Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 22.12.2022.

1. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja

01 Broj 06-2/212-22

1. dan rada

22.12.2022

Beograd

Sednicu je otvorio: Vladimir Orlić

Sednica je trajala od 10:05 do 19:30

  • ZAKONI

  • Zakon o potvrđivanju Memoranduma o razumevanju između Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije i Ministarstva spoljnih poslova i spoljne trgovine Mađarske o zapošljavanju članova porodica diplomatskog, konzularnog i tehničkog osoblja
  • Odluka o izboru predsednika sudova
  • Odluka o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju
  • Odluka o davanju saglasnosti na Finansijski plan Agencije za energetiku Republike Srbije za 2023. godinu
  • Odluka o davanju saglasnosti na Finansijski plan Regulatornog tela za elektronske medije za 2023. godinu
  • Odluka o davanju saglasnosti na Finansijski plan Komisije za hartije od vrednosti za 2023. godinu
  • Zakon o potvrđivanju Ugovora o izručenju između Republike Srbije i Ujedinjenih Arapskih Emirata
  • Zakon o potvrđivanju Ugovora o transferu osuđenih lica između Republike Srbije i Ujedinjenih Arapskih Emirata
  • Zakon o potvrđivanju Ugovora o pravnoj i sudskoj saradnji u građanskim i trgovinskim stvarima između Republike Srbije i Ujedinjenih Arapskih Emirata
  • Zakon o potvrđivanju Ugovora o uzajamnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima između Republike Srbije i Ujedinjenih Arapskih Emirata
  • Zakon o potvrđivanju Ugovora između Republike Srbije i Federativne Republike Brazil o pravnoj pomoći u građanskim stvarima
  • Zakon o potvrđivanju Drugog dodatnog protokola uz Konvenciju o visokotehnološkom kriminalu o pojačanoj saradnji i otkrivanju elektronskih dokaza
  • Zakon o dopuni Zakona o javnim medijskim servisima
  • Odluka o prestanku funkcije javnog tužioca
  • Odluka o izmenama Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije
  • Zakon o izmeni Zakona o državnim službenicima
  • Odluka o izmenama Odluke o sastavu stalnih delegacija Narodne skupštine Republike Srbije u međunarodnim parlamentarnim institucijama
  • Odluka o izmeni Odluke o sastavu Parlamentarnog odbora za stabilizaciju i pridruživanje
  • Odluka o izmenama Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije
  • OBRAĆANJA

    ...
    Socijalistička partija Srbije

    Uglješa Marković

    IVICA DAČIĆ - Socijalistička partija Srbije (SPS)
    Zahvaljujem, predsedavajuća.

    Uvaženi ministre sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege, uvaženi poštovani građani Republike Srbije, trudiću se da se držim onoga što je dnevni red današnje sednice, jer mislim da je potrebno da spustimo tenzije, iako to možda u ovom trenutku nije politički najisplativije.

    Ono što je danas na dnevnom redu današnje sednice Narodne skupštine obuhvata nekoliko zakona, uključujući i ratifikaciju više međunarodnih ugovora. Tu su i predlozi odluka kojima Narodna skupština daje saglasnost na finansijske planove regulatornih agencija, kao i odluke o izboru nosioca pravosudnih funkcija.

    Najpre, na dnevnom redu su izmene dva zakona koje se odnose na finansiranje javnim medijskih servisa, odnosno Radio-televizije Srbije i Radio-televizije Vojvodine za 2023. godinu i to su Predlog zakona o izmeni o privremenom uređivanju načina naplate takse za javni medijski servis i Predlog zakona o dopuni Zakona o javnim medijskim servisima.

    Prvim zakonom se produžava rok za godinu dana, odnosno do 31.12.2023. godine, za naplatu takse za javni medijski servis i cilj je da se u narednoj godini obezbedi izvor značajnog dela sredstava za funkcionisanje javnog medijskog servisa Srbije, odnosno RTS-a. Ostatak sredstava za redovnu delatnost RTS-a obezbeđuje se iz komercijalnih, odnosno drugih poslova, kao što su reklame i sponzorstva.

