Hvala, gospodine Jovanov.
Samo da vam kažem, to je bilo 3% u koaliciji.
Reč ima Maja Popović, ministar u Vladi. Izvolite.

Želela sam samo da odgovorim da, kao što znate, to je opštepoznata činjenica, sudije i javni tužioci ne mogu biti članovi političkih partija. Onog momenta kada oni ostanu bez posla, oni jasno mogu da se politički udružuju u bilo koju stranku koju izaberu. Vi ovim na neki način želite da kažete da je trebalo da im se ograniči to Ustavom zagarantovano pravo na političko udruživanje. Ostali su bez posla isključivo i isključivo zbog te katastrofalne reforme pravosuđa koja je 2010. godine sprovedena. Ovi penali što ste malopre pomenuli, upravo te penale i dalje plaćamo, upravo zbog te katastrofalne, katastrofalne, ponavljam, reforme sudstva. U toj reformi sudstva dvoje ljudi je izgubilo život, kao posledica stresova koje su doživeli zbog toga.
Moram da se izjasnim i na ove vaše navode da su masovno sudije i tužioci korumpirani. To nije tačno. Moram da stanem u zaštitu tih ljudi. To apsolutno nije tačno. Ukoliko imate bilo koji podatak da je bilo koji od sudija ili javnih tužilaca počinio krivična dela, izvolite, gospodine, podnesite krivičnu prijavu. Ne može se tako paušalno navoditi za ljude koji rade tako teške i odgovorne zadatke takve uvrede i klevete.
Iz tog razloga ja, kao ministar pravde, moram da vam kažem da morate izneti argumentaciju za tačno određenu osobu, za tačno određeno vreme, mesto izvršenja krivičnog dela, što se čini krivičnom prijavom. Nikakve paušalne ocene ne dolaze u obzir, jer mi smo ipak pravna država.
Želim da odgovorim i poslaniku koji se osvrnuo na neustavnost izbora predsednika sudova. To nije tačno, članom 5. ustavnog zakona predviđeno je da i dalje Narodna skupština mora da bira. Pozivajući se na član 7. stav 2, a da se prethodno ne iščita član 1. to se prosto ne radi sa određenim zakonima, zakoni se moraju čitati jednim redosledom gde se prvo pročita stav 1, pa tek stav 2. i u članu 7. decidirano, navedeno da se to odnosi na izbor sudija i tužilaca za probni mandat, što se ne odnosi na predsednike sudova. Analognim tumačenjem, imajući u vidu da predsednici sudova nisu ni imali probni mandat.
Što se tiče samog postupka donošenja ovog seta pravosudnih zakona, do sada kod nas u Republici Srbiji, ni jedan postupak nije bio inkluzivniji, transparentniji. Krenuli smo sa predstavljanjem seta pravosudnih zakona po celoj Srbiji, bio je prvi krug. Nakon dobijanja pozitivnog mišljenja Venecijanske komisije, krenuli smo u javnu raspravu, koja se i sada održava, svi su pozvani. Ovom prilikom želim da pozovem sva zainteresovana lica, da prisustvuju javnim raspravama, gde će izneti sve svoje predloge, argumente, koji ćemo mi saslušati i svaki ćemo obrazložiti, u koliko usvojimo ili u koliko odbijemo, obrazložićemo razloge zbog kojih smo odbili. Kao, što smo sve sugestije, predloge koje smo dobili na radne tekstove ovih pravosudnih zakona, stavili na sajt Ministarstva pravde, kako bi upravo sve argumentacije svih zainteresovanih lica i udruženja bili transparentni.
Tako da vas molim i još jednom pozivam da svi budete aktivno uključeni, konstruktivno uključeni u javnu raspravu, jer svima nama cilj je da ova reforma pravosuđa uspe i da dobije najbolja normativna rešenja. Hvala.

Ministar Martinović.

