Dva minuta na Javnom medijskom servisu u direktnom prenosu, gospodine Obradoviću.
Pravo na repliku, Milenko Jovanov.

Logično je da onaj ko uređuje emisiju zove goste.

Dakle, ako bi se primenjivao princip da neko ko je ovde u Skupštinu ušao u koaliciju sa, kako ste me ispravili pravilno prošli put, gostuje svake nedelje, to prosto vam nije moguće, ali gostuju i ljudi iz drugih stranaka. Evo, sa gospodinom Zelenovićem sam bio dva puta u emisiji, sa nekim drugima sam takođe bio, sa gospodinom Lutovcem sam bio u emisiji itd. To što treba da bude i predstavnik vlasti, to se valjda podrazumeva jer se čuje i druga strana.

Tako da, i te kako dolaze predstavnici opozicije na taj RTS, ali upravo u tome i jeste suština. Mi ne želimo da uređujemo RTS i nećemo mi da budemo ti koji će da kažu kad će ko da gostuje, sa kim će da gostuje i koliko puta je dovoljno da nas pozovu da bismo mi bili zadovoljni. I to je ono što je suština.

Mi ne bežimo od činjenice da smo deo tima koji predvodi Aleksandar Vučić, ali zaista smatramo da podrška koju on ima kada su građani Srbije u pitanju apsolutno doprinosi tome da i mi budemo na pozicijama na kojima smo i svesni smo toga i ne treba to, niti doživljavamo kao kakvu slabost, niti to kada neko kaže doživljavamo kao uvredu. Naprotiv, mi smo ponosni što smo deo jednog šireg tima, jednog pokreta, rekao bih čak, kojem je na čelu predsednik Vučić, koji menja ovu Srbiju na bolje, bori se za nju svakoga dana i za sada, i to se može videti, beleži zaista sjajne rezultate na svim poljima i u svim oblastima života. I tu stvarno nema apsolutno ništa da se doda, ni da se kaže. Ali, kažite onda i za vas da ste se vi sakrili na prošlim izborima iza doktora Nestorovića. Što to krijete? Pa ste njega isturali u prvi plan, a onda ste zajedno gostovali na jednoj nacionalnoj frekvenciji, za koju kažete da pripada SNS, celo pre podne pred izbornu tišinu. I to je činjenica.

Najzad, što se tiče vaše ambicije da budete u posleponoćnom programu, ja vam tu ne mogu nikakav savet dati, jer nemam iskustva nikakva sa tim, ali to je za neke drugačije aktivnosti, a ne za Skupštinu Srbije. Hvala vam.

Dobro.
Sa replikama smo završili.
Reč ima narodni poslanik Stefan Krkobabić.
Izvolite.

Zahvaljujem, uvaženi predsedniče Skupštine.

Uvažena ministarko, uvaženi ministre, mislim da je dobro, pred pauzu smo uspeli da malo opustimo atmosferu i ubeđen sam da ćemo u jednom trenutku svakako svi biti na RTS 1 i da to nije nikakav problem.

Danas imamo puno tačaka na dnevnom redu. Pre svega bih se dotakao određenih tačaka, o ostalima će diskutovati moje kolege iz poslaničkog kluba.

Vlada Republike Srbije podnela je Predlog zakona o izmeni Zakona o privremenom uređivanju načina naplate takse za Javni medijski servis i to sa zahtevom da isti, ukoliko bude usvojen, stupi na snagu ranije nego što to predviđa uobičajena procedura. Taj zahtev, kao i sam predlog zakona, je i više nego opravdan, jer zbog povećanih troškova poslovanja Javni medijski servis, dakle RTS i RTV, mogu imati probleme u smislu stabilnog finansijskog poslovanja tokom iduće kalendarske godine.

Član 97. tačka 10) Ustava Republike Srbije obavezuje državu da se stara o uređivanju i obezbeđivanju sistema u oblasti javnih finansija, te je naša dužnost da se ovim pitanjem danas pozabavimo.

Uz dužno poštovanje prema ostalim medijima, RTS i RTV su bile i ostale medijske kuće od vitalnog nacionalnog značaja. Dovoljno je pomenuti da RTV ima programe na nizu jezika nacionalnih manjina, pre svega mislim na mađarski, rumunski, slovački itd.

Da bi smo shvatili koliko je ovaj javni servis važan za promociju, ali i konkretno praktikovanje vrednosti poput multikulturalizma, tolerancije, zbližavanja različitih vera i nacija. Zato su zahtevana sredstva u iznosu od 900 miliona dinara, koliko treba odvojiti za delimično budžetsko finansiranje rada sistema javnog medijskog servisa, ne tako visoka cena koju treba platiti kako bi ovaj sistem bio stabilan i u 2023. godini. Niti su ljudi zaposleni u istom krivi za poskupljenja koja su zbog krize zapljusnula celu Evropu, niti je za to kriva država, ali zato i jedni i drugi imamo odgovornost prema građanima Srbije da ne budu eventualno lišeni informativnog, kulturnog, zabavnog, a i sportskog programa koji nam nude RTS i RTV. Zato će poslanička grupa PUPS – Solidarnost i pravda u danu za glasanje podržati ovaj zakonski predlog.

