Hvala, predsedniče.

Ukazujem na povredu Poslovnika član 93. stav 1. gde se kaže da je Narodna skupština odlučila i bez pretresa i za spajanje rasprave. Gospodine predsedniče, mi narodni poslanici već ne radimo par nedelja.

Nikakav problem nije, što se nas tiče, da dođem ako treba svake nedelje da se saziva sednica i da raspravljamo o tematski sličnim zakonima, ali ja ne znam i pitam vas – šta je problem da čekamo, da ne radimo ni vi, ni mi, vi svakako radite još neki posao, ne dođemo i održimo sednicu, kada su svi ovi zakoni koji se naslanjaju na Zakon o budžetu za 2023. godinu, dođemo i lepo odradimo u jednoj načelnoj raspravi, gde bi građani sve nas čuli šta imamo da kažemo po tom pitanju, a da ove druge zakone, koji su isto tako bitni, kao što smo sada spojili 35 tačaka, gde je izbor sudija, bojim se da nećemo stići u vremenu koje je predviđeno i za načelnu raspravu da se dotaknemo svih tih predloga zakona, čak i ovih finansijskih, koji se naslanjaju na Zakon o budžetu.

Zato vas molim, nemojte da čekamo, da sedimo kući i čekamo tri nedelje da bi se sazvala ova sednica, a onda raspravljamo o setu zakona koji nisu tematski bliski, pa se onda desi, znam iz prethodnog saziva, da mnoge bitne zakoni, odnosno predloge zakona, uopšte ne dotaknemo ovde u raspravi, tako da oni prođu, dođu, onako ispod radara, niti građani, niti mi, raspravljamo o njima, a i te kako su bitni za bilo koju oblast koju reguliše taj zakon. Hvala.

Hvala, gospođo Gajić.
Što se tiče predloga za spajanje rasprave, pre svega, uveren sam da jesu svi predloženi zakoni i te kako i tematski bliski, a i u međusobnoj vezi. Vidite to i po sadržaju i po naslovima zakona. Bili su u proceduri 15 dana, a i više od toga, da biste vi imali sasvim dovoljno vremena da se upoznate sa sadržajem, jer znate da ovi što sede sa vaše desne strane stalno imaju zamerke na temu da li su mogli da pročitaju sve, da li su stigli, itd. Sada je svako sigurno stigao da pročita sve.
Što se tiče predloga za spajanje, to je moj predlog, a Narodna skupština je ta koja odlučuje. Vi ste kao narodni poslanici upravo maločas odlučili da želite da radimo na taj način.
Nisam sigurno prekršio Poslovnik, ali, ako smatrate, može Skupština da glasa na temu povrede. (Da glasa.)
Hvala, glasaće.
Reč ima Janko Veselinović, povreda Poslovnika.

Reklamiram član 150. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije koji kaže – pravo predlaganja zakona i drugih opštih akata imaju svaki narodni poslanik, Vlada, skupština AP ili najmanje 30 hiljada birača.

Predsednik Narodne skupštine je onemogućio ostvarivanje ovog prava, odnosno onemogućio je ostvarivanje zakonodavne aktivnosti narodnim poslanicima. Mi smo, konkretno Pokret za preokret, Sloga, SSP, Pokret slobodnih građana, predložili zakon o vraćanju penzija, zakon o radu. Da li vam je problem da penzioneri čuju da se mi zalažemo da se vrate otete penzije? Po svemu sudeći, jeste.

Vi ste ovu Narodnu skupštinu, gospodine predsedavajući, ako uopšte posle ovoga što radite možete da se nazovete gospodinom, pretvorili u kozačku skupštinu, fali vam samo onaj kožuh koji s vremena na vreme nosi vaš lider. Vi ste onemogućili narodnim poslanicima da ostvaruju svoje pravo za ono za šta su ih građani birali. Vi pokušavate uvodeći medijske starlete da pretvorite ovu Skupštinu u cirkus koji liči na Pink, pokušavajući da u danima zasedanja strpate na dnevni red ono što ne može da se poveže.

Dragi građani, oni su na dnevni red po jednom tačkom stavili izbor sudija, budžet i ratifikaciju međunarodnih ugovora. Kakve to veze ima?

Mi ćemo se boriti da pokažemo koliko ste licemerni i koliko radite protiv interesa građana Srbije, čak i protiv građana koji su i za vas glasali.

