Hvala puno.
Poštovani narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, imali ste prilike da čujete od jednog od govornika malopre koji kaže - nisam bio tu dva dana, ali sam pažljivo slušao šta ste pričali. Očigledno, uvaženi poslaniče, niste čuli ništa. Niti ste čuli, niti ste razumeli, a to nekako dovoljno govori o vašem razumevanju i ekonomije i ekonomske politike, naravno, s obzirom na važnost ovog dokumenta, odnosno, rebalansa budžeta za građane Srbije.
Drago mi je što niste bili tu dva dana, ali verovatno ste imali naravno, nekih prečih stvari, ali ja ću ponoviti, nije mi teško. Ponoviću sve ono o čemu ste vi govorili, odgovoriću na svako od vaših pitanja, koje sam vašim kolegama više puta odgovorio, ali, pak, kažem, niste bili tu pa verovatno niste čuli.
Kažete – stopa nezaposlenosti manja jer nas je manje. Kako vas bre nije sramota ljudi o tome da pričate? Vi govorite o stopi nezaposlenosti, ja sam par puta pokazao i prosečan broj zaposlenih u Srbiji. Ako kažem da je bilo 2012. godine milion i 800 hiljada zaposlenih, a danas je dva miliona 242 hiljade, kakve to veze ima sa brojem ljudi? Govorim vam o apsolutnom broju zaposlenih. Ali dobro, lekcija broj jedan.
Idemo dalje. Kažete - prihodi su veći zbog toga što je i na njih uticala inflacija. Niste pratili, ali ponovo ću da vam ukažem zašto to nije tačno i zašto niste u pravu. Dakle, interesantno, pozivate se na nekog ko je čitao Izveštaj Fiskalnog saveta, koji na strani br.4, kada biste pročitali rekli bi - međutim, ubrzanje inflacije nije jedini razlog za povećanje javnih prihoda, kaže Fiskalni savet, a vi i dalje tvrdite da jeste.
Onda sam par puta pročitao da je porez na dohodak, porez na dohodak, porastao za 12,1 milijardu više, 10,6% u odnosu na planirani budžet. Onda sam vam ukazao na to da je tržište rada takvo da imate veće realne plate i u privredi za 3%, i u privatnom sektoru u privredi za 5,4%, i da je promet u trgovini veći realno za 7,1%.
Kada je porez na dodatu vrednost u pitanju, uvaženi narodni poslaniče, to su najvažnije determinante toga, a gde je tu inflacija ako u realnom iznosu, ne u nominalnom, da vas naučim – nominalni je sa inflacijom, realni bez inflacije, bez inflacije u realnom iznosi i plate i promet raste, a radi se o porezu na dodatu vrednost.
Porez na zarade raste, malopre sam rekao, naravno rastu nam plate, opet kažem, i u privatnom sektoru i u privredi u celini. Interesantno, kada govorite o prihodima niste pomenuli da porez na dobit takođe raste. Da bi vas naučio nečemu, porez na dobit se odnosi na dobit iz prošle godine. Ne znam samo o kojoj inflaciji govorite kada je prošla godina u pitanju. Inače, neto dobit Republike Srbije prošle godine 42% veća u odnosu na 2020. godinu i to za čitavih 945 milijardi dinara.
Prihodi od carina itd. Kada govorimo inače o tom porezu na dohodak, a kakve veze on ima sa ovom godinom? Valjda se to radi na zarade koje je neko dobio prošle godine.
Dakle, veliki broj proizvoljnih tvrdnji, izjava bez imalo razumevanja, bez imalo znanja, ali dobro – može vam se.
Kažete – energetika, citiram – rekao sam, ministre vi ste rekli, kaže da je prioritet plate, odnosno pomoć mladima i penzije, a niste pomenuli energetiku. Ali tog dana kada sam govorio o tome, vi niste bili tu, pa sam rekao da postoji pet osnovnih razloga zbog kojih radimo ovaj rebalans budžeta. Jedan od njih je i da se uspešnije nosimo sa energetskom krizom. Onda sam rekao da je cena struje 10 puta danas veća nego prošle godine u ovo vreme. Cena gasa 10 puta danas je veća nego prošle godine u ovo vreme, gde se odgovorna država na takav način bori da preuzme najveći teret krize na sebe i da obezbedi ne samo da ima struje i da ima gasa i za stanovnike, i za građane i za privredu, nego i da to imamo u dovoljnim količinama koje nam trebaju.
