Gospođo Milenković Kerković da vam kažem jednu stvar. Ako želite da učestvuje u raspravi na ovu temu prijavite se od vremena poslaničke grupe. Nemojte to da radite kroz povredu Poslovnika.
(Tamara Milenković Kerković: Ja govorim o povredi dostojanstva.)
Ne. Ne možete to da radite kroz povredu Poslovnika. Prijavite se za reč i daću vam reč.
Vi znate da vremena grupa više nema.
Reč ima Marina Raguš.
Izvolite.

Hvala, gospodine predsedniče.

Nadam se da će zaista pojedini poslanici opozicije koji su prvi put u parlamentu razumeti nameru većine da se vaš glas čuje, a insistirate da se radi po Poslovniku. Šta je Poslovnik? Dakle, ne bih volela da prevodim predsednika Skupštine, ali zaista se trudimo da spustimo tenzije i da nastavimo da radimo konstruktivno i u interesu građana koji su nas ovde delegirali.

Gospođo Kerković, vi na tu temu možete da govorite, ali koristeći vreme poslaničke grupe. Sad imate i pravo na repliku, krajnje korektno vam dajem tu priliku. Ako imate potrebu da govorite tome, molim vas samo se potrudite da dobro izučite Poslovnik. Nije teško, jednostavno je. Znam da je puno tenzije ali, drage kolege, dame i gospodo, hajte da se svi zajedno potrudimo da učinimo ovu atmosferu dostojnom svih građana koji su nas delegirali ovde, pogotovo kada je tema budžet.

Nemojte zameriti, skupština većina, naravno, ima pravo da odgovori na sve ono što ide ispod pojasa. Ispod pojasa puno toga ide. Zaista se trudimo maksimalno, ipak samo smo ljudi, da neke granice pristojnosti ne prelazimo na način tako lak kako pojedini od vas. Ja razumem. Politički život je to. Ovo je takva institucija. Parlament i treba da bude jedino mesto gde će opozicija i vlast da sukobljavaju svoje argumente, svako na sebi svojstvene način, ali vas molim da ono što smo imali prilike ovih dana da gledamo, evo ja koristim vreme poslaničke grupe, nadam se da će me razumeti moje kolege, vodi samo jednom cilju, a to je da za nekoliko meseci imamo prevremene izbore. Verujem da nam to nije namera nikome od nas, već da izdržimo ovaj mandat i da se potrudimo da sva zakonska rešenja budu što bolja.

Zaista imate iluziju da mi ne slušamo vaše predloge. Vrlo dobro čujemo svaki, ali nemojte očekivati da, kada se radi o nekorektnom ponašanju, mi budemo redovno korektni, jer se to nama knjiži kao slabost, a sasvim je suprotno.

Daću vam jedan primer. Meni je kolega Lazović na jedan poseban način interesantan kolega, znam, došao je iz aktivizma i neretko razmenjujemo argumente. Ja sam njemu jednom prilikom rekla, vezano za zagađenje vazduha, da želim da debatujem na tu temu, nažalost, kolega Lazović nije tu, ali tu su njegove kolege, i da debatujemo danima ako treba, ali pod pretpostavkom… I pokazala sam mu taj dokument, pazite, Saveta Evrope, ne Srbije, ne tada Savezne Republike Jugoslavije, nego Saveta Evrope u kome se govorilo o destrukciji životne sredine tokom NATO agresije. I to nije govorila Srbija, zamislite, Ukrajinac je bio izvestilac. On je vrlo brzo posle toga meni dao knjigu, koju sam ja pročitala, interesantna je knjiga i verujem da će biti prilike da govorimo o tome, ali je vrlo brzo posle toga… Ja nisam imala mogućnost da mu odgovorim na to.

Vidite, predsednik Skupštine, pogotovo u mom slučaju, zaista se trudi da pravila budu ista za sve. Verujem da sam ovde jedna od retkih poslanika koja je najčešće bila prekidana, iako nije završila svoju misao. Ja sam morala da istrpim da kolega Lazović izađe u centralni hol i kaže da ja relativizujem problem zagađenja vazduha, pazite, kao ja ne želim čist vazduh i ja ga relativizujem.

