Hvala vam.
Reč ima Dragan Marković Palma. Izvolite.

Hvala vam.

Poštovani ministri, predsednice Vlade, narodni poslanici, ja mogu za sebe da kažem šta je budžet, jer sam privrednik 42 godine, vodim lokalnu samoupravu 18 godina i raduje me povećanje budžeta, jer imajući u vidu svetsko ekonomsku krizu gde sve zemlje smanjuju svoje budžete i pozicije, jedino Srbija nastavlja tamo gde je stala, a da prilivna strana nije od prodatih fabrika, preduzeća, kao što se to nekada radilo, već od izvornih prihoda i od prihoda koje je stvorila ova Vlada i predsednik države, naravno i mi kao Jedinstvena Srbija, koji smo glasali za sve predloge zakona, jer smatramo da sve ono što je bilo u ovom parlamentu bilo je korisno za građane Srbije.

Kada su u pitanju pojedine pozicije u budžetu, dobro je što će se povećati plate, penzije, ne zaustavlja se infrastruktura, jer da nije ovoliko auto-puteva mi ne bi imali tranzit u broju vozila kako je to danas, jer neće ljudi iz Evrope, oni koji prolaze kroz Srbiju da idu kroz neku državu koliko su putevi loši već će zaobilaznim putem, a nekada je to bila Mađarska.

Sve vreme prethodnih godina, odnosno ove godine je mnogo toga napravljeno. Svake nedelje je davan izveštaj šta je to urađeno, koliko kilometara puta, koja bolnica je adaptirana, koji dom zdravlja. Mogu da vam kažem da se prvi put desila decentralizacija Srbije. Nije beogradizacija, kao što je nekada bilo, pa sve Beograd, već ravnomerno se razvijaju i opštine i gradovi iz unutrašnjosti, u Srbiji.

Pre neki dan sam bio u Novom Sadu. Rekao sam da je tamo napravljeno najviše fabrika, što je dobro, jer prethodnih 10 godina nisu dve fabrike napravljene i izgrađene u Vojvodini.

Šta je još za nas najvažnije? Jeste da su poljoprivredni proizvođači u teškoj situaciji, ali nikada veća pozicija u novcu nije bila za poljoprivredne proizvođače.

Jel slušate vi, ministre i premijerko, šta ja pričam?

Da. Posle ću da vas teram da ponovite šta sam pričao. Znam da ste se dobro spremili za ovaj budžet.

Nikad ovoliko para nije bilo za poljoprivrednu proizvodnju. Ali, samo nešto nedostaje – da vidimo kako da zaustavimo uvoz poljoprivrednih proizvoda iz nekih drugih država, posebno sveže meso, i da na taj način gasimo poljoprivredne proizvođače u Srbiji, da ne mogu da žive od svog rada, odnosno od zemlje koju obrađuju.

Živim na selu i vrlo dobro znam i koliko para treba da se uloži za hektar žita, kukuruza, deteline. Ti ljudi su došli u situaciju da više ne znaju ni šta da seju jer stočni fond je smanjen upravo iz razloga zbog jake konkurencije.

Mi to ne možemo da zaustavimo, ali ukoliko se pojavi na tržištu poljoprivredna proizvodnja našeg srpskog domaćina, gospodina poljoprivrednika, siguran sam da će svako kupiti sveže meso od poljoprivrednika sa sela.

Samo da znate da nekoliko fabrika u Srbiji prerađivači mesa uvoze meso koje je staro po nekoliko godina iz nekih država u zamrznutom stanju. To, mogu slobodno da kažem, treba da bude zadatak svakoga od nas.

Posebno molim ministra poljoprivrede da obiđe sela, da vidi kako žive poljoprivredni proizvođači, da se informiše iz prve ruke šta je to što poljoprivredni proizvođači traže.

Poljoprivrednom proizvođaču ne treba socijalna pomoć, samo mu treba ono što se zove siguran kupac, zagarantovana cena i da na vreme se isplati proizvod koji on preda svojim kupcima.

Moramo da vidimo kako ćemo i sa nakupcima. Pogotovo cena žita. I cenu žita određuje tržište, berza. Kako, ako poljoprivredni proizvođač kad je žetva početkom jula meseca, do 20. jula, proda po jednoj ceni, a da posle pet, šest meseci ti nakupci prodaju po 50% više nego što su kupili od gospodina poljoprivrednog proizvođača.

Kad ovo kažem za ministra poljoprivrede, ne mislim ništa loše, ali isto tako bih zamolio druge ministre, resorne, čiji posao nije u kancelariji i da na osnovu izveštaja, pismenog ili telefonom, im kažu šta to što treba da se uradi u Srbiji, da se Srbija obilazi. Lakše će biti i onome ko ima problem da dobije informaciju šta je to što može država da mu pomogne ili da ga spoji sa nekim međunarodnim kupcem da izveze svoju robu.

To je bio razlog što sam ja još pre šest i po godina otišao u Egipat, prvi političar iz Srbije. Od tada je počeo izvoz žita iz Srbije u Egipat. Egipat je naša prijateljska država, a mnogo toga uvozi iz nekih drugih država. Oni su najmoćnija država na Bliskom Istoku. Imaju 110 miliona stanovnika.

Svi treba da se ugledamo na predsednika Vučića koji svakog dana po negde nešto radi, putuje i slikovito to pokaže. Ne moraju da nas prate kamere, može „Tviter“, „Fejsbuk“, itd. i da se informišu građani i radnici, oni koji su zaposleni. Ja sam siguran da 70% građana Srbije ne zna koliko će biti povećana plata.

Da znate, sad, u ovom trenutku, rejting ovog parlamenta je manji od jedan. Znači, ni jedan šer nema, 0,9. To sam poslao sada ministru finansija, pošto imam aplikaciju u realnom vremenu. Znači, njih ne interesuje Skupština, ali kako mi da ih informišemo?

Najveći rejting je bio danas četiri šera. Razumete? Mi svi možemo da pričamo, ali to nije dostupno do svakog pojedinca koji ima problem. Ili da zna. I to je na neki način njegov budžet 2023. godine, da zna da planira ako ima decu na fakultetu šta će da pomogne.

Kad sam kod dece na fakultetu, mi imamo ogroman problem sa studentima koji su u Beogradu. Naravno, niste vi krivi za to, već priliv stranaca, Rusa i Ukrajinaca, gde su stanovi poskupeli i sada rodilji ne znaju šta da rade sa decom koja su na fakultetima u Beogradu, jer po 200, 300 evra garsonjere su poskupele na mesečnom nivou iz razloga što oni drugi dolaze i plaćaju 600, 700, 800 evra te stanove.

Da vidimo da li ćemo mi otvarati isturena odeljenja u Srbiji ako već ti roditelji nemaju para, a mnogo pametnih studenata imamo, da se ne desi da neko u drugoj i trećoj godini prestane da ide na fakultet iz razloga što njegov otac nema para da mu plati stan.

To je isto jedan problem. To kada govorim mislim na ministra, nije njegov problem, naravno ali bez para ne može da se reši, a to je najveći problem u budućnosti, da mi te mlade i školujemo, da ih zaposlimo ovde, ima u Srbiji mnogo fabrika i mi danas imamo ispod 10% nezaposlenih.

Među njima najveći broj mladih ljudi, ali i ti mladi ljudi će biti zaposleni, siguran sam u narednom vremenskom periodu, jer svakog dana, evo ja to prvo da vam kažem, po neko dođe od zainteresovanih investitora u Srbiju.

