Hvala puno, poštovani narodni poslanici, poštovani građani Srbije, imali smo priliku da čujemo veliki broj veoma populističkih, netačnih, neistinitih informacija, želja, čestitki, potpuno neodgovornih, ako biste ikada razmišljali i o ekonomskoj politici i o načinu kako da vodite državu i o tome da novac nije beskonačan.
Kada god govore, mašući rukama, o tome kako bi svi trebali, odnosno ne svi, kako bi jedna kategorija trebala da ima više, kako treba baš u tu kategoriju uložiti itd. Nikako ne kažu, a od koga biste uzeli. Da li biste možda smanjili i penzije? Recite. Da li biste možda smanjili novac za prvorođenu decu, drugorođenu decu, trećerođenu decu? Da li biste možda smanjili plate? Da li biste možda smanjili socijalna davanja? Recite slobodno, šta biste smanjili kako biste neke svoje želje koje niste imali, odnosno koje ste imali priliku da uradite kada ste bili na vlasti, niste uradili.
Dakle, za građane Srbije, za vas narodne poslanike, poslanik koji se javio malo pre, u njegovo vreme, vreme njegove tadašnje stranke, budžet za poljoprivredu, samim tim i briga za poljoprivrednike, ogledala se u 25,6 milijardi dinara. Danas je budžet, shodno ovom rebalansu, koji je pred vama, za poljoprivredu 78,1 milijardu. Pa, kako su oni to brinuli o poljoprivrednicima, pre 10 godina, sa 25 milijardi, a mi pak, lošije brinemo sa 78,1 milijardu. Dakle, od toga je najveći deo, upravo davanja za subvencije.
Kada je krenula energetska kriza i ove godine, onda smo naravno gledali svima da pomognemo, ako se sećate isplatili smo i 20 hiljada dinara penzionerima i zaposlenima u socijali 10.000 dinara, u zdravstvu takođe, našim mladima, a naravno da smo posebno pomagali poljoprivredu. Poljoprivreda koja se našla u jednom izuzetnom čudnom trenutku, naime cene poljoprivrednih proizvoda išle su gore, to je nesporno, dakle samim tim i poljoprivredni proizvođači su zarađivali više.
Sa druge strane, došlo je do porasta cena troškova, ali ne u toj meri koji i cena gotovih proizvoda. Šta smo mi, kao odgovorna država, dakle ne mašući rukama, nogama i sve ostalo, nego odgovorno postupajući uradili? Mi smo rekli povećaćemo subvencije po hektaru za duplo, sa 4.000 dinara, na 8.000 dinara. Dva puta smo povećavali premije za mleko, sa 7,5 dinara na 10, odnosno sa sedam na 10, pa sa 10 na 15 dinara po litru. Pa, smo rekli, cene goriva idu u nebo, mi to nećemo dozvoliti. Cena goriva za poljoprivredna gazdinstva i proizvođače 179 dinara, po litri. Razlika je 40 dinara u odnosu na cenu na pumpama. Pa, nije li to podrška našim poljoprivrednim proizvođačima.
Onda smo izdvojili pet milijardi dinara za proizvođače suncokreta, još milijardu i 700 u novcu za subvencionisanje i ovako niske cene goriva. Ukinuli smo carinu na uzvo đubriva, upravo razmišljajući o tome da cena đubriva raste na svetskom tržištu, da ukinemo mi kao država, da se odreknemo tog prihoda kako bi poljoprivrednici upravo imali nižu cenu đubriva. Pa, smo proizvođačima mleka bespovratno dali 15 hiljada tona kukuruza dodatno iz robnih rezervi. Pa, smo proizvođačima šećerne repe, 35 hiljada dinara, dakle 300 evra po hektaru.
Uz sve to pomogli smo našu privredu, pomogli smo naše građane, pomogli smo naše mlade, pomažemo naše najstarije, nismo zaustavili nijedan projekat kada su kapitalne investicije u pitanju i opet je država Srbija u isto vreme, ne menjajući značajno cenu struje, tako da je ona i dalje najniža u Evropi, ne menjajući ni cenu gasa, tako da je ona takođe među najpovoljnijim u Evropi. Takođe, uticala i na kvalitet života ne samo poljoprivrednika nego svih građana Srbije.
Nismo ni u jednom trenutku ugrozili našu makroekonomsku stabilnost, nego smo čak doprineli rastu našeg BDP, da po prvi put u istoriji Srbije idemo preko 60 milijardi evra. To se, poštovani građani Srbije zove odgovorna ekonomska politika, pri tome imali smo priliku da vidimo kako neki lažu o ceni mleka koji su ovde prisutni, a sa druge strane, interesantno, pa nama su pune prodavnice. Da li ste videli možda sliku u nekim drugim mnogo razvijenim, većim zemljama od Srbije gde ima nedostatka i hleba i pšenice i testenina i tako dalje. To kod nas niste imali priliku da vidite.
