinu Siniši Malom. Ja tražim određenu intervenciju u pravcu da se zbog bezbednosnih rizika u kome se nalazi cela Evropa, naročito Srbije, a naročito severni deo naše svete južne pokrajine, Kosova i Metohije, da se uzme u obzir i da se ima u vidu da se vojnim osiguranicima poveća na 200 miliona dinara koji nisu neka naročita sredstva, jer ti ljudi mnogo više, moramo svi priznati, zaslužuju i zadužili su nas sve ovde.

Dakle, mi moramo da u ime ratnih veterana imamo jednu određenu odgovornost i jedan adekvatan tretman i oni nemaju odgovarajuću, niti socijalnu, niti zdravstvenu zaštitu. U tom pravcu ne bi bio opterećen ovaj sistem koji već solidno radi u pravcu drumsko-železničkog saobraćaja i da se jedan deo sredstava predvidi za njih.

Kada je bila mobilizacija 1999. godine, gotovo svaki grad i opština u Srbiji je imala 100% odaziv. Kada je trebalo da se ide na Juničke planine, na Koritnik, na Paštrik, na Košare, na Mitar Vojnović i … Paštrik, morali su svi da se odazovu i svi su bili tu.

Kada su gubili ekstremitete, svoje zdravlje država je njih rado pozivala. Sada je vreme da država interveniše i da država ratne veterane u tom pravcu i ravnopravno tretira.

U tom pravcu ja bih morao da spomenem ljude iz mog kraja odakle dolazim - Aliju Kajevića, Muslimana, koji je dao život za ovu zemlju, Miodaraga Miga Pušicu, Jožefa Mesaroša, Haki Morinu, Ramadani Setara, Anton Tekvickog, Rabitolskog Zoltija, Zulfija Arifija, Siča Josipa, Tibor Cernu i mnoge druge. U tom pravcu mi moramo da imamo prema njima jedan adekvatan i odgovarajući tretman.

Hrvatska ima vojno ministarstvo, odnosno branitelja, mi nemamo to. Hajde na jedan način da ispoštujemo ove ljude i da imamo jedno veliko hvala.

Juče smo obeležili Dan odbrane Nevesinja i ja pozdravljam i čestitam ljudima sa malim zakašnjenjem kada su junački od hrvatskih falangi i hrvatske vojne odbrane bili napadani i branila se tu Republika Srpska, a bogami i dobar deo Srbije ovamo. U tom pravcu veliki poklon i naklon i moja zahvalnost svim ratnim veteranima u ima Srpskog pokreta Dveri, u ime srpskog naroda. Hvala.