Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 22.12.2022.

1. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja

01 Broj 06-2/212-22

1. dan rada

22.12.2022

Beograd

Sednicu je otvorio: Vladimir Orlić

Sednica je trajala od 10:05 do 19:30

  • ZAKONI

  • Zakon o potvrđivanju Memoranduma o razumevanju između Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije i Ministarstva spoljnih poslova i spoljne trgovine Mađarske o zapošljavanju članova porodica diplomatskog, konzularnog i tehničkog osoblja
  • Odluka o izboru predsednika sudova
  • Odluka o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju
  • Odluka o davanju saglasnosti na Finansijski plan Agencije za energetiku Republike Srbije za 2023. godinu
  • Odluka o davanju saglasnosti na Finansijski plan Regulatornog tela za elektronske medije za 2023. godinu
  • Odluka o davanju saglasnosti na Finansijski plan Komisije za hartije od vrednosti za 2023. godinu
  • Zakon o potvrđivanju Ugovora o izručenju između Republike Srbije i Ujedinjenih Arapskih Emirata
  • Zakon o potvrđivanju Ugovora o transferu osuđenih lica između Republike Srbije i Ujedinjenih Arapskih Emirata
  • Zakon o potvrđivanju Ugovora o pravnoj i sudskoj saradnji u građanskim i trgovinskim stvarima između Republike Srbije i Ujedinjenih Arapskih Emirata
  • Zakon o potvrđivanju Ugovora o uzajamnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima između Republike Srbije i Ujedinjenih Arapskih Emirata
  • Zakon o potvrđivanju Ugovora između Republike Srbije i Federativne Republike Brazil o pravnoj pomoći u građanskim stvarima
  • Zakon o potvrđivanju Drugog dodatnog protokola uz Konvenciju o visokotehnološkom kriminalu o pojačanoj saradnji i otkrivanju elektronskih dokaza
  • Zakon o dopuni Zakona o javnim medijskim servisima
  • Odluka o prestanku funkcije javnog tužioca
  • Odluka o izmenama Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije
  • Zakon o izmeni Zakona o državnim službenicima
  • Odluka o izmenama Odluke o sastavu stalnih delegacija Narodne skupštine Republike Srbije u međunarodnim parlamentarnim institucijama
  • Odluka o izmeni Odluke o sastavu Parlamentarnog odbora za stabilizaciju i pridruživanje
  • Odluka o izmenama Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije
  • OBRAĆANJA

    ...
    Srpska napredna stranka

    Vladimir Orlić

    ALEKSANDAR VUČIĆ – ZAJEDNO MOŽEMO SVE | Predsedava
    Dobro, što se tiče obrazloženja, bilo je tu nekoliko stvari, u svakom slučaju pitali ste, možda niste obratili pažnju, usvojili smo dnevni red.
    Dakle, vodi se jedinstveni pretres o svim predloženim tačkama, možda vam je to promaklo, tako je odlučila Narodna skupština i to vam je poznato, nadam se.
    Što se tiče pitanja kvoruma, ne bi bilo moguće da tako odluči Narodna skupština da nije bilo kvoruma i bili ste tu u sali i pratili ste rezultate glasanja tako da vam je i tu, verujem, sve jasno.
    Ali, da ne bude da je bilo šta ostalo nedorečeno, da se stvari mistifikuju, te predloge koji se tiču predsednika sudova koje ste pomenuli ili sudija koje se biraju, što ne kažete ljudima pre koliko ste dobili. Niste ih dobili juče. Nedeljama je to u proceduri, nedeljama dostupno svim narodnim poslanicima, pa i vama. Nedelje su prošle kako su vam dostavljeni ti predlozi i međunarodni sporazumi i sve drugo.
    Dakle, jedine dve stvari koje su stigle u roku kraćem od sedam dana jesu predlozi zakona gde se menja jedan član, jedan jedini član i gde se jedan datum menja i u jednom i u drugom zakonu.
    Jel moguće da je toliki napor za narodne poslanike da dve rečenice pročitaju od prethodnog petka ili od ponedeljka do danas? Ja sam siguran da nije nikakav problem, nego je ovo potreba da se ponovo za kamere nešto malo izvede na određen način, ali kažite slobodno ljudima da nedeljama imate na raspolaganju sve materijale, a da li ste iskoristili to vreme da se upoznate sa sadržajem zaista nije odgovornost onoga koji sednicu vodi.
    Da li želite da se Skupština izjasni?
    (Miroslav Aleksić: Da.)
    Izjasniće se.
    Reč ima narodni poslanik Nikola Dragićević. Povreda Poslovnika.
    ...
    Srpska stranka Zavetnici

    Nikola Dragićević

    Srpska stranka Zavetnici
    Uvaženi predsedavajući, smatram da je povređen član 86. stav 2. koji kaže – sednica Narodne skupštine može se sazvati u roku kraćem od roka iz stava 1, a to je sedam dana, pri čemu je predsednik Narodne skupštine dužan da na početku sednice obrazloži takav postupak.

    Uvaženi predsedavajući, želim da podsetim da je ovo sedma sednica u Trinaestom sazivu koja je sazvana po hitnom postupku. Smatram da smo dužni objašnjenje građanima Republike Srbije zašto već sedmi put zakazujemo sednice u roku od 24 časa bez neke preterane potrebe i bez nekog velikog obrazloženja.

    Stičem utisak da građani Srbije polako gube poverenje u Narodnu skupštinu i mislim da ovakav način zakazivanja sednica neće doprineti vraćanju ugleda Narodne skupštine tamo gde joj je meso.