To je ono o čemu mi pričamo i o čemu smo pričali tokom pauze. Ako zaista imate dobru nameru, vi treba da nas ubedite u to, jer ste manjina, a mi smo otvoreni za političke dogovore i saradnju, sve u korist građana Srbije.

Molim vas dame i gospodo, samo to radite baš tako. Dobar dan kolega Lazoviću, dobro nam došli ponovo. Eto, dala sam i vama priliku za repliku. Upravo sam i sa vama pričala tokom pauze i evo to je tema. Ako zaista želimo da govorimo o svim ovim temama i izazovima sa kojima se naša Republika susreće i imamo dobru nameru, a ne skupljamo političke poene na određeni način, ne spinujemo, ne pokušavamo da budemo interesantni tada na način koji je nekorektan, izazivajući još veću temperaturu i tenzije, onda ćemo se truditi da to radimo na politički korektan način.

Malopre nisam imala priliku da vam odgovorim na temu stanovanja koje je jako važno i to sada koristim od vremena grupe. Nadam se da će moje kolege poslanici da to razumeju zato što je zaista vrlo važna tema koju jako dobro znam.

Prvo, trebalo bi da znate praksu zemalja članica EU, poput Austrije i drugih zemalja. Tamo gradovi i lokalne samouprave imaju svoj stambeni fond i onda oni mogu da regulišu iznos zakupa. Taj iznos zakupa, struktura tog zakupa se odnosi na deo grada u kome se živi, na vremenski period koji se provodi u tom stanu, da li je dve, tri, pet godina i onda to tako može da se reguliše.

Međutim, u situaciji kada privatnik ili privatni vlasnik određene nekretnine želi, kao što je to kod nas slučaj i desio se udar, vi ste tu u pravu zato što su došli Ukrajinci i Rusi i onda su stanodavci svoji interesom, jer je to njihova svojina, procenili da žele da njihove kirije porastu u nebo i to jeste činjenica. Da, desili su se, nažalost, ružni primeri, tako što su porodice i samohrane majke i mnogi drugi bili izbacivani, ali da vam kažem nešto, podstanar i podstanarski taj hleb dobro zna i to je redovna pojava i na to ne možete nikako da utičete kada su privatni vlasnici nekretnina u pitanju.

Ovih dana, naravno, inicirali ste svojim predlozima i ozbiljne rasprave u kojima su učestvovali ljudi koji nemaju baš nikakve veze ni sa vama, ni sa nama, ni sa kim, ni sa kakvom politikom, ali zaista su stručni u svojoj oblasti. Neretko bi odgovor na to što vi predlažete bio da je minimum korektnosti rada neozbiljan, ali da problem postoji i on se rešava određenim stambenim fondom.

Sada da vam, takođe, kažem, da vas podsetim kada je stanovanje u pitanju, pogotovo u državi Srbiji, u nekim prethodnim režimima i državama, kao što je SFRJ, vi ste imali stambeni fond i postojali su stanovi u državnom vlasništvu, podjednako kao i stanovi u privatnom vlasništvu i postojala je grupa zaštićenih stanara. Nažalost, ti ljudi, a verujem da dobar deo starijih kolega to dobro zna, sve su samo ne zaštićeni u svim mogućim režimima. Godine 1992. svi stanovi u državnom vlasništvu dati su na otkup ljudima koji su već živeli u tim stanovima. Po tadašnjim zakonskim rešenjima, ta sredstva, otprilike paralela sa ovim o čemu vi pričate i što vi predlažete, trebalo je uložiti u izgradnju stanova za preseljenje stanara koji su živeli u privatnom vlasništvu zato što je privatno vlasništvo zaštićeno. To se nikada nije desilo i ti ljudi su, nažalost, ostali zaglavljeni između prakse, teorije, ustavnih rešenja itd. i prošli golgotu.

