Izvolite.

Gospođo Raguš, pre svega, ja nisam želeo vas da uvredim, ja samo vam govorim dok vi tim slatkim rečima, nama ovde objašnjavate kako treba nešto zajedno da radimo, vaš slogan glasi „mi zajedno možemo sve“. Zašto onda nećete da slušate profesore i akademike? Šta vam smeta Srpska akademija nauka i umetnosti?

To, šta građane zanima i šta ih ne zanima, nemojte vi određivati, evo pođite sa mnom u Lukavac, pa da se zajedno, ako smete sa mnom, ja ne smem, napijete vode sa bunara gospodina Cvetka Jovanovića i još 12 porodica, koji je evro-litijum zatrovao bunara. Pođite sa mnom, možemo dalje, u Rekovac, pa da objasnite tim ljudima tamo, zašto dva i po meseca sede, na ovoj ciči zimi, braneći svoju zemlju, opet od onih koji tragaju za litijum. Pođite sa mnom u Kučevo, da objasnite Saši Jovanoviću, zašto je kineska firma „Ganguan“ koja proizvodi kreč, eksploatiše kreč, čoveku uništila 10 hektara njegove dedovine. Ništa vam to ne vredi, morate da pokažete da želite da dođete na mesta zločina, jer se ovde vrši kontinuirani napada na sve što je zdravo u ovoj zemlji.

Posledice svega toga, šta god vi mislili o meni, ja o vama ovde, jesu da je za 10 godina, nas za 800 hiljada manje i džaba nama sva ova prepucavanja. Pomnožite ovo sa četiri i videćete da u Srbiji za 40 godina će živeti manje od tri miliona ljudi. Zato smo odgovorni i vi i mi, a vi kako god hoćete, možete da me optužujete da vas vređam, to mi nije bila namera. Samo vas pitam, zašto ljudi koji su najviša struka u ovoj zemlji, ne mogu da dođu ovde i da govore. To ja vas pitam, ako imate odgovor na to, ja vas molim da mi odgovorite. Hvala.

Da li možete samo da sednete, da ne vičete?
(Aleksandar Jovanović: Kako te nije sramota, truješ ovde ljude deset godina, Atlagiću? Da li vi možete da urazumite, gospodina Atlagića?)
Samo da ne vičete, treba da dam reč ponovo Marini Raguš.
Ne može ni jednom da počne da govori, zbog vas.
(Aleksandar Jovanović: Sram te bilo. Kako te nije sramota?)
Jovanoviću, Jovanoviću, hajde dozvolite.
Daću vam od vremena grupe, gospođo Raguš.

Mislim, nema pravo na repliku iako me je eksplicitno opomenuo. Može replika, jel? Dobro.

Ne, ne, ali gospodin me je pomenuo, tako da imam osnova za repliku, ali dobro može i od grupe, to će svakako prema Poslovniku o radu proceniti predsednik Skupštine, tako piše u Poslovniku, doslovno, citiram.

Gospodine Jovanoviću, zaista se u zabludi, ukoliko mislite da ja ne želim da čujem svakoga, pa i vas. Vi ste ovde najglasniji, ja uvažavam činjenicu da ste ovde zato što su neki građani glasali za vas i delegirali vas ovde. Zaista se trudim da razumem o čemu sve vreme pričate i na koji način mislite da rešavate te izazove.

Pozvali ste i predsednika Republike da sa vama obiđe određene lokacije. Ne vidim kako razmišljate o nama na način da mi imamo problem da budemo prisutni i da čujemo sve te ljude od nauke i od struke koji imaju nešto da kažu, a tiče se životne sredine. Koliko ja znam, na tom određenom Odboru za zaštitu životne sredine, takođe su bili ljudi od struke i nauke. Oni su na nacionalnim frekvencijama stalno, kao i vi, gospodine Jovanoviću. Jeste, ovo prenosi RTS, dakle vi sada po prvi put imate zaista priliku da kažete to što zastupate i da na određeni način ponudite određena rešenja i vi kucate na otvorena vrata, ali ne na način kako vi to radite, tako što kažete da to što mi predložimo ili što predloži Aleksandar Vučić, ali po difoltu nećete prihvatiti ništa i zajedno neće moći. To ste vi rekli malo pre.