    Želim, zbog građana Republike Srbije, da damo neko obrazloženje zašto smo ponovo sednicu sazvali u roku od 24 časa. Hvala najlepše.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Vladimir Orlić

    ALEKSANDAR VUČIĆ – ZAJEDNO MOŽEMO SVE | Predsedava
    Ova sednica, i to je vama dobro poznato, uostalom bili ste, čini i se, i vi na Kolegijumu jutros, kao i sve ostale je sazvana u skladu sa odredbama Poslovnika i, ponoviću, to odredbama Poslovnika koji niti sam pisao ja, niti postojeća parlamentarna većina, već su ga pisali oni koji po pravilu imaju zamerke na sadržaj tih odredbi i ono što su sami kao pravila pisali.
    Što su time nezadovoljni druga je stvar, ali ako mene pitate da li se pridržavam tih pravila koje su pisali - da. Što se tiče obrazloženja koja su potrebna uvek ih damo na samom početku, dakle pre nego što se Skupština izjasni glasanjem, to vam je sve poznato, a datumi o kojima sam govorio malopre kada sam odgovarao narodnom poslaniku Aleksiću tiču se kraja godine, odnosno početka naredne godine. Tako da je potpuno jasno zašto treba Narodna skupština da to uradi sada kada je reč o izmenama, a ne na primer u januaru, martu ili bilo kada kasnije. I to vam je sve savršeno poznato.
    Da li želite da se izjasnimo?
    Ne želite. Dobro.
    Sada je trenutak da pitam predlagače, odnosno predstavnike predlagača da li oni žele reč?
    Idemo redom, imamo više prijavljenih.
    Reč ima ministar dr Aleksandar Martinović,
    Izvolite.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Aleksandar Martinović

    | Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede
    Zahvaljujem se gospodine predsedniče.
    Dame i gospodo narodni poslanici, dozvolite mi da u osnovnim crtama obrazložim predloge zakona iz prve tri tačke usvojenog Dnevnog reda.
    Kada su u pitanju ova dva predloga zakona iz Prve i Druge tačke Dnevnog reda, kao što ste i vi rekli, Predlog zakona o izmeni Zakona o privremenom uređivanju načina naplate takse za javni medijski servis i Predlog zakona o dopuni Zakona o javnim medijskim servisima, Vlada je predložila da se produži režim finansiranja Radio-televizije Srbije i Radio-televizije Vojvodine kao javnih medijskih servisa u Republici Srbiji za još godinu dana, odnosno do 31. decembra 2023. godine.
    Želim da vas podsetim da je Zakonom o javnim medijskim servisima propisano da se RTS i RTV finansiraju jednim delom iz budžeta Republike Srbije i jednim delom iz taksi, zatim iz komercijalnih prihoda i iz drugih izvora.
    Imajući u vidu činjenicu da RTS i RTV obavljaju delatnost koja je od opšteg, odnosno od javnog interesa, a imajući u vidu činjenicu da ne mogu sami da obezbede dovoljno prihoda zato što nisu komercijalne televizije, nego su javni medijski servisi, Vlada je predložila Narodnoj skupštini da se režim finansiranja RTS i RTV, koji podrazumeva dotacije iz budžeta Republike Srbije, i način naplate takse preko računa za utrošenu električnu energiju kada je u pitanju RTS, produži za još godinu dana, odnosno do 31. decembra 2023. godine.
    Što se tiče Treće tačke Dnevnog reda, Predloga zakona o izmeni Zakona o državnim službenicima Vlada je predložila Narodnoj skupštini da se za dve godine odloži primena Zakona o državnim službenicima prema kojoj za zasnivanje radnog odnosa u državnim organima na određeno vreme zbog povećanog obima posla neophodno je da se raspiše javni konkurs.
    Ta odredba je uneta u Zakon o izmenama i dopunama Zakona o državnim službenicima 2018. godine u cilju dalje profesionalizacije i depolitizacije naše državne uprave. U međuvremenu desile su se stvari koje niko nije mogao da predvidi. Dakle, 2020. i 2021. godina bile su pandemijske godine, doduše i 2022. je pandemijska godina, ali nije u tolikoj meri kao 2020. i 2021. godina i prosto nije bilo dovoljno uslova, nije bilo dovoljno kapaciteta da se državni organi pripreme za prijem državnih službenika koji zasnivaju radni odnos na određeno vreme zbog povećanog obima posla putem javnog konkursa.
    Želim samo da obavestim narodne poslanike koliko je ova izmena, odnosno koliko je ovo odlaganje roka od dve godine važno. To je važno pre svega zbog pravosudnih organa, sudova i javnih tužilaštava.
    Naime, prema funkcionalnoj analizi koju je sačinilo Ministarstvo pravde u svim sudovima i u svim javnim tužilaštvima u Republici Srbiji u radnom odnosu na određeno vreme zbog povećanog obima posla radi skoro dve hiljade ljudi.
    U slučaju da ne usvojimo Predlog zakona o izmeni Zakona o državnim službenicima praktično bi doveli do blokade rada pravosudnog sistema u Republici Srbiji, doveli bi do blokade rada svih sudova i javnih tužilaštava zato što bi praktično svi oni koji rade u sudovima i javnim tužilaštvima, a njih ima, kažem, skoro dve hiljade, tačnije 1.900 od 1. januara sledeće godine ostali bez posla i posle toga bi morao da se raspiše javni konkurs.
    Imajući u vidu činjenicu da javni konkursi kod nas traju prilično dugo, to bi praktično dovelo do paralize u radu sudova i javnih tužilaštava, što svakako želimo da izbegnemo naročito imajući u vidu činjenicu da se Republika Srbija priprema za implementaciju ovde u Narodnoj skupštini ustavnih amandmana koji se odnose na pravosuđe i nas verovatno u toku februara ili marta meseca sledeće godine očekuje donošenje seta zakona iz oblasti pravosuđa kojima bi se oživotvorile norme koje su propisane ustavnim amandmanima, a kojima se garantuje potpuna nezavisnost sudova, odnosno potpuna samostalnog javnih tužilaštava u Republici Srbiji.
    U tom smislu Vlada je odlučila da se obrati Narodnoj skupštini kako bismo dobili dodatni rok od dve godine i kako bismo pre svega našim pravosudnim organima ostavili dodatno vreme da mogu da se pripreme za implementaciju ove odredbe Zakona o državnim službenicima, koja propisuje zasnivanje radnog odnosa na određeno vreme zbog povećanog obima posla, putem javnog konkursa.
    Izmenama zakona ne pristupamo samo zbog pravosuđa. Između ostalog, u velikom problemu našli bi se i zaposleni u drugim državnim organima, pre svega organima državne uprave. Tu pre svega mislim na Ministarstvo finansija. Ministarstvo finansija je jedan veoma složen državni organ i veoma složeno Ministarstvo po svojoj organizacionoj strukturi. Ima u svom sastavu 10 organa uprave. Samo Poreska uprava, Uprava za trezor i Uprava carina imaju u ovom trenutku oko 10.000 zaposlenih, dakle, državnih službenika na određeno vreme, koji su primljeni u radni odnos zbog povećanog obima posla.
    Svi ti ljudi bi praktično, od 1. januara naredne godine ostali bez posla. Usledio bi postupak raspisivanja javnog konkursa i dok se ne završi javni konkurs, praktično ovi državni organi koji su od vitalnog značaja za državu, koji su od vitalnog značaja za funkcionisanje našeg finansijskog sistema i te kako bi bili u problemu.
    U tom smislu apelujemo na narodne poslanike da imaju u vidu argumente koje je iznela Vlada u ovim predlozima zakona i da omogućimo našim svim državnim organima, pre svega pravosudnim organima koji se nalaze u procesu jedne značajne reforme, jedne značajne pre svega, normativne, ali i organizacione i kadrovske tranzicije da ostavimo dodatni rok od dve godine kako bismo stvorili uslove da se u potpunosti sprovedu ideje, odnosno norme iz Zakona o državnim službenicima koji propisuju da se u radni odnos, kada je u pitanju državna služba, u svim državnim organima, pa i u pravosudnim organima stupa putem javnog konkursa.
    Naravno, mi vam stojimo danas na raspolaganju za sva pitanja i spremni smo da na vaša pitanje odgovorimo. O ostalim tačkama dnevnog reda govoriće moja koleginica Maja Popović i predstavnica Visokog saveta sudstva. Hvala vam gospodine predsedniče.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Vladimir Orlić