Zašto dođe u Srbiju? Ne zato što nas mnogo vole, nego zato što je ekonomska stabilnost, sigurnost, neću reći međunarodna popularnost, ali ako pogledamo iz kojih država sve dolaze investitori i ulažu novac, otvaraju fabrike u Srbiji znači da sigurnost kapitala danas je najsigurniji kapital u Srbiji.

Zašto? Zato što se poreske stope ne povećavaju nego se smanjuju. Ovim budžetom sada cena struje je najjeftinija u Evropi, jer to je najvažnije. Ako on zna da su poreske stope stabilne, sigurne, a još i smanjene, siguran sam da svako od tih velikih vlasnika kapitala u svetu izabraće našu državu, da ovde otvara fabrike i da proizvodi u Srbiji umesto u zemlji odakle je.

To što oni padaju Srbiju, tih nekoliko zemalja, napadaju ih zbog Kosova, zbog sankcije koje traže od Srbije da Srbija uvede Rusiji sankcije, ali znaju da ovde više ništa nije isto.

Kada ste ekonomski stabilni, ne može niko da vam određuje šta ćete vi da radite ili da morate nešto da prihvatite samo zato da bi vam neka država dala neku subvenciju, neku pomoć ili, ne znam, neki kredit sa grejs periodom od 15, 20 godina itd. sa malom kamatom. Sve manje se država zadužuje.

Kažem vam, od 2000. godine sam u parlamentu, samo dve godine nisam bio, ovde, i vrlo dobro znam kako su funkcionisali i kako su budžeti pravljeni, rebalans budžeta itd. Prvi put se desilo, Siniša Mali, da znaš, ovo te ne hvalim, da se rebalans radi zbog toga što ima više para nego što je planirano. Sve države i gradovi rade rebalans zato da bi prepakovali pozicije sa jedne na drugu i da bi završili ono što je plan u budžetu.

Kada su u pitanju lokalne samouprave, ne možete vi kao Vlada da se hvalite da čistite đubre ispred moje kuće za divlje deponije. Pa, to treba lokalne samouprave da rade. Nema opštine i grada u Srbiji gde, ne znam, ne stvori se neka divlja deponija itd. Znači, da se zadatak lokalnoj samoupravi - mora da vam grad bude čist itd.

Jagodina, bez obzira što ima reciklažni centar i što je jedan od prvih gradova u Srbiji gde smo uredili i novu deponiju, ali, šta ćete, takvi smo mi građani Srbije, ne vodimo računa o smeću, a posebno kada se dese poplave, pored reka se bacaju i, ne znam, sve ono što je otpad, plastične flaše, kante i 10% razloga povećanja vodostaja je upravo smeće koje mi sami bacamo u reku.

Šta još hoću da pohvalim iz ovog budžeta? Nisam video da je nešto potrošeno, a da nije trebalo. Ovaj budžet je domaćinski i zato mi svi treba da glasamo za ovaj budžet, da se sada ne delimo na stranke.

Evo, da vam donesem poruku sa Svete Gore. Bio sam tri dana. Došao sam prekjuče. Predsednik Vlade administrativnog centra Svete Gore dao je podršku Srbiji i iguman manastira Hilandar je dao podršku Srbiji sa sledećom porukom, da mi budemo jedinstveni oko nacionalnog pitanja.

Oko nacionalnog pitanja, ja tu ne delim ni druge nacionalne manjine koje žive i vrše pritisak nikada veći nego poslednjih sedam osam meseci, vide da je Srbija jedinstvena. Da se ne dešava da odlaze pojedinci u neke države da se bave personalno imenima kako ne valja Mika, Žika itd. nego kad odu u tu državu da kažu - evo, ja sam doveo jednog investitora, ja sam obezbedio to i to, što nije slučaj.

Ja sam odbio da budem ministar i sada i, ne znam, pre pet godina i pre osam godina, jer mi ne treba ministarska funkcija da radim za Srbiju, ali svako od nas, posebno funkcioneri partija koji su u parlamentu, treba sebi da daju zadatak šta je to što su oni uradili u međunarodnim odnosima.

Ne želim nijednog personalno da napadam, ni partiju, ni pojedinca, samo predlažem da mi sada, kada je najteže za Srbiju i kada je naš predsednik Aleksandar Vučić izgovorio one termine, znajte ljudi da mi smo stvarno u teškoj situaciji na pritisak koji oni vrše svakog dana na Srbiju i da nam zabranjuju, da oni prijatelji koji su nam bili više nam nisu prijatelji. Sada nam nude neke nove prijatelje ili saradnike, a ti novi od 2000. godine lažu Srbiju - samo još ovo uradite i ulazite u EU. Mi uradimo to, pa kažu - e sada uradite još ovo, još ovo i nema kraja.

Da se ponosimo kada se nešto napravi bilo gde u Srbiji. Evo, Beograd na vodi, ljudi, pa tamo su svakog dana svi objekti puni, restorani. Koliko je radnika radilo u izgradnji Beograda na vodi? Koliko je građevinskog materijala proizvedeno u Srbiji? Znamo šta je tu bilo pre, barake i šupe.

Da ništa ne kritikujemo što se gradi. Kaže - aha, vi ste napravili to, a mi imamo predlog još jedan objekat da se napravi sličan, da dovedemo turiste u Srbiju, jer sve veći broj turista dolazi u Srbiju, a posebno dolaze da dočekaju novu godinu.

Ljudi, ja sam čuo da samo dva, tri hotela imaju mesta u Beogradu za doček nove godine. Iz celog sveta dolaze u Srbiju. Šta mislite, zašto? Zato što je sve jeftino, zato što imaju gde da izađu. Mi smo gostoprimljivi. Niko od tih turista nije imao problem kada dođe u Srbiju. Jedino Bugari biraju restorane gde mogu da koriste cigare, duvan, itd. jer kod njih je to zabranjeno.

Kad sam kod Bugara, imam mnogo prijatelja u Bugarskoj, ali mi smo za njih Pariz i ne samo za Bugare, za mnogo evropskih država Srbija je tako napredovala da ko nije bio u Srbiji 10 godina ne može da prepozna Srbiju.

Dalje, danas kada ste pacijent ili bolujete od nečega, rešava se problem istog trenutka. Odmah vas prime. Dobro, možda ima slučajeva gde treba da se sačeka ako nije hitno. Nisam ja sada doktor i nisam političar opšte prakse kao neki koji žele sebe da predstave da su političari opšte prakse, ali bilo kog od direktora bolnica, kliničkih centara da pozove neko iz unutrašnjosti ne mora da kaže da se zove Dragan Marković Palma, nego da kaže – moj rođak je u teškom stanju i da li znate koji je odgovor? Neka krene odmah. Uput i neka krene odmah. Zašto? Zato što ima smeštajnog kapaciteta. Nije kao nekada da čekaš da neko ustane, da izađe iz sobe, iz bolnice da bi novog pacijenta primili.

Imamo najbolje specijaliste, najbolje stručnjake. Zaustavljen je odlazak medicinskih radnika stručnih kao što je to bilo pre da odlaze iz Srbije. oni koji su otišli, vraćaju se i ne samo medicinski radnici, već i svi ostali, jer misle… Hajde, neću sada oko medicinskih radnika…

Privodite kraju, molim vas.

Vreme?

(Predsednik: Da.)

Dobro. Na kraju da čestitam Vladi na Predlogu budžeta.

Jedinstvena Srbija će glasati za sve tačke sa današnjeg dnevnog reda.

Želim da građani veruju u nas i da budu sigurni da u ovom sazivu mi koji glasamo za zakone, za te zakone i te zakone će koristiti oni u praksi kada se bude primenjivalo preko budžeta.