Zahvaljujem se, gospodine predsedniče.
Tačno je da bivši režim nije valjao, ali bivši režim nije valjao za narod, a nekome je valjao. Bivši režim je valjao onome koga je taj bivši režim finansirao i to baš iz Kolubare. Dakle, iz jednog sistema koji je sastavni deo EPS-a, 2010. i 2011. godine milioni i milioni su otišli onome ko da nas kaže da taj isti bivši režim nije valjao. Opet kažem, zaista nije valjao, ali njemu je valjao, njemu je valjao i zbog toga što ga je taj bivši režim i zaposlio, u liku Velimira Ilića, jednog od lidera dos-a, gradonačelnika Čačka. Bivši režim mu je valjao kada ga je zapošljavao u Gradsku biblioteku Čačak, sada mu ne valja, ali to je njegova stvar.
Što se tiče konstatacije da se na RTS, kao javnom medijskom servisu promoviše i hvali vlast, evo mislim da je to citat, tako je rečeno, ne znam šta bih mogao da kažem na tu opservaciju. Devedesetih godina, mislim da je 1991. godine donet zakon o Radio televiziji Srbije, kojim je RTS definisano, kao javno preduzeće, odnosno kao državno preduzeće.
Posle 2000. godine režim koji je tada uspostavljen, dakle, vlast dos-a rekla je da taj sistem ne valja i da RTS ne treba da bude javno preduzeće, nego da treba da bude javni servis. Oni su uveli taj sistem da se RTS i RTV finansiraju jednim delom iz budžeta Republike Srbije, jednim delom od taksi, a samo jednim delom i to manjim delom iz onih prihoda koje ostvare u svom poslovanju. E, sada, pred svima nama nalazi se jedno suštinsko pitanje, da li mi želimo da imamo RTS i RTV kao javne medijske servise ili ne želimo.
Što se mene tiče, oni ne moraju da postoje, ali onda morate jasno da kažete građanima da ste vi za to da postoje samo komercijalne televizije. Dakle, upravo one televizije koje kritikujete. Upravo one televizije za koje kažete da šire nemoral, pornografiju, nenormalne oblike ponašanja, to su sve vaše reči. Dakle, ovde nema ni simpatije ni antipatije prema RTS, ja o uređivačkoj politici RTS ili RTV kao ministar, kao građanin, kao pripadnik SNS mogu da imam svoje lično mišljenje, ali nije stvar u tome.
Stvar je u tome da se mi kao država, kao društvo opredelimo za to koji model televizije želimo. Da li želim televiziju kao što je RTS i RTV kao javne medijske servise ili ih ne želimo, pa da onda sve komercijalizujemo i da RTS i RTV ugasimo zato što oni ne mogu sami sebe da finansiraju u potpunosti, između ostalog i zbog toga što emituju određene sadržaje koji nisu komercijalni. Znate, kulturno-obrazovni program RTS ili RTV nije komercijalan, emisije koje se emituju na jezicima nacionalnih manjina nisu komercijalne. Tako da ne možete da dovodite u isti položaj javni medijski servis i komercijalne televizije, odnosno možete, ali onda treba jasno i glasno da kažete da ste vi za to da u Srbiji nema javnih medijskih servisa, nego da sve budu komercijalne televizije, ali onda nemojte da kukate na sadržaj njihovih programa, jer te televizije od toga žive. Da se mi ne lažemo, oni žive od emitovanja tog programa, a posebno je pitanje da li vi ljudima možete da zabranite da gledaju ili ne gledaju određeni program ma šta vi ili ja o tom programu mislili.
Što se tiče situacije u EPS-u, stalno se ponavlja i ovo je ko zna koja sednica Narodne skupštine na kojoj se govori o tome da je EPS uništen. Kao što vidite mi imamo električnu energiju. Cena električne energije nije poskupela. Da li postoji neka opština ili neki grad u Srbiji u kome danas u decembru 2022. godine nema grejanja? Da li se neko smrzava danas u Srbiji? Da li imamo neke restrikcije u snabdevanju električnom energijom? Koliko znam, nemamo. To znači da EPS ipak nije uništen. To znači da on ipak funkcioniše, ali ne funkcioniše zahvaljujući vama, funkcioniše zahvaljujući Vladi Republike Srbije. Funkcioniše zahvaljujući predsedniku Republike Srbije, Aleksandru Vučiću koji je obezbedio da imamo najjeftiniju cenu struje u Evropi i najjeftiniji gas i za građane i za privredu u Evropi.
Nadam se da idete na benzinske pumpe, tamo vidite da imam dovoljno i benzina i dizela. Tako da sistem funkcioniše. Da li ima problema? Ima, ali mi smo uspeli te probleme da prevaziđemo u uslovima sveopšte energetske, ekonomske, političke i vojne krize u Evropi, na način na koji je to malo u kojoj zemlji u Evropi pošlo za rukom.
Time ne želim da branim bilo koga, svako treba da odgovora za svoje postupke, ali ne mogu da prihvatim konstataciju da u Srbiji ne valja ništa i ne mogu da prihvatim konstataciju da je EPS uništen, jer da je EPS uništen onda mi ne bismo mogli da između ostalog održimo ovu sednicu zato što nema električne energije, a ima je. To znači da ipak u Srbiji nešto funkcioniše i da je ova vlast za Srbiju ipak nešto uradila.