    ALEKSANDAR VUČIĆ – ZAJEDNO MOŽEMO SVE | Predsedava
    Hvala vama gospodine ministre.
    Reč ima ministarka Maja Popović.
    Izvolite.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Maja Popović

    | Ministarka pravde
    Poštovani predsedniče Narodne skupštine, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, na početku mog izlaganja želim da se zahvalim kolegi Martinoviću na intervenciji o Zakonu o državnim službenicima, jel ona upravo omogućava normalno funkcionisanje kompletnog pravosudnog sistema. Iz tog razloga su ove izmene i dopune izuzetno bitne, te molim sve poslanika da glasaju za ove predloge.
    Danas su na dnevnom redu sednice Narodne skupštine i Predlozi zakona o potvrđivanju Ugovora o izručenju između Republike Srbije i Ujedinjenih Arapskih Emirata; Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o transferu osuđenih lica između Republike Srbije i Ujedinjenih Arapskih Emirata; Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o pravnoj sudskoj saradnji u građanskim i trgovinskim stvarima između Republike Srbije i Ujedinjenih Arapskih Emirata; Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o uzajamnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima između Republike Srbije i Ujedinjenih Arapskih Emirata; Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora između Republike Srbije i Federativne Republike Brazil o pravnoj pomoći u građanskim stvarima; Predlog zakona o potvrđivanju Drugog dodatnog protokola uz konvenciju o visokotehnološkom kriminalu, o pojačanoj saradnji otkrivanju elektronskih dokaza.
    Kao predstavnik predlagača upoznaću vas u najkraćim crtama sa sadržinom ovih ugovora. Potvrđivanjem navedenih međunarodnih ugovora stvoriće se uslovi za čvršću i obavezujuću saradnju između Republike Srbije i UAE i Republike Srbije i Federativne Republike Brazil. Pored toga, potvrđivanjem Drugog dodatnog protokola uz multilateralnu Konvenciju o visokotehnološkom kriminalu, o pojačanoj saradnji i otkrivanju elektronskih dokaza, Republika Srbija iskazuje želju za dodatnim uređenjem ove krivično pravne oblasti. Između Republike Srbije i UAE nisu postojali bilateralni ugovori kojima su bila regulisana pitanja pravne saradnje u građanskim i krivičnim stvarima.
    Obzirom da su bilateralni odnosi između Republike Srbije i UAE prijateljski, bez otvorenih pitanja uz obostrano uvažavanje i uzajamno razumevanje aktuelnog političkog položaja i najvažnijih spoljnopolitičkih prioriteta, postojao je interes Republike Srbije da se odnosi sa UAE u buduće uspešno razvijaju i proširuju. To je za cilj imalo regulisanje oblasti međunarodne pravne pomoći u građanskim i krivičnim stvarima.
    Smatram da se bilateralnim međunarodnim ugovorima postiže učvršćivanje pravne saradnje između dve zemlje, što je čini još efikasnijom i doprinosi ukupnoj saradnji međunarodnih odnosa. U pitanju su Ugovor o uzajamnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima, Ugovor o transferu osuđenih lica, Ugovor o izručenju i ugovor o pravnoj i sudskoj saradnji u građanskim i trgovinskim stvarima.
    Ugovor o uzajamnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima sadrži pored opštih odredbi i odredbe koje se odnose na opšte vidove pravne pomoći, dostavljanje poziva, privremenu predaju lica lišenih slobode, zaštitu lične slobode, prisustvovanje radnjama međunarodne pravne pomoći, dostavljanje obaveštenja iz kaznene evidencije, obrazovanje zajedničkih istražnih timova, odlaganje međunarodne pravne pomoći, odbijanje pružanja međunarodne pravne pomoći i stupanje i preuzimanje krivičnog gonjenja.
    Kada je reč o Ugovoru o transferu osuđenih lica, on sadrži pored opštih odredbi i odredbe koje se odnose na preuzimanje izvršenja kazne zatvora ili druge mere koja podrazumeva lišenje slobode, propisa na osnovu kojih se vrši izvršenje kazne zatvora. Posledica izvršenja i prestanak izvršenja kazne zatvora, izvršenje uz premeštaj, transfer, uslove za izvršenje kazne zatvora, pravo na podnošenje zahteva, kontrolu ponašanja lica kojima je izrečena uslovna krivična sankcija, mere nadzora propisa na osnovu kojih će se vršiti nadzor, opoziv uslovne krivične sankcije.
    Kada je reč o Ugovoru o izručenju, on sadrži pored opštih odredbi i odredbe koje se odnose na obavezu izručenja, kao opšte odredbe, način komuniciranja, jezik, dokumentaciju i legalizaciju ili ispravu o postupku izručenja, krivična dela za koja se dozvoljava izručenje, odbijanje izručenja, amnestiju, osudu u odsustvu odlaganja izručenja i privremeno izručenje, više molbi za izručenje, postupak pritvora, pojednostavljeno izručenje, ponovna molba za izručenje, načelnost specijalnosti i dr.
    Ugovor o pravnoj i sudskoj saradnji u građanskim i trgovinskim stvarima, pored opštih sadrži i odredbe koje se odnose na oslobađanje, odavanje obezbeđenja parničnih troškova i oslobađanje od plaćanja troškova sudskog postupka, postupak po zamolnici, isprave zaostavštine, priznanje i izvršenje sudskih odluka u građanskim stvarima, uslove, pretpostavke i postupak.
    Između Republike Srbije i Federativne Republike Brazil nije postojao bilateralni ugovor kojim je bilo regulisano pitanje pravne saradnje između dve države u građanskim stvarima. Međutim saradnja između dve države je sve češća, jer građani dve države, pravna lica sve više između sebe ostvaruju pravne kontakte, što zahteva efikasnu pravnu saradnju između državnih organa. Ovaj ugovor olakšava i ubrzava pravni saobraćaj između dve države i garantuje pravnu sigurnost fizičkim i pravnim licima jedne države na teritoriji druge države. Efikasno pružanje međunarodne pravne pomoći doprinosi i ostvarivanju nekih osnovnih ljudskih prava, slobodan pristup sudovima, efikasnu sudsku zaštitu i dr. U tom smislu potvrđivanje ovog međunarodnog ugovora bi doprinelo efikasnom ostvarivanju zaštite ljudskih prava.
    Ovaj ugovor reguliše sledeća pitanja: pravnu zaštitu i slobodan pristup sudovima i drugim organima, oslobađanje od davanja obezbeđenja parničnih troškova, oslobađanje od plaćanja troškova sudskih postupaka i besplatnu pravnu pomoć, predmet međunarodne pravne pomoći, način komuniciranja, obavezu sačinjavanja zamolnica, odbijanje pružanja međunarodne pravne pomoći, obaveštenje o propisima, formu i sadržaj zamolnica, jezik komunikacije, oslobađanje od potvrde autentičnosti i druga pitanja.
    Drugi dodatni protokol, uz Konvenciju o visoko-tehnološkom kriminalu u pojedinačnoj saradnji za otkrivanje elektronskih dokaza, reguliše pitanja koja se odnose na mere za pojačanu saradnju, postupke za jačanje neposredne saradnje sa pružaocima usluga i subjektima u drugim stranama ugovornicama, postupke za jačanje međunarodne saradnje organa nadležnih za otkrivanje sačuvanih računskih podataka, postupke koji se odnose na uzajamnu pravnu pomoć u vanrednim situacijama.
    Želela bih da kažem da je potvrđivanjem navedenih međunarodnih ugovora posebno važno zbog određivanja do sada nepostojećeg pravnog osnova u situaciji sve veće komunikacije i potrebe za efikasnijim pružanjem međunarodne pravne pomoći. Potvrđivanjem i primenom ovih ugovora omogućiće se pravna sigurnost građanima, kako Republike Srbije, tako i građanima Ujedinjenih Arapskih Emirata i Brazila.
    Ubeđena sam da će potvrđivanje i primena ovih međunarodnih ugovora unaprediti pravnu saradnju i učiniti je efikasnijom. To će za cilj imati dalji razvoj delotvorne međunarodno-pravne pomoći, uz obostrano uvažavanje i uzajamno razumevanje ugovornih s trana. Zato vas pozivam da u danu za glasanje podržite ove međunarodne ugovore.
    ...
    Savez vojvođanskih Mađara

    Elvira Kovač

    Savez vojvođanskih Mađara | Predsedava
    Zahvaljujem se ministarki pravde.
    Reč ima gospođa Vukica Kužić, član Visokog saveta sudstva. Izvolite.