    Drugim predlogom zakona se, takođe, produžava rok za još godinu dana do kada će se osnovna delatnost javne medijske kuće Radio-televizije Vojvodine delimično finansirati iz budžeta Republike, što je u funkciji ostvarivanja javnog interesa.

    Inače, budžetom za 2023. godinu na razdelu Ministarstva informisanja i telekomunikacija izdvojena su sredstva u iznosu od 900 miliona dinara za rad Radio-televizije Vojvodine.

    Oba ova predloga zakona prirodno idu uz Zakon o budžetu Republike Srbije i potrebno je do kraja ove, odnosno do početka naredne budžetske godine da se usvoje.

    Inače, taksa za javni medijski servis, odnosno Radio-televiziju Srbije kao način finansiranja delatnosti javnog informisanja uvedena je početkom 2016. godine kako bi se obezbedile materijalne pretpostavke za redovan rad i odvijanje programa Radio-televizije Srbije kao javnog medijskog servisa i realizacija zakonske obaveze ostvarivanja javnog interesa u oblasti informisanja i to u oblasti informativnog, obrazovnog, kulturnog i zabavnog radio, televizijskog i multimedijalnog programa.

    Naravno, RTS i RTV imaju zakonsko pravo i na komercijalne sadržaje, ali oni nikako ne smeju biti dominantni. Suština ostvarivanja javnog interesa ogleda se u istinitom, potpunom, nepristrasnom i blagovremenom informisanju svih građanki i građana u svim segmentima društvenog života i to bez diskriminacije i cenzure, nezavisno od načina finansiranja.

    Iz ovog konteksta proizilazi i obaveza države da obezbedi finansiranje takvog javnog interesa u oblasti informisanja.

    Kako se taksa kao privremeni izvor finansiranja RTS-a zakonom uvek ograničava na jednu budžetsku godinu, neophodno je da se i rok primene ovog oblika finansiranja produžava izmenama zakona kako bi postojao kontinuitet u finansiranju ovog izvora.

    Sama taksa iznosi 299 dinara i ona se kako za ovu, tako i za narednu godinu neće menjati.

    Ovaj zakon donosi se zbog potrebe otklanjanja okolnosti koje bi mogle da dovedu u pitanje rad javnih medijskih servisa i obavljanje njihove osnovne delatnosti koja je u funkciji ostvarivanja javnog interesa.

    Zakonom o javnim medijskim servisima utvrđeni su i izuzeci, odnosno kategorije građana koji su oslobođena od plaćanja takse i ta oslobođenja, pre svega, imaju svoj socijalni karakter.

    Dakle, zadatak Javnog medijskog servisa je da ostvaruje javni interes, a to znači da informiše istinito i nepristrasno.

    Program javnog servisa mora da bude dostupan za sve i da se tiče svih društvenih grupa, pa i onih najosetljivijih.

    Može se uvek, kao što smo i danas imali prilike da čujemo, diskutovati o sadržaju i kvalitetu programa javnih medijskih servisa. Na kraju krajeva, to je i obaveza onih koji kontrolišu javnih sredstva.

    Može se govoriti i o potrebama za restrukturiranje samog sadržaja i programskih šema, ali to svakako ne može biti razlog da se ukinu javni medijski servisi kao nosioci interesa u oblasti informisanja.

    Na ovoj sednici imamo i set međunarodnih ugovora, od kojih su četiri ugovora između Republike Srbije i Ujedinjenih Arapskih Emirata koji se odnose na zakonsko utemeljenje i jačanje naše bilateralne saradnje u sferi pravosuđa, što je jedan novi nivo izuzetno uspešne saradnje koju u oblasti privrede i infrastrukture već duži niz godina imamo sa nama prijateljskom zemljom, s kojom smo u bilateralnim odnosima od 2007. godine.

    U prilog tome, a zarad javnosti, želim da istaknem i činjenicu da su Emirati u 2020. godini u dva navrata, usred pandemije, poslali medicinsku pomoć državi Srbiji i na tome im beskrajno hvala.

    Pred nama su ova četiri ugovora koje Narodna skupština treba da ratifikuje, a koja se odnose na pitanje izručenja osuđenih lica, na pravnu i sudsku saradnju u građanskim i trgovinskim stvarima, kao i na uzajamnu pravnu pomoć u krivičnim stvarima.