Neki misle da je uradila dovoljno, neki misle da nije uradila dovoljno, ali poslednji izbori su pokazali da građani Srbije ipak i te kako veruju i predsedniku Republike Srbije i Vladi Republike Srbije, onima koji su uspeli da u Srbiji obezbede normalan život onda kada pola država u zapadnoj Evropi nema taj normalan život. Tako da ima nade za Srbiju i nije baš sve tako crno kao što bi neki hteli da predstave.
Samo nekoliko rečenica vezano za ovo partijsko zapošljavanje. Ja mislim da se radi o jednom dubokom nepoznavanju onoga što piše u Zakonu o državnim službenicima. Dakle, 2018. godine je izmenjen Zakon o državnim službenicima u tom smislu što je propisano da je obavezan javni konkurs i za zapošljavanje u državnoj službi na određeno vreme zbog povećanog obima posla. Te izmene zakona su stupile na snagu 1. januara 2019. godine. Šta se posle toga desilo?
Desila se neviđena epidemija bolesti Kovid-19. Ljudi su masovno počeli da se razboljevaju. Neki su, i ne neki, nažalost, mnogi, preminuli. U toj situaciji država je jednostavno morala da obezbedi mehanizam da svi državni organi a posebno sudovi i javna tužilaštva normalno funkcionišu. Želim da podsetim građane Srbije da i u jeku epidemije, 2020, 2021. godine, državni organi nisu prestali da rade, sudovi i javna tužilaštva nisu prestala da rade, naše zdravstvene institucije nisu prestale da rade. Dakle, brinuli smo o zdravlju građana, brinuli smo o tome da mogu i u uslovima epidemije da ostvaruju svoja prava, neki u sudovima, neki u javnim tužilaštvima, neki u zdravstvenim ustanovama, neki u opštinama, neki u gradovima, neki u nekim drugim institucijama.
Sad je Vlada Srbije predložila da se rok za primenu te norme pomeri za dve godine, kako bismo ljudima koji rade, u stvari ljudima koji vode, pre svega sudove i javna tužilaštva, jer je tu situacija najkritičnija, omogućili da stvorimo uslove da raspišu javne konkurse i da ljudima za kojima postoji potreba da rade na određeno vreme zbog povećanog obima posla to i omogućimo. Ukoliko to ne bismo učinili, u danu za glasanje, koji će biti sutra ili u ponedeljak ili utorak ili već neki drugi dan koji odredi predsednik Narodne skupštine, svi ti ljudi ostaju bez posla.
Najlakše je reći – to su partijski kadrovi SNS. Nisu, to su građani Srbije koji rade. Njihove plate nisu velike. Oni od tih plata izdržavaju svoje porodice, školuju svoju decu, leče svoje roditelje. Nisu oni krivi što se pojavila pandemija svetskih razmera, pa nije bilo uslova da se raspišu i sprovedu javni konkursi.
Dakle, hajde da pružimo šansu svim državnim organima da imaju dovoljno vremena da raspišu javne konkurse i da se ti ljudi prime u radni odnos nakon sprovedenog javnog konkursa. Kakva je partijska pripadnost tih ljudi? Ja sam vam govorio o brojkama, nemoguće je da od 2.000 ljudi koji rade u pravosuđu na određeno vreme zbog povećanog obima posla da su baš svi članovi SNS, nemoguće je da su na hiljade ljudi koji rade u Poreskoj upravi, u Upravi carina, u Upravi za trezor, u drugim državnim organima, da su svi partijski kadrovi SNS, nisu, to su građani Srbije. Jako je opasno kada živog čoveka, koji ima porodicu i koji radi za ne tako veliku platu, isključivo gledate kroz stranačke naočare i kažete – on je partijski kadar. Nije. On je građanin Srbije koji radi i koji omogućava da država ne stane, u uslovima kada su mnoge države stale, mnoge države za koje smo mi smatrali svojevremeno da su od nas bolje, da su uspešnije, da su jače, one su stale u uslovima pandemije. Država Srbija nije stala, i ne da nije stala, nego ide napred.
Vi sad od toga stvarate veliki problem. Evo, sad, partijsko zapošljavanje. Ne, pa ti ljudi već rade, 1.900 ljudi radi u sudovima i javnim tužilaštvima. To nisu sudije i to nisu javni tužioci, to su ljudi koji rade za platu kao državni službenici i to na određeno vreme.
To je ono što građani Srbije treba da znaju. Dakle, ne radi se ni o kakvim partijskim kadrovima, a inače, i time završavam, pozivam i vas da od svih ovih pročitanih imena predsednika sudova i sudija kažete ko je od njih član SNS ili je član možda neke druge političke stranke. Evo, čuli ste njihova imena, čuli ste njihove biografije, ja bih voleo, zbog građana Srbije, da čujemo makar jedno ime i prezime nekog čoveka koji je predložen za predsednika suda ili za sudiju a da je član SNS.