    Vukica Kužić

    | Član Visokog saveta sudstva
    Poštovana predsedavajuća i narodni poslanici, obraćam vam se kao izborni član Visokog saveta sudstva, koji je ovlašćen predlagač za izbor sudija na prvi mandat i predsednika sudova.
    Na osnovu člana 47, a u vezi sa članom 80. stav 1. Zakona o sudijama, Visoki savet sudstva je u „Službenom glasniku Republike Srbije“ broj 58/22 i u dnevnom listu „Politika“ oglasio izbor predsednika sudova za Osnovni sud u Valjevu, Osnovni sud u Zrenjaninu, Osnovni sud u Rumi, Prekršajni sud u Obrenovcu, Prekršajni sud u Jagodini i Prekršajni sud u Zrenjaninu.
    Na oglas za izbor predsednika suda za Osnovni sud u Valjevu prijave je podnelo četiri kandidata iz reda sudija, na oglas za izbor predsednika suda za Osnovni sud u Zrenjaninu prijavio se jedan kandidat, a za Osnovni sud u Rumi pet kandidata. Za Prekršajni sud u Obrenovcu prijavio se jedan kandidat, za Prekršajni sud u Jagodini četiri kandidata i za Prekršajni sud u Zrenjaninu jedan kandidat iz reda sudija.
    U postupku predlaganja kandidata za predsednika suda uzete su u obzir ocene rada kandidata, dok je sposobnost kandidata za rukovođenje i organizaciju poslova u sudu vrednovan na osnovu programa rada i razgovora sa kandidatima, pa je na osnovu toga određena i završna ocena za kandidate.
    Dalje, Visoki savet sudstva je u proceduri pribavio i mišljenje o kandidatima od sednice svih sudija suda za koji se predlaže izbor za predsednika.
    Na osnovu člana 13. alineja 4) Zakona o Visokom savetu sudstva, a u vezi sa članom 70. Zakona o sudijama, Visoki savet sudstva, na sednici održanoj 17. novembra 2022. godine, utvrdio je Predlog odluke za izbor predsednika suda i predložio Narodnoj skupštini Republike Srbije izbor šest kandidata, tako što se Nebojša Popović, sudija Osnovnog suda u Valjevu, predlaže za izbor predsednika Osnovnog suda u Valjevu.
    Kratko ću pročitati najbitnije podatke iz radne biografije ovog predloženog kandidata.
    Nebojša Popović je rođen 1971. godine u Valjevu. Pravni fakultet je završio u Beogradu 1997. godine, a pravosudni ispit je položio 2000. godine. Pripravnički staž obavio je u Opštinskom sudu u Valjevu, a nakon položenog pravosudnog ispita nastavio je da radi u istom sudu u svojstvu stručnog saradnika. Izabran je za sudiju Opštinskog suda u Valjevu 2001. godine, gde je raspoređen u krivično odeljenje kao predsednik drugog veća Opštinskog suda u Valjevu. Od 1. januara 2010. godine do danas obavlja sudijsku funkciju u Osnovnom sudu u Valjevu. Učesnik je velikog broja seminara i obuke u cilju unapređenja znanja i nosilaca pravosudnih funkcija, a nosilac je i više sertifikata.
    Prema mišljenju sednice svih sudija Osnovnog suda u Valjevu, Nebojša Popović je dobio pozitivno mišljenje za izbor predsednika Osnovnog suda u Valjevu. Rad ovog kandidata je odlukom Komisije Višeg suda u Valjevu za sprovođenje postupka vrednovanja i utvrđivanja ocene rada sudija i predsednika sudova redovno vrednovan u periodu od 2015. do 2018. godine sa ocenom „naročito uspešno obavlja sudijsku funkciju“, a ovaj kandidat je i vanredno vrednovan u periodu od 2018. do 2021. godine, za koji period je takođe ocenjen ocenom „izuzetno uspešno obavlja sudijsku funkciju“.
    Za kandidata Nebojšu Popovića Komisija Visokog saveta sudstva u postupku predlaganja kandidata za predsednika suda je utvrdila završnu ocenu pet.
    Zlatoje Ankić, sudija Osnovnog suda u Zrenjaninu, predlaže se za izbor predsednika Osnovnog suda u Zrenjaninu. Zlatoje Ankić je rođen 1967. godine. Pravni fakultet je završio u Beogradu 1994. godine, a pravosudni ispit položio 1996. godine. Pripravnički staž je obavio u Opštinskom sudu u Zrenjaninu, a nakon položenog pravosudnog ispita radni odnos na neodređeno vreme je zasnovao na mestu sekretara suda, gde obavlja poslove u sudskoj upravi.
    Za sudiju je izabran 1998. godine, raspoređen je u građansko odeljenje. Zatim je 2001. godine imenovan za zamenika predsednika Opštinskog suda u Zrenjaninu sa odeljenjem u Sečnju. Pored navedene materije u građanskom odeljenju, radio je i na predmetima IPV i IIV. Godišnjim rasporedom iz poslova 2006. godine imenovan je za zamenika predsednika suda, portparola suda i rukovodioca Izvršnog odeljenja Opštinskog suda u Zrenjaninu. Od 2009. godine raspoređen je i da postupa u predmetima KV veća.
