Hvala vam puno. Pošto ste rešili da držite govore, umesto da ukažete na povredu Poslovnika, tako da to nekog smisla ima.
Bilo je reči o flajerima i nazvani su lažnim ekolozima ljudi koji tvrde da im je, navodno stalo do životne sredine, a onda seku drveće da bi delili reklame. To je bilo to. Vi ako želite da se izjasnimo kažite mi. To možemo.
(Ivana Parlić: Vi ste me prekinuli.)
Ne želite da se izjasnimo. Onda bih vas zamolio samo da sednete pa da nastavimo raspravu dalje.
Povreda Poslovnika Milenko Jovanov.

Član 106. stav 2. Poslovnika – niko ne može da prekida govornika, niti da ga opominje, osim predsednika Narodne skupštine.

Mi smo započeli sednicu čitavim nizom ukazivanja na povredu Poslovnika, prilikom zakazivanja sednice, oko dnevnog reda, itd. Reč se nije čula u sali osim onoga što su govori predstavnici stranaka koje su ukazivale na povredu Poslovnika. Reč se nije čula.

Dva minuta i 37 sekundi je govorila premijerka kada je počelo dobacivanje sa druge strane. Na nešto ste reagovali, nešto možda niste čuli. I na to što niste čuli ukazujem. Dva minuta i 37 sekundi je moglo da se govori, a da ne krene dobacivanje od onih koji se svakog dana žale da im neko dobacuje, svakog dana glume žrtve, svakog dana drže predavanja kako su progonjeni, kako su žrtve nekog lošeg ponašanja, itd. Dva minuta i 37 sekundi i onda počinju ponovo zloupotrebe Poslovnika, jer i ovo što je rečeno moglo je da bude komotno oduzeto od poslaničke grupe.

Dakle, želim da ukažem na to da je očigledno i danas je svaki građanin, evo kompletna Vlada skoro, mogao da vidi kako to stvarno izgleda. Da zanemarimo sve one performanse, da zanemarimo sve one priče koje možemo čuti u holu ili ih čitati u medijima koji prate rad nekih opozicionih poslaničkih grupa. Dakle, sa jedne strane tišina, sa druge strane dobacivanje, posle dva minuta i 37 sekundi. Volim i drago mi je što su građani imali prilike da vide. To vam je odgovor na pitanje odakle nerad u Skupštini i ko ga pravi. Oni koji ne mogu da izdrže duže od dva minuta i 37 sekundi da slušaju predsednicu Vlade.

(Dragana Rakić: Vreme.)

Evo ga ponovo. Hvala. Evo to je to. O tome pričam. Hvala vam gospođo Rakić. Upravo to je ono o čemu pričam.

Ne morate vi da galamite sa te strane. Samo polako.
Što se tiče primedbe koju ste izneli gospodine Jovanov, razumem da je neprijatno što slušate dobacivanja, praktično sve vreme, ali videli ste i sami, koliko god puta zamolio neke da se ponašaju pristojno, bar minimalno pristojno, to prosto ne vredi.
Mi to možemo da sankcionišemo kroz nadoknadu vremena koje pripada poslaničkim grupama. Saglasan sam ako je to predlog da primenjujemo taj princip i danas kada je reč o svima, bez ikakve razlike, svim poslaničkim grupama, ako bude takvih zloupotreba.
Da li želite da se o članu 106. izjasnimo? (Ne.)
Hvala vam.
Ko je želeo povredu Poslovnika.
Niste se prijavili za reč. Nije dovoljno samo da se podigne.
Izvolite, Nebojša Cakić.

Reklamiram povredu Poslovnika, član 27. stav 2. u vezi člana 106. stav 1.

Dakle, gospodine predsedavajući, ja vas razumem, vi ste čovek koji je završio Elektrotehnički fakultet i pokušavate da u meri, koliko možete, primenjujete Poslovnik, a konkretno u ovom slučaju, govorim o tome da je premijerka na početku zasedanja govorila o nečemu što nije bila tačka dnevnog reda.

Da se podsetimo, ministri, bilo ko ko je gost Skupštine može govoriti samo o onome što je tačka dnevnog reda, u ovom slučaju finansije, a ne o tome da li se određena poslanička grupa ponaša ovako ili onako i da li je lažna ili nije.

