Zahvaljujem.
Vrlo je teško voditi sednicu, kada svi viču. Ja znam da je vreme isteklo, ali pola minuta smo slušali ostale. Dakle, tačno sam se pridržavala, pričao je gospodin Jovanov dva i po minuta, ali pošto ovako ne može da se radi, nastavljamo, vraćamo se na dnevni red, ja se staram o redu na sednici.
U koliko biste dozvolili, zahvaljujem.
Sledeći sa liste, reč ima narodni poslanik Natan Albahari.
Molim vas da svom kolegi obezbedite. Zahvaljujem.
(Ivana Parlić: Poslovnik.)
(Tatjana Manojlović: Poslovnik.)
Procenjujem, tražili ste repliku, dobio je repliku. Direktno prozvao – dobio repliku, zaključujem krug replika.
Natan Albahari, izvolite.
(Ivana Parlić: Poslovnik.)
(Tatjana Manojlović: Poslovnik.)
(Tamara Milenković Kerković: Povreda Poslovnika.)
Da li Natan Albahari, želi da govori? Da.
Izvolite Natan, obrisaću listu, izvolite.
(Ivana Parlić: Poslovnik.)
(Tatjana Manojlović: Poslovnik.)
(Stefan Jovanović: Poslovnik.)
Narodni poslanici, sve mi je jasno, vidim, dobićete reč, ali molim vas da zajedno doprinesemo tome da se napravi kakav takav red. Znači sve je bilo zbog replike.
(Ivana Parlić: Poslovnik.)
(Tatjana Manojlović: Poslovnik. Kršite Poslovnik.)
Zašto svi govorite istovremeno?
Držaću se Poslovnika.
Natane, izvolite, sada je prazan sistem.

Zahvaljujem se.

Nažalost, mislio sam da pričam o zakonima koji su ovde pred nama, ali moram da se osvrnem na ovo šta se dešava ovde. Od početka kada smo krenuli sa zasedanjima od 1. avgusta ova institucija ne funkcioniše kako treba. Mi smo svedoci zarobljenih institucija, otetih institucija i nepoštovanje osnovnih prava nas poslanika u ovom domu.

Govorim ovo i u okviru ovih zakona koje imamo ovde na dnevnom redu, a koje smo imali i ranijih nedelja i meseci, znate vi stalno govorite da je strateški kurs ove zemlje ulazak u EU. Onda imamo način na koji se vodi sednica, način na koji se ovde radi, zakoni koje nam vi predlažete nisu u skladu, ako idemo stvarno u tom pravcu.

Pitam vas jel to stvarno pravac kojim vi želite da idete? Jel ste vi stvarno orijentisani ka EU i sve reforme i sve vrednosti koje treba da pokažemo da smo mi partner i buduća članica EU?

Ovaj zakon tj. vaš predlog da se produži rok zaposlenika na određeno vreme je nastavak zapravo vaše prakse da umesto ljudima date sigurnost da mogu normalno da žive i rade, vi ih zapravo kontrolišete kako bi bili lojalni i na kraju terani da glasaju za vas. Kako se oseća građanin ove zemlje kada mora da živi pod takvim uslovima? Oseća se bespomoćno. Kada ode u bilo koju instituciju zna da je urušena i da nema izbora, nego je prinuđen da se obrati vašoj stranci za svaki problem, jer ste državu zarobili i upropastili.

Šta dobijemo ovakvim sistemom? Dobijemo preko pola miliona ljudi manje, jer su se na kraju pokupili, spakovali i otišli iz ove zemlje, jer ne žele da žive pod ovakvim uslovima.

Vi držite ogroman broj ljudi u „vd“ statusu, koji moraju na svakih šest meseci da ponovo produže svoje ugovore, kako bi pokazali svoju lojalnost vama ili prikupili sigurne glasove, ili učlanili ljude u vašu stranku. To nije način na koji treba da se jedna zemlja koja želi da postane članica Evropske unije ponaša. Već šest ili sedam godina zaredom u izveštaju EU upravo se upravo ovo naglašava, da nije u sklopu zakona i propisa EU.

Koleginica je danas ovde rekla da će ovaj zakon da bude u skladu i da nas približi EU. Ne, neće. Ovo će nas udaljiti od Evropske unije. Ali, kao i sve drugo što vam EU govori, vas to očigledno ne zanima.

U funkcionalnoj demokratiji ovo ne treba da se dešava. Zakoni se ne donose po hitnom postupku, kojim se krši Ustav, ne koriste se službenici i javna preduzeća za kontrolu glasačkog tela i ne hvali se zarobljenim institucijama poput REM-a.