    Još jednom želim da podvučem značaj ovih ugovora, kako za međunarodni pravni poredak, tako i za jačanje mehanizma pravne države, i u našoj zemlji, ali i u Ujedinjenim Arapskim Emiratima.

    Danas kada živimo u svetu globalizacije i prevladavanja interesa velikih nad međunarodnim pravom i pravdom, veoma je važno sačuvati sve instrumente pravne države, ali i jačati sve oblike međunarodne saradnje u oblasti pravosudnog sistema, što i jeste cilj ovih ugovora koje treba da ratifikuje Narodna skupština.

    Koleginica Dubravka Kralj će govoriti o izboru nosioca pravosudnih funkcija, a ja ovom prilikom želim da potvrdim naše opredeljenje za samostalnost pravosuđa, ali i za odgovorne, stručne i dostojne sudije i tužioce koji trebaju da budu ogledalo naše pravne države. To svoje opredeljenje iskazali smo i kroz stavove o ustavnim promenama u prethodnom sazivu.

    Značajan deo današnjeg rada čine i finansijski planovi za 2023. godinu regulatornih tela, odnosno Agencije za energetiku Republike Srbije, REM-a i Komisije za hartije od vrednosti. Nadležnosti ovih tela su značajne za funkcionisanje sektora države za koje su osnovani, pa samim tim je važno obezbediti sigurno finansiranje delatnosti nezavisnih regulatornih tela.

    Da podsetim, Agencija za energetiku Republike Srbije, kao regulatorno telo, sa nadležnostima u sektorima električne energije, prirodnog gasa, nafte i naftnih derivata, ima zadatak da kroz obavljanje poslova utvrđenih Zakonom o energetici doprinese stvaranju stabilnog regulatornog okvira za razvoj efikasnog i održivog energetskog sektora koji će biti siguran oslonac u daljem ekonomskom razvoju naše zemlje.

    Agencija, pored ostalog, regulator cena energenata, izdaje licence energetskim subjektima za obavljanje energetske delatnosti, vrši nadzor nad tržištem, ali i kontroliše efikasno funkcionisanje energetskog tržišta. Uloga same Agencije u ovoj nezapamćenoj svetskoj energetskoj krizi dobija na značaju jer može doprineti unapređenju stanja na našem energetskom tržištu, uz lojalnu i transparentnu tržišnu utakmicu koja ne bi trebalo da naruši poziciju naših građana kao potrošača.

    Takođe, u kontekstu međunarodnih obaveza, Agencija, verujemo da štiti energetske interese naše zemlje i u tom smislu Narodna skupština, koja ostvaruje svoju kontrolnu funkciju nad regulatorima i kroz čin davanja saglasnosti na finansijske planove ovih tela, danas treba da da i saglasnost za njihove finansijske planove.

    Dakle, REM kao regulator u oblasti elektronskih medija je bio tema i matičnog skupštinskog odbora koji je, pored ostalog, podržao i predloženi Finansijski plan, tako da stav odbora treba podržati i u danu za glasanje i omogućiti nesmetan rad ovog regulatornog tela. Istovremeno, još jednom treba poslati poruku javnosti da niko, ali niko, na silu i nezakonit način ne može koristiti državne resurse, kao što su to, između ostalog, i nacionalne frekvencije.

    Treći finansijski plan za 2023. godinu odnosi se na Komisiju za hartije od vrednosti, koja ima funkciju regulatora tržišta za hartije od vrednosti, odnosno vrši nadzor nad uslovima za transparentno i zakonito funkcionisanje tržišta kapitala i zaštitu investitora. Sa jačanjem investicione klime u Srbiji, Komisija dobija još viši nivo odgovornosti za regulatorni okvir, koji treba da obezbedi sigurne i podsticajne uslove za investicije.

    Srbija u prethodnom periodu pokazuje upravo takav proaktivan odnos i obezbedila je stimulativne uslove investitorima, i stranim i domaćim, što će, prema podacima za 2022. godinu, iznositi oko četiri milijarde direktnih stranih investicija.