Hvala.

Hvala vam.
Reč ima Nebojša Zelenović.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Mi nećemo glasati za budžet za 2023. godinu, Poslanička grupa „Moramo -Zajedno“ se ne slaže sa načinom na koji su ovde iskazani brojevi, ne slažemo se sa podacima i verujemo da taj budžet može da izgleda mnogo bolje i u mnogo boljem interesu svih građana Srbije.

Pre nego što objasnim kako je i zašto i šta su naši predlozi rešenja, da, mi jesmo jutros podelili ove flajere, podelili smo svim narodnim poslanicima našim uvaženim kolegama, zato što borba koju su pre godinu i po dana pokrenuli svi građani Srbije za to da se zaustavi štetan rudnik litijuma u Srbiji od strane Rio Tinta, ta borba nije gotova. Ta borba će se završiti ovde u parlamentu onda kada bude bio izglasan zakon o zabrani rudarenja litijuma i Bora u skladu sa narodnom inicijativom. Od tog trenutka možemo da budemo sigurni. Ali, ja verujem da je ta inicijativa i ta zajednička borba različitih političkih organizacija, prvenstveno građana Srbije za ono u šta zaista veruju da je ispravno, jedna velika pobeda građana u situaciji kada imate problem sa demokratijom, sa izborima, sa slobodnim medijima. Ta borba će biti gotova ovde u parlamentu, zato ste danas, uvažene kolege, dobili ovaj dokument, odnosno ovaj flajer i mi ćemo insistirati na njemu sve dok ne bude bio usvojen ovde u parlamentu.

Takođe, pre samo četiri meseca, premijerka dok je još bila kandidat za to mesto je sedela tamo u petom redu i rekla da sam ja taj koji je doveo Rio Tinto 2004. godine kao tada sekretar jedne osnovne škole u Šapcu. Pa zaboga, ako je to istina, ako sam ja taj koji je doveo Rio Tinto 2004. godine, zašto je premijerka 2018. godine potpisala ugovor sa tom kompanijom i hvalila se da je to jedan veliki i važan projekat, pa se posle skrivala iza mene i nekih drugih ljudi u opoziciji kako smo mi za to odgovorni?

Puno neistina se ovde izrekne svakog dana, a zaboravljate da sve piše i sve se beleži i zna se ko je šta rekao i koje koga doveo i ko je za šta odgovoran. Sada pokušavate da vratite ovu temu na mala vrata, ja vam kažem neće vam to uspeti, građani Srbije vam to neće dozvoliti.

Šta je druga pobeda koju je ovde izvojevala baš u parlamentu, ja zato verujem da parlament jeste mesto za debatu, jeste mesto za raspravu, da ovde treba važne stvari da se dešavaju, je to što je gorivo pojeftinilo za 20 dinara. Dakle, upornim, konstantnim insistiranjem opozicije smo izvršili pritisak i sada je gorivo sa 222 ili 223 dinara otišlo na 202 dinara.

Dakle, građani Srbije kada odete sad na pumpu, da znate da smo se ovde u parlamentu izborili za to da gorivo pojeftini za 20 dinara, a može da pojeftini za još 20 dinara. Samo ako budemo i bili uporni, svi mi ovde zajedno iz opozicije i budemo konstantno apelovali na ovu vlast koja ne može da istrpi ni trunku pritiska. Tako je. Gorivo ne sme da bude više od 180 dinara. Ne sme, zato što sve preko toga je pljačka građana Srbije.

Kada govorimo o tome ko je šta uradio ili ko šta nije uradio ili je propustio da uradi, a koji je možda lažni ekolog ili manipulator kako je ovde premijerka iznela, znate neki od nas su nešto i radili. Na primer, prečistač otpadnih voda, pa bi bilo dobro da novog ministra koji tu sedi ispred vas pitate zašto on nije uradio ni jedan prečistač otpadnih voda u Beogradu a mogao je da uradi pet, ali hajde ne mora pet, mogao je bar jednu da uradi, pa što ni taj jedan nije uradio? Pa se sad posle deset godina vlasti setili da ne bi bilo loše raditi te prečistače otpadnih voda.

U Šapcu je otvoren 2017. godine, evo sad će šesta godina i radi i održivi, svi ministri koji su tad u tom trenutku imali bilo kakve veze sa životnom sredinom su dolazili da se slikaju pored tog jedinog operativnog prečistača otpadnih voda koji je urađen sa EU. Nije bilo zajma i kredita, nego EU dala novac, a tako kao što je dala Šapcu, mogla je bilo kome da da. Mogla je bilo kome da da, ali niko nije tražio. E, taj operativni prečistač je jedna dobra stvar. Postrojenje za upravljanje otpadom, sanitarna deponija, reciklaža. Kad kažem u poslu stvarno „Zeleni“, pa proverite kolika je kanalizaciona mreža u tom gradu gde smo mi imali priliku da radimo nešto ozbiljno i pametno. Šezdeset četiri posto kanalizacione mreže, 80% vodovodne mreže sa sve selima u krugu od 40 kilometara oko grada.

Dakle, moguće je i za sve to smo radili projekte zajedno sa EU. Trideset miliona evra podrške EU, pa onda dođe i Devenport i evo sad i Žofre je dolazio da pogleda šta je, kako je moguće da se neke stvari dešavaju, na jedan potpuno drugačiji način, pa onda dođe ministar Mali pa kaže - ne možemo da radimo sa EU, moramo da uzmemo brzo kredit jer je to sporo. Sporo je, kaže, raditi projekte sa EU. Kako sporo, pa mi ga uradili 2017. godine, a vi evo 2023. godina niste ni jednu uradili? Kako je to sporo sa EU? Nije, nego je to brže zato što je to ispravno i zato što jedino tako može.

Uradili smo jedan interesantan projekat koji se zove "Bazen" i to je vrlo interesantna tema za gospodina Malog, kako možete da otvorite potpuno prostor za nekakve nove finansijske investicije, odnosno, da kažemo, finansijske aranžmane i nekakav drugačiji način pribavljanja novca. Emitovali smo municipalne obveznice. Da, to je bila prva i jedina ispravna emisija municipalnih obveznica. Ja sam kupio prvu obveznicu za 100 evra, izgrađen je bazen koji ima grejanje na gas, na solarne panele i na toplotne pumpe, 2015. godina, pre sedam godina. Evo, sad će osma godina. Znači, može i drugačije da se rade stvari. Taj bazen je inače najjeftiniji bazen u Srbiji, urađen je za tri miliona evra, sada vi pravite bazene za 20 miliona evra. Kod vas svaki projekat košta pet ili deset puta više nego što mu je inače cena.

Šta mislim da je bitno da se kaže oko toga šta koliko košta i ko je za to zaslužan ili odgovoran? Evo, na primer, ovo je izveštaj Fiskalnog saveta i u tom izveštaju stoji jedna vrlo interesantna stvar, kaže - budžetski troškovi za EPS posledica su, prvenstveno, katastrofalnog upravljanja ovim preduzećem u prethodnim godinama, a ne svetske energetske krize. To vam kaže Fiskalni savet.

Znači, EPS je upropašten i ja pokušavam da dobijem informaciju ko je za to odgovoran, kako smo do toga došli? Kako je moguće da u tri godine ne znamo koliko smo zaista uglja uvezli? Zašto uopšte uvozimo ugalj, evo sad čujemo, iz Indonezije uvozimo ugalj? Iz Indonezije. Nemamo našeg uglja. Zašto nemamo našeg uglja? Gde je otkrivka ova iz Kolubare ova nova? Koliko smo novca dali na to? Ne mogu da dobijem, evo od kako sam postao poslanik, postavljam ista pitanja, ne mogu da dobijem odgovore, da objasnite, zašto ovoliko uvozimo struju, pošto nemamo sopstveni ugalj, uvozimo struju po 200 evra po megavat satu, a ona je koštala 50? Zašto je uvozimo sada kada je najskuplja i ko će za to da bude odgovoran? Ko će za to da bude odgovoran, gospodo?