Kada je reč o odnosu naše države prema upravo najosetljivijim kategorijama stanovništva i tu pričamo o socijalno ugroženim građanima, pa vi bi trebalo da znate da do kraja sledeće godine EU sa našom državom radi projekat koji se zove „Podrška EU socijalnom stanovanju i aktivne inkluzije“. Znači, to su faze. On je osmišljen da poboljša primenu politike socijalne inkluzije u Srbiji, obezbedi održiva stambena rešenja praćena merama aktivne inkluzije za najugroženiju populaciju. Za tu priliku Unija je izdvojila 27 miliona evra putem instrumenata za predpristupnu pomoć IPA 2018 za 36 meseci sprovođenja programa, a Kancelarija UN za projektne usluge izabrana je kao implementacioni partner.

Šta je svrha programa? Koje su ciljne grupe? Romi, žene u nepovoljnom položaju, posebno žene žrtve porodičnog nasilja, mladi na smeštaju, oni koji napuštaju smeštaj, osobe sa invaliditetom i drugi koji žive u neadekvatnim uslovima.

Koji su rezultati programa? Ojačani kapaciteti institucija, odgovarajuća stambena rešenja obezbeđena najosetljivijim ženama i muškarcima, devojčicama i dečacima. Rezultat tri – usluge zapošljavanja, socijalne zaštite, obrazovanja, zdravstvene zaštite itd.

Dakle, taj program se provodi u sledećim jedinicama lokalne samouprave: Boljevac, Vladičin Han, Vrnjačka Banja, Vršac, Gadžin Han, Žagubica, Koceljeva, Kula, Lebane, Loznica, Ljubovija, Novi Pazar, Odžaci, Pančevo, Raška, Svilajnac, Topola, Čačak, Šabac.

U zavisnosti od sledećih projekta, vi znate da je to projektno finansiranje, a verujem da ćete i vi dobrim vezama sa ljudima koji funkcionišu u okviru institucija EU pomoći i ovoj državi da ima što više projekata, što više programa kako bi ova država imala takvu vrstu stambenih fondova gde bi moglo da se sprovede u delo ovo o čemu vi pričate.

Ukoliko postoji dobra namera i ukoliko smo mi svi zaista zabrinuti za građane koji se bore da obezbede krov nad glavom, a ukoliko nismo, e onda to izgleda baš onako kako ste danas pričali, sa stilom kakav ste koristili predstavljajući tako važnu temu, govoreći o ljudima koji se zaista bore svakodnevno da prežive dan.

Gospodine Lazoviću, mi smo i te kako svesni svih problema koje ova Republika ima i očekujemo da u rešavanju svih tih problema svi mi budemo tu. Ali, znate, taj čarobni štapić ne postoji. Republika može da napravi okvir, da dobro sasluša i da dobro isprati svako provodljivo rešenje. Za nas u ovom trenutku je najvažnije i pošto je tema budžet, naravno da mi možemo da obezbedimo redovne plate i penzije, da u perspektivi smanjimo budžetski deficit.

Da, zadužujemo se zato što država nema svoje pare. Pare dolaze od poreskih obveznika i od kredita. Gde ćemo ih usmeriti? Kandidujemo svoje politike i one pobeđuju na izborima. Građani su ti koji odlučuju. Za mene vrlo značajna stvar, a o tome je retko ko od vas govorio - kako će ono što je premijerka predstavila ovde, a jeste plan ove Vlade, da se upotpuni sa ovim budžetom i da ćemo mi na kraju mandata ove Vlade moći da pitamo svakog ministra da li je taj plan ispunjen.

Zašto je važno da je ovo kontinuitet one prethodne Vlade? Zato što je taj plan bio ispunjen, pa smo dobili više od 2.500 kreveta u momentu kada su se zdravstveni sistemi visoko razvijenih evropskih zemalja raspadali, kada su se primenjivali protokoli o kojima ne želim da slušate, kada su medicinari morali da odlučuju ko će da živi, a ko će da umre zato što nije bilo respiratora. E, ova država, vidite, se snašla.