Što se tiče člana 150, ja ne znam da li ste vi svesni da su vaši predlozi koje ste pomenuli predati i zavedeni? Vas niko nije sprečio da ih predate. Tako da ne znam šta niste razumeli vezano za član 150?
(Janko Veselinović: Da li vi verujete u to što pričate?)
Što se tiče odnosa prema Skupštini, pošto ste me pitali direktno, nema potrebe da vičete i da dobacujete, niko to nije radio dok ste vi govorili i u vek morate vi da budete ti koji to rade a posle ćete verovatno da držite konferencije za štampu i da se žalite kako vam je neko nešto smetao, dobacivao, itd. E, da vam kažem – ne, nije. Ovde vas sad gleda više od 200 narodnih poslanika i svi ljudi koji su došli, i iz Vlade, Narodne banke, itd, svi su mogli da se uvere lično da vam niko nije ni smetao, ni dobacivao, a sada to radite vi, bez ikakvog razloga. Šta je vama problem da čujete odgovor koji sam dužan da vam dam po Poslovniku? Možete da budete bar toliko pristojni, valjda ne tražimo previše, samo neki minimum pristojnosti.
Što se tiče odnosa prema Skupštini, verovatno smatrate da bi trebalo da sledim vaš primer kada je reč o poštovanju. E, vidite, ja nekako ne smatram da je pokazatelj odnosa prema Skupštini odgovarajućeg poštovanja kad drugi narodni poslanici psuju, kad im se na taj način pominje majka, a sve smo to slušali iz vaših redova na prethodnim sednicama, kad se zaleće neko da pokušava da se tuče sa drugim narodnim poslanicima, ništa od toga nisam radio i čudno mi je da mi takve stvari zamerate. A pogotovo nisam ovu Narodnu skupštinu nikada palio, niti to nameravam. Ako je to zamerka sa vaše strane, saglasan nisam.
Ali, pitam vas, da li želite da se izjasnimo po članu 150? (Da)
Pošto više nema ukazivanja na povrede Poslovnika, pitam da li predlagači i predstavnici predlagača žele reč?
Reč ima premijerka, Ana Brnabić.

