Član 104. reguliše pravo na repliku. Ja sam vam upravo objasnio. Omogućavam ja pravo na repliku, ali onome ko ima pravo da po tom osnovu dobije reč. Zato što ovlašćeni predstavnik ili predsednik poslaničke grupe ili zamenik predsednika poslaničke grupe može to pravo da koristi, tako da očigledno nisam prekršio Poslovnik.

Da li vi želite da se Skupština izjasni?

Izjasnićemo se.

Po povredi Poslovnika.

Predsedniče, ukazujem na povredu Poslovnika. Član 107. govornik na sednici Narodne skupštine je dužan da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine.

Takođe se kaže, na sednici Narodne skupštine nije dozvoljeno neposredno obraćanje narodnog poslanika drugom narodnom poslaniku, korišćenje uvredljivih izraza, kao ni iznošenje činjenice i ocena koji se odnose na privatni život drugih lica.

Pozivam vas, poštovani predsedniče Narodne skupštine, da ovaj Poslovnik za koji ste zaduženi da ga poštujete to i radite i da takav isti odnos imate i prema vašim kolegama iz vaše poslaničke grupe.

Upravo je profesorka uvređena, optužena da predaje i prodaje ispite, što je neverovatna situacija. Ja vas samo molim da imate iste aršine za sve poslanike u Narodnoj skupštini.

Nije to rečeno, to na šta sada ukazujete. Milenko Jovanov je napravio paralelu između optužbi koje je izgovorila vaša poslanica. Napravio paralelu i rekao – kada se tako stvari izgovaraju bez ikakvog dokaza, čisto se kaže, pa šta god. Onda bi tako mogli drugi da govore. Objašnjavam vam, ako hoćete da saslušate. Ako vas uopšte zanima šta se dogodilo. Ako vas ne zanima, mogu još samo na kraju da vas pitam da li želite da se i Skupština izjasni po ovom pitanju. Izjasnićemo se.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Dejan Bulatović.

Poštovani predsedniče, poštovani ministri, poštovani poslanici, poslanice, građani Srbije.

Ono što bih ja želeo da istaknem u ovom amandmanu jeste ta briga o selu, ta briga o poljoprivredi i da kažem, ono što smo radili na resornom Odboru kada smo govorili i sa ministarkom. Moram da budem iskren da postoji ta nada da će stvari biti drugačije. Ne mogu da zatvorim oči, a da ne vidim da je došlo do povećanja budžeta, da dolazi do nekih promena. I to je o.k. i super.

Ono što sam uradio, takođe, zbog tih poljoprivrednika i zbog tih ljudi koji žive na selima, bio sam i na Odboru za finansije. I tamo sam imao debatu, ustvari rekao sam nekoliko reči i ministru finansija, gospodinu Malom. Istakao sam suštinu problema, a to je to sa subvencijama, to je gašenje tih poljoprivrednih gazdinstava, to je ono što poljoprivrednik muči muku. Moja zabrinutost je samo u tom pravcu da li je to što ste povećali dovoljno. Ja mislim da nije.

Ono što je dobro, jeste da smo shvatili, očigledno svi, da imamo problem sa poljoprivredom, da je ministarka obećala na Odboru da će sve učiniti da se stvari promene. Imamo promenu izvesnu, to je jasno. Imali smo ministra Nedimovića koji je bio, znate šta po struci, nebitno. Imamo sada ministarku koja ipak zna dobru stvar oko ekonomije. Čuli smo da je tu stručna, a to jeste bitno i za poljoprivredu, da budemo iskreni. Hajde da vidimo, hajde da budemo pozitivni, da dođe taj januar mesec i da vidimo šta se to promenilo u poljoprivredi. Ja hoću da vam verujem.

Tražim od vas, gospođo ministarko, kao i od Siniše Malog, da malo više obratite pažnju o poljoprivredi, da vidimo kavu to poljoprivrednici imaju mehanizaciju na svojim poljoprivrednim gazdinstvima, da vidimo koliko to kasni za poljoprivrednike, koliko ti konkursa nije isplaćeno, koliko su potrebne pare da sačuvamo u selima krave, da sačuvamo celu poljoprivredu u Srbiji, jer to nas štiti od kriza, kakvu smo imali nedavno.