Na kraju mandata ove Vlade, kao i ovog mandata svih nas poslanika moći ćemo jedni druge da pogledamo u oči i da kažemo ko je šta iza sebe ostavio, da li je Vlada ispunila svoje ciljeve, da li su isplaćene plate i penzije iz realnih izvora, da li je nastavljeno sa kapitalnim projektima i da li energetska politika, zajedno sa očuvanjem životne sredine, ide u onom smeru koji vi i ja želimo, a to jeste da ova zemlja bude energetski bezbedna, da imamo održivu životnu sredinu.

Bilo bi makar korektno, jer ja to vama nikada, gospodine Lazoviću, nisam uradila da dok pričam bar na trenutak slušate, ne smejete se. To sve vreme radite. Vidite, to sam imala sada zaista veliku želju da vam spočitam, jer nije u redu. Zaista nije u redu.

Ni jednog momenta vam se nisam ni podsmehnula, niti vam dobacila, niti gestikulirala, niti vam pevala da ste beba i da ste, kako ono beše, omašili, skrenuli sa puta, imitirala kako hodate ili kako trčite. Vidite, za atmosferu u Skupštini na prvom mestu i vi morate da date malo doprinosa.

Ono što mi je važno za građane Srbije jeste da nemaju razloga za brigu. Stanje energetskog sistema je takvo da svi možemo da vidimo, da imamo svetlo i grejanje, jel tako, nije nam hladno, da će biti mnogo bolje, naravno, da to neće raditi srpske firme, nego strani stručnjaci i to je tačno. I predsednik Aleksandar Vučić, vidite, i to ne možete da mu spočitate, rekao je – mi ne znamo to, ali znamo ko zna i najbolji su na svetu. Radi se o Norvežanima.

Tako da ćemo, gospodine Lazoviću, i vi i ja, verujem, za 15 do 20 godina pod rukovodstvom Aleksandra Vučića, SNS, na ovaj ili onaj način, moći da se pohvalimo svojom državom. Jer, verujte, SNS takođe razmišlja i o vama, vašim prijateljima, vašim saborcima, vašoj budućoj deci zato što svi zajedno zaista možemo sve ukoliko hoćemo, naravno.

Svi će da dobiju reč, samo idemo redom.
Reč ima Tamara Milenković Kerković. Izvolite.

Zahvaljujem, ako imam reč.

Uvaženoj koleginici iz poslaničke grupe vladajuće stranke zahvaljujem na edukaciji koju mi je dala i mislim da ću predložiti da u narednom budžetu ova grupa ima poseban razdeo u Ministarstvu prosvete, osim obzirom na ovako korisnu edukaciju.

Međutim, nažalost, sadržina te edukacije ne odgovara činjenicama, jer ono što je pokušala da brani iz izlaganja prethodne koleginice nije u vezi sa istinom, jer izveštaj koji smo dobili od odbora nema obrazloženje nažalost i bez obzira što se koleginica pozivala na član 163. stav 2. U izveštaju koji imam ovde preda mnom, nema obrazloženja. Tako da, mislim da je jasno ko obmanjuje javnost i ko to apologizira.

Osim toga, još jedan mali „kej stadijum“ obmanjivanja javnosti. Iz izlaganja prethodne koleginice koju gospođa Raguš ovako uspešno, sa edukativnim elementima apologizira je i to što je kao primer dobre prakse, demokratičnosti usvajanja budžeta navela Niš. U Nišu je ceo skandal i Niš bruji jer je Niška lokalna vlast nesposobna, kakva je već godinama, juče objavila budžet za 2023. godinu, a onda nakon pola sata pozvala za danas javnu raspravu u Skupštini grada. Ako je to primer dobre prakse, onda mislim da je vrlo uporedim onim što se dešava u ovoj Narodnoj skupštini, na opštu sramotu vas koji se kao naši mentori i dobrotvori predstavljate.

Ako to nije hipokrizija, ja ne znam bolju definiciju. Hvala.

Zamerku vezano za budžet, a što se tiče javne rasprave nisam razumeo. Ta rasprava je organizovana, čini mi se, 17 dana nakon što ste dobili tekst Predloga budžeta u Narodnoj skupštini. Dakle, to nije bilo danas za sutra, to je bilo 17. dana kasnije, tako da nisam razumeo.
Od vremena ovlašćenog predstavnika svoje poslaničke grupe, gospodin Muamer Bačevac. Izvolite.