S tim u vezi, naša poslanička grupa podržaće u danu za glasanje i Predlog zakona o dopuni Zakona o javnim medijskim servisima, koji je podnela Vlada Republike Srbije, a koji se tiče neophodnosti obezbeđivanja finansijskih sredstava za nesmetano funkcionisanje javne medijske ustanove u 2023. godini.

Objektivno posmatrano, visina postojeće takse za usluge RTV, koju plaćaju građani Vojvodine u iznosu od 299 dinara, nije velika, kao takva ne predstavlja preveliko budžetsko opterećenje za korisnike usluga, ali nije dovoljna da bi sistem održao stabilno funkcionisanje u godini koja sledi. Niko u RTV nije rasipao novac građana. Naprotiv, domaćinski su poslovali i uvećali su prihode.

Opet ponavljam, Ustav Republike Srbije kao krovni domaći pravni akt nas obavezuje da kao država obezbedimo da RTV nesmetano funkcioniše. Radio-televizija Vojvodine je nešto na čemu nam, verujte mi na reč, mnogi u Evropi danas mogu, ali i u svetu, pozavideti. To je višedecenijski svetionik upravo multikulturalizma, tolerancije, nacionalne i verske trpeljivosti, harmonije različitosti uklopljenih u jednu celinu koja se zove Vojvodina i Srbija.

Radio-televizija Vojvodine je pravi primer da je Novi Sad Evropa, da je Vojvodina Evropa, da je Srbija Evropa. Nemojmo dozvoliti sebi da jednu takvu instituciju od vitalnog značaja za javni interes dovedemo u situaciju da se isključivo bavi finansijama, a ne svim onim sadržajima koje svakodnevno emituju publici.

Uvaženi narodni poslanici, što se tiče tački vezanih za izbor sudija koji se biraju prvi put na funkciju, moram da istaknem da će naša poslanička grupa PUPS – Solidarnost i pravda podržati predloge. Možemo da kažemo da imamo puno poverenje u VSS. Smatramo da je izlišno govoriti bilo šta o ljudima koji su svojim znanjem, radom i posvećenošću stigli dotle da njihova imena danas budu pred nama u ovom svečanom domu. Oni su ipak budućnost našeg pravosuđa. Mogu samo da im uz duboko uverenje i nadu da će u danu za glasanje i biti izabrani na sudijsku funkciju, poželim puno uspeha u predstojećem radu, da uvek služe na čast i svom obrazu u svom narodu i svojoj državi i da nikad ne zaborave vanvremenske poruke Njegoša iz „Gorskog vijenca“ da pravda mora ležati u zakonima i slobodnoj volji naroda, a ne u topuzu. I cara Stefana Dušana, koji je svojim sudijama poručivao da sude po zakonima, a ne po njegovoj ličnoj volji.

Uvaženi narodni poslanici, pred nama su danas i sporazumi koje potpisujemo sa UAE i Brazilom. Vlada Republike Srbije je pokazala da je iskreni prijatelj i narod Srbije je pokazao da je iskreni prijatelj sa narodima UAE i Brazila.

Mi smo 2021. godine obeležili 50 godina prijateljstva sa UAE. Prijateljstvo sa ovom zemljom je sve samo ne floskula. Ponosni smo na to što je robna razmena sa istom 2020. godine dostigla skoro 120 miliona dolara, od čega je na izvoz iz Srbije u tu zemlju otpalo preko 93 miliona dolara.

Kažu da se prijatelj poznaje u nevolji. Mi smo od naših arapskih prijatelja dobili zajam i 2014. i 2016. godine kao vid budžetske podrške, a dobili smo ga i ove godine u visini od jedne milijarde dolara, sa samo 3% kamate. Šta je prijateljstvo iskreno i otvoreno i u teškim momentima ako ne ovo? Zato ćemo podržati sve zakone koji se tiču saradnje Srbije i UAE i u danu za glasanje biti i više nego sa zadovoljstvom za njih.

Naravno, daćemo i podršku Predlogu zakona Vlade Republike Srbije koji se tiče pravne pomoći u građanskim stvarima između Republike Srbije i Brazila.

Iskoristio bih priliku da čestitam novoizabranom predsedniku ove prijateljske zemlje Lusiu Ignasiu Luli da Silvi na pobedi i izboru za predsednika Brazila. Brazil je zemlja koja nije priznala nezavisnost Kosova i Metohije. Zbog toga uvek zaslužuje aplauz i našeg naroda, ali i u ovom visokom domu.

Uvaženi narodni poslanici, u danu za glasanje podržaćemo predložena zakonska rešenja. Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima Branimir Jovanović.
Izvolite.

Poštovani predsedniče Skupštine, poštovani ministre, predstavnici ministarstava, narodni poslanici Predlog zakona o izmeni Zakona o privremenom uređivanju načina naplate takse za javni medijski servis, kao i predložene izmene Zakona o javnim medijskim servisima zapravo regulišu jednu istu oblast i to je način na koji će se ubuduće finansirati javni servis.