    Odlukom Visokog saveta sudstva na stalnu sudijsku funkciju izabran je 2010. godine, raspoređen u građansko odeljenje, određen za rukovodioca izvršnog odeljenja, a od 2014. godine i za predsednika izvršnog odeljenja. Odlukom Narodne skupštine Republike Srbije izabran je i na funkciju predsednika Osnovnog suda u Zrenjaninu 2014. godine, a 2019. godine postavljen je za vršioca funkcije predsednika Osnovnog suda u Zrenjaninu, koju funkciju obavlja i danas. Takođe je učesnik stručnih seminara i obuka i poseduje niz sertifikata.
    Prema mišljenju sednice svih sudija Osnovnog suda u Zrenjaninu, Zlatoje Ankić je dobio pozitivno mišljenje za izbor predsednika Osnovnog suda u Zrenjaninu. Rad kandidata Zlatoja Ankića odlukom Komisije Višeg suda u Zrenjaninu za vrednovanje je u periodu od 2018. do 2020. godine ocenjen sa „izuzetno uspešno obavlja sudijsku funkciju i funkciju predsednika suda“, a za period od 2020. do 2022. godine dobio je istu ocenu. Za kandidata Zlatoja Ankića Komisija Visokog saveta sudstva utvrdila je završnu ocenu pet.
    Dragana Kličković, sudija Osnovnog suda u Rumi, predlaže se za izbor predsednika Osnovnog suda u Rumi. Dragana Kličković je rođena 1966. godine. Završila je Pravni fakultet Univerziteta u Novom Sadu 1992. godine, a pravosudni ispit je položila 1995. godine. Pripravnički staž obavila je kao advokatski pripravnik, a na radno mesto sudijskog saradnika radni odnos je zasnovala u Opštinskom sudu u Rumi. Izabrana je za stalnu sudijsku funkciju u novembru 1999. godine, raspoređena da radi u građanskoj materiji, u kojoj je postupala do 2006. godine, od koje godine je raspoređena u krivično odeljenje.
    Od 2010. godine obavljala je sudijsku funkciju u Osnovnom sudu u Sremskoj Mitrovici, od 2013. godine raspoređena je u građanskoj materiji, a od 2014. godine obavlja sudijsku funkciju u Osnovnom sudu u Rumi, gde je takođe raspoređena u građanskoj materiji. Počev od 24. decembra 2021. godine do danas obavlja poslove vršioca funkcije predsednika Osnovnog suda u Rumi.
    Prema mišljenju sednice svih sudija Osnovnog suda u Rumi, Dragana Kličković dobila je pozitivno mišljenje za izbor predsednika Osnovnog suda u Rumi.
    Rad kandidata Dragane Kličković, Odlukom Komisije Višeg suda u Sremskoj Mitrovici za vrednovanje, u periodu od 2015. do 2018. godine vrednovan je ocenom „izuzetno uspešno obavlja sudijsku funkciju“, a ovu ocenu ostvarila je i za naredni period kada je vanredno vrednovana.
    Za kandidata Draganu Kličković Komisija Saveta je u postupku predlaganja utvrdila takođe završnu ocenu „pet“.
    Savić Sunčica, sudija Prekršajnog suda u Obrenovcu, predlaže se za izbor predsednika Prekršajnog suda u Obrenovcu.
    Ovaj kandidat je rođen 1962. godine. Pravni fakultete Univerziteta u Beogradu završila je 1987. godine, a pravosudni ispit položila 1991. godine. Nakon završenih studija pripravnički staž je obavljala u Ustanovi kulture, obrazovanja i izdavaštva „Vladimir Dujić“, gde je i zasnovala radno mesto šefa pravne službe i rukovodilac Službe za opšte i pravne poslove, a nakon što je položila pravosudni ispit.
    Imenovana je za sudiju gradskog sudije za prekršaje grada Beograda 1. aprila 1999. godine, Odeljenje Stari grad.
    Na predlog Visokog saveta sudstva, izabrana je od strane Narodne skupštine Republike Srbije za sudiju Prekršajnog suda u Beogradu na trogodišnji mandat, a od 1. januara 2010. godine raspoređena u Odeljenje za postupanje po hitnim predmetima. Stupila je na stalnu sudijsku funkciju u Prekršajnom sudu u Beogradu u januaru 2013. godine. Postupala je u raznovrsnim prekršajnim predmetima – saobraćaj, unutrašnja kontrola, javni red i mir, inspekcije, komunalna, radna, zaštita životne sredine, sportske priredbe, okupljanja i slično.
    Odlukom Narodne skupštine Republike Srbije, 2018. godine izabrana je za predsednika Prekršajnog suda u Obrenovcu, na koju funkciju je stupila iste godine, a nakon isteka mandata, 2022. godine, postavljena je za vršioca funkcije predsednika Prekršajnog suda u Obrenovcu.