Uvažene koleginice i kolege, uvaženi predsedavajući, pomenuta je poslanička grupa SDPS-a i želim da kažem da je istina i da su dva naša amandmana odbijena, ali da je jedan uvršten i da se nadam da će biti usvojen, jer je reč o ispravljanju jedne nepravde, a ja sam o tome govorio u junu prošle godine ovde i usaglasio se sa ministrom Malim i sa premijerkom da je prema Novom Pazaru, kao gradu, načinjena višegodišnja nepravda i da su nenamenski transferi godišnji smanjeni zaista za velike svote.

Naravno, taj problem datira još iz vremena Mlađana Dinkića, koji nekim potpuno kriterijumima, samo njemu jasnim, je odredio svotu za Novi Pazar koja je manja u odnosu na broj stanovnika, broj zaposlenih, nezaposlenih, prosečna primanja, kao osnovnim kriterijumima, najmanja u ovoj državi.

Premijerka je i tada priznala da je ovde velika nelogičnost, da je ovo velika nepravda prema mom gradu i da će se to ispraviti. Upravo ovim amandmanima mi smo hteli kao poslanička grupa da na jedan transparentan način dođemo do povećanja nenamenskih sredstava za 200 miliona.

Tamo sam predao jednu, gospodine Stefanoviću jednu tabelu u kojoj vi jasno vidite o kakvoj nepravdi reč, ako uporedimo sa gradom Kraljevom, videće sada vrlo brzo, popis će pokazati, da Novi Pazar ima veći broj stanovnika, da ima mnogo više nezaposlenih, da ima manja prosečna primanja, da ima manje zaposlenih. Kraljevo ima više od 200 miliona više nenamenskih sredstava. To su ogromni novci. Hoću da kažem, uporedite sa Somborom, koji ima 85 hiljada, ima skoro isti broj kao Novi Pazar, pa, Loznicu, itd, itd.

Novi Pazar je grad sa 120 hiljada stanovnika, najvećim broje nezaposlenih, najnižim primanjima u državi, prosečnim. To je nešto što mi treba ovim amandmanom da rešimo. Kažem, od kako smo mi na vlasti sa koalicijom SNS uvek se pokušavalo iz rezervi da se nadomesti ova razlika, ali to nije dovoljno. To nije dovoljno i to nije pravedno. Zbog toga imamo predlog da se u nenamenska sredstva ovim amandmanom, koji ste usvojili, Novom Pazaru da 200 miliona više i da se tako izjednačimo i dobijemo nešto transparentno realno.

Novi Pazar je grad koji ima uvećan broj stanovnika za 20%. Novi Pazar je grad koji ima mnogo mladih. Novi Pazar je grad koji ima verovatno, u ovoj državi najviše nerešenih infrastrukturnih i drugih problema. Stoga je ovo jedna neophodnost. Novi Pazar je grad u Srbiji, jedini grad, u kojem osnovci idu u tri smene, u kojem deca idu u dve smene u vrtiće. To je neprihvatljivo. Ja ne tražim ništa što nam ne pripada, jer želim da se ova država gradi na principima pravde, pravičnosti i jednakosti. To su principi na kojima svaki kolektiv kvalitetan počiva i koji utvrđuju i uzdižu poštovanje ovoj državi na svakoj njenoj teritoriji, na svakom njenom delu. Stoga, sam ubeđen, jer verujem da je pravičnost, jednakost mesto koje porađa vrlinu. Bez jednakosti nema vrline, nema napretka, nema prosperiteta. Zbog toga sam ubeđen i verujem da će se, naravno imam i veliku veru u premijerku i ministra i u ceo vaš tim, i verujem da će se ovo pre ili kasnije rešiti na povoljan način, na interes građana Novog Pazara i Srba i Bošnjaka, i na interes celog tog kraja. Stoga još jednom vas pozivam da dobro porazmislite o ovom amandmanu i da ga usvojite.