Zbog građana Srbije najpre želim da kažem da ne bi bilo nekih nedoumica, mi na ovaj način uređujemo kako će se finansirati javni servis, dakle RTS i TRV, a nikako komercijalne televizije koje imaju nacionalnu frekvenciju. Dakle, to su dva različita pojma i smatram da ćemo ovakvim izmenama zakona naći jedan optimalan način da dovedemo da stabilnog finansiranja RTS-a i RTV-a. Na ovaj način nećemo dodatno opteretiti građane u smislu da mora da se poveća TV pretplata, već će taj deo novca koji je neophodan za finansiranje javnog servisa biti nadomešten iz budžeta. To je naravno, predviđeno budžetom za 2023. godinu.

Stabilno finansiranje javnog servisa je neophodnost u modernom društvu i mnogo je razloga za to. Najpre, na taj način mi obezbeđujemo nezavisnost u radu svakog javnog servisa. Podsetiću da je za razliku od privatnih medija javni servis osnovan od javnosti, finansiran od strane javnosti i kontrolisan od javnosti.

Kada govorimo o finansiranju važno je istaći da, kada kažemo „javni servis“, bilo gde u svetu svaki javni servis da bi obezbedio svoju egzistenciju, da bi mogao normalno da funkcioniše mora da se finansira iz javnih prihoda. Postoji nekoliko načina da se to učini. Neke zemlje u svetu to čine isključivo preko TV takse, neko preko budžetskog finansiranja, neko pribegava i drugim načinima, a negde postoji i finansiranje iz javnih donacija.

Mi ne možemo da svrstamo u istu ravan finansiranje javnog servisa i komercijalnih medija. Komercijalni mediji se finansiraju iz reklama. Za javni servis to je samo dodatni izvor prihoda koji treba da obezbedi njihovu stabilnost. Retko gde u svetu gotovo da ne postoji javni servis koji se finansira isključivo iz komercijalnih izvora. To su do skoro bili britanski javni servis BBC i japanski NHK, ali su i oni pokazali da je teško opstati na tržištu i emitovati program takvog kvaliteta i finansirati se isključivo od reklama.

Svuda oko nas u svetu su dokazi o opštem padu etičkih standarda i čini se da nikada nije postojala veća potreba za etičkim obrazovanjem. A, u vremenu u kojem živimo gotovo da je postalo takvo jedno uverenje uobičajeno da novinarstvo i etika ne mogu stati u jednoj rečenici. Smatram da novinarstvo i etika moraju da idu ruku pod ruku i novinarstvo koje nije etičko ne zaslužuje i da nosi to ime. U svemu tome javni servis ima mnogo značajniju ulogu od ostalih medija. On ima veću odgovornost, pre svega što je javni servis tako kreiran da bude u funkciji zadovoljenja osnovnih potreba svih građana. Zato je njegova odgovornost veća da se pridržava svih etičkih standarda prilikom kreiranja i plasiranja svog programa.

Javni servis treba da u domove ljudi unese najbolje iz oblasti znanja, iz oblasti naučnog dostignuća i da postavi standarde dobrog ukusa. Javni servis treba da proizvodi programe najvišeg kvaliteta namenjene svim građanima pod jednakim uslovima. On ne sme da bude ni politički, ni kulturno, ni etnički jednostran. Sve društvene grupe moraju da budu zastupljene podjednako na javnom servisu i da to bude jedan kanal komunikacije bilo da se radi o bogatima, siromašnima, sindikatima, poslodavcima ili bilo kojoj drugoj grupi, većinskoj ili manjinskoj.

Često se u javnosti postavlja pitanje da li treba plaćati TV pretplatu, odnosno taksu, da li treba finansirati javni servis iz budžeta. To smo čuli i slušamo godinama i ovde u parlamentu. Za mene je to pitanje suvišno. Naravno da treba plaćati TV taksu i naravno da treba da negujemo i da finansiramo javni servis.

Kao ljubitelj kvizova često navodim primer da jedan takmičar u kvizu na javnom servisu koji pokaže impozantno znanje dobije takvu nagradu koja je nekoliko puta niža od nagrade koju dobije pobednik nekog rijaliti programa, a koji se emituje na komercijalnoj televiziji, i to je odgovor na pitanje da li treba da plaćamo javni servis. Naravno da treba. Preko javnog servisa imamo mogućnost da promovišemo zdrave vrednosti, porodične vrednosti, da promovišemo sport, zdrav život, da se plasiraju kvalitetne kulturne emisije i mi moramo da budemo svesni da ćemo jedino na taj način, tako što ćemo obezbediti stabilno finansiranje javnog servisa i tako što ćemo konstantno unapređivati njegov rad, uspeti da sačuvamo deo medijskog prostora od štetnog uticaja koji dolazi sa svih strana.