Onda sve to građani plaćaju, ne znajući, građani Srbije ne znaju da će sada platiti struju još jednom sa ovim budžetom. Platili smo jednom kada dobijemo račun, pa povećanje jedno, pa povećanje drugo, zbirno 20% povećanje cene struje. Sad to nije dovoljno, nego kažete - to je najjeftinija struja za građane, a onda hop, milijardu i 200 miliona evra za stanje, za subvecije za EPS. Koliko onda zaista košta struja? Da li je to onda istina da mi plaćamo najjeftiniju struju u Evropi i regionu ili je to zapravo neistina? Ispostaviće se da mi plaćamo možda jednu od najskupljih cena struje, samo za nešto znamo, za nešto ne znamo. O tome treba da se ovde razgovara na ovom mestu.

Takođe, drago mi je da ste promenili pristup i drago mi je što vidimo što vas je život demantovao, uvažena premijerka. Prošli put ste se ovde ismevali politici nas "Zelenih", govoreći da to solarni paneli, da je to jedna čista glupost i da će sistem da kolabira kako ste vi pokušali tada da izgovorite, a u međuvremenu je vas život demantovao i vi ste ti koji su kolabirali. Da li je tako?

Vi sada ovde uzimate kredit, sad ću vam reći, to je pogrešno, uzimate kredit da bi ste davali subvencije ljudima po lokalnim samoupravama. Da, postave solarne panele, izoluju kuće ili urade bilo šta drugo vezano za toplotnu pumpu ili energetsku efikasnost. Načelno, vi ste promenili stav koji ste imali pre samo petnaestak ili dvadeset dana i sad hoćete da preuzmete temu solarnih panela od jedine političke organizacije koja je zagovara kao veliku politiku.

Pored toga, što je potrebno staviti solarni panel na svaki od dva miliona krovova u Srbiji, mi imamo i model, finansijski model za to. Mi smo za to nagrađeni 2019. godine od strane Evropske banke za obnovu i razvoj, to je bilo u tom trenutku treća najbolja poslovna operacija na svetu. Možete da proverite. Uspostavite model javnog esko koncepta u kome će i EPS Srbije pomoći svakoj kući, domaćinstvu u Srbiji da dobije solarni panel na svaki krov. Pet ili šest hiljada evra, u zavisnosti od tog kolika je kuća, domaćinstvo, zgrada, kapaciteti, ugao, osunčanost i slično. Ako može Nemačka koja ima manje sunca od nas, zašto ne bi mogla Srbija? Pomozite svakom domaćinstvu da to uradi, nemojte uzimati kredite, građani će to da plate kroz uštedu energije.

Mi smo to učinili u Šapcu, izolovali smo preko 60 stambenih zgrada, ljudi plaćaju, stoje u redu da budu izolovane kuće i stanovi. Znači, postoje modeli.

Umesto da uzmete kredit, da se zadužite i onda vraća... Znate, lako je Jorgovanki Tabaković da kaže to će se vratiti, krediti, može sve, Jorgovanka Tabaković ide za godinu i po dana u penziju. Ko će da vraća kredite? Mi svi ovde zajedno? Da li je tako? Pa lako vam je da puštate, da se zadužujemo u dolarima, u trenutku kada ne smemo da se zadužujemo ni u evrima. Pa onda odemo kod Arapa i uzmemo milijardu evra, pa za pet godina ćemo platiti 300 miliona evra samo za kamatu.

Imate model koji je nagrađen. Taj model ako primenite preko EPS-a možemo da smanjimo proizvodnju struje na ugalj, za polovinu, pa da vidimo koliko će onda da košta. Gde će da stignu te pare? Razni su načini. Evo imamo neke predloge. Zamislite građane koji će da kupe sada obveznicu EPS-a, ponudite građanima da kupe obveznicu EPS-a, neka daju svojih 100 evra za EPS, ako zaista veruju da je to prava firma u koju vredi ulaganje, ja bih kupio. Evo, ja bih kupio prvu ako mi dozvolite, da kupim ja da spasim EPS i svi ovi građani, ljudi ovde da kupimo obveznice EPS-a i da se pomogne da se urade solarni paneli u svako domaćinstvo u Srbiji. Jel to pošteno rešenje? Ja nudim rešenja. Ovi ljudi koji sa mnom to rade, nude rešenja od početka.

Još jedna stvar, alternativa za litijum, stranka Zajedno, grupacija Moramo zajedno, veruje da je litijum prošlost i verujem u to. Zato se borimo da do tog rudnika ne dođe. Šta je alternativa? Hajde da uložimo u nauku, dobićete za godinu dana bolje rešenje od litijuma, dobićete bolje materijale koji mogu uspešno da prime električnu energiju i da je sačuvaju. Uložite u Elektrotehnički fakultet u Beogradu. Zašto da ne? Uložite u tu domaću pamet kojom se stalno hvalite. Evo mi ćemo predložiti amandmane na to da se uloži novac u domaću pamet.

Šta verujemo da je zaista alternativa za litijum? Svako ko je iole pismen, vidi šta se dešava u svetu danas, od deset godina, ministarko energetike, imali smo pet sušnih, ministarko poljoprivrede, pet sušnih godina, sledećih deset sedam će biti sušnih. Nema vode, ljudi. Treba da se ulaže u vodu. Ispod Mačve, pogledajte poslednju dozvolu koju ste dali za istraživanje litijuma kompaniji „Volt“, piše da ispod Mačve imate veliko podzemno jezero najkvalitetnije vode, pijaće vod vrhunskog kvaliteta za koju ne treba prerada, ta voda može da stigne u svako domaćinstvo u Zapadnoj Srbiji i u Vojvodini regionalnim vodovodom.

Koliko će da košta za deset godina voda? Poprilično. Ne mogu da kažem, neću da pogrešim broj, ali ja vam kažem to vam je resurs budućnosti, a ne litijum. O svemu i detaljima ću kasnije. Ostalo vreme poslaničke grupe će koristiti Aleksandar Jovanović Ćuta. Hvala.

Reč ima predsednica Vlade.