Ono što želim vama da ukažem, pokazalo se u radu ovog parlamenta da vi više puta, i zato sam reklamirao povredu člana 27. stav 2. vi ste dužni da se držite Poslovnika. To što vam možda nisu ukazali da li vi to radite nenamerno ili namerno, Poslovnik u pravnoj teoriji i pravnoj praksi ne služi za zaštitu većine. Većina se sama štiti brojem glasova, Poslovnik postoji da bi se zaštitila manjina, kao što zakoni postoje da zaštite građane, a ne postoje da zaštite vlast.

Dakle, kada primenjujete Poslovnik, ne mežete da kažete – moje je pravo da ja o tome odlučujem. Da, to jeste vaše pravo, ali ne, to vam nije pravo koje ste nasledili od oca, dede ili babe, ne to je pravo koje možete da koristite samo u skladu sa Poslovnikom.

Vi uglavnom uvek kada vodite sednicu Skupštine kažete – to je moje pravo bez daljeg obrazlaganja. Ne, tu niste u pravu. Hvala.

To je bilo dva minuta.
Dobro, nisam siguran da li ste vi sami razumeli šta ste sve rekli.
Da li je nešto u skladu sa dnevnim redom ili nije, šta je moje pravo, šta nije moje pravo, da li sam ja obrazlagao ili nisam obrazlagao i sve to vezano za član 27.
Da li želite da se Skupština izjasni na tu temu, da ne bih pitao vas da li razumete, pošto mi je jasno koliko razumete?
(Nebojša Cakić: Da.)
Izjasniće se.
Reč ima Zoran Lutovac.

Povredili ste Poslovnik, član 107. stav 1.

(Predsednik: Samo da vam kažem da je na član 107. ukazano.)

Takođe ste povredili član 106.

(Predsednik: I na član 106. je ukazano. Ne možemo gospodine Lutovac tako. Pratite molim vas ukazivanje na povrede Poslovnika.

Ako imate neku na koju nije ukazano, ukažite vi.)

Član 27.

(Predsednik: Sada je čovek govorio po članu 27.

Molim vas ako možemo ozbiljno ovo da radimo.)

Molim vas, vi ste toliko članova povredili, da ne znam više koji da nabrojim, svejedno je koji.

Znači, povredili ste sve članove.

(Predsednik: Dobro, ako ne znate, onda ne možete da govorite po povredi Poslovnika.)

Povredili ste sve članove.

Nećemo tako. To nema nikakvog smisla.
Ako hoćete da nešto radite po Poslovniku, onda se pridržavajte tog Poslovnika.
Ispred odbora, Aleksandra Tomić.
Izvolite.

Uvaženi predsedavajući, poštovana premijerko, poštovana guvernerko, ministri, kolege poslanici, juče smo na Odboru usvojili Predlog budžeta za 2023. godinu sa pratećim zakonima. Naravno da ugovori koji su bili na dnevnom redu su tema koja je zajednička kada raspravljamo o budžetu, jer je to okvir kako će sledeće godine građani Srbije živeti.

To predstavlja, u stvari, rezultat dobre koordinacije svih institucija, počev od Narodne banke Srbije, Vlade Republike Srbije, svih ministarstava, na čelu sa Ministarstvom finansija i predsednika Srbije, jer je to rezultata, u stvari, onoga kako treba završiti ove teške godine koje je pogodila korona, kada treba završiti i pomoći ljudima koji su imali poplave u Tutinu i Novom Pazaru, podsetiću vas, i to sve košta i to sve ide iz budžeta, kada treba odgovoriti na sve izazove koje je izazvala ukrajinska kriza, i na one koje imamo kao inflatorne udare praktično na ceo svet, pa i na Srbiju, ali i energetiku koja, podsetiću vas, od danas prekida sve distributivne lance koji su do sada važili. Znači, protok gasa i nafte je prekinut na svetskom nivou, onakav kakav je trajao do sada.

Prema tome, i Srbija se nalazi na prostoru koji će zaista biti pod udarom određene energetske krize, ali sva sreća je što je ova Vlada Srbije još od prošle godine praktično započela pripreme za sve moguće scenarije kada je u pitanju energetska kriza. To se najbolje videlo letos kada se pripremala upravo za ono što će se desiti sada i ono što će nas slediti u 2023. godini.

Zato je važno da budemo krajnje odgovorni danas kada razgovaramo o budžetu, da se ne bavimo trivijalnostima i političkim pamfletima koje smo imali prilike danas da vidimo da se dele ovde u Skupštini, zarad nekih jeftinih političkih poena.