Štetan uticaj koji dolazi sa svih strana nije karakterističan samo za nas. On je jedan svetski trend i takva je situacija u celom svetu i teško je odupreti se tome.

Pitanje uvredljivog sadržaja jedno je od najproblematičnijih etičkih dilema za sve zaposlene u medijima. Upotreba nepristojnog jezika izaziva mnogo problema, pre svega, što mediji komercijalni na taj način žele da šokiraju gledaoca, da ga zadrže kraj ekrana, da povećaju gledanost, a to je nešto čemu ne treba da pribegava javni servis. Kada javni servis emituje koncert Bečke filharmonije, neće se javiti mnogo sponzora da se reklamira za tako nešto ili javni servis koji je u obavezi da emituje program koji je namenjen bolesnim osobama ili hendikepiranim osobama, takođe taj program nije atraktivan za reklame. Zato država uvek mora da stane iza javnog servisa da bismo negovali jednu takvu instituciju i da bi javni servis imao dovoljno sredstava da pravi najkvalitetnije programe.

Nemam ništa privatno protiv ni privatnih televizija. Najlakše je da uzmemo daljinski upravljač i da promenimo kanal i da izaberemo da li želimo da gledamo fudbal, da li želimo da gledamo neku seriju na televiziji, ali očigledno, kao što sam već rekao, privatne televizije se u svom radu rukovode isključivo profitom. Javni servis mora da vodi računa o opštem interesu svih građana, da nam bude alternativa koju ćemo uvek imati na raspolaganju i da javni servis uvek bude onaj otvoren prozor koji nam omogućava jedan pogled ka normalnosti i ka pristojnosti.

Mislim da predmet naše rasprave ne treba da bude TV taksa ili finansiranje iz budžeta, već uvek treba da raspravljamo o kvalitetu programa koji emituje javni servis, a težnja javnog servisa da u svojim programima održi kvalitet često je ugrožen zakonima tržišta, jer su očigledno komercijalni mediji postali jeftini i lako dostupni.

Mi moramo da podržimo i RTS i RTV da se prilagođava vremenu u kom živimo, ali da zauzvrat dobijamo programe koji odgovaraju određenim standardima. Tu mislim na one programe koji su namenjeni deci i najmlađoj populaciji. Komercijalne televizije nemaju obavezu da prave takvu vrstu programa. Sa druge strane, javni servis ima obavezu i mora da zaštiti prava dece, da vodi računa o njihovom psiho-fizičkom razvoju, da deo programa posveti bolesnima, da ne diskriminiše ni jednu grupu u našem društvu.

Javni servis ima obavezu da omogući rasprave o svim pitanjima i da na taj način bude uporišna tačka jedne demokratske komunikacije u našem društvu.

Posebno treba obratiti pažnju na program namenjen mladima koji zauzimaju posebno mesto u našoj kulturi i našem društvu. To je jedna osetljiva populacija i treba uvek pažljivo birati poruke koje šaljemo prema mladim ljudima. Poruke koje mediji šalju mladim ljudima i te kako utiču na to da oni obliku svoj pogled na svet.

Nažalost, u Javnom servisu najčešće se govori u političkom kontekstu. Često u Skupštini svi smo negde skloni sa našeg stanovišta kao predstavnika određenih političkih partija da procenjujemo rad Javnog servisa isključivo na osnovu neke naše zastupljenosti u programima Javnog servisa.

Mi iz Socijaldemokratske partije Srbije uvek ističemo i zalažemo se da izveštavanje o političkim aktivnostima na Javnom servisu, ali i na drugim televizijama treba da bude pravično, uravnoteženo i nepristrasno. Ne treba da bude fokus samo na tome.

Javni servis se ne svodi samo na političko izveštavanje, već on ostvaruje i druge važnije uloge, kao što su edukacija, kvalitetan kulturni program, obrazovni program, promovisanje sporta, zdravog života i svih onih vrednosti koje odlikuju jedno pristojno društvo.

Danas je na dnevnom redu i finansijski plan REM-a i logično je da raspravljamo o tome u Skupštini, jer Skupština je i kontrolor i REM odgovara za svoj rad Narodnoj skupštini. Ono što želim da poručim odavde jeste da mora da se očuva nezavisnost REM-a i da ne treba da bude pritisaka ni sa jedne strane na rad ovakve jedne institucije i njena osnovna odlika treba da bude nezavisnost u radu, a ona sigurno neće biti ako konstantno trpi pritisak, bilo da su u pitanju stranke iz vlasti ili stranke opozicije.

Pred nama su i predložene izmene Zakona o državnim službenicima i podržavam predlog da se odloži obaveza sprovođenja javnog konkursa za prijem na određeno vreme. Svakako to doprinosi efikasnijem radu državne službe. Podržavam i ideju da se u narednom periodu formira informacioni sistem za upravljanje ljudskim resursima u okviru odgovarajuće službe, jer se na taj način formira jedna jedinstvena baza podataka koja se odnosi na zasnivanje radnog odnosa na određeno vreme. U mnogome će olakšati rad službe za ljudske resurse u okviru nadležnih službi.