Zahvaljujem.
Gospodine Obradoviću, vi želite još dva minuta da ne budete u prenosu?
(Boško Obradović: Da.)
Daću vam reč, ali samo da vam kažem, biće to poslednji krug, da vodite računa ako budete izazivali reakcije dalje.
Izvolite.

Poštovani građani Srbije, kao što znate, ja sam Boško Obradović, koji se kandidovao u ime Srpskog pokreta Dveri – Patriotskog bloka na predsedničkim izborima pod svojim imenom i prezimenom i osvojio 4,5% glasova građana Srbije koji su izašli na izbore i to je moj trenutni izborni rezultat i rejting. Dakle, pod mojim imenom i prezimenom.

Sada bih ja zapitao koliko je vas iz SNS izašlo na izbore pod svojim imenom i prezimenom? Koji su vaši rejtinzi? Ili svi vi zavisite samo od rezultata Aleksandra Vučića i ne postojite bez Aleksandra Vučića u biračkom telu Srbije? Dolazite na najviše državne funkcije, a niko za vas nikada nije glasao?

Kao šef jedne poslaničke grupe opozicije u Narodnoj skupštini jednom za osam meseci sam bio na Javnom medijskom servisu, koji plaćaju svi građani Srbije, pa i 160.000 građana koji su dali glas za mene na predsedničkim izborima. Jednom za osam meseci posle izbora? U kojoj to demokratiji na svetu ima? U jutarnjem programu. Pa, dobro je da me niste stavili u neki posleponoćni program.

Vrlo jednostavno pitanje – zašto ova Narodna skupština nema prenos na RTS 1, a Narodna skupština plaća ovaj direktni prenos? Zašto smo na RTS 2? Pa, da nas građani ne bi videli. Da nas građani ne bi videli, zato smo na RTS 2. Zato nismo na RTS 1.

Jedina razlika da li ću na sledećim izborima ja ili bilo ko od nas iz opozicije imati duplo manje glasova ili duplo ili petoduplo više glasova zavisi od slobode medija i da li može da se čuje šta je naša kritika vlasti i šta je naš predlog rešenja za bolji život građana, što u ovom trenutku ne može da se čuje… (Isključen mikrofon.)

Dva minuta na Javnom medijskom servisu u direktnom prenosu, gospodine Obradoviću.
Pravo na repliku, Milenko Jovanov.

Logično je da onaj ko uređuje emisiju zove goste.

Dakle, ako bi se primenjivao princip da neko ko je ovde u Skupštinu ušao u koaliciju sa, kako ste me ispravili pravilno prošli put, gostuje svake nedelje, to prosto vam nije moguće, ali gostuju i ljudi iz drugih stranaka. Evo, sa gospodinom Zelenovićem sam bio dva puta u emisiji, sa nekim drugima sam takođe bio, sa gospodinom Lutovcem sam bio u emisiji itd. To što treba da bude i predstavnik vlasti, to se valjda podrazumeva jer se čuje i druga strana.

Tako da, i te kako dolaze predstavnici opozicije na taj RTS, ali upravo u tome i jeste suština. Mi ne želimo da uređujemo RTS i nećemo mi da budemo ti koji će da kažu kad će ko da gostuje, sa kim će da gostuje i koliko puta je dovoljno da nas pozovu da bismo mi bili zadovoljni. I to je ono što je suština.