Ne, nego smo trebali da ostavimo ljude i bez struje i bez gasa, da ostavimo celu privredu i onda biste rekli – vidite, sjajno je, niste pomogli građanima, ali svugde je mrak. Pa to nije naša politika i veoma otvoreno, transparentno, javno sam rekao da radimo rebalans i zbog energetike. Kažem, niste bili, niste čuli.
Krpljenje rupa, citiram, je bio izraz koji ste iskoristili za rebalans budžeta. Niste bili tu, razumem, ali ponoviću da su nam prihodi veći za 192 milijarde dinara. Dakle, ne krpimo rupe. To ste vi radili pre 10 godina, nego raspoređujemo veće prihode tako da sve prioritete koje imamo ispoštujemo i da za sve ima koliko treba.
Kao što vidite, idem jedno po jedno, kako ste čuli. Ekstra profit, kaže – da li stvarno nemate vremena za ekstra profit? Ne, ja predlažem da vi izađete sa predlogom koga da oporezujete, tačno da kažete koga i koliko da oporezujete i da sagledate, ako je moguće, i uticaj i na stabilnost i na atraktivnost i na konkurentnost naše privrede i na imidž koji je Srbija stvorila poslednjih 10 godina kao stabilna zemlja, zemlja koja drži do svojih obećanja, a to – znate kako, sada ćemo ekstra profit, sutra nećemo. Sada ćemo malo više nekome da uzmemo, nekome ćemo malo više da damo bez pravila, bez ikakve politike. To je politika, gospodo, koju ste vodili pre 10 godina.
Onda ste mi rekli – plate lekara. Plate lekara da pročitam, pa mi vi recite da li je tako ili nije tako – doktor specijalista 2012. godine imao je 67.540 dinara platu, danas ima 120.087 dinara osnovnu platu. To je 100% povećanje plate. Medicinska sestra 32.454 dinara je imala platu 2012. godine. Kako vas nije sramota da se zapitate – kako su tada medicinske sestre preživele? Danas je ta plata 61.424 dinara. Povećanje od 113%.
Da li ja kažem da je idealno sve? Pa nije, ali investiramo, otvaramo bolnice, otvaramo kliničke centre, rekonstruišemo, čitao sam vam danas. Opet niste čuli i šta rekonstruišemo, gde nabavljamo opremu? Po celoj Srbiji. Kada su zdravstvene ustanove u pitanju. Podižemo plate i zdravstvenim radnicima.
Ove godine samo imali smo jednokratnu pomoć od 10 hiljada dinara i za njih i za prosvetne radnike, ali vas to nije briga, vas argumenti ne zanimaju, vas činjenice ne zanimaju.
Govorite o prosveti a niste ni jednoj školi obezbedili internet. Fond za nauku smo mi formirali, otvorili tri nova instituta. O kojoj nauci vi pričate? O kojoj prosveti vi pričate?
Govorite o nasleđu. Drago mi je što ste bar primetili „Beograd na vodi“ i videli ste kako se lepo gradi, jedan od najlepših delova Beograda, novi deo, od najružnijeg dela Beograda, gde niste mogli ni jednu staru, a sećaju se građani Srbije, bilo je 50, 60 onih starih brodova, tone đubreta tamo na reci Savi, pa ni jedan brod niste pomerili, a ne da napravite nešto lepo, nešto novo. Sada je to najveće gradilište u ovom delu Evrope, dve i po hiljade ljudi dnevno tamo radi, radi i gradi. Sve ono što vi niste radili dok ste bili na vlasti.
Neki poslanik kaže – pustili ste stvari da idu svojim tokom. Sad prosto ne verujete šta čujete. Nismo mi oni iz 2012. godine, mi smo reagovali i kada se korona desila, pomogli smo svim našim sugrađanima, našoj privredi, mikro, malim i srednjim preduzećima. Jel smo isplatili 100 evra svakom punoletnom građaninu Srbije? Da li smo izgradili tri nove kovid bolnice? Da li smo reagovali ili smo pustili da stvari teku svojim tokom? Sada kada je energetska kriza, jel smo reagovali, pa imamo i struje i gasa i svega, ili smo pustili stvari da idu svojim tokom?