Naravno, u obrazloženju ministar Martinović je to dobro i obrazložio i rekao je da bi ako bi smo odmah primenili, a ne odložili ove rokove, kao što predlažu izmene zakona, da bi došlo do blokade u radu sudova. To je opravdan razlog, jer čitava procedura koja se tiče konkursa je često kompleksna i složena, zahteva određeno vreme. Mislim da smo na vreme reagovali da otklonimo opasnost da ne dođe do zastoja u radu sudova.

Ali, sa druge strane želim da apelujem sa ovog mesta da ne treba neodgovorno da se odnosimo prema ovoj temi. Neodgovorno je govoriti da je pravosuđe korumpirano, neodgovorno je govoriti da su sudije korumpirane. Moramo da uvažavamo naše sudije, moramo da uvažavamo naše pravosuđe, a ne paušalno da iznosimo optužbe bez ikakvog dokaza, kao što je i neodgovorno da se stvara stereotip, da svi koji rade u državnoj upravi, da su partijski ljudi, da oni tamo ne rade ništa. To nije tačno.

Ljudi rade konkretan posao, imaju konkretna zaduženja, pošteno zarađuju svoju platu, tako da ne treba da rasprava ide u jednom takvom smeru. Ipak su to ljudi koji imaju svoje ime i prezime, ljudi koji imaju svoje porodice i ne treba niko da ih žigoše na taj način.

Još jednom želim da pohvalim rad Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu. Taj rad je modernizovan prethodnih godina. Procedure su pojednostavljene i zaista mislim da je sada javna uprava jedna kvalitetna služba, zapravo ceo sektor je kvalitetan i uvek se nalazi na usluzi i građanima i privredi, Hvala.

Zahvaljujem.
Sada određujem redovnu pauzu.
Nastavljamo sa radom za 60 minuta.
(Posle pauze.)

Nastavljamo sa radom.
Da li još neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi reč?
Reč ima Nebojša Zelenović.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovane kolege poslanici, uvaženi ministri, meni je žao što ova rasprava u kojoj se sada nalazi 21 različita tačka nije mogla da bude strukturirana tako da možemo da pričamo zaista o ključnim temama, jer pričati o izboru sudija, sa jedne strane, onda to pomešati sa radom Komisije za hartije od vrednosti ili govoriti o državnim službenicima ili govoriti o RTS-u, RTV ili šta god - jednostavno svaka od ovih tema je pojedinačno toliko velika i značajna da smo o svakoj morali imati bar po jednu sednicu.

Mislim da rasprava koja će se dešavati tokom dana možda može da baci senku na to što će sada neki novi ljudi postati sudije, predsednici sudova po prvi put u svom životu i da je to jedna velika i važna stvar o kojoj treba da se obezbedi dodatno vreme da se o njoj priča. Ipak je to veliki dan za ljude koji će sad postati sudije. Mi sa te strane mislimo da način na koji se odvijaju sednice nije dobar.

Svakako, mislimo, i sad ću krenuti po ovim tačkama koje ste vi predložili, da pričam, evo, otvorila se tema RTS-a. Dakle, ja zaista verujem da treba otvoriti na RTS-u upravo ovu temu izbora sudija i kako i na koji način se te situacije, na kraju krajeva i prisustva opozicije, kao i druge teme koje mogu da budu otvorene na RTS-u, ali iz nekog razloga one nisu aktuelne. Nisu aktuelne zato što, evo dobili smo informaciju i od izvestilaca sa raznih odbora, da imamo prvi put jednog stranačkog direktora televizije kome je jedna druga stranka progledala kroz prste, pa sad on može da nastavi da bude direktor televizije. Ja ne mislim da je to dobar put da se komunicira sloboda i nezavisnost javnog servisa.

Kakav je javni servis mogli smo da vidimo i po tom kriterijumu koji smo čuli sa druge strane, a to je da postoji nekakav procenat glasova koje ste osvojili na izborima, pa će vas sa RTS-a pozvati samo ako imate određen procenat. Ako nemate, neće vas pozvati.

To sam ja razumeo pre izbora. Znate, pre izbora sam razumeo gospodina Bujoševića kada kaže – kako mi da pozovemo opoziciju na RTS kad ona nema legitimitet, nisu učestvovali na izborima prethodnim? Evo, sad smo učestvovali, a nisam dobio taj kriterijum broja glasova da bismo mi mogli da znamo koliko sad puta mogu da se pojavim ja ili gospodin Lutovac ili Radomir Lazović ili neko iz nekih drugih opozicionih stranaka. Očigledno da taj kriterijum postoji, ali on nije javan, nego ste ga vi uspostavili. Pošto ste ga uspostavili vi ga primenjujete, pa tako kad, evo, reče gospodin Jovanov, uspeo sam i ja da dođem na RTS i da pričam u jednom, kako bih rekao, ranom jutarnjem terminu i da pričam o temi. Da, da pričam o temi, ali tada nismo mogli da vidimo pravo lice gospodina Jovanova koji se u međuvremenu kada ode na RTS zaista u emisiju prepodobi, pa onda ne koristi uvredljive izraze tamo.