Hvala vam.
Dakle, ponovo i vi ste krenuli od letka, pa i ja da krenem od letka.
Mislim da u najmanju ruku ste trebali da se potrudite da bude na recikliranom papiru, u najmanju ruku, pošto vam je toliko stalo do životne sredine. Mislim da bi to svako čija je agenda životna sredina, a želi i ima ideju da napravi baš letak prvo pomislio i to je za mene zaista jedan par ekselans dokaz koliko vama u stvari nije stalo i koliko je to politika samo zato što je sada to trend u svetu i zato što je sada to moderno.
Ponovo ću reći, znamo se mi odavno. Ja sam pre ulaska u politiku bila u sektoru obnovljivih izvora energije, tada nije postojala šansa da se bilo kako zakonski reguliše ulaganje u obnovljive izvore energije. Na vlasti je bila stranka čiji ste vi bili član i tada gradonačelnik, bili ste desna ruka neformalnog predsednika te stranke, predsednika u senci te stranke, bivšeg gradonačelnika grada koji ste vi onda nasledili od njega kao gradonačelnika, nemojte da se zavaravamo da vi u toj stranci, koja je vodila Srbiju, svakako od 2008. do 2012. godine, ali i ranije, da ste bili samo neki mali šraf, neki sekretar škole ili šta ste rekli i da niste imali nikakav uticaj. To jednostavno nije tačno.
Zašto se tada niste borili za životu sredinu? Zašto se tada niste borili za zelenu agendu? Zašto tada niste pustili investiciju – obnovljivi izvori energije? Opet ću vam ponoviti, 2014. godine Vlada Aleksandra Vučića usvaja prvi Zakon o energetici koji daje zakonodavni okvir za obnovljive izvore energije.
Vi ste 2019. godine, kažete, kao gradonačelnik dobili nagradu za ESKO ugovore. Fantastična stvar. Ulaganje u energetsku efikasnost tako što ulaži privatni investitor i njemu se vraća od ušteda koje je postigao svojim ulaganjem.
Znate kako je to bilo moguće? Tako što je Vlada Aleksandra Vučića usvojila zakon da to bude moguće. Zašto nije bilo moguće ranije imati ESKO ugovore? Zato što Vlada Mirka Cvetkovića, stranke u kojoj ste vi bili značajan član, nije htela to da usvoji. Nije videla uopšte poentu da to usvaja. Jeste li se tada bunili? Jeste li sada pričali da je zelena agenda nešto najbolje? Ne, ja se sećam da sam ja kao osoba koja je vodila kompaniju, koja je želela da ulaže u obnovljive izvore energije, da sam se tada raspravljala zato što niko nije hteo da sluša o obnovljivim izvorima energije, zato što su svi rekli – to je skupa struja, mi imamo jeftinu iz uglja i šta će to nama. Ta ista stranka čiji ste vi bili uticajni član, desna ruka neformalnog predsednika.
Tako da nemam ja problem sa zelenom agendom. Ja mislim da je zelena agenda normalna i prirodna i da nemate vi samo jedinstveno pravo na tu zelenu agendu zato što i mi živimo u ovoj zemlji i naša deca žive u ovoj zemlji i mi se brinemo o vazduhu i uradili smo više nego svi od 2000. do 2012. godine.
Da li smo mogli brže? Da, verovatno i jesmo, da nismo morali 2014. i 2015. godine da se bavimo fiskalnom konsolidacijom zato što je zemlja bila na ivici bankrota. Da, trebali smo prvo da stabilizujemo neke stvari. Da, trebali smo prvo da zaposlimo neke ljude zato što je nezaposlenost bila 26%. Da, morali smo to da radimo da bi onda otvorili put nečemu drugom i da bi imali finansijski kapacitet, finansijsku sposobnost da utičemo na te stvari.
Odmah je 2014. godine krenulo ulaganje u filtere za odsumporavanje za termoelektrane i odmah je 2014. godine kada je Aleksandar Vučić postao predsednik Vlade, kažem, po prvi put u Srbiji usvojen zakonski okvir koji je omogućio zelenu energiju u Republici Srbiji, a onda i 2021. godine samostalni Zakon o obnovljivim izvorima energije, izdvojen iz Zakona o energetici zato što je toliko važna stvar.
Dakle, nikakav problem. Dobili ste nagradu, zato što je tada Vlada razumela da je to važno i da treba da idemo i na ESKO ugovore, koji su praktično javno-privatna partnerstva, ulažemo u energetsku efikasnost i da ne trošimo budžetska sredstva, nego da idemo sa privatnim investitorima.
Znate šta se posle toga desilo? Ti mediji koji vas najviše podržavaju su najviše napadali te ESKO ugovore i čitav ESKO model zato što su stalno, iako apsolutno ništa građani za to nisu davali, su stalno podmetali da je to mehanizam za korupciju. Tajkunski mediji koji vas najviše podržavaju su najviše sapletali ESKO ugovore po svim lokalnim samouprava u Republici Srbiji koje su to radile, bez obzira da li su radile sa stranim ili sa domaćim investitorima.
Što se tiče rudnika litijuma, opet ću reći, Rio Tinto je došao u Republiku Srbiju 2004. godine. Stranka čiji ste vi bili član i mnogi ovde koji se danas bore protiv Rio Tinta je 2004. godine bila na vlasti, na jedan ili na drugi način, uticajniji ili manje uticajni.
Godine 2006. izmenjen je Zakon o rudarstvu na način da se onima koji imaju pravo na istraživanje automatski da pravo na ekspoloataciju. Rio Tintov zakon.
Vi ste nakon toga bili gradonačelnik Šapca, Loznica vam je najbliža, zašto nikada ni jednu reč do pre, otprilike godinu dana ili koliko je bilo, polovinom 2021. godine, nismo čuli protiv „Rio Tinta“ i tog projekta?
Ponovo ću reći, bila sam u Loznici u novembru 2020. godine kada je završena studija opravdanosti. Odgovarala sam na pitanja i nije bilo ni jedno pitanje o zaštiti životne sredine. Svi su bili srećni. U Loznici sam bila, bila sam u zgradi lokalne samouprave, išla sam u njihovu šalter salu „Rio Tinta“ da pogledam i upoznala se sa mladim geolozima koji su radili na ispitivanju te rude. Nijedno pitanje, nikakvi protesti, nikakve demonstracije. Novembar 2020. godine.
Pogledajte izjave i tadašnjeg vašeg predsednika stranke i onog kasnije predsednika stranke, koji je govorio da je to najveća šansa Srbije. Šta se desilo? Jeste se tada pobunili? Jel ste krenuli u proteste? Jel ste rekli – nemojte, molim vas, to će da zagadi Rađevinu i Gornje Nedeljice? Ne, niste rekli. Samo kada je to postao metod političke borbe, e, onda ste ušli u to srcem i dušom.
Godine 2012. ko je bio na vlasti? Vaša stranka, u kojoj niste bili beznačajan član. Svakako ste i kao beznačajan član mogli da se pobunite, mogli ste da izađete iz te vaše stranke, da istupite, da se ne složite, da javno kažete.
Vlada Republike Srbije 2012. godine izdaje dozvolu za bušotine velikog prečnika „Rio Tintu“ da kreću u bušenje u Gornjim Nedeljicama i na čitavom tom području. A znate ko izdaje dozvolu – Ministarstvo za zaštitu životne sredine. Dakle, Ministarstvo za zaštitu životne sredine.
Danas imamo, ja verujem, kad bi proverili, najmanje 10 ljudi iz tog Ministarstva za zaštitu životne sredine u tadašnjem mandatu koji danas protestuju protiv tog „Rio Tinta“ na ulicama, ali su oni izdali te dozvole, bez ikakvog problema. Sve što smo mi radili sa „Rio Tintom“ radili smo javno i transparentno.
Čisto da vas upoznam, pošto vam je toliko stalo do te teme, da ni ne znate da nikada nismo potpisali nikakav ugovor. Ja nikakav ugovor sa „Rio Tintom“ nisam potpisala, nego sporazum o saradnji. I taj sporazum o saradnji smo objavili. Otkad smo ga objavili, niko ni „a“ nije imao da kaže na taj sporazum o saradnji, zato što smo mi stavili u taj sporazum o saradnji da moraju, pod jedan, da prate najstriktnije standarde životne sredine i pod dva, da sve što se proizvodi u Srbiji mora da ostane u Srbiji i takođe da lokalna zajednica mora da ima najveći prihod ili benefit od čitavog tog projekta. Dakle, ne ugovor, žao mi je što ni toliko ne znate, nego sporazum o saradnji. Nikad ga nisam krila, i kada sam išla u London i kada sam imala sastanke sa „Rio Tintom“, davala sam nakon toga izjave za medije i pričala o čemu se radi. Da li je tada bilo ko rekao bilo šta protiv „Rio Tinta“? Ne, nije, ni jedan jedini glas nije bio protiv „Rio Tinta“.