Vidi se da vas Evropa i evropske vrednosti ne zanimaju. To vas muči, jer to realno nije deo vaše lične ideologije. To je legitimno, ali samo je potrebno to da kažete i da budete iskreni prema narodu, prema građanima i prema sebi. Nikakav problem. Ali, ako zaista želite da postanemo članica EU, osim što to govorite, morate to i da dokažete. Budite hrabri, donesite ispravne odluke i zaista se borite za naše strateške ciljeve. Vratite čoveka u centar pažnje.

Za kraj, nadam se da ćemo moći normalno da nastavimo da radimo, želim samo u svoje lično ime da poželim svima i svim građanima koji slave srećnu Hanuku. Hvala.

Zahvaljujem.

Reč ima narodna poslanica Dunja Simonović Bratić.

(Ivana Parlić: Poslovnik! Niste nam dali reč.)

Poštovani narodni poslanici, u skladu sa članom 108. Poslovnika Narodne skupštine, predsednik je taj koji se stara o redu na sednici. Morate ukazati neposredno. Ja ne verujem da, dok je Natan Albahari imao svoje izlaganje, je povređen Poslovnik.

Uvažena predsedavajuća, predstavnici ministarstava, poštovane kolege, dragi građani, danas su pred nama i tri važna ugovora, odnosno zakona o potvrđivanju Ugovora između Republike Srbije i Ujedinjenih Arapskih Emirata. Sva tri ugovora su od izuzetnog značaja za dalje jačanje pravne saradnje između dve zemlje. Inače, odnosi Srbije i Ujedinjenih Arapskih Emirata su dobro razvijeni, imamo dosta međusobnih kontakata, kao i razvijen politički dijalog, dok je bilateralna ekonomska saradnja u usponu.

U tom kontekstu, ne mogu a da ne pomenem Ekspo 2020, koji je bio organizovan u Dubaiju. Srbija je tada nastupila pod sloganom – Srbija stvara ideje, inspirisani prošlošću oblikujemo budućnost. To da naše privredne ideje i inovacije imaju perspektivu i na inostranim tržištima, upravo je pokazao Ekspo 2020, gde je Srbija imala svoj privredni paviljon. Srbija je ugostila više od 1.200.000 posetilaca, ostvareno je više od 10.000 poslovnih kontakata, a predstavljene su brojne inovacije zbog kojih je Srbija postala tema svetskih medija. Takođe, potpisano je i više od 40 predugovora i ugovora. Ekspo 2020 je bio jedan od najvećih događaja, koji je posetilo više od 23 miliona posetilaca iz celog sveta.

Danas je Srbija zvanični kandidat za organizaciju Međunarodne svetske izložbe 2027. godine, sa temom – Igraj za čovečanstvo, sport i muzika za sve. Ukoliko Srbija bude domaćin Ekspo 2027, ekonomski efekat iznosiće 1,1 milijardu evra, dok će uticaj na turizam i druge privredne grane biti nemerljiv.

Kada govorimo o Predlogu zakona o potvrđivanju Memoranduma o razumevanju između Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije i Ministarstva spoljnih poslova i spoljne trgovine Mađarske o zapošljavanju članova porodica diplomatskog, konzularnog i tehničkog osoblja, jasno je da je to nužnost ka što boljim i produbljenijim odnosima. Memorandum je zaključen putem razmene verbalnih nota u martu 2022. godine. Cilj je da se očuva porodični život diplomatsko-konzularnih predstavnika, uz zadovoljenje profesionalnih i ekonomskih preduslova za funkcionisanje tih porodica.

Odnosi između naše države i Mađarske su veoma razvijeni. Prvi potpredsednik Vlade i ministar spoljnih poslova Republike Srbije, Ivica Dačić, na početku svog mandata, 7. novembra, sastao se sa ministrom inostranih poslova i spoljne trgovine Mađarske Peterom Sijartom na marginama ministarskog sastanka Centralnoevropske inicijative u Sofiji. Tom prilikom istaknut je značaj jačanja regionalne saradnje dve zemlje kroz inicijative kao što je Centralnoevropska inicijativa i podvučeno da je ekonomska saradnja dobar put ka ukupnom napretku regiona.