Imali smo krizu sa mlekom. Nije ga bilo u prodavnicama. Imali smo krizu sa gorivom. Teško ljudi žive na selu. Poljoprivreda je teška priča. Hvala vam. Vi nemojte da dobacujete. Baš to govori kako se vi ponašate na ovaj problem. Molim vas, pogledajte. Hvala vam.

Molim sve da ne razgovaraju međusobno.

Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nebojša Zelenović, Aleksandar Jovanović, Danijela Nestorović, Nebojša Cakić, Nikola Nešić, Milinka Nikolić, Jelena Kalajdžić, Đorđe Miketić.

Reč ima Jelena Kalajdžić.

Dobar dan.

Poslanička grupa „Moramo zajedno“ podnela je amandman da se ostale subvencije u iznosu od sedam milijardi dinara prebace na Ministarstvo poljoprivrede. U prethodna dva dana slušali smo mnogo toga o poljoprivredi, kako se neverovatne neke pare ulažu, a u poljoprivredi nikada nije bilo gore nego danas.

Ako imamo već toliki budžet za poljoprivredu, gde idu te silne pare od poljoprivrede? Kome se raspoređuju i koji pojedinci se bogate od tih para?

U toku jučerašnjeg dana, gospodin ministar Mali je rekao da imamo snažnu poljoprivredu. Moram da vas pitam ministre – gde ste vi videli tu snažnu poljoprivredu i da li se to odnosilo na poljoprivredu u Republici Srbiji? Gde ste videli, da i ja tamo odem? Da li protesti u avgustu mesecu ukazuju na snažnu poljoprivredu? Zašto ste bili nemi na proteste u avgustu mesecu?

Gospodine Mali, kada govorite o tome da je poljoprivreda snažna, vi pričate o pojedincima koje mogu da nabrojim na prste mojih ruku. Ja ću da vam kažem. Poljoprivreda u Srbiji je tuga, čemer i jad. Poslanički klub „Moramo zajedno“ tražio je od avgusta meseca dve hitne sednice gde bi se pričalo o problemima u agraru. Niko se nije udostojio da odgovori. Da li vas toliko zanima poljoprivreda? Tu ste rekli koliko vas poljoprivreda zanima.

Dalje, poslanički klub Moramo-Zajedno tražio je salu da primi poljoprivrednike. Sto pedeset poljoprivrednika je reklo da bi došlo da priča o problemima. Zašto nismo dobili tu salu ukoliko je sve toliko dobro? Zašto se plašite da dođu poljoprivrednici da pričaju o problemima? Meni je drago što je ministarka poljoprivrede rekla da želi da priča o problemima u poljoprivredi, ja ovim putem apelujem da nam obezbedi salu ovde u Skupštini, da dovedemo te ljude. Sto pedeset ljudi bi došlo sutra da priča o problemima u poljoprivredi, a ne neke delegacije od par ljudi da dolazi. I ko su ti ljudi koji su bili pre nekoliko dana da pričaju dotičnom ministarkom poljoprivrede? Hvala.

Po amandmanu, Nebojša Zelenović.

Zahvaljujem.

Stranka Zajedno je iznela hitan paket mera kojim traži da se primene u poljoprivredi. Već tri meseca ne možemo da dođemo u priliku da o tome ozbiljno razgovaramo. Sa druge strane, ništa od onoga što smo tražili se nije našlo ni u ovom rebalansu budžeta.

Šta smo tražili? Tražili smo 200 evra po hektaru subvencija za poljoprivredu. Tražili smo da se pojača podrška za nabavku đubriva i da ona bude, kada se odbije PDV i poveća ovaj dodatak 200 evra po hektaru za đubrivo.

Šta smo još tražili? Tražili smo 15 dinara po litri mleka u svakom kvartalu, da pokušamo da spasemo šta se spasti može? Šta smo još tražili i mislim da tu dolazimo do ključne stvari koja stvara najviše problema našim poljoprivrednicima, tražili smo da gorivo bude bez akcije i PDV.