Znači, ja vas opet molim, ne slatkim rečima, realnim. Izvinjavam se što sam takva, ne prepoznajem drugu, kuća mi ne daje nevaspitanje. Ja vas zaista molim da ukoliko želimo da unapredimo život za svakog građanina, glasao on vas ili nas, ne bitno, da počnemo da razumemo na koji način to možemo da postignemo ovde u ovom saziv. I ako ovaj saziv, sada ću vam vrlo otvoreno reći, ukoliko ovaj saziv napravi mali pomak u tom smeru, onda je ovaj saziv zaista smislen, ali onda morate da se oslobodite opsednutošću Aleksandrom Vučićem i SNS. Srpska napredna stranka jeste najjača, ali u koaliciji. Srpska napredna stranka delegira tokom izbornih kampanja svoju politiku i građani je glasaju i oni su po srazmeri tako opredelili nas i vas.

Konačno, gospodine Jovanović, kada već govorite o svemu tome budite korektni, politički, pa recite kad je Rio tinto došao? Ko ga je predstavio kao projekat od strateškog značaja? Kada je počeo da otkupljuje imanja ljudima u Loznici? Nije tako terao ljude, nego ispričajte celu priču, da mi znamo ceo kontekst, ne mi, mi ga znamo. Verujte za ovih deset godina, a to su ipak malo jača dva mandata, ipak složićete se, nedovoljno da se reše svi problemi sa kojima se mi suočavamo.

Ali, šta smo uspeli da uradimo? Uspeli smo bogami da napravimo jednu dobru platformu za studiju svega onoga što se na političkoj sceni i oko nje dešava i zašto određenim grupacijama smetaju određene investicije, ko je u ime građana dovodio određene kompanije, ko je za to dobijao menadžerske procente. Ono što može SNS da vam obeća upravo zato što redovno slušamo jednu te istu mantru, iz različitih uglova, kao što u Americi rade oni "gres rut" pokreti, znate? Ovaj ima samohrane majke, ovaj ima crnce, ovde je životna sredina, ovde su neke levičarske teme, ali svi okupljamo sve.

Znamo tu priču i znamo iz kojih fondova, vi se ljutite, iz kojih fondova se to finansira i za čiji račun. Za sada smo mi uspeli puno toga da rekonstruišemo. Ono što vam mi, da ne uzimam previše vremena od poslaničke grupe, definitivno obećavamo do kraja našeg mandata, danas sutra vi ćete biti vlast, možda, jeste da ćemo mi objaviti belu knjigu svih finansija koje su ušle u državu Srbiju, sa kojim ciljem, iz kojih fondova.

Onda možemo da pričamo o politički korektnom sagledavanju svega, ali pošto ja uzimam Ameriku neretko kao primer, zaista, ovako dugotrajne demokratije, takođe moram da vam kažem da u Americi postoji zakon gde se te organizacije i ti ljudi klasifikuju kao agenti uticaja zato što razni fondovi koji se kače na druge vlade, pa tako rade u interesu vlada drugih država, na teritoriji Amerike, mogu, ali onda moraju transparentno da prikažu sve i da se klasifikuju kao agenti uticaja i onda je sve jasno.

E, to se zove suvereni odnos prema građanima, prema politici i prema svemu. Ukoliko mi treba da sledimo tako razvijene i dobro, jako utemeljene demokratije, budite uvereni, uradićemo to. Ali prethodno ćemo građane Srbije da obavestimo o čemu se ovde radi, ko je ovde tema, koji fondovi, koja sredstva i koje mreže, kao i sve ostalo sa čime se mi susrećemo sve ovo vreme i za čije interese. Tada možemo da napravimo ovo o čemu vi pričate – široku, javnu debatu, u „prajm tajmu“, sa najvećim šerom, u najboljoj emisiji, na nacionalnoj frekvenciji i verujem da ćemo se za to izboriti svi.