    Na samom kraju ovog obraćanja, dozvolite mi da kažem da Narodna skupština kao zakonodavno telo i danas usvajanjem seta zakona i međunarodnih sporazuma, davanjem saglasnosti na finansijske planove regulatornih tela kao i izborom sudija koji se prvi put biraju, i predsednika sudova, takođe stvara zakonski okvir koji Srbiji treba da obezbedi poziciju, kako u sferi medija, tako i u sferi pravosuđa, koja će biti bolja i sigurnija, između ostalog, ne samo u tim, već i u investicionom i energetskom sektoru.

    Srbije jeste osnažena i odoleva teškim izazovima i spoljnim pretnjama. Zato naš poslanički glas za svaki od ovih zakona treba da bude naš doprinos snažnijoj, bezbednijoj i prosperitetnijoj Srbiji koja zna šta je njen nacionalni i državni interes.

    Zato će poslanička grupa SPS - Ivica Dačić u danu za glasanje podržati sve tačke dnevnog reda. Zahvaljujem.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Sandra Božić

    ALEKSANDAR VUČIĆ – ZAJEDNO MOŽEMO SVE | Predsedava
    Zahvaljujem.
    Reč ima ministar dr Aleksandar Martinović.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Aleksandar Martinović

    | Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede
    Zahvaljujem.
    Želim da se zahvalim uvaženom kolegi Markoviću na korektnoj diskusiji. Samo jedno pojašnjenje, prosto, da sa ove sednice ne bi otišli sa pogrešnim zaključcima.
    Dakle, Predlogom zakona o dopuni Zakona o javnim medijskim servisima predviđa se budžetsko finansiranje isključivo za RTV, ne za RTS. Dakle, RTS se ne finansira iz budžeta. Pomoć iz budžeta dobija samo RTV zbog toga što njeni sopstveni prihodi nisu takvi da mogu da omoguće nesmetano poslovanje ovog Javnog medijskog servisa.
    Dakle, samo pojašnjenje, RTS se ne finansira iz budžeta. Iz budžeta se jednim delom finansira samo RTV. Vlada Srbije smatra da je to od izuzetnog značaja, zbog toga što se na RTV emituju emisije na jezicima svih nacionalnih manjina koje žive na teritoriji AP Vojvodine. To nisu komercijalne emisije, od toga ne može da se ostvari veliki prihod, ali je emitovanje takvih emisija veoma značajno i šalje jednu veoma važnu poruku, da je država Srbija država svih njenih građana.
    Zbog toga je Vlada Srbije predložila ove dopune Zakona o javnim medijskim servisima, kojim se predviđa budžetsko finansiranje samo za RTV, ne i za RTS. Zahvaljujem.78
    ...
    Srpska napredna stranka

    Sandra Božić

    ALEKSANDAR VUČIĆ – ZAJEDNO MOŽEMO SVE | Predsedava
    Reč ima gospodin Marković.
    ...
    Socijalistička partija Srbije

    Uglješa Marković

    IVICA DAČIĆ - Socijalistička partija Srbije (SPS)
    Zahvaljujem se ministru na ovim rečima, samo da bih pojasnio ono što sam rekao, rekao sam da se RTV delimično finansira iz budžeta i da su na razdelu Ministarstva informisanja i telekomunikacija izdvojena sredstva u iznosu od 900 miliona dinara. To je ono što sam zapravo ja izgovorio. Zahvaljujem.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Sandra Božić

    ALEKSANDAR VUČIĆ – ZAJEDNO MOŽEMO SVE | Predsedava
    Zahvaljujem.
    Da li se još neko od ovlašćenih predstavnika javlja za reč?
    Reč ima Marina Raguš.
    Izvolite.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Marina Raguš

    ALEKSANDAR VUČIĆ – ZAJEDNO MOŽEMO SVE
    Hvala, gospođo predsedavajuća.

    Danas smo u okviru teme dnevnog reda, a to je tačka koja ima 21 predlog, odluke, zakona, imali prilike da čujemo puno toga što bi trebalo, građana radi, ipak na kraju ove rasprave pojasniti.

    Ono što je vrlo značajno jeste, opet u svetlu događaja poslednjih nekoliko dana, jeste da je pre neki dan Vlada Srbije usvojila Predlog zakona o izmeni Zakona o državnim službenicima kojima se do 2025. godine odlaže obaveza sprovođenja javnog konkursa za prijem u radni odnos na određeno vreme.