Mi ne bežimo od činjenice da smo deo tima koji predvodi Aleksandar Vučić, ali zaista smatramo da podrška koju on ima kada su građani Srbije u pitanju apsolutno doprinosi tome da i mi budemo na pozicijama na kojima smo i svesni smo toga i ne treba to, niti doživljavamo kao kakvu slabost, niti to kada neko kaže doživljavamo kao uvredu. Naprotiv, mi smo ponosni što smo deo jednog šireg tima, jednog pokreta, rekao bih čak, kojem je na čelu predsednik Vučić, koji menja ovu Srbiju na bolje, bori se za nju svakoga dana i za sada, i to se može videti, beleži zaista sjajne rezultate na svim poljima i u svim oblastima života. I tu stvarno nema apsolutno ništa da se doda, ni da se kaže. Ali, kažite onda i za vas da ste se vi sakrili na prošlim izborima iza doktora Nestorovića. Što to krijete? Pa ste njega isturali u prvi plan, a onda ste zajedno gostovali na jednoj nacionalnoj frekvenciji, za koju kažete da pripada SNS, celo pre podne pred izbornu tišinu. I to je činjenica.

Najzad, što se tiče vaše ambicije da budete u posleponoćnom programu, ja vam tu ne mogu nikakav savet dati, jer nemam iskustva nikakva sa tim, ali to je za neke drugačije aktivnosti, a ne za Skupštinu Srbije. Hvala vam.

Dobro.
Sa replikama smo završili.
Reč ima narodni poslanik Stefan Krkobabić.
Izvolite.

Zahvaljujem, uvaženi predsedniče Skupštine.

Uvažena ministarko, uvaženi ministre, mislim da je dobro, pred pauzu smo uspeli da malo opustimo atmosferu i ubeđen sam da ćemo u jednom trenutku svakako svi biti na RTS 1 i da to nije nikakav problem.

Danas imamo puno tačaka na dnevnom redu. Pre svega bih se dotakao određenih tačaka, o ostalima će diskutovati moje kolege iz poslaničkog kluba.

Vlada Republike Srbije podnela je Predlog zakona o izmeni Zakona o privremenom uređivanju načina naplate takse za Javni medijski servis i to sa zahtevom da isti, ukoliko bude usvojen, stupi na snagu ranije nego što to predviđa uobičajena procedura. Taj zahtev, kao i sam predlog zakona, je i više nego opravdan, jer zbog povećanih troškova poslovanja Javni medijski servis, dakle RTS i RTV, mogu imati probleme u smislu stabilnog finansijskog poslovanja tokom iduće kalendarske godine.

Član 97. tačka 10) Ustava Republike Srbije obavezuje državu da se stara o uređivanju i obezbeđivanju sistema u oblasti javnih finansija, te je naša dužnost da se ovim pitanjem danas pozabavimo.

Uz dužno poštovanje prema ostalim medijima, RTS i RTV su bile i ostale medijske kuće od vitalnog nacionalnog značaja. Dovoljno je pomenuti da RTV ima programe na nizu jezika nacionalnih manjina, pre svega mislim na mađarski, rumunski, slovački itd.

Da bi smo shvatili koliko je ovaj javni servis važan za promociju, ali i konkretno praktikovanje vrednosti poput multikulturalizma, tolerancije, zbližavanja različitih vera i nacija. Zato su zahtevana sredstva u iznosu od 900 miliona dinara, koliko treba odvojiti za delimično budžetsko finansiranje rada sistema javnog medijskog servisa, ne tako visoka cena koju treba platiti kako bi ovaj sistem bio stabilan i u 2023. godini. Niti su ljudi zaposleni u istom krivi za poskupljenja koja su zbog krize zapljusnula celu Evropu, niti je za to kriva država, ali zato i jedni i drugi imamo odgovornost prema građanima Srbije da ne budu eventualno lišeni informativnog, kulturnog, zabavnog, a i sportskog programa koji nam nude RTS i RTV. Zato će poslanička grupa PUPS – Solidarnost i pravda u danu za glasanje podržati ovaj zakonski predlog.

S tim u vezi, naša poslanička grupa podržaće u danu za glasanje i Predlog zakona o dopuni Zakona o javnim medijskim servisima, koji je podnela Vlada Republike Srbije, a koji se tiče neophodnosti obezbeđivanja finansijskih sredstava za nesmetano funkcionisanje javne medijske ustanove u 2023. godini.