Tražili smo da gorivo bude po sadašnjim cenama, po onome što mi vidimo da je proizvodna cena goriva – 127 dinara za dizel. To smo tražili, a nismo dobili. Poljoprivrednici su oštećeni.

Mislim da je, i sad imam ovde pred sobom jedan grafikon koji govori o strukturi cene evrodizela u Srbiji i regionu, koji kaže da je naša maloprodajna cena evrodizela jedna među najskupljima u regionu i iznosi 1,88 evra ili za evrodizel na današnji dan 222 dinara.

Ne znam zašto je gorivo u Srbiji skuplje nego gorivo u Hrvatskoj ili u Sloveniji. Pitao sam na više mesta, pitao sam u raznim odborima, pitao sam nezavisne institucije, pitao sam i ministra Malog na Odboru za finansije kad smo pričali o rebalansu, ali nisam dobio odgovor.

Dakle, upoznaću vas sada sa iznosima koje ova Vlada uzima od građana Srbije, a i poljoprivrednika svaki put kada odete na pumpu. Za mene je indikator naše ekonomije cena goriva na pumpi. Taj indikator kaže da ova Vlada uzima najviše, posle jedne države u Evropi najviše u Evropi. Dakle, 42% na proizvodnu cenu. U našem slučaju, to vam je 95 dinara.

Zamislite kada bi poljoprivrednici imali svakog dana kada odu da sipaju gorivo 127 umesto ove cene koja im se daje samo na 60 litara. To je ono što traži Stranka Zajedno – 127 dinara za litar benzina svim poljoprivrednicima, počev od danas, od trenutka kad se usvoji ovaj rebalans. Kaže – ne može. Kaže – budite zadovoljni što nismo uzeli više. Kaže – mogli smo da uzmemo još 15 milijardi dinara na gorivu.

Postavlja se pitanje sada ko odlučuje o tome? Ko je doneo odluku da ovde učešće poreza i akciza na gorivo bude među najvećima? Ko je doneo tu odluku? Ova Vlada.

Dakle, ova Vlada je donela odluku da svakom građaninu Srbije kad god ode na pumpu i sipa dizel uzme 42 dinara, samo tako.

Zamislite svaki put kad odete da sipate gorivo na pumpu vi ga plaćate skuplje nego bilo ko u regionu, zato što je vaša Vlada odlučila da vam uzme toliko. Svaki put kada odete da sipate gorivo na pumpu, zamisliti se, 42 dinara vam uzme ova Vlada. Četrdeset dva dinara! Deset litara - 420 dinara! Zašto, bre? Pa, zašto? Zbog čega? I kaže – budite srećni, mogli smo da vam uzmemo i više.

Pa, što se ne ugledate, na primer, na Crnu Goru? Evo, Crna Gora je odlučila da malo manje od 49 evrocenti da kao porez i akcizu, odnosno uzme, Makedonija 50 evrocenti, a mi 0,80.

To vam je tako, što kaže gospodin Vesić, i možemo mi sad da ovde debatujemo, da se ljutimo, da uzimamo razne makroekonomske kapacitete, odnosno indikatore, ovo vam je životni indikator. Skidate nam kožu sa leđa svaki dan kada odemo na pumpu.

Drugi indikator su cene u prodavnicama. Potrošačka korpa – 83.000 dinara, medijala plata – 50.000 dinara. Kako da se živi? Kako da se preživi, gospodo?

Znate, kada bismo pričali o odelima, samo da stanu predsednik i ministar finansija i ovaj novi ministar za građevinu, pa da se postidi cela grupa G7 kakva su odela, a kakva oni nose. Nemojte da pričamo gluposti.

Dakle, cena maslaca. Moje pitanje, ja sam tražio da mi odgovore na raznim odborima, tražim evo sad i od ministra – zašto je kod nas skuplje nego bilo gde drugde? Zašto je skuplje? Cena hrane, evo ga maslac, hajde da ne pričam o mleku pošto je Ćuta pričao o mleku, evo ga maslac, isti onaj koji se prodaje za 240 dinara u Nemačkoj na akciji, a bez akcije 380 dinara, kod nas u prodavnici - 543 dinara.