    Ovde smo imali prilike da čujemo neretko neistine i uglavnom političke manipulacije, što mogu da razumem, ali nismo čuli da je vreme koje je predviđeno jako važno da bi se zapravo proveo proces modernizacije i digitalizacije, uspostavio informacioni sistem za upravljanje ljudskim resursima koji će biti podrška inovativnom kadrovskom planiranju, što je preduslov da se osigura dovoljan broj kvalifikovanih i kompetentnih zaposlenih u upravi radi postizanja strateških ciljeva. Zato je bio potreban ovaj rok do 2025. godine, i to neće biti jedina stavka koja će obuhvatiti celokupnu upravu, već kao što znate elektronska uprava će zahvatiti celo naše društvo i ne vidim ovde čak i razumevanje za proces koji će tradicionalna radna mesta obrisati i upravu i birokratiju smanjiti, gde će solidan broj ljudi morati ili da se prekvalifikuje ili da ostane bez posla i to su jako važne teme o kojima bi mi trebalo da ovde raspravljamo kako da što bolje amortizujemo taj suštinski društveni udar, ali sumnjam da ćemo o tome ovde da slušamo.

    Onda sledeća stavka, slušala sam pažljivo kolege poslanike, bila je naravno tema zakon o policiji, kao da je on usvojen i kao da je reč o predlogu, a reč je samo o nacrtu i građana opet radi ta javna rasprava i dalje traje. Takođe, traju u okviru određenih emisija, u okviru medija koji su na nacionalnim frekvencijama, ali to nismo čuli. U tu javnu raspravu uključena su mnoga udruženja ili kako hoćete nevladin sektor koji je dao određene primedbe i veliki deo tih primedbi je ušao u razmatranje, ali ni to, takođe, nismo čuli.

    I konačno priča o REM-u i o jednom mediju koji, evo, već nekoliko meseci, ako ne i nekoliko godina, vrši stravičan pritisak na nezavisno regulatorno telo ne bi li dobilo nacionalnu frekvenciju.

    Tu takođe, dragi građani, nećete čuti da je reč o određenom, pa sasvim slobodno mogu to da nazovem propagandnim ratom vrlo značajne međunarodne medijske grupe i to svi koji gostuju na tim medijima treba da se prisete da je ta grupa krenula tako što je bivši šef američke Centralne obaveštajne agencije ušao sa solidnim kapitalom, izvršio pritisak da se određeni medijski zakoni, sad ste se ućutali, slušate, u Srbiji promene ne bi li distributer elektronskog sadržaja mogao da donosi i medijske sadržaje.

    Dakle, ovde ispred mene se nalazi elaborat koji nije napravila SNS, koji su napravila određena evropska nezavisna regulatorna tela koja se baš bave praćenjem koncentracije medijskog vlasništva i ko je zapravo vlasnik kablovskih operatera i kako se ostvaruju određeni interesi, ostvaruje određena moć, izvlače pare, izbegavaju plaćanja poreza, a pri tom, drage kolege, i to sam očekivala da čujem od vas, jer se neretko pozivate na tu vrstu političke korektnosti, da kažete koji su, takođe, regionalni mediji radili vrlo značajna istraživanja pa, recimo, određeni hrvatski mediji ustanovili da je 6,7 miliona evra poreza od poreskih obveznika u Hrvatskoj, dakle, građana, jednostavno oteto i da su postavili, takođe, isto pitanje – šta se dešava u Srbiji?

    Onda se vraćamo na ono suštinsko pitanje – o kojim medijima mi govorimo? Da li su to srpski mediji? Da li oni proizvode sadržaj u Srbiji ili proizvode sadržaj u nekim drugim zemljama? Ukoliko tvrde da se reemituju u Srbiji, odakle preuzimaju taj sadržaj?

    Koliko vidimo, izbegavaju da plate one poreze po srpskim zakonima koji su dužni tako što imaju vrlo sofisticiranu mrežu firmi. Naravno da se radi o medijskom mogulu koji očigledno ima ideju da proda medij za koji se toliko zalažete i samim tim vrši ogroman pritisak da dobije nacionalnu frekvenciju.

