Poštovane kolege narodni poslanici i narodne poslanice, poštovana predsedavajuća, ja sam vrlo pažljivo slušala prethodne sagovornike vezano na temu javnog medijskog servisa, njegove objektivnosti, potrebe za daljim finansiranjem i o tome kako imamo najkvalitetniji program preko javnog medijskog servisa.

Sve to što smo sada malopre čuli ne odgovara istini ili izgleda gledamo različitim očima. Prosto, postoje televizije na čiji račun su sada iznete vrlo teške optužbe. Te televizije rade potpuno adekvatno svoj posao i pokušavaju da iznesu ono što je zapravo Ustavom Republike Srbije zagarantovano svima, a to je zapravo sloboda govora i sloboda mišljenja.

Na tim istim televizijama za koje se ovde optužuju da su zapravo, da kažemo, organizovane od strane neke strane službe, kako je ovde rečeno i kako smo čuli i da vodimo računa o tome gde gostujemo, praktično je to jedini način da se reč opozicije čuje i da se čuje šta ona to ima da kaže.

Javni medijski servis RTS već godinama sprovodi jednu politiku koja nije adekvatna, koja ne odgovara slovu Ustava Republike Srbije, a to je ne dozvoljava se sloboda govora, ne dozvoljava se sloboda mišljenja.

Da je to tako i vrlo je očigledno, kao što smo malo pre čuli, kaže – bilo je emisija u kojima se dozvoljava i razgovor o nacrtima predloženih zakona. To nismo imali prilike da vidimo na RTS, odnosno na RTS se nikad ne pozivaju stručnjaci iz pravne oblasti, stručnjaci sa pravnih fakulteta, stručnjaci, adekvatni ljudi koji bi na sasvim drugačiji način objasnili zapravo javnosti koje su mane i propusti ovih nacrta zakona.

Nacrti zakona i ovi zakoni o kojima danas ovde odlučujemo, odnosno izmene i dopune ovih zakona su krajnje skandalozni i ukazuju upravo na ono što opozicija sve vreme pokušava da ukaže javnosti, a to je, ja ne znam od čega se onda plašite? Zašto ne dozvoljavate da se čuje drugačije mišljenje? Zašto ne dozvoljavate slobodu okupljanja građana? Zašto ne dozvoljavate da se čuje istina? Strah je zaista veliki sa vaše strane.

Ono što ćemo mi učiniti, a to je bukvalno put ka tome da se izborimo da se čuje i reč običnog čoveka, da se čuje i zabrani upotreba i zloupotreba podataka o ličnosti. Tako da sve ovo što smo čuli od strane vladajuće stranke večeras, odgovara neistini. Istina je ono za šta se mi borimo. Hvala.

Marina Raguš ima reč.

Dobro, kada smo čuli sve neistine od strane vladajuće većine, verujem da će kolege iz vladajuće koalicije takođe da reaguju, ali evo vidite, ja sam našla jedan primer, čisto da vas demantujem i to ne retko radite.

Dakle, 11. oktobra 2022. godine na RTS tema je bila – „Jadarit“ - razvojna šansa veka ili put u ekološku propast, emisija, Takovska 10. Izgovorili ste jednu neistinu. Biću politički korektna.

Nije da ja ovde branim RTS. U svom životu sam, u svojoj dugoj političkoj karijeri, nadam se da ćete i vi imate slično, bar, ja sam gostovala samo jednom pre nekoliko meseci. Pritom, dobila sam najkraću minutažu i najčešće bila prekidana.

Idemo dalje. Govorite o medijima koji trebaju da kažu drugu stranu istine. Da li je tako? Da sve ono što ne može da se čuje na ostalim servisima treba da se čuje na tim medijima.

Hajde da vidimo šta kolege novinari, koji takođe imaju zavidne novinarske karijere kažu o ljudima koji rade na tim emisijama, a bave se isključivo propagandom.

Pošto ja ne volim da parafraziram, ja volim da citiram, recimo, gospođu Antonelu Rihu. Na Tviteru kaže ovako, na tekst koji je objavio taj medij koji vi branite, a ću vam lepo elaborirati ovih dana svaku tačku po tačku - Pukao potporni betonski zid u Grdeličkoj klisuri. Gospođa Riha kaže, vidno iznervirana - Ovo se ne radi, to nije novinarstvo, ne pravi se tekst od Tvita, nego pošalji novinara da sam slika, proveri informaciju, pitaj sve koji su nadležni. Novinarstvo služi da se informiše javnost, a ne da se dobije klik. Samo nemojte da mi objašnjavate da je Tvit tačan. To nije tema.

Tekst naravno, nastavlja gospođa Riha…

(Predsedavajuća: Vreme.)

Završavam.

… nije potpisan, što je već standard kada se prepisuju izvori. Naravno da niko ne čita tekst već naslov koji je napisan kao tvrdnja. Mene bi da sam na vašem mestu bilo makar malo sramota.

Ajmo samo redom.
Gospodin Nebojša Cakić ima reč.
Po kom osnovu? Samo Poslovnik.

Zaista je zapanjujuće količina bahatosti pri vođenju …

Kako, izvinite. Količina?

… količina bahatosti pri vođenju sednice. Reklamiram povredu. Ne prekidajte me kada govorim.(Isključen mikrofon.)

Gospodine Cakiću, pre svega vaš ton u glasu nije primeren. Ne vičite na mene. Hoću da vas prekinem kada ne poštujete dostojanstvo Narodne skupštine. Ja vas molim, snizite ton, upristojite se.
Još jednom se prijavite za reč.

Ja razumem da vama ne prija ton, a i ne treba da vam prija.

Naravno da ne treba da mi prija. Neću dozvoliti da niko, pa ni vi viče ovde.