Ali, šta bi RTS mogao dobro da radi? Mogao je, na primer, da otvori ove teme koje ne moraju da budu teme političara, ali na primer mogu da budu kontra punkt sad temama koje interesuju građane. Na primer, moglo bi da se priča o vodi.

Znate, taj veliki projekat iza koga se svi skrivaju i za koji svi govore da je važan i optužuju stalno – te doveli smo „Rio Tinto“, te nismo doveli „Rio Tinto“, moglo je stvarno da se ta rasprava produbi i da se ona otvori na RTS-u i da se vidi da zaista opozicija nije protiv progresa i nije protiv toga da treba ova država i da zarađuje novac, ali da jeste protiv zagađenja. I, da se zaista čuju stavovi svih. Vrlo otvoreno. Ja nemam problem da se o svakoj važnoj temi priča, ali mi ne dobijamo priliku za to na RTS-u, da čujemo šta mogu da budu alternative.

Evo, mi imamo, a ja ću zamoliti i ministarku energetike da pogleda ovaj dokument koji je vrlo važan, koji bi zapravo potpuno mogao da promeni sliku kako mi gledamo na taj rudnik litijuma i da promeni način, koje mogu alternative da budu za sve to u Ministarstvu rudarstva i energetike. Dokument se zove Zapisnik sa uvida u spise broj 310-02-1027/2021-02, gde piše na 29. i 30. strani vrlo interesantna stvar – podzemne vode u regionu Mačve, jer je ministarstvo izdalo istražne radove još jednoj kompaniji koja će istraživati litijum i Bor, a građani Srbije o tome ne znaju ništa, kaže da ispod Mačve, u toj freatskoj izdani, to znači u podzemnom jezeru najkvalitetnije pijaće vode ima ono što ja govorim unazad nekoliko meseci i što sam govorio u kampanji, a to je sad dobilo i potvrdu u zvaničnom dokumentu Ministarstva rudarstva i energetike, ima podzemno jezero koje ima vodu najvišeg kvaliteta, 4,1 metar kubni u sekundi. To znači da možete sa tim kapacitetom da napojite 14 gradova kao što je Zrenjanin. Svakog dana cele godine dokle god imate tu pijaću vodu možete da flaširate neverovatnih dve hiljade litara u sekundi ili 110 miliona litara na dan pijaće vode. To su, kažu, u tom istom izveštaju, količine koje mogu da zadovolje 85 miliona građana svakog dana. Ne Srbija, ne Zapadni Balkan, države veličine kao što je Nemačka.

Znači, mi imamo jedan resurs, čuli ste skoro predsednika da sedimo na nekoj zlatnoj žici valjda, pa sedimo ali to nije ova žica koju će on da da Kinezima, nego ova stvarna žica koja obezbeđuje dobar i kvalitetan život građanima Srbije. Mi sada upravo sedimo na njoj. Ne želim da to bude tajna. Moraju svi da čuju. Sedimo na rezervama pijaće vode koje mogu da obezbede flaširanu pijaću vodu za 85 miliona ljudi svakog dana. Novi Sad će za godinu i po dana da ostane bez pijaće vode jer se izdan novosadski troši. Nema više vode. U ovih 10 godina pet je bilo sušnih, sledećih 10 godina sedam je sušnih, sledećih 10 godina 10 je sušnih. Šta će biti glavni resurs oko koga ćemo se mi boriti? Hoće li biti litijum ili voda i koliko će da košta voda tad kada je ne bude bilo u sušnim godinama?

Na sledećoj strani tog istog izveštaja, strana 30. kaže – ovaj sistem je pogodan za distribuciju vode na regionalnom i međuregionalnom nivou i može da pomogne da se odvede voda u Srem, za beogradski, novosadski i južnobački sistem.

Imamo rešenje. Imamo rešenje, imamo vodu, i verujem da je to tema koja zaslužuje da se nađe nekad na RTS-u, može da se nađe i na RTV-u, nemam nikakav problem. Postoje stručnjaci koji su ovo napisali, koji iza toga stoje, sa kojima treba razgovarati ozbiljno, umesto toga šta treba da potrošimo vreme na to kako ćemo da se vređamo.

Druga važna tema koja može verujem, da promeni način na koji se odvija politika u Srbiji, u koju evo, stranka Zajedno predložila pre neki dan, mi verujemo da to ne svojevrsna, ako mogu tako da kažem, politička revolucija, raspisali smo konkurs tražimo gradonačelnika Beograda. Stranka Zajedno, traži gradonačelnika Beograda, među svojim članovima, među partnerskim i vladinim organizacijama, i među građanima koji skupe dovoljan broj potpisa i odluče da uđu u tu našu zajedničku borbu. Rečeno nam je da će biti izbora na proleće, pominje se mart, ili april mesec, evo, mi hoćemo da se spremimo za to. Tako da, kad neko pita da li neko hoće ili neće na izbore, evo, mi hoćemo, i to ne samo da hoćemo, mi se za to spremamo.