Hvala vam.
Dobar dan svima, poštovani narodni poslanici, poštovane građanke i građani Republike Srbije, pre nego što počnem da pričam o budžetu i pređem na tu najvažniju temu dnevnog reda, Predlog budžeta za 2023. godinu, želim samo, da se ne bi izgubilo nekako u mnogim ovim predlozima i svemu ovome što se u poslednjih pola sata desilo u ovoj Narodnoj skupštini Republike Srbije, da ukažem građanima na dve važne stvari koje na najbolji način pokazuju licemerje lažnih ekologa i koliko ih baš briga za životnu sredinu, zaštitu životne sredine, a koliko ni u jednom trenutku nemaju nikakvu ideju u stvari šta raditi sa zaštitom životne sredine.
Pod jedan, svi građani su bili svedoci toga da smo dobili ove neke letke od strane Pokreta zelenih ili kako se već zovu, velika je to koalicija malih pokreta i stranaka, čija je prva i osnovna tema bavljenja politikom zaštita životne sredine. Dobili smo letke na sjajnom papiru, čak se nisu potrudili ni da bude recikliran papir, na sjajnom papiru, koji je najgori za životnu sredinu, za koji ste morali da posečete ili neko da poseče ne znam koliko drveća da bi se ti leci napravili, ali ni u jednom trenutku niko od tih „zelenih“ nije rekao – ljudi, dajte makar na recikliranom papiru da napravimo te letke, pa da pokažemo da brinemo.
Našla sam jedan zanimljiv sajt, „Centar kreativnosti i mašte“, pet jednostavnih načina da date svoj doprinos zaštiti životne sredine, dragi narodni poslanici, gde piše: 1) reciklirajte što je više moguće, 2) smanjite potrošnju energije, 3) smanjite upotrebu plastične ambalaže na minimum, 4) smanjite upotrebu papira, pa citiram: „zato pre svega pokušajte da sva dokumenta koja čuvate ili šaljete budu u elektronskom obliku; takođe, ako baš morate da koristite papir, onda kupujte onaj koji je recikliran, napravljen od 80 do 100% recikliranog papira“, i pod 5) smanjite potrošnju vode. To je toliko o zaštiti životne sredine.
Takođe, želim da ukažem građanima Republike Srbije na izuzetno važan predlog zakona koji smo poslali Narodnoj skupštini Republike Srbije, a koji se tiče zaštite životne sredine, zelene energije i zelene tranzicije, to je Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu, Projekat čiste energije, energetske efikasnosti za građane, između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj. Predsednik Narodne skupštine je upravo pročitao da se stavi na glasanje ovaj Predlog zakona.
Ovim zakonskim rešenjem se povećava obim mera za unapređenje energetske efikasnosti, uvođenje održivog grejanja i ugradnja krovnih solarnih panela kod domaćinstava u jedinicama lokalne samouprave u Srbiji. Radimo ga sa Međunarodnom bankom za obnovu i razvoj, vrednost ovog sporazuma. ukoliko ga odobrite. je 44,9 miliona evra. Dakle, 45 miliona evra za unapređenje energetske efikasnosti za zaštitu životne sredine, solarne panele na krovovima za naša domaćinstva, za naše građane.
Ekolozi, lažni ekolozi, ljudi koji kažu da su proponenti zaštite životne sredine su glasili ili protiv ovog predloga zakona ili nisu glasali, ali nisu glasali za. Tako da građani Republike Srbije mogu jasno da vide o kakvom je licemerju reč samo u ovih 15 minuta danas u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Sada ću preći na osnovnu tačku i najvažniju tačku dnevnog reda, a to je Predlog budžeta za 2023. godinu. Trudiću se da budem kratka i da dam neke osnovne smernice, imaćemo, naravno, vremena da pretresamo sve do detalje i da odgovorimo na sva ona pitanja.
Ono što hoću, pre svega, da kažem je da Predlog budžeta za 2023. godinu u potpunosti prati prioritete koje smo izneli u ekspozeu, dakle programa Vlade Republike Srbije od ove 2022. do 2024. godine. Imamo nekoliko osnovnih ciljeva. Pod jedan, u ovako teškim i izazovnim vremenima održati fiskalnu stabilnost i zbog toga je predviđen fiskalni deficit budžeta Republike Srbije u iznosu od 3,3% BDP-a. Time nastavljamo smanjenje i deficita, a posledično i javnog duga u našem BDP i održavamo fiskalnu stabilnost.
Prema rebalansu budžeta u 2022. godini fiskalni deficit je iznosio 3,9%, opšte države 3,8%, kada imamo ovde 3,3% polako ga smanjujemo i idemo prema onome gde smo bili pre pandemije korona virusa i pre svih ovih kriznih godina koji su nas pogodile. Mislim da je to izuzetno važno za naše građane da znaju zato što je budžet ponovo nikad veći, nikad je veći budžet za kapitalne investicije, nikada veća ulaganja u zaštitu životne sredine, nikada veća ulaganja u energetiku, u prosvetu, nauku, inovacije i kulturu i sve ostale segmente društvenog i ekonomskog života Republike Srbije, ali i dalje držimo deficit da pada, dakle 3,3%, i javni dug ispod 60% BDP-a, odnosno planirano po budžetu je da nivo javnog duga bude 56,1% BDP-a u 2023. godini.