Mislim da je jako važno šta ovaj budžet donosi građanima Srbije sledeće godine – odgovor na inflaciju, odgovor na sve vrste ekonomskih kriza, podrška malim i srednjim preduzećima, kompletnoj privredi, podrška građanima kroz povećanje plata i penzija. Naravno, kroz nastavak svih infrastrukturnih radova, ova država ima mogućnost da kroz budžet sledeće godine prihoduje sredstva sa kojima će na adekvatan način odgovoriti na sve ove izazove.

Dobro je da se pokazao praktično ceo program i proces koji je počeo još 2016. godine zahvaljujući Vladi Republike Srbije tada koju je preuzela Ana Brnabić, da proces digitalizacije koji je tada počeo daje danas velike rezultate i dobre rezultate. To pogotovo vidimo i kad je nauka u pitanju, jer potreba da se oformi zasebno Ministarstvo nauke u stvari pokazuje da mi idemo jednim putem tehnološkog razvoja, rame uz rame sa najrazvijenijim državama. To je ono što je nama pomoglo i u teškim vremenima kad je bila i korona i kada su u pitanju bili različite vrste izazova sa kojima je Srbija morala da se susretne.

Ono što je važno, to je da građani Srbije treba da znaju da imamo stabilne javne finansije, da imamo državu koja misli na svoje građene podjednako i na to da će u svakom trenutku država donositi tako odgovorne odluke u kojima će zaista gledati da odgovori na sve one teške trenutke koje će zadesiti svet, ne samo ovde na teritoriji zapadnog Balkana, već i uopšte Evropske unije, nego i Srbiju koja, po ovim rezultatima koji pokazuju da preko 60% stranih direktnih investicija na zapadnom Balkanu pripada Srbiji, da ćemo ovu godinu završiti sa četiri milijarde evra stranih direktnih investicija, a nezaposlenost na istorijskom minimumu od 8,9%, u stvari pokazuje da ćemo zaista postići ovaj rast koji je projektovan za 2023. godinu, koji iznosi, projektovan 2,5%, gde će druge evropske države se nositi praktično sa kompletnom recesijom i stagnacijom.

To za nas predstavlja, u stvari, odgovor na sve ono što nas čeka, ali i na našu politiku koja treba da pokaže da je zaista saradnja između plana za finansijsku solidnost i makroekonomsku stabilnost zaista konzistentna kroz ovu politiku koju smo mi danas imali prilike da čujemo kroz Predlog ovog finansijskog plana.

Naravno da nam ovi zakoni koji su uz ovaj budžet predloženi daju prilike da vidimo kako će se u stvari puniti budžet, ali nam daju i prilike da vidimo kako će praktično država investirati. Četiri puta veća ima javna ulaganja kada je u pitanju izgradnja škola, vrtića, bolnica. Zatim, imamo mnogo veća ulaganja kada je u pitanju infrastruktura. Ali, ono što je za nas važno, jeste da davanje saglasnosti na finansijske planove svih ovih institucija u stvari daje tu stabilnost za povećanje plata i penzija.

Mislim da je odgovorno da danas razgovaramo o činjenicama, o brojkama, o rezultatima, da se ne bavimo nekim trivijalnostima, upravo zbog toga što građani Srbije žele da čuju kako ćemo živeti u sledećoj godini.

Što se tiče Fiskalnog saveta, on uvek daje svoju ocenu i uvek ima određene kritike. I u najbolje vreme, pre tri, četiri godine, kada smo imali najveće stope rasta, imali su određene zamerke. To je uvek na stručnjacima, da daju određene zamerke. Da li su one osnovane ili nisu, to je na stručnjacima da odrede, ali na nama je ovde da kao odgovorno društvo damo podršku ovom budžetu za sledeću godinu. Hvala.

Hvala, gospođo Tomić.
Nastavljamo sa izvestiocima odbora. Reč ima Elvira Kovač.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Uvaženi predsedniče, predsedništvo, predsednice i članovi Vlade, znam da će najveći deo današnjeg dana odneti rasprava o budžetu kao najznačajnijem, ali kao predsednica Odbora za evropske integracije, u ime Odbora za evropske integracije mislim da je najmanje toliko značajno i da razgovaramo ovde o Okvirnom sporazumu o finansijskom partnerstvu između Republike Srbije, koju zastupa Vlada Republike Srbije, i Evropske komisije o pravilima koja se odnose na sprovođenje finansijske pomoći EU u okviru instrumenata za pretpristupnu pomoć IPA 3, kao što mi to zovemo skraćeno.