Nama su cene skuplje nego u Evropi. Cene u „Lidlu“ u Beogradu, u Šapcu, gde god hoćete, su skuplje nego u „Lidlu“ u Nemačkoj, a plata u Nemačkoj za tog prodavca u „Lidlu“ je 1.800 evra. A koliko je za našeg? Pa, kako da kupi? Kako da plati? Medicinska sestra u Nemačkoj – 3.500 evra plata. A koliko je kod nas? Koliko lekar ima? Ima 6.300.

Kad pričamo o hrani, evo, ide nam slava, idu slave razne, imamo u petak slavu, pa će biti Aranđelovdan, pa Sveti Nikola, ljudi u Srbiji slave slavu. Prethodnih godina, dok nije nastupilo ovo što sada imamo, ova otimačina, mogli ste da napravite slavu, prosečan domaćin u Srbiji, za 450 do 500 evra, tu negde do 500 evra, a sada ko napravi slavu bez 750 evra taj je mađioničar. Da dočekate goste, da spremite hranu, da ispratite goste. Pa, kolika je onda inflacija, je li 12% ili 14%, ili je to inflacija koliko košta slava?

Hajde da pitamo građane Srbije o čemu će da pričaju kada dođu na tu slavu. Hoće li da pričaju o tome koliko ih je koštalo da je naprave? Evo, tu su dame i oni koji se od muškaraca razumeju, koliko košta slavska torta? Ranije za 3500, 4000 dinara mogli ste da napravite dobru tortu, a sada ko je napravi bez 6000? Nema šanse, bre! Kada odete na slavu, o čemu ćete da pričate? Koliko košta metar drva? Sto evra je ogrev na drvo. A znate koliko je bilo? Bilo je 30, 35, toliko je koštalo.

Pitam, zašto je kod nas skuplje nego u Evropi? Čekajte, zašto je kod nas skuplje?

(Nebojša Bakarec: Ti slaviš svetu Violu!)

Nemojte da mi dobacujete, pustite me da pričam, ovo interesuje građane, koliko šta košta i ko je za to kriv.

(Tamara Pilipović: Građani to znaju.)

Znam da znaju građani, ali se pitaju ko je kriv. Znam ja da oni znaju. Vi možete njima da stvorite sliku u medijima kakvu god želite. Zato što građani znaju, postoji još jedan indikator, a on se zove rejting. E, taj rejting je za vas nikad gori u zadnjih deset godina, gospodo naprednjaci.

Padate, gospodo naprednjaci. Znate li što padate? Zato što narod nije slep, pa ode u prodavnicu svaki dan, pa se uveri u to zlatno doba. Uveri se u to koliko šta može da kupi i koliko šta košta.

Znate šta je još dobar indikator? Dobar indikator su rezultati popisa koji je upravo završen. Da li nas ima 650 hiljada manje ili 850 hiljada manje za ovih zadnjih deset godina?

Znate, kad odete na tu istu slavu uvek ima neki dežurni naprednjak koji će vam reći to je zbog onih bivših, baš kao što vi meni sada dobacujete, to vam je zbog onih bivših, oni su nas unesrećili, oni nama ne žele dobro, nećete valjda da glasamo ponovo za tamo neke bivše itd. Onda kad dođemo do tih bivših, kaže – da, oni su privatizovali NIS, znate oni su krivi što su privatizovali NIS. Ministar Mali je rekao prekjuče – oni su privatizovali NIS. Ja ne budem lenj, uđem tamo u onaj listing da pogledam kada je stvarno privatizovan NIS – 2008. godine.

Dakle, 2008. godine je privatizovan i tad su za privatizaciju NIS-a glasali svi radikali, svi naprednjaci, svi socijalisti i demokrate. Svi su glasali! Pa, ko je kriv, gospod? Ko je kriv? Onda, na Odboru za finansije mene ovaj iz Požarevca Arsić nagrdi kako sam ja za nešto kriv 2008. godine. Onda uđem u listing, on lično glasao za privatizaciju NIS-a, on lično. Molim vas, o čemu se radi?