Pod dva, ono što je izuzetno važno, možda najvažnije za sve naše građane, imamo prostor i dalje ćemo se boriti za kontinuirano povećanje plata i penzija, kao što je juče na odboru ministar finansija, potpredsednik Vlade i ministar finansija Siniša Mali, jasno rekao, dakle, planira se povećanje penzija od 1. januara 2023. godine za 12,1% ovim predlogom budžeta. Od 1. novembra ove godine već smo povećali penzije za 9%, što znači da će prosečna penzija u 2023. godini biti za 20,8% veća u odnosu na 2022. godinu i po tome zadržavamo status, mislim, jedine zemlje u Evropi ili među retkim zemljama, izuzetno retkim zemljama u Evropi koja, uprkos krizama i pandemiji korona virusa i sada energetskoj krizi i ratu na istoku Evrope, galopirajućoj inflaciji, ide u rast plata i penzija i taj rast i plata i penzija je veći od projektovanog rasta inflacija, što znači da imamo realan rast i plata i penzija.
Povećanje plata od 1. januara 2023. godine za 14,3%, izvinite, molim vas, to je minimalac, povećanje plata u javnom sektoru 12,5%, a plate za vojna lica, oficire, podoficire, vojnike po ugovoru 25% i povećanje minimalnih plata, ono što smo odgovorili i sa sindikatima i u okviru Socijalno-ekonomskog saveta, od 1. januara povećane za 14,3%, što znači da će minimalna zarada u Republici Srbiji od 1. januara sledeće godine iznositi 40.022 mesečno, što je oko 340 evra.
Uz to idemo u dodatno poresko rasterećenje zarada kako bi u ovim teškim vremenima olakšali privredi, tako da smo i to uključili u planirani budžet za 2023. godinu. Imamo od 1. januara planirano povećanje neoporezivog dela bruto zarade za 12,5%, sa 19.300 dinara na 21.712 dinara, istovremeno smanjenje stope doprinosa penzijsko-invalidskog osiguranja na teret poslodavca za jedan procentni poen i time će ukupno opterećenje na rad biti smanjeno na 60%, a mi kao država se odričemo prihoda u visini od 41 milijarde dinara da bi mogli kontinuirano da se povećavaju minimalne plate, ali i da to ne bi ugrozilo konkurentnost naše privrede i stvaranje novih radnih mesta.
Ekonomski rast planiran za 2023. godinu je 2,5%. Nažalost, zbog svih problema koje u ovom trenutku postoje, ekonomske krize koja postoji u Evropi i svetu, to je nešto manje nego što smo inicijalno predviđali tokom 2022. godine, ali i dalje mnogo bolje nego u najvećem broju zemalja na evropskom kontinentu.
Ono što je izuzetno važno, da podvučem, za sve građane Republike Srbije, čime mislim da svi zajedno treba da se ponosimo, a to je da, prema podacima MMF-a, kumulativni rast unutar četiri krizne godine, tu se računa kovid kriza, energetska kriza, da će u te četiri krizne godine Srbija kumulativno imati drugi najveći rast na evropskom kontinentu, odmah posle Irske. Kumulativni rast Srbije će biti, kaže MMF, za koji verujem da jeste objektivna, nepristrasna, kredibilna institucija, biti 13,1%, što je skoro četiri puta veći rast od EU, gde će biti 3,4%. Dakle, toliko smo nadoknadili svo ono propušteno vreme i tokom 90-ih, ali i u prvoj deceniji 2000-ih godina. Taj kumulativni rast je veći i do nekoliko puta od određenih naših suseda u regionu, kao što je Severna Makedonija gde je predviđen kumulativni rast od 3,3%, u Srbiji, ponavljam 13,1%, ili Crna Gora gde je predviđen kumulativni rast od 5,2%. Ponavljam, Srbija 13,1%.
Budžet koji smo pravili za 2023. godinu je pravljen tako da se ovo nastavi. Danas se predviđa da 19 zemalja država članica EU ući u recesiju. Mi ćemo se boriti da imamo rast. Kako to postići? Pod jedan, opet kao što je ministar finansija juče pričao, ogromnim ulaganjem u kapitalne investicije. Nastavak ogromnih ulaganja u projekte, pre svega, kapitalne, putne i železničke infrastrukture.
Predlog budžeta za kapitalne investicije je 423,9 milijardi dinara, što je 5,3% BDP. Na nivou opšte države to je oko 545,5 milijardi dinara, što je 6,8% BDP, što je za čak 6,4% više od iznosa predviđenih u 2022. godini. Ono što je neverovatno, skoro četiri puta više nego 2017. godine.
Sećam se koliko smo bili srećni te 2017. godine kada smo prvi put prešli budžet za kapitalne investicije od 300 milijardi. To su neverovatne stvari.
Dakle, ono što nastavljamo da radimo je svakako beogradski metro, brza saobraćajnica Novi Sad-Ruma, odnosno „Fruškogorski koridor“, obilaznica Ostružnica-Bubanj Potok koji treba da se završi, auto-put do Požege koji takođe treba da se završi do kraja 2023. godine, „Moravski koridor“, pa tokom 2023. godine treba da završimo i ovu prvu deonicu do Kruševca. Auto-put Beograd-Sarajevo, Ruma-Šabac-Loznica, auto-put Novi Beograd-Surčin koji takođe treba da završimo u 2023. godini. „Dunavska magistrala“, brza saobraćajnica Iverak-Lajkovac, dakle da povežemo Valjevo na „Koridor 11“ takođe treba da se završi u 2023. godini, izgradnja mosta, odnosno obilaznice oko Novog Sada sa pristupnim saobraćajnicama i mnogo drugih projekata.
Nastavljamo ulaganje u razvoj železničke infrastrukture. Projekat brze pruge od Novog Sada do granice sa Mađarskom, rekonstrukciju železničke pruge Niš-Dimitrovgrad.