Onda smo odgovornim merama takođe da bi zaštiti životni standard građana Srbije rekli, pa dobro, mi ćemo takođe i da ograničimo cene osnovnih životnih namirnica. Hleb „Sava“ 53,5 dinara, najjeftiniji u Evropi. Definisane su maloprodajne cene belog kristal šećera, maksimalne maloprodajne i proizvođačke cene brašna tip T-400 i tip T-500, ograničene su maksimalne maloprodajne cene i prozvođačke cene za svinjski but bez kostiju, svinjsku kosku bez kostiju, svinjski vrat sa kostima i svinjsku slabinu sa kostima. Ograničene su i maksimalna maloprodajna i maksimalna proizvođačka cena svežeg pilećeg trupa. Takođe, proizvođačke cene za jestivo suncokretovo ulje u paketu od jednog litra i sva ova ograničenja traju do kraja novembra ove godine, pa ćemo da vidimo šta ćemo da radimo dalje.
Pa, tako postupa odgovorna vlast i tako postupa neko ko vodi odgovornu ekonomsku politiku uprkos ograničenju ovih cena. Mi smo takođe uložili ogroman novaca u robne rezerve, čitao sam vam te podatke, da ne ponavljam. Pa, smo kupili i so i pirinač i pasulj i sve ono što smatramo da je bilo potrebno ukoliko nekim slučajem dođe do nestašice.
Dakle, imamo pune rafove, nemamo nestašica. Imamo pune robne rezerve, imamo kontrolisane cene osnovnih životnih namirnica. Imamo nikada veće subvencije za poljoprivredne proizvođače, za sve poljoprivrede proizvođače. U doba najveće ekonomske krize ikada, a pri tome smo zadržali našu makroekonomsku stabilnost. Onda se opet jave neki veliki znalci ekonomske politike, pa kažu, znate nama je najveća akciza na gorivo, o tome niko neće da priča, vi zahvatate ovako, onako, a ne gledaju kakva je struktura prihoda budžeta Republike Srbije.
Znate, vi imate dva dominantna elementa prihoda u svakoj državi – porez na dodatu vrednost i akcize. Još davno je doneta odluka da PDV, porez na dodatu vrednost u našoj zemlji bude 20%, a da akcize po litru goriva budu nešto veće, kako bi zaštitili najšire slojeve stanovništva nepodizanjem PDV-a i stope PDV-a. Jer, kada bismo podigli stopu PDV-a, automatski sve cene, svega, idu u nebo. Srbija ima stopu PDV od 20%, neko je pomenuo Crnu Goru koja ima stopu PDV od 21%, Hrvatska 25%, Mađarska stopu PDV od 27%.
Gospodo, naučite se malo ekonomiji, ne može i jare i pare, ne možete i jedno i drugo. Ako hoćete da smanjite akcize, nema nikakav problem, samo recite da hoćete da povećate porez na dodatu vrednost, kako biste time uticali ne samo na dalje podizanje inflacije i inflatornih očekivanja, nego poslali potpuno pogrešnu sliku celom svetu kakvu ekonomsku politiku vodite. Mi upravo ne želimo to da radimo i želimo da kroz nepromenjenu stopu PDV-a sačuvamo životni standard građana Srbije.
Na kraju, neko je komentarisao poziciju u rebalansu budžeta – ostale subvencije. Gospodo, ostale subvencije se uglavnom odnose, 90% njih na garantnu šemu, koju smo dali i podržali naša mikro, mala i srednja preduzeća sa 2,5 milijarde evra, 40 hiljada 828 preduzeća je dobilo tu pomoć, u doba kada nisu imala dinar, nisu imala gde da se zaduže, nisu imala gde da uzmu neki novac da prežive i koronu i sve do sada, država je rekla – mi garantujemo za njihove kredite, mi garantujemo da će oni to vratiti, ako ne vrate, mi ćemo vratiti, ali dajte im novac. Samo pod tim uslovima banke su i dale novac. Zato smo spasili našu privredu, zato smo spasili naša radna mesta, zato imamo i stopu rasta pozitivnu koju imamo i to je još jedan primer odgovorne ekonomske politike.
A vi koji hoćete i to da umanjujete, da ukidate tu garantnu stopu, recite – evo, nas nije briga ni za preduzetnike, ni za mikro, ni za mala preduzeća, nije važno što su oni nosioci razvoja naše zemlje, nije važno što su oni takođe građani Srbije, mi bismo njih da ukinemo, njih da nema, ali bismo zato dali više.
Onda sam čuo, kažu – daćemo više u kulturu. To pričaju oni koji su 15 godina držali zatvoren Narodni muzej, 10 godina Muzej savremene umetnosti, a mi otvorili tri nova instituta i četiri naučno-tehnološka parka, povezali sve škole na internet i ulažemo nikada više u sektor informatike, gde imamo rekordan izvoz, rekordan broj mladih radi u tom sektoru. Sto puta smo povećali izdvajanje za filmsku industriju, sto puta u poslednjih deset godina. Kako vas, bre, nije sramota? Hvala.