    Poseduje više sertifikata i uverenja i učestvovala je na raznim obukama i seminarima.
    Prema mišljenju sednice svih sudija Prekršajnog suda u Obrenovcu, Sunčica Savić je dobila pozitivno mišljenje za izbor predsednika Prekršajnog suda u Obrenovcu.
    Rad ovog kandidata odlukom Komisije za vrednovanje ocenjen je u periodu od 2015. do 2017. godine sa „izuzetno uspešno obavlja sudijsku funkciju“, a u narednom periodu, od 2018. do 2022. godine, kada je vanredno vrednovana, takođe je ostvarila istu ocenu, dakle, „izuzetno uspešno obavlja sudijsku funkciju i funkciju predsednika suda“.
    Za kandidata Sunčicu Savić Komisija za izbor je utvrdila završnu ocenu „pet“.
    Dalje, za Prekršajni sud u Jagodini Visoki Savet sudstva predlaže kandidata sudiju Prekršajnog suda u Jagodini Milevu Šišmanović.
    Mileva Šišmanović je rođena 1965. godine u Ćupriji. Pravni fakultet Univerziteta u Kragujevcu završila je 1991. godine, a pravosudni ispit je položila 1996. godine. Nakon završenih studija pripravnički staž je obavljala u Ekonomsko-trgovačkoj školi u Paraćinu, gde je zasnovala radni odnos kao diplomirani pravnik. Za sudiju za prekršaje imenovana je u opštinskom organu za prekršaje u Jagodini 1. oktobra 1998. godine. Odlukom Narodne skupštine Republike Srbije od 2009. godine izabrana je za sudiju Prekršajnog suda u Jagodini na trogodišnji mandat. Na funkciju je stupila 1. januara 2010. godine.
    Odlukom Visokog saveta sudstva 2012. godine izabrana je na stalnu sudijsku funkciju u Prekršajnom sudu u Jagodini, gde i danas obavlja sudijsku funkciju. Počev od marta 2016. godine, odlukom predsednika suda imenovana je za rukovodioca sudske prakse u Prekršajnom sudu u Jagodini, koji posao obavlja do danas.
    U dosadašnjem radu postupala je u predmetima iz svih pravnih oblasti koje su u nadležnosti Prekršajnog suda. Učesnik je velikog broja seminara, edukacija i obuka iz oblasti prekršajnog prava. Prema mišljenju sednice svih sudija Prekršajnog suda u Jagodini, Mileva Šišmanović dobila je pozitivno mišljenje za izbor predsednika Prekršajnog suda u Jagodini.
    Rad kandidata Mileve Šišmanović, odlukom Komisije Prekršajnog apelacionog suda za vrednovanje, ocenjen je za period od 2015. do 2018. godine sa „izuzetno uspešno obavlja sudijsku funkciju“, a istu ocenu je ostvarila i u postupku vanrednog vrednovanja za period od 2019. do 2020. godine.
    Komisija Visokog saveta sudstva za ovog kandidata je u postupku predlaganja kandidata utvrdila završnu ocenu „pet“.
    Zatim, za predsednika Prekršajnog suda u Zrenjaninu predlaže se kandidat Ružica Tripić, sudija Prekršajnog suda u Zrenjaninu. Ona je rođena 1961. godine. Pripravnički staž obavila je u Opštinskom sudu u Zrenjaninu. Od 1996. do 1998. godine zasnovala je radni odnos kao stručni saradnik u opštinskoj upravi u Zrenjaninu, a nakon što je položila pravosudni ispit 1998. godine zasnovala je radni odnos kao stručni saradnik u istoj upravi.
    Imenovana je za sudiju za prekršaje u opštinskom organu za prekršaje u Zrenjaninu 2003. godine, gde je radila do 2009. godine. Godine 2010, odlukom Narodne skupštine izabrana je za sudiju Prekršajnog suda u Zrenjaninu, a 2012. godine stupila na stalnu sudijsku funkciju. Odlukom predsednika Prekršajnog apelacionog suda postavljena je za vršioca funkcije predsednika Prekršajnog suda u Zrenjaninu, koje poslove obavlja i danas. Tokom rada postupa u svim materijama iz nadležnosti prekršajnih sudova. Takođe je učesnik brojnih stručnih seminara i obuka iz oblasti pravosuđa.
    Prema mišljenju sednice svih sudija Prekršajnog suda u Zrenjaninu, Ružica Tripić je dobila pozitivno mišljenje za izbor predsednika Prekršajnog suda u Zrenjaninu, a Komisija za vrednovanje je u periodu redovnog vrednovanja od 2015. do 2018. godine ostvarila ocenu „izuzetno uspešno obavlja sudijsku funkciju“, koju ocenu je i ostvarila za period vanrednog vrednovanja.
    Za ovog kandidata Komisija Visokog saveta sudstva je za izbor utvrdila završnu ocenu „pet“.
    To su predlozi što se tiče predsednika osnovnih i prekršajnih sudova koje sam pročitala.
    Sad molim predsedavajućeg da mi kaže da li mogu da nastavim i po tački 16. za izbor sudija.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Vladimir Orlić