Tu su i projekti koji se tiču vodnog transporata. Takođe, nešto što je izuzetno, izuzetno značajano za oblast zaštite životne sredine i smanjenje zagađenja vazduha. Ako gledate pragmatično, praktično šta je ono što odgovorna vlast treba da radi umesto da priča prazne priče, to su te stvari - brza železnica, generalno ulaganje u železnicu, ulaganje u vodni saobraćaj. Tu imamo projekte proširenja kapaciteta luka Sremska Mitrovica, Prahovo, Bogojevo, rekonstrukciju i dogradnju graničnog prelaza Horgoš, izgradnju nekoliko novih graničnih prelaza. Novi most preko reke Save u Beogradu, sredstva za vađenje potonule nemačke flote iz Drugog svetskog rata kod luke u Prahovu, adaptacija brodske prevodnice u sastavu hidroelektrane „Đerdap 2“, izgradnja Nacionalnog stadijuma itd.
Dakle, sve su ovo predviđene kapitalne investicije koje će, pod jedan, doprineti našem ekonomskom rastu, pod dva, takođe podići kvalitet života svih naših građana zato što će Srbija biti mnogo bolja povezana, pod tri, ojačati ravnomerni regionalni razvoj Srbije i omogućiti da gde živite u Srbiji imate jednake uslove, imate dovoljno komforan kvalitet života. Zato gradimo infrastrukturu da možemo da dovodimo investitore, da domaći investitori mogu lakše da plasiraju svoje proizvode. Pod četiri, sve je ovo, verovali ili ne, takođe i agenda životne sredine.
Da je ovo agenda životne sredine i da oni što pričaju o zagađenju vazduha zaista nemaju konstruktivnu ideju šta treba uraditi i šta smo sve uradili daću vam samo jedan primer za to koji je zaista neverovatan, ali sam zamolila da napravimo tu analizu. Od puštanja deonice brze pruge Beograd-Novi Sad na ovoj relaciji je prevezeno skoro dva miliona putnika. Da budem precizna, zaključno sa jučerašnjim danom, milion 913 hiljada 534 putnika. Najveći broj njih zato iz Beograda u Novi Sad ili iz Novog Sada u Beograd nije išlo svojim automobilom ili nije išao autobusom.
Ako izvršite preraspodelu da samo oko 10% svih ovih putnika od ovih dva miliona da je umesto autobusa izabralo voz, a da je ostatak, oko 90%, umesto svojih automobila izabralo voz, može se proceniti da je ovo pozitivno uticalo na smanjenje zagađenja vazduha dovelo do uštede od oko 160 hiljada 736 kilograma CO2 ugljen-dioksida u atmosferu. Tako da, izgradnja brze pruge Beograd –Novi Sad je jedan od najvećih projekata zaštite životne sredine i unapređenja kvaliteta vazduha u Republici Srbiji, a pre svega u Beogradu i Novom Sadu. I budžetom za kapitalne investicije nastavljamo ove projekte.
Još jednom, gledala sam Odbor, čini mi se i dalje da neki poslanici opozicije ne razumeju sasvim dobro kako izgledaju budžeti, tako da gledaju kada uzimate budžet za recimo zaštitu životne sredine ili budžet za kulturu ili budžet za prosvetu, da je budžet samo ono što je u tom resoru. Ljudi, to ne može tako da se gleda. Vi ako želite da vodite državu odgovorno bi to gledate holistički, sveobuhvatno.
Dakle, ako gledate, ne možete isključiti projekat brze železnice, sada dodatnih preko milijardu evra, od Novog Sada do granice sa Mađarskom do Kelebije, a da ne kažete da ništa od tih milijardu evra nije takođe i ulaganje u zaštitu životne sredine.
Isto kao što gledate i kritikujete budžet, izdvajanja za Ministarstvo za kulturu, onda ne možete da kažete da je to samo budžet Ministarstva kulture, već gledate takođe i deo budžeta, recimo, Ministarstva prosvete, gde imate, recimo, budžetirano za tri velika projekta iz kulture, strateška, važna za sve naše buduće generacije ovde u našoj Srbiji, a to je Fakultet muzičke umetnosti, prvi put posle 85 godina da ima svoju zgradu, Fakultet primenjenih umetnosti, Fakultet likovne umetnosti. Dakle, i to takođe morate da računate u kulturu iako je u prosveti. Tako da vas molim i dalje u raspravi da gledamo na taj način u ove budžete i da razumete da odgovorna vlast na taj način budžetira i na taj način vodi državu.
Dalje, energetika za koju smo rekli da je prvi prioritet Vlade i da moramo da krenemo u mnogo veći ciklus investicija, da krenemo u ono što smo nazvali nova energetska politika Republike Srbije. Tu imamo značajna sredstva, s tim što je veliki deo i garancija za naša javna preduzeća koja će finansirati ove projekte.
Ono što je važno za 2023. godinu je da završavamo nakon 31 godine prvi veliki energetski projekat u Srbiji, to je novi blok termoelektrane „Kostolac B3“ od 350 megavata i tu imamo sredstva da to privedemo kraju i da tokom 2023. godine pustimo ovih 350 megavata na mrežu.
Imamo, dalje, planirana sredstva za izgradnju hidroelektrane Buk Bjela u Republici Srpskoj, gde polako privodimo kraju pripremne radove, treba da idemo na tender, u finansiranje i u tender za izvođača radova na hidroelektrani Buk Bjela.