Gospodine Lazoviću, vi po replici Marini Raguš.

Evo, dočekao sam i ja priliku da vam odgovorim, uvažena gospođo Raguš. Dakle, samo jedno objašnjenje, teško da bih vam se ja podsmevao ili nekim drugim načinom omalovažavao vaše izlaganje, s obzirom da ja vas pozivam sve vreme da na ovaj način razgovaramo. Tako da, kada smo to objasnili, druga stvar koju želim da vam objasnim, evo još jedne knjige posvećene posledicama NATO bombardovanja koju sam dobio od autorke prof. Danice Grujičić. Tako da, vrlo sam upoznat sa onim što govorite, samo što bih hteo nešto drugo da vam kažem, vi ste odgovorni za prethodnih 10 godina, kada se niste bavili kao SNS, kad se niste bavili zagađenjem vazduha.

Dakle, postavio sam to pitanje više puta i vi svaki put odgovorite, možda ne vi lično, ali evo danas i vi lično i ministarka odgovaraju nema čarobnog štapića. Nema čarobnog štapića, ali imali ste 10 godina da se bavite ovim problemom. Zašto ništa niste uradili po tom pitanju? Dakle, zašto vaše vlade nisu ništa uradile po tom pitanju? Šta je odgovor? Nema čarobnog štapića.

Evo još jednom, kad ste iskoristili nema čarobnog štapića, danas kada govorimo o stambenoj krizi. Nije ovo jedini predlog ograničenje kirija i kontrolisana stanarina, u mnogim zemljama Evrope funkcioniše. To nije jedini predlog koji ćemo mi imati. Ali, gledajte gospođo Raguš, ovo je istraživanje od pre dve godine, znači pre Rusa, Ukrajinaca i Belorusa, koji su došli ovde u Srbiju, 62% ljudi koji iznajmljuju stanove preopterećeno kirijama, što znači da 40, do 50% njihovih davanja idu na troškove povezane sa stanovanjem. To vam nije sada, to je pre dve godine. Što se niste bavili time?

Pazite sada ovo, 52% stanova je prenaseljeno, ljudi ne znaju kako da reše ovaj problem. Zato je važno da mi znamo da na vlasti imamo nekoga ko se time bavi, a vi se očito time ne bavite, jer ako vi kažete – nema čarobnog štapića, a mi smo 10 godina na vlasti, šta ja treba da pomislim, koliko godina vama treba da vi stvarno uđete u rešavanje nekog problema.

Evo šta je rekao Vučić 2019. godine, on je rekao nema zagađenja vazduha. Tako i vi danas – sačekajte jedno 40 godina, pa, ćemo možda da uđemo u rešavanje ovih problema.

Reč ima Marina Raguš.

Zahvaljujem predsedavajuća.

Evo vidite, vi i ja o ovakvim temama možemo i ovako da razgovaramo po dva minuta. Da, postoji zagađenje vazduha, vidljivo je, kao što postoje zagađenje i zemljišta i vode. Odakle vam ideja da se ne radi na tome? Imate budžetska davanja za životnu sredinu.

Premijerka Brnabić je danas na Kopaoniku i sutra gde bi kroz osam panela trebalo sa stručnjacima iz regiona, ali verujem da to znate, baš je tema zelena energija, tranzicija ka zelenoj energiji, očuvanje životne sredine i budite uvereni da će nam se u nekom momentu ovde i pridružiti.

To kada vam kažem da nema čarobnog štapića, ne možemo sve odmah da rešimo, ali deset godina faktički to je dva mandata. Za izradu projekata, evo imate stručnjake koji sede iza vas, pa neka vam objasne, pošto vi to ne znate gospodine Lazoviću, koliko vam treba za projektu dokumentaciju, koliko vam treba za implementaciju, ali ne možete da kažete da se ne radi o tome.

Tržište, ako ste za tržišnu ekonomiju, a nama cilj jeste članstvo u EU, određuje te odnose o kojima vi pričate, a pošto će mi ubrzo isteći dva minuta, verujem da ćete mi odgovoriti, pa ću imati priliku da završim ovaj krug.