Kada pričate o tim problemima, ja vas molim, političke korektnosti radi, pričajte u takvim kontekstima.

Gospodine Gojkoviću, vi ste hteli po amandmanu ili po Poslovniku?
Po Poslovniku. Uvek povreda Poslovnika ima prednost. Ali, da vam kažem unapred, svi možete dalje od vremena za raspravu, svog, ko želi i kako želi.
Povreda Poslovnika.

Pošto držim već duže vreme, biću kratak.

Povreda Poslovnika, član 107, dostojanstvo Skupštine, i ne samo dostojanstvo Skupštine, nego dostojanstvo našeg naroda koje se, u svega nekoliko rečenica izrečenog od ovog mog kolege koji sedi nedaleko od mene, vide sve one slabosti našeg naroda, sva ona mržnja, bes, koji isplivavaju konstantno.

Ovo sam namerno ustao, zato što je u pitanju Marina Raguš, žena koju jako dugo godina poznajem, žena koja je obrazovana, pametna, vaspitana, umerena, koja nikome ni jednu ružnu reč nikada nije rekla, nikada, a jako dugo i dobro je poznajem. Ja nisam njen advokat, ona će mnogo bolje znati da se odbrani sama u svome radu, jer će raditi onako kako treba da se radi, ali ubiše nas teške reči.

Ja razumem, gospodine Orliću, da želite na neki način čak i da preskočite neke stvari da biste pokazali da niste čovek koji opoziciju seče sa svih strana, ali kad neko izgovori da je neko kriv, da je neka vlast kriva za 10 godina da je 15 hiljada ljudi umrlo, izgubilo život, vi tog morate da prekinete. Ja bih se javio bez obzira koja vlast da je u pitanju da je to rečeno.

Molim vas, gospodine Orliću, radite tako da ovakve stvari više ne čujemo i ne dozvolite mržnji da u ovoj Skupštini isplivava. Jer, ono što, nažalost, u normalnim društvima je korektnost, to se kod nas koristi kao slabost. A nama ovakvima kakvi smo neprijatelji ne trebaju. Nemojte dozvoliti da se to čuje stalno za skupštinskom govornicom. Hvala.

Hvala, gospodine Gojkoviću.
Prvo, da, saglasan sam da jedni drugima treba da se obraćamo sa uvažavanjem, to nije sporno. Ako je bilo direktnih uvreda izrečenih i upućenih gospođi Raguš, svakako ste i tu u pravu, to pre svega govori o onome ko takve reči koristi, apsolutno ništa ni o gospođi Raguš ni o drugima u ovoj sali.
Ako smatrate da je načinjen propust sa moje strane što na to nisam reagovao oštrije, možda je nešto meni promaklo, možda je procena u tom trenutku bila neadekvatna, može Skupština da se izjasni, ako želite. (Ne)
Hvala vam i na tome. Ali, svakako, i po ovom pitanju i po svakom drugom. Reči koje ljudi koriste, uvrede, pa čak i govor mržnje koji ste pomenuli, imali smo ga više puta i na ovoj sednici, pre svega govori o onima koji takve reči koriste.
Po amandmanu? Izvolite.

Ako za nekoga kažem da je slatkorečiv, jel to govor mržnje? Ako neko za nekog kaže – lopovčino šabačka, šta je to? Ajte, nemojmo da se foliramo više, gospodine Orliću, ni moj prethodni govornik, ne znam koga on zastupa ovde.

Gospođo Raguš, vi govorite i često koristite ključnu reč – obećanje. Vaš predsednik stranke i predsednik države je 2017. godine primio mene, prof. Ratka Ristića, Aleksandra Panića i Desimira Stojanova, u momentu kad je Goran Belić hteo da gurne Rakitsku reku u cev, to je investitor male hidroelektrane, i pored rešenja koje je donelo tadašnje Ministarstvo za zaštitu životne sredine i tadašnji ministar Goran Trivan, nije imao ko to da sprovede, pa smo onda napravili jedan od mnogobrojnih protesta ovde u Pionirskom parku, pa nas je konačno Aleksandar Vučić primio, ne znam po kom osnovu, jer on niti je ministar za zaštitu životne sredine i nema blage veze sa tim, ali po starom njegovom dobrom običaju on nas je pozvao i tada je obećao, ja koristim ključnu reč koju vi izgovarate, da će doći u Rakitu da reši problem te male hidroelektrane. Kad nešto obećavate, bilo bi lepo da ispunite ta obećanja. To važi i za vas i za vašeg predsednika vaše stranke. Ja mogu sada da kažem i drugu reč. Kako se zove to kad neko nešto obeća a ne ispuni? Kako se to zove?