Gospodo, vi ste pustili stvari da idu svojim tokom 2012. godine. Jedan poslanik koji je malo pre pričao, kaže – likujete nad recesijom 2008, 2009. godine. A ja govorim o 2012. godini, govorim o rekordnoj inflaciji 2012. godine, o negativnom rastu BDP-a od 0,7% 2012. godine, govorim o rekordnoj nezaposlenosti 25,9% 2012. godine, govorim o deviznom kursu koji je sa 80 otišao na 120 za te četiri godine. Nije ta recesija trajala toliko dugo ni u jednoj zemlji na svetu, nego samo ovde i sticajem okolnosti kulminirala četiri godine nakon krize koja je trajala par meseci do godinu dana u najvećem broju zemalja od 2008. do 2009. godine, dve godine. A ja vam govorim o vašim podacima 2012. godine.
I da završim sa tim kakva je naša ideja ekonomske politike, pa upravo ovakva kakvu vodimo, da radimo pozitivan rebalans budžeta iz godine u godinu, da imamo uvek veće prihode, da nas prihodi iznenade, da budemo bolji. Vi ste radili, da vas podsetim, tako što je svaki rebalans budžeta bio negativan. Niste imali dovoljno prihoda, imali ste veće rashode nego što ste planirali, pa onda brže-bolje daj nekako to da napravimo tako da izgleda pristojno. Ne, mi radimo drugačije. Dakle, pozitivan rebalans.
Kada smo ovde pred vama, govorimo o povećanju plata, govorimo o povećanju penzija, uprkos najvećoj ekonomskoj krizi ikada. Govorimo o tome da se borimo svaki dan, i kada je zdravstvena kriza u pitanju i kada je energetska kriza u pitanju, kao i da se borimo i za struju i za gas i za vakcine i za lekove, ali takođe da ne stajemo ni sa izgradnjom auto-puteva, bolnica, škola, uvođenjem interneta u školama koji smo završili. To je odgovorna ekonomska politika.
Ja vas stvarno, trudim se, ali ne razumem. Neko je za povećanje izdvajanja za jedno, za drugo, za treće, sa druge strane za smanjenje PDV-a, za smanjenje poreza ovog, poreza onog, a da se u isto vreme ne povećava javni dug. Ja ne znam kakva je to alhemija o kojoj ste vi razmišljali i na koji način razmišljate. Ljudi, to ne postoji. Hajde, pročitajte bar neku knjigu pa vidite šta piše – prihodi minus rashodi jednako rezultat. Ako hoćete jedno da bude manje, mora drugo da bude veće itd.
Nikad mi niko nije rekao ovde za poslednjih par dana koje slušam, a od koga biste to oduzeli da biste nekom dali više? Jer, morate od nekog da oduzmete ako hoćete manji PDV, manji prihod od budžet. Od koga oduzimati? Ako hoćete manje akcize – od koga oduzimate a da ne povećate javni dug, da imate novca na računu, osim ideje da se zatvorimo kao Severna Koreja, planska ekonomija, ne znam kako, koncept koji je odavno napušten.
Ljudi, treba da budemo ozbiljni. Uvaženi narodni poslanici, poštovani građani Srbije, nisu ovo jednostavne prilike u kojima se nalazi ne samo Srbija nego ceo svet. Situacija se menja iz dana u dan. Treba da budemo svesni svih tih izazova, ali takođe treba da budemo ponosni na način na koji je naša država reagovala u doba najveće ekonomske krize, gde priznaju da smo šampioni u stopi rasta kumulativno za 2020-2021. godinu u Evropi. Nikada to nismo bili.
Javni dug nam je ispod 60% BDP-a. A ovi ostali, veći, razvijeniji od nas, na 90, 100, 120, 150, 190, 200, gde mi pričamo danas i da imamo struju i da imamo gas, i da povećavamo plate i da povećavamo penzije i da insistiramo na tome da pomognemo mladima i da dalje gradimo našu lepu Srbiju.
Čekajte, budite samo malo realni i dajte neki savet koji ima smisla. Ja sam otvoren za savet koji ima smisla. Ja ne mogu da čujem da neko hoće sve da smanji, kada je država u pitanju, njeni prihodi, ali sve ostalo da poveća kada su rashodi u pitanju, a da u isto vreme ne poveća deficit i da ne poveća javni dug. Samo mi recite kako? Hvala.
(Pavle Grbović: Replika.)