Sada da vam kažem još jednu stvar. Kada sam izašla na pres konferenciju i rekla da će Vlada da povuče sve ono što je davala „Rio Tintu“, potpuno javno i transparentno, nisam ja to, da vas još jednom podsetim, uradila zato što ja mislim da taj projekat nije dobar za Srbiju. Ja mislim da je taj projekat fantastičan za Srbiju. Ja mislim da je to projekat koji bi nam pomogao da podignemo našu ekonomiju, životni standard, a posebno građana u čitavom regionu zapadne Srbije, apsolutno mislim, da postanemo centar Evrope za čitav lanac proizvodnje, od prerade, do baterija, do električnih automobila i drugih stvari. Apsolutno to mislim.
Ali sam tada ponovo, otvoreno i jasno rekla svim građanima Republike Srbije na pres konferenciji, to sam rekla i ambasadorima zemalja koje su podržavale „Rio Tinto“ zato što je to njihova multinacionalna kompanija, a to je ova stvar – svi oni su hteli da iskoriste „Rio Tinto“ u tom trenutku da bi oslabili Aleksandra Vučića i Srpsku naprednu stranku, svi. U velikoj meri su i finansirali te proteste, organizaciju protesta, pozivanje na proteste, štampanje promotivnih materijala i sve ostalo. Ti isti koji su od nas tražili da proguramo „Rio Tinto“. I to je bila politička igra takva da su znali da Aleksandar Vučić neće da ugrozi interese Srbije i da kakvi god otpori bili da će na kraju odgovorno da se ponaša i da da podršku tom projektu zato što je važan za Srbiju i dobar za Srbiju, a posebno za taj deo Srbije, a da će istovremeno oni iskoristiti to da ga oslabe politički.
Ja sam tada, ako se sećate, kao predsednica Vlade izašla i rekla – ja to neću da dopustim. Takvu duplu igru od strane nekih stranih ambasada, od strane određenih tzv. ekoloških projekata, koji su se nakon 18 godina, i bukvalno 18 godina „Rio Tinta“ u Srbiji setili da „Rio Tinto“ treba da ode iz Srbije, nisam htela da dozvolim.
Ja nemam sumnje da je to odličan projekat za našu zemlju i za naš narod. Gde god odem u inostranstvo, pričala sam, u Singapuru da je pitao zamenik premijera – vi imate litijum? Bilo me je sramota da mu kažem da ga mi ne koristimo, jer ne postoji zemlja koja ima, a da ga ne koristi. Ne postoji, ali ja kao predsednica Vlade i kao član SNS nisam želela da dozvolim da se finansiraju protesti da bi se oslabio Aleksandar Vučić, a istovremeno su računali na ozbiljnost i odgovornost Aleksandra Vučića da uprkos tim protestima koje su finansirali izgura taj „Rio Tinto“.
Tako da vas ja još jednom molim da mi objasnite kako to vi od te 2003, 2004. godine niste glasno i jasno rekli vašoj stranci – nemojte ljudi, to je prljava tehnologija, to će da uništi Srbiju, gde je Loznica, tu je i Šabac, nemojte to da radite građanima u gradu u kom živim, koji vodim. Ne, nego ste se setili taman nešto pre izbora da udarite široko po tom projektu nakon 18 godina tog projekta u Republici Srbiji.
Kažete građanima, za mene opet neverovatno nipodaštavanje građana, neverovatna sumnja u njihovu inteligenciju i verovanje da takve banalne stvari mogu da se podmetnu građanima Srbije da ste vi zaslužni za jeftinije gorivo. Nije zaslužna cena nafte i naftnih derivata na svetskom tržištu, niste vi uspeli da napravite pritisak samo na Vladu Republike Srbije, ne, ne, vi ste mnogo uspešniji od toga i mnogo jači. Vi ste izvršili pritisak na Saudijsku Arabiju, na zemlje OPEK-a, organizaciju zemalja izvoznika nafte, direktno ovde iz ovih grupa ste na njih izvršili pritisak. Oni su oborili svetsku cenu nafte i onda smo mi mogli da oborimo i cenu nafte, dizela, benzina, naftnih derivata u Republici Srbiji. Ja vam na tome čestitam i molim vas da samo tako nastavite, OPEK i zemlje članice OPEK-a sa nestrpljenjem čekaju svaki vaš sledeći korak, čak i potez i sa drhtanjem prate da li će moći da budu profitabilne kada vaša koalicija kaže i naredi da moraju da se smanje cene.
Dakle, da ne dužim, imamo još pet tema koje ste pomenuli, a na koje bih mogla da vam govorim protiv argumentima.
Da vam kažem, uvozimo struju i još jednom, nekoliko puta smo ponavljali, Srbija je uvek uvozila struju zimi. Srbija je bila neto izvoznik struje, ali je zimi uvek uvozila struju. Još jednom, recite mi zašto, ako već niste želeli tada da usvojite zakon koji bi omogućio investiciju zelenu energiju, zato što ste rekli zelena energija je skupa tada, tada je bilo zelena energija je skupa, imamo ugalj, on je jeftin i održivo nam je rešenje i ne možete da pravite elektrane na obnovljive izvore energije, ali recite mi zašto onda niste pokrenuli neki novi energetski projekat u Republici Srbiji? Bilo bi onda lakše da bude jači energetski sistem.
Dakle, o upravljanju u okviru EPS-a da ne pričamo, zato što bi zaista imalo štošta da se kaže o tome kako je vođen na kraju krajeva i od 2001. godine, pa na kraju krajeva i kako su ispod stola, kao što sam pokazala, 2011. godine finansirani preko EPS-a i preduzeća u okviru EPS grupe neki koalicioni partneri.
Solarni panel. Ne, niste me razumeli ponovo. Nisam ja promenila svoje mišljenje, ja i dalje mislim da ukoliko bi mi išli na predlog koji ste vi dali, a to je da na svim krovovima u Republici Srbiji instaliramo solarne panele i sve to priključimo na naš elektroenergetski sistem u odnosu na našu prenosnu mrežu, da bi ona doživela kolaps.
Drago mi je što vam je smešno i što sam imala lapsus nakon što sam čitav dan odgovarala na sva izlaganja narodnih poslanika. Dobro, to je nekako onako jedna dečija, ako je to onako dečija podmetačina koja vas čini srećnim, to dovoljno govori o vama. Tako da, da. Da li sam kolabirala ili je mreža doživela kolaps ili šta drugo, manje je čini mi se važno zato što nam se svima to nekada desi, ili ste vi jezički bezgrešni. Opet to dovoljno govori o vama, ali radi se o tome da je činjenično stanje da bi vaš predlog za elektroenergetski sistem Republike Srbije da se na sve krovove stave solarni paneli i odjednom priključe na mrežu doveo do kolapsa naše mreže, zato što to ne može da se balansira.
E, sad, da li smo mi protiv solarnih panela? Pa, naravno da nismo. Hajde da se vratim ponovo, važno mi je zaista da razumete. Godine 2014, kada je Vlada Aleksandra Vučića usvojila Zakon o energetici i po prvi put rešila obnovljive izvore energije, otvorio se put za solarne elektrane. U tom trenutku samo za 10 megavata, dok ne vidimo kakav će imati uticaj na mrežu. Takođe i zato što je u tom trenutku ta tehnologija bila toliko skupa da su fid-in tarife bile previsoke. Ali, sada od 2021. godine smo otvorili još veći prostor za to. I da, vi danas niste glasali da se usvoji predlog zakona da sa Međunarodnom bankom za obnovu i razvoj, kad već spočitavate nešto ministru finansija Siniši Malom, dakle, isto ta EU, da idemo u taj projekat od 45 miliona evra, i to dovoljno govori o vašoj agendi.
O javnom dugu neću pričati zaista, biće vremena. Verujem da će još neko pomenuti javni dug, te osnovne parametre ekonomije, imaćemo vremena dodatno da pričamo o njima.
Za mene je takođe donekle cinično da vi pričate o ulaganju u nauku, u ETF u Beogradu, kada smo mi zaista vlast koja će ostati upamćena po tome da je pokrenula nauku i inovaciju u Republici Srbiji, stvorila, formirala Fond za nauku, otvorila naučno-tehnološke parkove, podigla kapacitete, pre svega tehničkih fakulteta, izgradili dodatnu zgradu Elektronskog fakulteta u Nišu koja je bila inicijalno planirana 1975. godine. Evo, sada smo završili i idemo na idejno rešenje za novu zgradu Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu, uklonili i srušili nelegalne kuće, privatne kuće u okviru ETF u Beogradu. Pa, ko je sad to uradio, vi ili mi? Jel to završeno do 2012. ili je 2015. godine otvoren prvi Naučno-tehnološki park u Beogradu? Pa od 2015. godine.
Dakle, što se ulaganja u nauku tiče, hajde tu makar budite dovoljno iskreni prema sebi i prema građanima Republike Srbije, da nam te stvari ne spočitavate. Hvala.
(Nebojša Zelenović: Replika, dva minuta. Pomenut sam.)