Ja vama kažem, nije nikakav problem da rešavamo zajedno stvari i baš me briga iz koje ste vi stranke, ali morate da pokažete za početak da morate da poštujete zakone. Jer, niko od onih tamo poljoprivrednika koji nas hrane a koje svaka država i svako društvo čuva kao malo vode na dlanu, ne pada napamet da raseljava. Morate da pokažete da prvo ispunjavate obećanja.

Da, vaš predsednik je takođe ovde, prvi put kad je ušao ovde, kad smo se videli u ovoj Skupštini, obećao da će poći sa mnom. Šta bi sa tim obećanjima?

Vi ste garant za njegove reči i nemojte da mi spočitavate da vas vređam, normalno razgovaram sa vama i samo vam kažem da stvari nisu onako slatke kako nam ih vi predstavljate. Evo, gospođo Raguš, možemo zajedno da krenemo, koliko sutra, da vam pokažem kako izgleda rudnik na Karamanici, u Bosilegradu, kako izgleda koncentrovana sumporna kiselina, koncentrat u sred Bosilegrada. Ja sam tamo bio, za razliku od vas, da objasnite vi tim ljudima kako je to normalno. Zamislite u vašem dvorištu da vam neko svaki dan sipa koncentrat natopljen najvećim otrovima.

Dakle, evo Aleksandru Vučiću, hajde jednom, konačno, dva puta nisi ispunio obećanja. Hajde treća sreća, pa možemo i zajedno nas troje, gospođo Raguš, da odemo na ta mesta gde ste obećali da ćete doći. Toliko o zajedničkim planovima i akcijama. Kada budete ispunjavali svoja obećanja možemo da pričamo.

Hvala lepo.

Pošto ste na samom početku pitali mene da li je govor mržnje da je neko slatkorečiv. Nije uopšte o tome reč. Ja sam imao na umu odvratne stvari upućene Ani Brnabić prethodnih dana, nisam tada bio tu, ali čuo sam i grozne stvari upućene potpredsednicama Narodne skupštine. Na to sam mislio kada kažem – slušali smo užasne primere čistog govora mržnje i na ovoj sednici koja je u toku.
Narodni poslanik koji je govorio pre vas je ukazao na povredu Poslovnika. On je smatrao da je govor mržnje kada se nekome obratite i kažete da je odgovoran za, šta je bilo, 10.000 smrti, nešto tako. Na to se odnosilo.
Reč ima narodna poslanica Marina Raguš.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Gospodine Jovanoviću, vi to suštinski jeste rekli, tako da je kolega Gojković u pravu.

(Aleksandar Jovanović: Nije tačno.)

Sam kontekst vašeg izlaganja bio je takav, ali, kako bih vam rekla, u redu je. Svako ovde sa svojim stilom, svojim vaspitanjem, sve onim što mu je porodica dala. Vi sa svojim, ja sa svojim.

Ja hoću vas jedno da pitam. Onog momenta kada gospodin Vučić, predsednik ove Republike, kada bude našao prostora, pošto znate, Tirana, Kosovo, energetska bezbednost, Unija, sve te obaveze, sve to odnosi vreme, kada bude otišao sa vama i kada bude ispunio obećanje koje vam je dao ovde u plenumu, hoćete li mu se izvinuti?

(Aleksandar Jovanović: Četiri godine čekam.)

Pitam. Ja vama nisam dobacivala.

Nadam se da ćete se tada izvinuti, za početak.

(Aleksandar Jovanović: Četiri godine ne ispunjava obećanje.)