Još jedna stvar, pošto da ne bude da mi samo iznosimo probleme koje svi znaju, mi smo ponudili rešenje, dakle, Jelena Kalajdžić, doktorka biotehničkih nauka na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu je predložila paket hitnih mera. Vi kažete – to ne može, to ne ide, to nije dobro. Znači, mi vam nudimo rešenje, vi nećete. Ono što mi nudimo, time ću završiti, u oblasti poljoprivrede, to je da se uloži veliki novac, jer je sada trenutak da se uloži veliki novac u poljoprivredu, gospodo, da se pomogne srpski seljak i poljoprivrednik, da se obezbedi da sada kad su cene hrane na svetskom tržištu velike oni mogu da izvezu tu hranu da se obogate ljudi. Ali da se reguliše tržište da za nas ta ista hrana bude jeftina, da možemo da je priuštimo sebi, pa da sami stvorimo svoj okvir u kome će za građane Srbije biti najjeftinija hrana, a opet seljaci da se obogate izvozeći u inostranstvo. To vam to nudim sve vreme. Jelena vam to nudi, Ćuta, Nikola, Nebojša, to vam nudi stranka Zajedno.

Sa kime da pričamo? Sa kime da pričamo o tome? Pričaćemo još i kada budemo govorili o budžetu za 2023. godinu, imamo mnogo pametnih rešenja, vrlo primenljivih rešenja. Hajde da vidim da li će neko da me demantuje. Hvala.

Reagovali su narodni poslanici, jer se ne kaže slavska torta, nego slavski kolač.

Reč ima Veroljub Arsić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovolikom vikom ne znači da su argumenti ubedljivi. Ovde vidim ponovo jednu određenu naknadnu pamet, ništa drugo, jer tu priliku o kojoj je pričao moj uvaženi kolega imao je i ministar Dušan Petrović, koji je tada bio resorni ministar za poljoprivredu. Ne sećam se da je on ukidao akcize, ne sećam se da je ukidao PDV. Davao je subvencije da bi naši poljoprivrednici što jeftinije prodavali svoju robu, a da bi se bogatio Mišković. Na posredan način krao je iz budžeta Republike Srbije. Toliko o tome.

Kada je u pitanju privatizacija NIS-a, prvo, nije bilo nikakve privatizacije, bio je to međudržavni sporazum, ali se jako dobro sećam da su se Tadić i Koštunica potukli ko će da sedne pored Putina kada je potpisivan taj sporazum. To je ta istina kako su oni brinuli za građane Srbije. Kada kažu – država uzima, u redu, porezi, akcize, jesu državni prihod, ali država i vraća. Šta je bilo u njihovo vreme? Uzimali oni kao država i trpali u svoje privatne džepove. Ljudi, njihovo bogatstvo je toliko veliko dok su bili na vlasti da svemirske brodove mogu da prave i sada oni nama pričaju kako mi nešto otimamo, a ne vide bolnice, ne vide auto-puteve, ne stelt mostove, kao što su oni pravili, ne stelt auto-puteve kao što su oni pravili, prave i materijalne. Što ne kažu da EPS trpi gubitke zbog niske cene struje. To im se ne sviđa. To je navodno, otimanje para od građana. Što ne kažu kolike su nam rezerve energenata, što ne kaže kolike su nam robne rezerve. Što ne kaže kolike su bile u njihovo vreme. Šta smo imali?

Znate koje su oni samo rezerve imali? Sada ću da vam kažem, imali su devizne rezerve, sa 11 milijardi su ih smakli na 5,5, a evro je sa 78 otišao na 219,80. Sada takav čovek nalazi, sebi daje moralno pravo da on govori šta mi treba da radimo. To je zaista nečuveno, ali to je u suštini njihov obraz i njihova vrednost.

Još nešto, statistika koja se spominje vidi se ovde u sali, jedva da možete da dobacite do cenzusa, i to sa skokom motkom uvis. Da vam nema te motke, verovatno biste i dalje bili na 1%.