    Nacionalna frekvencija je javno dobro i o toj petoj frekvenciji, verujte, raspravljaće se na vrlo ozbiljan način. Pošto Skupština Srbije, takođe, imenuje članove Saveta REM-a i mi kao poslanici vladajuće koalicije u nekoliko navrata smo postavljali pitanja i nadamo se da ćemo u ovih nekoliko dana dobiti te odgovore – o kakvim medijima je reč i da li isto rade što i u Hrvatskoj i u Sloveniji, a tamo su već određeni procesi pokrenuti?

    Mi ćemo u ovih nekoliko dana, a i u raspravi u pojedinostima, zaista dati sve od sebe da otpakujemo od početka do kraja tu priču koja je zapravo vrlo zanimljiva, jer okuplja interesantnu međunarodnu grupu koja vlada medijskim prostorom, ne samo u Srbiji, već u ovom regionu.

    Jako je važno da građani Srbije razumeju procese koji se dešavaju, a tiču se našeg političkog života. Ukoliko je tema uvođenje sankcija Rusiji ili priznavanje tzv. Kosova, onda ćete imati prilike da vidite u narednih nekoliko meseci zaista užasne pritiske i užasne medijske napade iz određenih izvora, ali suština cele priče jeste da se tim medijskim napadima, kriminalizacijom, kako ljudi koji žive na severu Kosova i Metohije, tako i vladajuće koalicije, ali na prvom mestu najjače političke figure u Srbiji, kakav je Aleksandar Vučić, ne bi li se ta vlast zapravo primorala, jer ne može tako lako da se uruši, da ispuni zahteve određenih centara moći. Ti zahtevi za početak jesu uvođenje sankcija Ruskoj Federaciji i, naravno, priznanja svega onoga što Aljbin Kurti želi i onda vidite priču koja se kroz određene alternativne medije ovde plasira.

    Drage kolege iz opozicije, samo budite obazrivi kada se borite za određena prava i za čija prava se u stvari medijska borite i za kakvu agendu, da li je to u interesu građana Srbije ili nije. Ali, ono što mi imamo obavezu kao upravo predstavnici najjače političke organizacije u Srbiji, jeste da tu priču konačno raspakujemo od početka do kraja, pa neka građani sami procene o čemu se ovde zapravo radi.

    Ja ću iskoristiti samo ovo vreme, a za ostalo vreme posvetiću se upravo ovom elaboratu koji sam spremila, koji se tiče pete nacionalne frekvencije i međunarodne medijske grupe koja ovde zaista ima eksponente u određenim političkim organizacijama i verujem da će do kraja ove rasprave svima biti apsolutno sve jasno, ono što je meni najvažnije, građanima Srbije.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Sandra Božić

    ALEKSANDAR VUČIĆ – ZAJEDNO MOŽEMO SVE | Predsedava
    Zahvaljujem se, koleginici Raguš.
    Zahvaljujem se takođe, gospodinu Markoviću, s obzirom da su samo ova dva govornika koliko sam ja uspela da čujem bila u temi, danas manje ili više.
    Prelazimo na lisu prijavljenih narodnih poslanika za reč.
    Po listi Milija Miletić. Nije tu.
    Šaip Kamberi. Nije tu.
    Hadži Milorad Stošić. Nije tu.
    Robert Kozma. Ne.
    Jasmina Karanac. Izvolite, samo se prijavite, molim vas.
    ...
    Socijaldemokratska partija Srbije

    Jasmina Karanac

    Socijaldemokratska partija Srbije
    Hvala, potpredsednice.

    Poštovani ministre, koleginice i kolege, ja ću se u svom izlaganju osvrnuti na zakone koji se tiču javnih medijskih servisa, odnosno načina njihovih finansiranja.

    Dva osnovna načina finansiranja javnih medijskih servisa svuda u svetu su od naplate takse i iz državne kase. Idealno bi bilo kada bi se javni servisi finansirali sredstvima obezbeđenim od naplate takse, ali to uglavnom nije moguće.

    Imajući u vidu celokupnu ekonomsku situaciju i da bi podizanje takse bio dodatni teret na račun građana sa jedne strane, a polazeći od značaja koji javni medijski servisi imaju u očuvanju i unapređenju demokratskih vrednosti društva, mi iz SDPS mislimo i slažemo se sa predlagačem ovog zakona da je najcelishodnije i najbolje rešenje da se medijski javni servis Radio televizija Vojvodina i u narednoj 2023. godini finansira delimično od naplate takse, a delimično iz budžeta Republike Srbije.