Objektivno posmatrano, visina postojeće takse za usluge RTV, koju plaćaju građani Vojvodine u iznosu od 299 dinara, nije velika, kao takva ne predstavlja preveliko budžetsko opterećenje za korisnike usluga, ali nije dovoljna da bi sistem održao stabilno funkcionisanje u godini koja sledi. Niko u RTV nije rasipao novac građana. Naprotiv, domaćinski su poslovali i uvećali su prihode.

Opet ponavljam, Ustav Republike Srbije kao krovni domaći pravni akt nas obavezuje da kao država obezbedimo da RTV nesmetano funkcioniše. Radio-televizija Vojvodine je nešto na čemu nam, verujte mi na reč, mnogi u Evropi danas mogu, ali i u svetu, pozavideti. To je višedecenijski svetionik upravo multikulturalizma, tolerancije, nacionalne i verske trpeljivosti, harmonije različitosti uklopljenih u jednu celinu koja se zove Vojvodina i Srbija.

Radio-televizija Vojvodine je pravi primer da je Novi Sad Evropa, da je Vojvodina Evropa, da je Srbija Evropa. Nemojmo dozvoliti sebi da jednu takvu instituciju od vitalnog značaja za javni interes dovedemo u situaciju da se isključivo bavi finansijama, a ne svim onim sadržajima koje svakodnevno emituju publici.

Uvaženi narodni poslanici, što se tiče tački vezanih za izbor sudija koji se biraju prvi put na funkciju, moram da istaknem da će naša poslanička grupa PUPS – Solidarnost i pravda podržati predloge. Možemo da kažemo da imamo puno poverenje u VSS. Smatramo da je izlišno govoriti bilo šta o ljudima koji su svojim znanjem, radom i posvećenošću stigli dotle da njihova imena danas budu pred nama u ovom svečanom domu. Oni su ipak budućnost našeg pravosuđa. Mogu samo da im uz duboko uverenje i nadu da će u danu za glasanje i biti izabrani na sudijsku funkciju, poželim puno uspeha u predstojećem radu, da uvek služe na čast i svom obrazu u svom narodu i svojoj državi i da nikad ne zaborave vanvremenske poruke Njegoša iz „Gorskog vijenca“ da pravda mora ležati u zakonima i slobodnoj volji naroda, a ne u topuzu. I cara Stefana Dušana, koji je svojim sudijama poručivao da sude po zakonima, a ne po njegovoj ličnoj volji.

Uvaženi narodni poslanici, pred nama su danas i sporazumi koje potpisujemo sa UAE i Brazilom. Vlada Republike Srbije je pokazala da je iskreni prijatelj i narod Srbije je pokazao da je iskreni prijatelj sa narodima UAE i Brazila.

Mi smo 2021. godine obeležili 50 godina prijateljstva sa UAE. Prijateljstvo sa ovom zemljom je sve samo ne floskula. Ponosni smo na to što je robna razmena sa istom 2020. godine dostigla skoro 120 miliona dolara, od čega je na izvoz iz Srbije u tu zemlju otpalo preko 93 miliona dolara.

Kažu da se prijatelj poznaje u nevolji. Mi smo od naših arapskih prijatelja dobili zajam i 2014. i 2016. godine kao vid budžetske podrške, a dobili smo ga i ove godine u visini od jedne milijarde dolara, sa samo 3% kamate. Šta je prijateljstvo iskreno i otvoreno i u teškim momentima ako ne ovo? Zato ćemo podržati sve zakone koji se tiču saradnje Srbije i UAE i u danu za glasanje biti i više nego sa zadovoljstvom za njih.

Naravno, daćemo i podršku Predlogu zakona Vlade Republike Srbije koji se tiče pravne pomoći u građanskim stvarima između Republike Srbije i Brazila.

Iskoristio bih priliku da čestitam novoizabranom predsedniku ove prijateljske zemlje Lusiu Ignasiu Luli da Silvi na pobedi i izboru za predsednika Brazila. Brazil je zemlja koja nije priznala nezavisnost Kosova i Metohije. Zbog toga uvek zaslužuje aplauz i našeg naroda, ali i u ovom visokom domu.

Uvaženi narodni poslanici, u danu za glasanje podržaćemo predložena zakonska rešenja. Zahvaljujem.