Sve odgovori na vaše izlaganje, pomenuti nigde niste.
Vi, gospodine Cakiću, tek niste pomenuti. Niste sigurno.
(Nebojša Zelenović: Dva minuta, ne tražim pola sata.)
Sve ja vas razumem, samo osnova nema.
Što se tiče ovlašćenih predstavnika, da li još neko želi reč?
Prvo reč ima Zoran Zečević. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovani predstavnici Vlade, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, pre nego što pređem na izlaganje o budžetu, ja bih skrenuo samo jednu pažnju i uputio jednu molbu.

S obzirom da smo pre pauze doživeli nešto što nismo trebali da doživimo, ja predlažem da se te reči koje su upućene našim kolegama narodnim poslanicima upute u Tirani Aljbinu Kurtiju i ostalima, a u najmanju ruku očekujem da zaustavimo jedno takvo ponašanje i da ne treba Srbi prema Srbima da se na takav način ponašaju. Očekujem jedno civilizacijsko izvinjenje premijerke Poslaničkoj grupi Srpske stranke Dveri.

Nakon toga, da pređem na ovaj budžet koji, po mišljenju Srpske stranke Zavetnici, niti je štedljiv, niti je razvojan, nego pokazuje jedno nedomaćinsko ponašanje prema novcu građana Republike Srbije u ovoj jednoj vrlo teškoj ekonomskoj, energetskoj i svakoj drugoj situaciji.

Po nama, budžet je trebalo usmeriti samo u one najneophodnije stvari. Svakako nije dobro da se u ovoj situaciji predviđa deficit od neke 2,3 milijarde i mogućnost daljeg zaduživanja do iznosa od 10,5 milijardi. I ono što je problematično po nama, ta zaduženja će se obavljati kod MMF-a i kod inostranih vlada. Kao čovek želim da znam koje su to inostrane vlade i moja stranka očekuje da nam neko iz Ministarstva ili premijerka objasne koje su to zainteresovane inostrane vlade i pod kojim uslovima oni nama daju taj novac. Sem toga što moramo da vratimo taj novac, naravno sa kamatom, da mi ovde narodni poslanici i građani Republike Srbije znamo šta uz to vraćanje novca nama sleduje kao državi.

Kao što vidite, svi projekti koji se rade u Srbiji, iz ovog budžeta saznajemo, rade se na dugoročne kredite, tako da imamo situaciju da će i ona deca koja se danas rode morati narednih 35 godina da vraćaju pomenute kredite.

Želim vas i građane da podsetim da je 2012. godine, kada je SNS sa svojim partnerima došla na vlast, svaki građanin u Republici Srbiji dugovao 2300 evra. Danas, nažalost, posle deset godina svaki građanin duguje 5200 evra, bez ovih dugovanja koja planirate da uradite u ovoj i narednim godinama.

Srpska stranka Zavetnici zna da je prihodna strana budžeta, uvećana za nekih 7,8% i treba da objasnite građanima da je do povećanja tog prihoda u budžetu došlo isključivo zbog enormnog povećanja cena osnovnih životnih namirnica. Danas, recimo, plaćamo dva puta skuplje mleko, plaćamo skoro tri puta skuplje ulje i sve one namirnice koje su neophodne onim najsiromašnijim građanima, onim penzionerima koji imaju penziju u ovoj državi ispod 25.000 dinara. Takvih je prema evidenciji koju vi imate preko 580.000 dinara. Prema tome, to nije neki realan prihod, nego prihod koji je iznuđen povećanjem cena životnih namirnica.

Srpska stranka Zavetnici vam predlaže da prihode možete povećati i na neke druge načine. Ovo što vam ja sada predlažem, mislim da će to naići verovatno na neki otpor, a evo recimo, jedna od mogućnosti uvećanja prihoda u budžetu jeste da rešite problem sa onih 24 privatizacije koje ste vi 2012. godine nazvali pljačkaške. Pošto je gospodin ministar, Siniša Mali, jako dobro upoznat sa periodom kada su te privatizacije sprovođene, on odlično zna gde je taj novac završio. Dobro bi bilo da sa tim ljudima na bazi autoriteta, vaše stranke i predsednika Aleksandra Vučića, obavite razgovor da deo tog novca vrate građanima Republike Srbije i tako smanjimo planirani deficit u budžetu.

Druga mogućnost za povećanje prihoda u budžetu je sledeća, da preispitate sve javne nabavke koje su rađene preko vladine Kancelarije za javna ulaganja, gde ćete videti nameštene tendere, gde ćete videti uvećane vrednosti tih izvedenih radova i tako dalje i dobro bi bilo da sa tim vašim ljudima koji su preko vas dobijali sve te tendere, da nekako ih umolite da jedan deo te dobiti koju su ostvarili na leđima ovog naroda, da nekako vrate u budžet i tako da pokrijemo taj planirani deficit od 2,3 milijarde. Mislim da to za vas nije mnogo težak posao i Srpska stranka Zavetnici očekuje da ćete u skladu sa vašim patriotskim opredeljenjima uraditi to i onda ćete kada to budete uradili dobiti jedan veliki aplauz od svih nas sa desne i sa leve strane.

Što se tiče samog budžeta, u budžetu postoje neke stavke koje su potpuno nepotrebne. Isto tako postoje i neke stavke koje su trebale da budu i mnogo veće, s obzirom na sadašnju situaciju u kojoj se nalazimo.

Mi smo vama predlagali da se uvećanje penzija onih građana koji primaju penzije do 25.000 da se njihove penzije u samom startu uvećaju za 18% jer, mislim da je krajnje poražavajuće, recimo, da jedna grupa ljudi, penzionera koji primaju penzije do 10.000 dobiju povećanje 900 dinara. Znači, mogu da kupe, otprilike tri flaše jestivog ulja. Znači, to je stvarno poražavajuća stvar i mislim da ste mogli u tom delu da nešto preduzmete i da pokažete da imate odgovornost prema tim najugroženijim i najsiromašnijem sloju naših građana koji su u tu poziciju dovedeni ne svojom krivicom, nego upravo lošim vođenjem države u poslednjih 20 i nešto godina.