Planirana značajna ulaganja u naš prenosni sistem, dakle sve ono što radi „Elektromreža Srbije“ ili „Distribucija“, distributivni sistem, tu imamo energetsko povezivanje sa drugim državama kako bi imali jaču i stabilniju mrežu, kako bi na kraju krajeva u perspektivi mogli i lakše da balansiramo sve one kilovate iz obnovljivih izvora energije, zelene energije, ali takođe da bi značajno smanjili gubitke na mreži.
Gubici na mreži u ovom trenutku su otprilike 12%, mi moramo da ih svedemo na sedam do osam posto i čak do kraja ove godine, dakle u narednih otprilike desetak dana ili dve nedelje, mi potpisujemo jedan značajan ugovor sa našim francuskim partnerima koji će smanjiti te gubitke na devet do deset posto i onda nastavljamo dalje sa tim projektima.
Važno je da ojačamo mrežu tako da dodatno možemo da dovodimo investitore u neke delove Srbije gde nema dovoljno investitora, bilo domaćih, bilo stranih, kao što je recimo istok Srbije. Tamo je energetska, elektroenergetska mreža preopterećena. Moramo da gradimo dodatne kapacitete prenosnog sistema.
Takođe, da nastavimo energetsku diversifikaciju, gasovod od Srbije do Bugarske Niš-Dimitrovgrad koji će se onda nastaviti na Grču i na LG terminale u Grčkoj, dakle krećemo sa investiranjem u novu energetsku politiku Republike Srbije.
Nauka, inovacije, ono što mi je važno da kažem je da ćemo mi nastaviti sa dodatnim ulaganjima i u Fond za nauku i u Fond za inovacionu delatnost. Nisu najvažnije uvek samo pare, nije ključ uspeha uvek samo u novcu. Izuzetno je važno da koliko god možemo, a to će biti i deo reformi, na kraju krajeva, donekle i u Fondu za nauku, povećamo efikasnost Fonda za nauku, smanjimo preopterećenost administracije u Fondu za nauku, tu otvorimo više vremena našim naučnicima, istraživačima da rade na naučnim delatnostima bez preopterećivanja administracijom.
Isto tako da tokom 2023. godine sa ovim novcem koji smo dodatno uvećali u odnosu na 2022. godinu mnogo, mnogo, mnogo više radimo na povezivanju privrede i nauke, inovacija i privrede, istraživanja i razvoja i privrede, kako bi naša privreda postala konkurentna.
Ono što je jedan od najvažnijih projekata tokom mandata ove Vlade, to je „BIO4 kampus“ za biotehnologiju, biomedicinu, bioinformatiku i biodiverzitet, to je investicija vredna 300 miliona evra koja će na jednom mestu okupiti četiri fakulteta, osam instituta, i deo naučno tehnološkog parka zajedno sa privredom, kako bi stvarali novu vrednost u Republici Srbiji koja će dalje da utiče na mnogo, mnogo dinamičniji rast i razvoj i na ostanak pre svega mladih ljudi u Republici Srbiji, na dodatni povratak naših ljudi iz dijaspore, ali i na dolazak značajnog broja stranaca u Republiku Srbiju da odavde stvaraju intelektualnu svojinu i prodaju tu intelektualnu svojinu u inostranstvo.
U septembru 2023. godine treba da krenemo da gradimo „BIO4 kampus“ u Beogradu, tako da i ovo imamo budžetirano u okviru linije kredita, jer je ovo kredit Razvojne banke Saveta Evrope – CEB. Nastavljamo sa ulaganjem u naučno tehnološke parkove. Gradićemo već, verovali ili ne, dodatne kapacitete, dakle, dodatne zgrade za Naučno tehnološki park u Čačku i Naučno tehnološki park u Nišu. Oni su puni, rade odlično. Naši, pre svega, mladi ljudi u Čačku i Nišu imaju fantastične ideje, otvaraju svoje start-ap kompanije, otvaraju svoje inovacione kompanije, treba im više prostora. Dakle, i ovo ćemo takođe, raditi najverovatnije u saradnji sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj. Ono što mi je važno je da ćemo graditi poseban novi naučno tehnološki park u Kruševcu.
Završavamo u prvom kvartalu 2023. godine zgradu Instituta „Biosens“ kao centar izvrsnosti naše digitalne poljoprivrede. Ministarka poljoprivrede Jelena Tanasković je već imala čitav niz sastanaka sa „Biosens institutom“.
Ljudi moji, ako su oni evropski centar izvrsnosti za razvoj digitalne poljoprivrede, pa svakako mi čiji su oni domaća pamet, treba više da ih iskoristimo, da imamo bolje iskorišćene sve ove subvencije koje dajemo za poljoprivredu, a videćete kasnije da su subvencije za poljoprivredu, budžet za poljoprivredu ponovo nikada veći na istorijskom nivou, ali treba da vidimo pametnije kako da koristimo da bi imali maksimalni autput ili proizvod od strane naše poljoprivrede.
Poljoprivreda – kao što sam rekla, izdvajanja su u iznosu od 79,7 milijardi dinara. To je povećanje od oko milijardu i 100 miliona dinara u odnosu na budžet poljoprivrede 2022. godine.
Najveći deo ovog budžeta je namenjen za subvencije u poljoprivredi i to čak 68,7 milijardi dinara. Tu imamo podsticaje za direktna plaćanja, premija za mleko, osnovni podsticaj za biljnu proizvodnju, podsticaji u stočarstvu i to u iznosu od 46,9 milijardi, što je 17,6% više nego 2022. godine, mere ruralnog razvoja, to je podsticaj za unapređenje konkurentnosti, podizanje zasada, nabavka opreme, traktora, organska proizvodnja u iznosu od osam milijardi dinara i evropski fondovi za poljoprivredu IPARD u iznosu od 6,3 milijarde dinara.