Ovaj Okvirni sporazum i njegovo potvrđivanje je izuzetno značajno, jer zapravo on predstavlja pravni okvir za određivanje pravila za sprovođenje ove pomoći. Pošto je jasno svima nama da proaktivna komunikacija o prednostima priključenja EU mora da se ojača, zbog toga moramo da naznačimo da je od 2000. godine kroz različite programe finansijske pomoći Republika Srbija, kada razgovaramo od KACA, preko IPA, IPA 2, dobila bespovratna sredstva u visini od oko 3,6 milijardi evra u različitim oblastima, od vladavine prava, reforme javne uprave, društvenog razvoja, do životne sredine i poljoprivrede.

Kako bi se upravo ova podrška EU nastavila u periodu, znači, zvanično pričamo od 2021. do 2027. godine, mada realizacija može da se oduži, recimo, do 2030. godine, Evropska komisija je 2018. godine predložila, a Savet ministara i Evropski parlament su 15. septembra 2021. godine usvojili Uredbu o uspostavljanju IPA 3. Dakle, govorimo o finansijskoj pomoći sedmogodišnjem paketu i, kao što smo na sednici Odbora u petak razgovarali o tome, sada govorim o 1,4 milijarde evra. Uredba navodi da će podrška EU u sklopu IPA 3 biti obezbeđena za sprovođenje raznoraznih političkih, institucionalnih, pravnih, administrativnih i društveno ekonomskih reformi u procesu približavanja Republike Srbije EU, dakle, usklađivanje sa evropskim standardima i vrednostima.

Pošto svakako raspravljamo o budžetu, moram da naglasim da i u Predlogu budžeta stoji da planirani prihodi od donacija beleže značajan rast i to upravo zahvaljujući pomoći od strane EU. Konkretno radi se o pomoći zbog energetske krize koja iznosi, znamo pošto je i sam komesar govorio, a i ministarka o iznosima,165 miliona evra. Konkretno se ta pomoć odnosi na same građane i na srednja i mala preduzeća.

Dakle, EU realizuje više od 300 projekata, zavisi o kojima pričamo. Na odboru smo razgovarali o više od 1600 korisnika, kada pričamo o prekograničnoj saradnji i koliko je sve ovo kompleksno i komplikovano, pa da pokušamo na najrazumljiviji način. Radi se o više od 17 sektora kroz IPA fondove, dakle, da se vratimo na IP-u, od 2007. do 2020. godine obezbeđeno 2,79 milijardi evra, a moramo da spomenemo samo i neke od intereg, prekogranične saradnje, za nas najznačajnije ako govorimo o SVM, saradnja sa susednom Mađarskom, od 2014. godine do 2021. godine EU je u programe prekogranične saradnje, dakle, Srbija-Mađarska uložila u vrednosti od 65 miliona evra, ali da uzmemo i druge primere, prekogranična saradnja Srbija-Rumunija 75 miliona evra.

Nadam se da ćemo ovde uskoro detaljnije pričati o Izveštaju Evropske komisije, koji pažljivo čitamo. Dakle, Izveštaj Evropske komisije, najsvežiji koji je objavljen 12. oktobra ove godine ocenjuje da je Srbija, znači treba da budemo što efikasniji u iskorišćavanju ovih fondova, da smo umereno pripremljeni u oblasti regionalne saradnje, koordinacije strukturnih instrumenata i o tome moram vrlo otvoreno da pričamo o tome i da smo na sednici Odbora razgovarali o jačanju ovih administrativnih kapaciteta i Ministarstvo se složilo sa određenim primedbama i da zadržimo kvalitetne kadrove koji rade na ovim pitanjima.

Dakle, da nekako i sumiramo, dakle, kroz IPA program podrške zajedno sa IPARD-om, dopunjenim programom za ruralni razvoj, daje se značajan doprinos implementaciji ekonomskog investicionog plana za zapadni Balkan i Zelenoj agendi, a to što ćemo mi ratifikovati ovaj sporazum, i što je potpisan finansijski Sporazum znači početak sprovođenja ove bespovratne pomoći EU.

Zahvaljujem na pažnji.