    Važno je zbog građana napomenuti da se ovim izmenama i dopunama zakona ne menja visina takse za javni medijski servis i da ona ostaje 299 dinara mesečno, kao i do sada, odnosno oko 2,5 evra. Poređenja radi, u susednoj Hrvatskoj taksa za javni medijski servis iznosi čak 10,5 evra. I ovde je više nego očigledno da se radi o nedovoljnim sredstvima i da se novcem prikupljenim od taksi ne mogu pokriti svi troškovi za poslovanje javnih servisa.

    Za razliku od komercijalnih medija koji sami sebe finansiraju, te su stoga logično je i orjentisani ka zaradi, javni medijski servisi imaju posebnu ulogu u informisanju javnosti i njihova dužnost je da obezbede visok kvalitet medijskih usluga, da imaju raznovrsan i pre svega kvalitetan informativni program, da neguju kulturu dijaloga, da obezbede da se čuju različiti stavovi i ideje, da unapređuju obrazovne programe, kulturne, da u svoj sadržaj uvrste i omladinske programe, da imaju više programa za manjine i da se tiču svih društvenih grupa, da u svojim programima poštuju osnovna ljudska prava.

    Dakle, spisak obaveza javnih medijskih servisa je dugačak, ali jednom rečju, zadatak medijskog javnog servisa je da ostvaruje javni interes, odnosno da obezbedi istinito i nepristrasno informisanje građana.

    Da bi mogli u potpunosti da odgovore zadatku, a imajući u vidu da jednim delom moraju da se finansiraju iz budžeta, to nikako ne sme da znači da Vlada može i sme da utiče na rad i uređivačku politiku javnih medijskih servisa.

    Svakako, oba načina finansiranja imaju i svoje prednosti i nedostatke. Loša strana finansiranja isključivo od taksi je to što je taj iznos simboličan, ali je sa druge strane siguran i na način prikupljanja tih sredstava uz račun za električnu energiju obezbeđuje visok procenat naplate.

    Medijski stručnjaci u raznim analizama često ističu da budžetsko finansiranje može da se tumači kao moćna poluga vlasti, ali je, moramo se složiti, velika prednost takvog načina finansiranja, stabilnost, jer zaposleni u javnim medijskim servisima treba da dobiju platu za svoj rad.

    Kada ne bi bilo finansiranja iz budžeta, većina medijskih javnih servisa jednostavno ne bi moglo da preživi, a to ne bi bilo dobro za jedno demokratsko društvo. Osnovi i principi na kojima počiva javni medijski servis trebalo bi da budu – istinito, nepristrasno i blagovremeno izveštavanje, kao i nezavisna uređivačka politika.

    Uostalom, i u Zakonu o javnim medijskim servisima u članu 4. pored ostalog se navodi da se rad javnog medijskog servisa zasniva na načelu nezavisnosti uređivačke politike, kao i na načelu nezavisnosti od izvora finansiranja. S toga, i medijski javni servis i njihovi finansijeri treba da se rukovode ovim načelom, odnosno da poštuju Zakon o medijskim javnim servisima.

    Medijski javni servisi moraju da ulože više napora u jačanje poverenja građana u medijske javne servise, da komuniciraju sa građanima i da se prilagođavaju novim trendovima.

    Uz možda neke zamerke koje bi se mogle pripisati našim javnim servisima RTS i RTV, smatram da su oni ipak po svom sadržaju i kvalitetu visoko na lestvici i među najboljim medijima u Srbiji.

    Podsetiću da smo mi budžetom za 2023. godinu predvideli sredstva za finansiranje RTV, te s toga smatram da ne postoji ni jedan razlog da to ne potvrdimo i na ovoj sednici.

    Poslanička grupa Socijaldemokratske partije Srbije će podržati ovaj predlog, kao i zakone koji su na dnevnom redu današnje sednice. Zahvaljujem.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Sandra Božić

    ALEKSANDAR VUČIĆ – ZAJEDNO MOŽEMO SVE | Predsedava
    Po prijavi za reč, Danijela Nestorović.