Ono što mi je važno da napomenem je da ćemo već do kraja prvog kvartala 2023. godine napraviti sistem E-agrar kako bi pod jedan – pomogli našim poljoprivrednicima da se mnogo lakše i jednostavnije brže prijave za subvencije, da sistem davanja subvencija bude mnogo efikasniji i da bude mnogo transparentniji, ali takođe da mi možemo da imamo mnogo veću kontrolu kako su potrošena ta sredstva, na šta su potrošena, da li su potrošena i sa tim da u narednim godinama, opet kao odgovorna vlast, obezbedimo da imamo jedan sistem koji će nam pomoći da mnogo bolje targetiramo te subvencije za poljoprivredu.
Što ste tiče zaštite životne sredine i pričam sada samo o onim najvećim temama i o onima koje mi se čine najrelevantnije ili najzanimljivije za naše građane, Predlogom budžeta za 2023. godinu obezbeđena su sredstva od 31,5 milijardi dinara. Tu sam gledala samo čisto budžet Ministarstva za zaštitu životne sredine plus nekih 13,3 milijarde dinara kod Ministarstva građevine, saobraćaja i infrastrukture, što je čak nekih 4,12 milijarde dinara više nego 2022. godine.
Ako pogledate pre 10 godina, 2012. godine budžet za životnu sredinu je bio nekih devet puta manji. Ovde je jedan od najvažnijih projekata naravno uz investiranje u sisteme za odsumporavanje na našim termoelektranama ponovo, to je nešto što vidite u EPS-u, to je nešto što vidite u energetici, a ne u zaštiti životne sredine, je Projekat „Čista Srbija“ za koji je planiran budžet od nekih neverovatnih 3,4 milijarde evra u narednih nekoliko godina iz kojih ćemo raditi u 70 lokalnih samouprava, na 93 lokacije izgradnju kanalizacione mreže od oko pet hiljada kilometara i izgradnju postrojenja za pročišćavanje otpadnih voda.
Takođe, tu je i budžet za zbrinjavanje opasnog otpada, nabavku opreme za sakupljanje i reciklažu. Moći ćemo nešto od ovoga možda i da doniramo ili da pomognemo lažnim ekolozima kako bi počeli da recikliraju papir i da samim tim svi zajedno unapredimo životnu sredinu, ali takođe nastavljamo subvencije za kupovinu električnih vozila kao direktnu meru za poboljšanje kvaliteta vazduha u Republici Srbiji, sedam regionalnih centara za tretman otpada, pošumljavanje itd.
Ono što mi je važno da vam pokažem, što nažalost nismo do sada uspeli da predstavimo na najbolji mogući način i trudićemo se da to uradimo, ovde imam dokument – čišćenje divljih deponija u 2022. godini na teritoriji Republike Srbije.
U prethodne dve godine mi smo očistili 750 nesanitarnih deponija, što je skoro jedna četvrtina postojećih nesanitarnih deponija u Republici Srbiji, jedna četvrtina za dve godine.
Pogledajte ovo. Napravićemo jednu prezentaciju da imaju svi. Samo Južnobanatski okrug imate Bela Crkva – uklonjeno pet divljih deponija, Žitište – dve deponija, Zrenjanin – jedna deponija, Novi Sad – jedna deponija, Žabalj – jedna deponija, Subotica – uklonjeno šest deponija. Imate sve lepo, fotografije pre i posle i mi ćemo napraviti jednu prezentaciju da svi naši građani vide šta smo uradili samo u prethodne dve godine zato što mislim da je to nešto što je zaista na ponos svima nama, čistimo konačno našu Srbiju, čistimo divlje deponije koje su tu stvarane pre 65 i 70 godina.
Zato mi je žao, još jednom da kažem, što nismo dobili podršku i nemamo podršku dela opozicije, pa makar onih koji se izjašnjavaju kao zeleni i kojima je zaštita životne sredine važna, da dalje nastavljamo ove projekte, ali zahvaljujući odgovornoj parlamentarnoj većini mi radimo u interesu Srbije, ne busamo se da smo zeleni zato što je to nama sastavni deo posla i ljubavi prema Republici Srbiji, nešto što svakako radimo kao odgovorna vlast.
Žao mi je što nismo imali veću podršku i videli da je i vama stalo da ugrađujemo i solarne panele i da imamo veću energetsku efikasnost, ali dobro. Šta je tu je. Mi guramo dalje sami kao parlamentarna većina u interesu građana Srbije.
Nastavljamo, i da ne dužim, mogla bih da pričamo verovatno satima o budžetu i kako se on uklapa u našu viziju razvoja i kako zaista po svakoj komponenti novog programa Vlade Republike Srbije od 2022. godine, koji sam predstavila u ekspozeu u Skupštini Srbije, imamo za to i budžetirana sredstva da isporučimo našim građanima ono što je smo obećali.
Dakle, veća ulaganja u zdravstvo i u kulturu i u odbranu, prosvetu, to sam već rekla, socijalna davanja, pronatalitetnu politiku i sve drugo.
Na kraju želim da kažem da sam apsolutno uverena da će ovaj budžet Republike Srbije obezbediti da implementiramo one prioritete za koji smo dobili podršku od strane vas narodnih poslanika koji su glasali za Vladu, podršku od građana Republike Srbije i da ćemo ovim budžetom, napornim radom, implementacijom ovih projekata uspeti dalje da utičemo na porast životnog standarda građana Republike Srbije, bez obzira na sve izazove i bez obzira na okolnosti koje nas okružuju. Hvala vam mnogo. Živela Srbija.