Ali, građani ne znaju šta su pred izbori. Verujem da nekakav servis, javni servis interesovalo da zna šta su to pred izbori. U pripremi tih propisa i procedura za jednu potpuno novu stvar u stranačkom životu. Dobio sam pitanje od stručnjaka i eksperata za te stvari koji kažu – zašto bi bilo kog građanina u Srbiji interesovalo šta jedan stranka radi unutar svojih procedura. Tu leži problem. Tu leži problem, zato što bi baš građane trebalo da interesuje šta rade stranke, jer na kraju stranke finalno i ključno odlučuju kako će izgledati život u Srbiji i za šta se bore i šta zastupaju. Evo, mi smo otvorili vrta i pokazaćemo kako izgleda taj život. Da su i druge stranke sprovodile pred izbore, pa, ne bi Mića Grčić bio direktor EPS-a nikad u životu. Ne bi bio nikakav stranački funkcioner, jel, tako.

Da ste nekada pitali građane ko su zaista ljudi koji ih predstavljaju, ko su zaista poslanici ili odbornici, pa, sigurno ne biste dobili ove kandidate koje sada imate, na svim stranama. Mi se za to borimo. Mi se borimo za to da promenimo način na koji se odvija politički život i stranka Zajedno će sprovesti prve otvorene predizbore u Srbiji. Pozivamo sve da se uključe. Svima su vrata otvorena, koji dele naše vrednosti i slične politike, da predlože svoja rešenja za Grad Beograd. Verujemo da će kroz taj postupak da ćemo dobiti dogovor na pitanje zagađenja u Beogradu, upravljanja otpadom, izolacijom, energetikom, saobraćajem, sve ono što sada muči svakodnevni život svih građana i da će to biti put da se pobedi loša vlast u Beogradu i SNS i Aleksandar Šapić. Dakle, mi se za to ozbiljno i otvoreno spremamo.

Neće više nijedan partijski vođa krojiti sudbinu i neće birati kandidate i krojiti liste tako da kandidati podnose izveštaj njemu, a ne građanima koji su prethodno opredelili svoje ljude. Zaista verujem da to zaslužuje pažnju RTS-a.

Na kraju, osvrnuo bih se na jednu stvar koja je ovde izrečena to je taj produžetak roka u kome će u sledeće dve godine da se primaju ljudi u javne službe bez konkursa, pa čak i na radne odnose na određeno vreme. To je pogrešno i loše, i to će dovesti do toga da se zaista još više učvrsti taj pritisak koji u ovom trenutku trpe svi ljudi koji očekuju da se zaposle, da rade neke ozbiljne poslove za državu, ali to podrazumeva da moraju prethodno da prođu kroz jedno sito i rešeto SNS. Da li stvarno verujete da neko može da se zaposli u domu zdravlja, bolnici, vrtiću, školi, a da prethodno nije skupio neke sigurne glasove za SNS. Ne znam koliko je sada standard u poslednje vreme, znam kad si lekar treba ti 100 glasova, iz izbora u izbore, pa je valjda dobro da što duže budeš na određeno jer si onda što duže vezan. Zamislite tog nekog mladog lekara i njegovu porodicu, prošao školovanje, najteži fakultet, završio si ga, da lečiš ljude, da spašavaš živote, ali nije dovoljno, moraš i 100 glasova da obezbediš, pa, jedni izbori, drugi izbori, lokalni, parlamentarni, predsednički, svako malo po 100 glasova. Ne znam koliki je standard kod vas u SNS za medicinsku sestru, mislim da je 50 glasova, 70, vaspitačice, spremačice, koliko spremačice treba da obezbedi, pedesetak, jel tako? I, sada vi pričate ovde o vladavini prava i demokratiji i o tome kako pobeđujete na izborima. Šta ćemo sa sudbinama svih tih ljudi, kako oni gledaju na svoj život i kako oni ulaze u taj život?

Rekli ste, što je za mene ponižavajuće i notorna neistina, da su ljudi koji ulaze u te javne službe potpuno nezavisni u svom radu, i rekli ste da niko od njih nije član, jel tako gospodine Martinoviću, niko od njih nije član SNS. Ja sam siguran da niko nije član SNS, zato što su se prethodno iščlanili, ili nikad nisu ni bili, ali ste vi prema njima stvorili obavezu, a oni prema vama obavezu usluge, odnosno kontra obavezu da bi mogli da postanu to što jesu. Hoćete da vam i dokaz. Evo, daću vam dva dokaza. Ovo je fotografija iz 2020. godine. Na toj fotografiji se nalazi gospođa ovde zaokružena Bojana Mršić Čurović, koja je tada vodila kampanju za SNS. Ta mlada gospođa je tada pokušala da izvrši jedno krivično delo tokom same predaje lista za kandidate za lokalne izbore u Šapcu, i učinila je krivično delo. Ona je dopunila dokumentaciju koja je tada bila nepotpuna SNS, i u vršenju krivičnog dela in flagranti, uhvaćena i priznala da je izvršila krivično delo da je pokušala da umuva jedan dokument u dokumentaciju koja nije bila ispravna. To priznanje u suzama izvršila pred gradskom izbornom komisijom.