Još nešto bih napomenuo da recimo, vi ste osnovali jedno novo Ministarstvo koje se zove Ministarstvo za brigu o porodici i demografiji i tom Ministarstvu ste opredelili neku milijardu dinara. Mislim da jedan problem koji se zove izumiranje Srbije, ne može da se reši sa jednom milijardom. Znam da ćete vi u vašem stilu naći rešenja, da vi to rešavate i preko nekih drugih ministarstava itd. međutim, naš predlog je sledeći, da se opredele sredstva i da se pomognu majke koje u 2023. godini rode treće dete, da one dobiju jednu platu u visini prosečne plate i da tu platu dobijaju do penzionisanja.

Mislim da država treba da uloži u to i očekujem i tu podršku i od gospodina ministra, Selakovića. Ovaj predlog je i te kako finansijski opravdan i te kako je dobar. Mi smo došli u situaciju da, recimo, u prvih devet meseci 43 hiljade građana u Srbiji je više umrlo nego što se rodilo. Prema tome, ako nastavimo tim trendom, nama ne trebaju ni brze pruge, ni putevi, ni auto-putevi i tako dalje, jer će se tim prugama i putevima voziti neki drugi narodi.

Što se tiče porodica koje dobiju četvrto, peto dete, o tome ćemo isto tako razgovarati, ali mislim da bi ovo bila jedna mera koja bi dala veliki doprinos da zaustavimo trend izumiranja srpskog naroda i na duže staze pokazala bi da je potpuno opravdana i da je to najbolje ulaganje koje postoji u jednoj državi i u jednom narodu.

Još ću da se osvrnem na stanje u zdravstvenom sistemu. Kroz zdravstveni sistem prolazi što preko Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, što preko Ministarstva jedan dobar deo budžeta, jedan ogroman deo budžeta i da bismo dalje nastavili sa određenim poboljšanjem zdravstvenog usluga, ja bih vas prvo zamolio da preispitate sve javne nabavke i kompletnu izgradnju i nabavku opreme u zdravstvenom sistemu. Zašto to govorim? Govorim iz jednog prostog razloga što sve što je urađeno u zdravstvenom sistemu je odlično, ali je preskupo plaćeno. Znači, imate javne nabavke, gde recimo rekonstrukcija jednog kvadratnog metra bolnice u vrlo dobrom stanju, kao recimo u Aranđelovcu odakle ja dolazim, je plaćena skuplje nego što je plaćena izgradnja nove bolnice, od temelja do krova i tako dalje.

Druga jedna stvar koja je vrlo važna, a to je oprema. Mi se susrećemo u zdravstvenom sistemu da recimo oprema za zdravstvene ustanove se tri puta skuplje plaća nego što se takva ista oprema plaća u privatnim zdravstvenim ustanovama. Dajte ljudi, malo se pozabavite tom problematikom. Ja ovo što iznosim, iznosim kao činjenice, ja to ne iznosim kao kritiku, jer ja najviše želim da zdravstveni sistem u kojem sam proveo ceo radni vek, da napreduje i da jednostavno se razvija za dobrobit građana.

Dalje, šta je važno što se tiče zdravstvenog sistema? Treba preispitati ono što sam prošli put govorio, da zdravstvene ustanove ne vode materijalno knjigovodstvo. Mi nemamo podatke uopšte niti o imovini zdravstvenih ustanova, niti šta su dobili niti šta su platili i tako dalje. To nekome ko se time ne bavi, ova moja priča izgleda smešno, ali je istinita. Tu se pruža velika mogućnost, a direktno sam čuo od našeg predsednika, Aleksandra Vučića da sve ono što su dali zdravstvenim ustanovama, pola toga je završilo u privatnim apotekama. To su njegove reči. Dobro bi bilo da ispitate koje su to apoteke, preko koga se snabdevalo i na koji način. Mi ako ne zaustavimo sve ovo o čemu sam ja govorio, a to je bitno i za sve druge oblasti života, nećemo doći u situaciju da recimo, poljoprivreda puni budžet sa 10%, a korist iz budžeta svega 3%. Znači, subvencije i sve ostalo. Hajte, ljudi ako volite ovu zemlju, ako želite dobro ovoj zemlji, dajte da neke stvari preduzmemo.

Što se tiče energetike, vrlo važna stvar je energetika. Ne znam da li je ministarka zajedno sa predsednikom obišla neki rudnik u Norveškoj, rudnik uglja. Ne znam da li ste obišli, ali evo da vas ne bih doveo u zabunu, Norveška nema uopšte nijedan ugalj, znači, nijedan rudnik uglja nema, apsolutno. Prema tome, kadrovi koje vi planirate da uvezete iz Norveške su bespotrebni. Mi imamo naše kadrove koji mogu za devet meseci da podignu stanje u Kolubari kao što je nekada bilo. Menadžment ljudi koji predvode, Mihajlo Petrović, Miroslav Krnetić, gospodin Goran Marković su ljudi koji su porasli pored kopova Kolubare, koji su ceo život radili u Kolubari, koji znaju svaki kamen u Kolubari, koji znaju svaku mašinu u Kolubari.

Vi ste dali upravljanje „Kolubarom“ vašim stranačkim poslušnicima koji su doveli „Kolubaru“ za ovih poslednjih šest godina do katastrofalnog stanja i doveli nas dotle da moramo da uvozimo ugalj pored svog uglja.

Ajte da rešimo tih nekoliko problema. Znači, na kraju, da rešimo taj energetski problem preko „Kolubare“ i preko menadžmenta koji je sposoban i spreman. To su neke stvari.

Još nešto bih želeo da zamolim gospodina Vesića i njegovo ministarstvo i gospođu ministarku ekologije, koja trenutno nije tu. Aranđelovac se suočava sa jednim velikim problemom. Moram da vas informišem da za dve godine u Aranđelovcu nestaje planina koja se zove Venčac. Znači, Venčac je do pola srušen. Kamen je natovaren. Svaki dan 300, 400 kamiona pretovareni odvoze taj materijal na autoputeve, tako da vas moram informisati da će Aranđelovac vrlo brzo, najduže za dve godine, izbrisati jednu planinu koja se zove Venčac. Izvolite, dođite, pa vidite na licu mesta kako to funkcioniše i šta radi.

Još jedna stvar, na kraju, vrlo bitna. Građani Aranđelovca očekuju da se što pre priđe realizaciji projekta autoputa „Karađorđe“, pošto je izgleda i „Karađorđe“ malo bačen u zapećak, pošto je u ovoj situaciji vama više važan „Miloš“. Nema problema, to je vaše pravo, ali bih vas molio, ministre, da usput, kada budete planirali da radite taj projekat, da jedan grad koji se zove Aranđelovac povežete i sa prugom. Mi smo imali prugu pre 100 godina, danas je nemamo i bilo bi jako dobro i zbog turista i zbog svega i zbog našeg razvoja i komunikacija da jedan krak brze saobraćajnice, koji će voditi ka Mladenovcu, da usput uradi jedan krak železnice i da se to tamo završi.

Još nešto bih zamolio. Da se planira izgradnja kliničkog centra Užice i da se povećaju sredstva za rekonstrukciju Kliničkog centra u Kragujevcu i tako pokažete da ste voljni da se Srbija regionalno razvija i da svi gradovi krenu u jedan ravnomeran razvoj.

Ostatak vremena ću koristiti kasnije. Hvala vam.