To je povreda Poslovnika.
Reč ima Ivana Parlić.

Gospodine Orliću, nedopustivo je što ste dozvolili Ani Brbanić da ovako izvređa građane Srbije, član 107, da povredi dostojanstvo građana Srbije, svih poslanika, ljudi koji su podneli ovu inicijativu, među kojima sam i ja, da nazove građanima lažnim ekolozima, koji se bore za opstanak ove zemlje, bukvalno, i da dovede građane u zabludu na temu – šta je najveća opasnost po životnu sredinu i po našu domovinu zajedničku i vašu i moju.

Najveća opasnost po životnu sredinu i po Srbiju je …

(Isključen mikrofon.)

Samo da vas pitam. Da li ste vi delili ove flajere o kojima je bilo reči?

Vi mi upadate u reč, nedopustivo. Ana Brnabić je najveća opasnost za životnu sredinu.

Hvala vam puno. Pošto ste rešili da držite govore, umesto da ukažete na povredu Poslovnika, tako da to nekog smisla ima.
Bilo je reči o flajerima i nazvani su lažnim ekolozima ljudi koji tvrde da im je, navodno stalo do životne sredine, a onda seku drveće da bi delili reklame. To je bilo to. Vi ako želite da se izjasnimo kažite mi. To možemo.
(Ivana Parlić: Vi ste me prekinuli.)
Ne želite da se izjasnimo. Onda bih vas zamolio samo da sednete pa da nastavimo raspravu dalje.
Povreda Poslovnika Milenko Jovanov.