Mi pridajemo veliki odnos i značaj odnosu Republike Srbije i Mađarske. Taj odnos karakterišu dobri bilateralni odnosi, ali i sveukupna i svestrana saradnja u svim oblastima, posebno u oblasti ekonomije, čemu smo mi posebno posvećeni. Mađarska je trenutno treći spoljnotrgovinski partner Srbije i osmi po veličini strani investitor sa obimom ulaganja od 950 miliona evra.

Da su odnosi sa Mađarskom na najvišem političkom nivou svedoči i činjenica da je predsednica Mađarske 9. septembra 2022. godine boravila u zvaničnoj poseti Republici Srbiji.

Kada govorimo o saradnji u oblasti saobraćaja i infrastrukture, najznačajniji zajednički projekat jeste Projekat rekonstrukcije i modernizacije pruge Beograd-Budimpešta, u sklopu železničkog Koridora 10.

U oblasti energetike važno je podsetiti da su ministar finansija Srbije, Siniša Mali i ministar spoljnih poslova i trgovine Mađarske, Peter Sijarto, potpisali 10. juna u Beogradu Memorandum o nastavku saradnje u oblasti energetike. Takođe, potpisan je i Ugovor između „Srbijagasa“ i mađarske kompanije „MVM ENERGY“, na osnovu čega će Srbija moći da uskladišti gas u Mađarskoj tokom zime, a Ugovor o skladištenju logističkim uslugama su potpisali generalni direktor „Srbijagasa“ Dušan Bajatović i predstavnici mađarske kompanije.

Mađarska i Srbija jačaju energetske veze kako bi obezbedile stabilno snabdevanje energijom i energetsku bezbednost u vreme sveopšte energetske krize. Mađarska preko Srbije i gasovoda „Južni tok“ dobija dnevno 10 miliona kubika gasa, što je veoma značajno.

Kada je reč o našoj južnoj pokrajini KiM, Mađarska je nažalost, kao i mnoge druge države tada, priznala jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova 19. marta 2008. godine. Razvijajući saradnju došli smo do toga da je 2021. godine u Beogradu ministar spoljnih poslova Mađarske Peter Sijarto izjavio da Mađarska neće podržati zahteve Prištine za prijem u međunarodne organizacije sve dok traje dijalog Beograda i Prištine, kako ne bi omogućili Prištini da to koristi kao argument za pritisak na Beograd.

Svi smo svesni koliko je to važno, s obzirom da je na delu najeklatantnije kršenje ljudskih prava Srba od strane Aljbina Kurtija i njegovih mentora. Apsolutna histerija i pretnja od strane Nemačke pre svega da barikade moraju biti sklonjene do katoličkog Božića jedna je od poslednjih.

Hapšenje naših ljudi na osnovu lažnih optužbi i optužnica poprima oblik pandemije. Ideja Albanaca jeste da iskoriste trenutak i prikažu Srbiju kao malu Rusiju i, recimo, baš u Savetu Evrope.

Poređenje sa Ukrajinom potpuno izvrćući činjenice, uz logističku podršku Nemačke i Albanije, mi poslanici Narodne skupštine Republike Srbije koji smo i članovi Parlamentarne skupštine Saveta Evrope videli smo i doživeli u Strazburu u oktobru ove godine. Obraćanje Edija Rame u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope i najgore uvrede na račun našeg naroda nije bilo lako slušati. Najbezočnije optužbe i laži bile su zaslađene jeftinom lirikom, sa ciljem da se poslanici Saveta Evrope dovedu do katarze, jer oni treba da se suoče sa grehom koji su počinili, a to je po Ramiju usvajanje Izveštaja Dika Martija o trgovini ljudskim organima koji je 2011. godine u januaru usvojen u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope.

Hašim Tači je po Rami novi Jozef K. iz Kafkinog Procesa, a sam Rama je sebe u poredio sa Svetim Antonijem koji je pričao sa ribicama onda kada su ljudi izgubili veru. Na kraju izlaganja je izašao iz uloge žrtve, pa im je u diskusiji objasnio da je on kršan i muževan Albanac, visok preko 195 santimetara, kandidujući se valjda tako za alfa mužijaka balkanskog čopora, vidno revoltiran što njegovu govoranciju nisu doživeli kao Besedu na gori.