    ALEKSANDAR VUČIĆ – ZAJEDNO MOŽEMO SVE | Predsedava
    Možete, naravno, samo bih vas zamolio da onaj materijal koji je dostavljen narodnim poslanicima ne iznosite u celosti, nema potrebe, to su narodni poslanici dobili i upoznati su sa tim.

    Vukica Kužić

    | Član Visokog saveta sudstva
    Smatrala sam da su predsednici sudova, pa ipak bar neke osnovne stvari da iznesem.
    Tačka 16. dnevnog reda tiče se predloga Visokog saveta sudstva kao ovlašćenog predlagača za izbor sudija koji se biraju na prvi mandat.
    Na osnovu člana 47. Zakona o sudijama, Visoki savet sudstva je oglasio izbor za sudije za Osnovni sud u Loznici, Osnovni sud u Novom Sadu, Osnovni sud u Novom Pazaru, Osnovni sud u Petrovcu na Mlavi, Osnovni sud u Somboru, Osnovni sud u Surdulici, Osnovni sud u Šapcu, Prekršajni sud u Valjevu, Prekršajni sud u Zaječaru i Prekršajni sud u Kraljevu.
    Na oglas za izbor sudija za Osnovni sud u Loznici prijavu je podnelo 14 kandidata iz reda sudijskih pomoćnika, advokata i ostalih lica. Na oglas za izbor sudija u Osnovnom sudu u Novom Sadu prijave je podnelo 96 kandidata. Za Novi Pazar prijave je podnelo 27 kandidata. Za Osnovni sud u Petrovcu na Mlavi prijave je podnelo 20 kandidata, za Osnovni sud u Somboru 33 kandidata ukupno, za Osnovni sud u Surdulici 15 kandidata, za Osnovni sud u Šapcu 40 kandidata, za Prekršajni sud u Valjevu 18 kandidata, za Prekršajni sud u Zaječaru 15 kandidata i za Prekršajni sud u Kraljevu 23 kandidata.
    Visoki savet sudstva je stručnost, osposobljenost i dostojnost kandidata za navedene sudove utvrdio na osnovu odredbi Zakona o sudijama, Pravilnika o kriterijumima i merilima za ocenu stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti za izbor sudija na stalnu sudijsku funkciju, u drugi ili viši sud, i o kriterijumima za predlaganje kandidata za predsednika suda i Pravilnika o programu i načinu polaganja ispita na kome se ocenjuje stručnost i osposobljenost kandidata za sudije koji se prvi put bira.
    Komisija Visokog saveta sudstva izvršila je proveru podnetih prijava, utvrdila je njihovu blagovremenost, dozvoljenost i potpunost, zatim je sprovela ispit za kandidate za sudije za koji se prvi put biraju, dok je stručnost onih kandidata koji su završili početnu obuku, cenila na osnovu završne ocene koju su ostvarili, a sve shodno članu 45. stav 3. Zakona o sudijama. Takođe, je obavljen i razgovora sa svim kandidatima.
    U skladu sa članom 49. Zakona o sudijama, Visoki savet sudstva je pribavio i mišljenje i podatke o stručnosti, osposobljenosti, dostojnosti kandidata. Ova mišljenja pribavljena su od organa i organizacija u kojima kandidat radi u pravnoj struci, a za kandidate iz sudova, pribavljeno je mišljenje sednice svih sudija, i suda iz kojeg kandidat potiče, kao i mišljenje sednice svih sudija neposredno višeg suda.
    Na osnovu člana 13. alineja 3. Zakona o Visokom savetu sudstva, i Zakona o sudijama član 51. stav 1. Visoki savet sudstva utvrdio je predloge odluka za izbor sudija i predložio Narodnoj skupštini Republike Srbije izbor 28 kandidata. Neću sada čitati njihove radne biografije, jer je obiman materijal, a materijal ste dobili blagovremeno. Dakle, ovako.
    Marijana Jović, sudijski pomoćnik u Prvom osnovnom sudu u Beogradu, predlaže se za izbor sudija za Osnovni sud u Loznici.
    Dragica Reljić, sudijski pomoćnik u Osnovnom sudu u Loznici, predlaže se za izbor sudije za Osnovni sud u Loznici.