Ta mlada dama je sada sudija. Ta mlada dama je sada sudija u Šapcu, gospodo. Ne znam da li ona ima vašu člansku kartu, gospodine Martinoviću, ali ovde piše, ona sedi pored kutija „Za našu decu, Aleksandar Vučić“. Izvršila je krivično delo. Gradska izborna komisija podnese protiv nje krivičnu prijavu, a onda zamenik tužioca u Šapcu Aleksandar Protiv odbaci prijavu. Zato što nema elemenata za krivično gonjenje. Kaže čovek da nema. U međuvremenu gospodin koji je odbacio krivičnu prijavu protiv mlade dame koja je sada sudija, avanzovao je u službi. On je sada tužilac, a bio je zamenik. O čemu mi onda pričamo. Molim vas, o čemu mi ovde pričamo?

Onda, sada ne znam, ponoviću, ne znam da li su te osobe članovi vaše stranke ili nisu, ali sama činjenica da rade izborne radnje za vas, da učestvuju u kampanji za vas, da sprovode različite poslove za SNS dovodi i te kako u direktnu vezu.

Ne znam da li je majka dotične mlade dame Bojane Čurović Mršić, Dragica Mršić, takođe sudija u Šapcu. Ne znam da li je ona član SNS, možda i nije, ali npr. imam zapisnik koji se našao pred VSS, zapisnik u kome njena koleginica, druga sudinica kaže da je na nju vršen pritisak da u određenom predmetu donese osuđujuću presudu protiv mene. I kaže toj svojoj koleginici, uvažena Dragica Mršić, sudija, citiram sada – ti moraš da nađeš način da ga osudiš, jer mi to svi dugujemo SNS. Pa šta je to ljudi? Šta je to, ja vas pitam sada?

Ovo što govorim, sve možete da proverite u spisima nadležnih tela. Kome, šta sme da duguje bilo koji sudija? Kakvoj stranci, bilo kome? Šta su to obavezni neki ljudi prema SNS, a naročito oni koji rade najodgovornije poslove? Ovo govorim zato što primite svaki put nekog vašeg stranačkog vojnika da radi razne poslove, pa i da bude sudija, vi ste udarili šamar svakom poštenom sudiji i svakom poštenom javnom službeniku i državnom službeniku koji taj poseo želi i hoće da radi ozbiljno, savesno i odgovorno i po zakonu.

Molim vas, molim vas, zbog svih drugih sudija, budućih sudija, budućih učiteljica, vaspitačica, nastavnika, profesora i ovih koji sada rade svoj posao savesno i pošteno, prekinite sa tim, prekinite sa tim, jer ti politički procesi koje vi sada radite na najbesmisleniji mogući način urušavaju temelje ovoga društva, ako uopšte tih temelja ima, urušavaju mogućnost da zaista imamo dobru školu, da imamo kvalitetno obrazovanje, da imamo korektne vrtiće, da imamo ljude koji svoj posao rade zato što su se za to izborili svojim znanjem, svojim profesionalnošću, svojom strukom, a ne zato što su nešto dužni Srpskoj naprednoj stranci.

Ovo mora da prestane! Ovo mora da prestane! U najmanju ruku je nedopustivo da koristite ljude koje ste zaposlili u te važne službe da učestvuju u vođenju političkih procesa protiv političkih protivnika i to se dešava stalno.

(Svetozar Vujačić: Daj imenom i prezimenom koji sudija je učestvovao, ne paušalno da pričamo.)

Dostaviću vam, pošto ima toga, to je ozbiljan predmet, dostaviću vam sve, gospodine, a možemo da sednemo i da pričamo o tome na nekom od odbora, na primer Odboru za pravosuđe. O tome kako sam praćen i prisluškivan dve godine.

(Svetozar Vujačić: Kakve to veze ima sa sudijom?)

Ima veze, ali objasniću vam i zašto ima veze, i kako je to rađeno na nezakonit način, i kako su ljudi koji su izdali ta rešenja i naloge dovedeni u zabludu da to rade mimo svih propisa i procedura. To nije samo moj slučaj, to je slučaj svakoga ovde ko je uzeo da se bavi politikom i za koga ste vi procenili da je on politički protivnik.

Ja nemam problem sa tim, ja imam potvrdu da te stvari nisu tačne i da nisu istinite i dostaviću vam sve podatke o tome. Ali, ono što mislim da je važnije, jeste da sa tom praksom mora da se stane, da jednom mora da se zaustavi, jer politički procesi koje vi vodite protiv svojih neistomišljenika, urušavajući ovo društvo i urušavajući svoje institucije, na kraju će se vama vratiti kao bumerang. Sve što ste uradili, sve što ste posejali, gospodo naprednjaci, vi ćete požnjeti. Hvala.

Milenko Jovanov.