U Savetu Evrope, kao i u drugim međunarodnim organizacijama, najvidljivije je koliko je teška naša pozicija i koliko su nam prijatelji važni. Od kada je Rusija izbačena iz Saveta Evrope malo je zemalja koje nam otvoreno pružaju podršku. Među njima je Mađarska. Rušenje Izveštaja Dika Martija o trgovini ljudskim organima od strane Albanaca bazirano je na tome što je šef Ruske delegacije u Savetu Evrope 2008. godine, Konstantin Kosačov, upoznao članove Parlamentarne skupštine Saveta Evrope sa zlodelima UČK podelivši tekst i tako pokrenuo rad na Izveštaju. Rama je sa svojim timom eksperata procenio da, kao što su Rusi izbačeni iz Saveta Evrope na valu antiruske histerije, izbaciće i on taj Izveštaj Dika Martija, jer zaboga pokrenuo ga je Rus.

Pustiće na slobodu Hašima Tačija i primiće takozvanu državu Kosovo u Savet Evrope. Sreća je da su svoje kapacitete u tom trenutku precenili, a takođe još veća sreća što ni bog otac ne bi uspeo da nadigra međunarodnu birokratiju i njihova pravila i procedure. Na sve to, na listi prijavljenih govornika bila je jedna žena koja je ustala…

(Predsednik: Samo da vas zamolim da dovršite rečenicu, misao završite polako.)

Evo, završavam. Na sve to, na listi prijavljenih govornika bila je jedna žena koja je ustala u odbranu našeg prava i pravde uopšte. Ona se zove Elvira Kovač i sa nama je. Na ovaj način, u ime svih nas iz SPS, izražavam duboku zahvalnost i veliko hvala našim prijateljima i sugrađanima Mađarima. Hvala.

Povreda Poslovnika.

Poštovani predsedniče parlamenta, član 27. Poslovnika kaže da se o sprovođenju ovog Poslovnika stara predsednik Skupštine. Ako oni koje vi odredite da vas menjaju nisu sposobni da se time bave, onda molim vas nemojte napuštati mesto predsedavajućeg. Mi smo upravo prisustvovali ovde da je predsedavajuća uvela verbalni delikt u ovaj dom i govorniku kome je dala reč po replici izrekla opomenu zbog verbalnog delikta. Znači, prekršen je Ustav i pravo na slobodno mišljenje izražavanja.

Gospođo Manojlović, odmah ćemo da rešimo sve dileme. Mada ste vi, pre svega, sada ovo iskoristili da uputite uvredu na račun potpredsednice koja je vodila sednicu prethodnih pet minuta.
(Tatjana Manojlović: Nije dala pravo na repliku.)
Dakle, otvorite one članove Poslovnika u kojima je precizno navedeno koje ponašanje se smatra neprihvatljivim, pa ćete da vidite da ne može svakakvo izražavanje baš po tom Poslovniku i da kad takvog izražavanja bude to jeste osnov da se primenjuje mera. Tako da, stvar je tu potpuno jasna. Vikanje, pre svega, kao takvo, nije nešto što je u skladu sa Poslovnikom, uvrede, pretnje i slične stvari, apsolutno nisu. Ako vi mislite da je to prihvatljiv model ponašanja, ne misle svi i ima pravo onaj ko sednicu vodi da na te stvari reaguje.
Da li želite da se Skupština izjasni? (Da.) Izjasniće se.
Isto po Poslovniku.

Gospodine Orliću, član 107, vi ste upravo povredili dostojanstvo Narodne skupštine, pogrešno tumačite član 109. i niste se nimalo kavaljerski poneli, gospodine Orliću. Ja vidim da se vi trudite da budete kavaljer poslednjih dana, ja vas u tome podržavam. Ostavili ste gospođi Elviri zadatak da odradi prljavi posao za vas, gospodine Orliću.

Što se tiče bilo kakvih kazni, zamolite te koji sede pored vas, iz iste ste poslaničke grupe, da se ponašaju bar elementarno civilizovano, pa neće onda dobijati opomene ni od koga.
Da li želite da se izjasni Narodna skupština? Ne želite. Odlično.
Izvolite, isto.

Zahvaljujem se, predsedniče.

Obzirom da sam malopre bila prekinuta da obrazložim povredu, sada očekujem da neću biti.

Član 108. kaže da se o redu na sednici Narodne skupštine stara predsednik Narodne skupštine. Malopre smo čuli brojna predavanja o Kosovu i Metohiji i od ministra nadležnog za drugu oblast, a takođe i od kolega, međutim, za to vreme se u Narodnoj skupštini nalazi delegacija Srba sa Kosova i Metohije iz Kosovske Mitrovice, južno od Ibra, kojima nije dozvoljeno da se ih hola Narodne skupštine obrate građanstvu Srbije.

Mislim da je ovo krajnje licemerno i da je krajnji bezobrazluk…