    Mara Vukmirović, sudijski pomoćnik u Apelacionom sudu u Novom Sadu, predlaže se za izbor sudije za Osnovni sud u Novom Sadu.
    Snežana Grozdanić, sudijski pomoćnik u Apelacionom sudu u Novom Sadu, predlaže se za izbor sudije Osnovnog suda u Novom Sadu.
    Vesna Mićin, sudijski pomoćnik u Višem sudu u Novom Sadu, predlaže se za izbor sudije za Osnovni sud u Novom Sadu.
    Danijela Kotarlić, sudijski pomoćnik u Novom Sadu, predlaže se za izbor sudije za Osnovni sud u Novom Sadu.
    Marina Dželetović, sudijski pomoćnik u Apelacionom sudu u Novom Sadu, predlaže se za izbor sudije u Osnovnom sudu u Novom Sadu.
    Munir Jusović, sudijski pomoćnik u Osnovnom sudu u Novom Pazaru, predlaže se za izbor sudije za Osnovni sud Novi Pazar.
    Emina Krkušić, korisnik početne obuke na Pravosudnoj akademiji predlaže se za izbor sudije za Osnovni sud u Novom Pazaru.
    Lela Rajović, sudijski pomoćnik u Prvom osnovnom sudu u Beogradu, predlaže se za izbor sudije u Osnovni sud u Novi Pazar.
    Dalibor Lončar, sudijski pomoćnik u Osnovnom sudu u Požarevcu, predlaže se za izbor sudije za Osnovni sud u Petrovcu na Mlavi.
    Marina Stojiljković, sudijski pomoćnik u Osnovnom sudu u Požarevcu, predlaže se za izbor sudije u Osnovni sud u Petrovcu na Mlavi.
    Dragana Plamenić, sudijski pomoćnik u Osnovnom sudu u Somboru, predlaže se za izbor sudije za Osnovni sud u Somboru.
    Nemanja Rilke, sudijski pomoćnik u Osnovnom sudu u Somboru, predlaže se za izbor sudije za Osnovni sud u Somboru.
    Snežana Marinković, sudijski pomoćnik u Osnovnom sudu u Surdulici, predlaže se za izbor sudije za Osnovni sud u Surdulici.
    Ana Veselinović, sudijski pomoćnik u Osnovnom sudu u Šapcu, predlaže se za izbor sudije za Osnovni sud u Šapcu.
    Viktorija Madžarević Čičulić, sudijski pomoćnik u Osnovnom sudu u Šapcu, predlaže se za izbor sudije za Osnovni sud u Šapcu.
    Maja Šakan, sudijski pomoćnik u Apelacionom sudu u Beogradu, predlaže se za izbor sudije za Osnovni sud u Šapcu.
    Milica Bogdanović, sudijski pomoćnik u Prekršajnom sudu u Valjevu, predlaže se za izbor sudije za Prekršajni sud u Valjevu.
    Darko Gavrić, sudijski pomoćnik u Prekršajnom sudu u Valjevu, predlaže se za izbor sudije za Prekršajni sud u Valjevu.
    Ivana Karać, sudijski pomoćnik u Prekršajnom sudu u Valjevu, predlaže se za izbor sudije za Prekršajni sud u Valjevu.
    Milica Miailović, sudijski pomoćnik u Prekršajnom sudu u Valjevu, predlaže se za izbor sudije za Prekršajni sud u Valjevu.
    Miloš Milošević, sudijski pomoćnik u Osnovnom sudu u Zaječaru, predlaže se za izbor sudije za Prekršajni sud u Zaječaru.
    Milenica Radivojević, sudijski pomoćnik u Prekršajnom sudu u Pirotu, predlaže se za izbor sudiju Prekršajnog suda u Zaječaru.
    Tijana Milosavljević, sudijski pomoćnik u Osnovnom sudu u Kraljevu, predlaže se za izbor sudije za Prekršajni sud u Kraljevu.
    Nataša Rubežić, sudijski pomoćnik u Prekršajnom apelacionom sudu predlaže se za izbor sudije za Prekršajni sud u Kraljevu.
    Sonja Stojanović, sudijski pomoćnik u Privrednom sudu u Kraljevu, predlaže se za izbor sudije za Prekršajni sud u Kraljevu.
    Jelena Stanojević, sudijski pomoćnik u Višem sudu u Leskovcu, predlaže se za izbor sudije za prekršajni sud u Kraljevu.
    To su svi predlozi, a ja vam stojim na raspolaganju i spremna sam da odgovorim na sva vaša pitanja. Hvala vam.