To je bilo to? Dobro.
Dakle, bilo je reči o medijima. Ne znam da li ste sada i vi u medijima i među zaposlenima na RTS kao vaša koleginica. Stvarno ne znam. Ovde ste kao narodni poslanici.
Treba li da glasamo? Ne treba.
Borko Stefanović ima reč.
(Borko Stefanović: Ja se repliku tražio ako može.?
(Dragana Rakić: Replika.)
(Tatjana Manojlović: Replika.)
(Dragana Rakić: Zašto nemam pravo na repliku? Pomenula me je.)
Danijela Grujić je sledeća.
Da li želite reč?
Izvolite.

Poštovani građani, dame i gospodo, treba imati drskosti pa u vreme potpunog rastrojstva sfere informisanja kada je javni servis sasvim otuđen od svojih građana, kada nivo medijskih sloboda u našoj zemlji je na najnižim granama, što potkrepljuje izveštaji i zaključci Evropske komisije o stanju medija u našoj zemlji, dva zakona koja treba da finansijski konsoliduju i stabilizuju javni medijski servis u godini koja će verovatno biti izborna, oba zakonska predloga u svom središtu, u obrazloženju razloga donošenja ističu potpor u funkciji ostvarivanja javnog interesa, a upravo to je ono najproblematičnije u radu javnog medijskog servisa. Tu niti ima uređivačke, niti institucionalne nezavisnosti i autonomije. Samo gola dirigentska palica režima koja selektivno bira teme i događaje o kojima će se izveštavati čuvajući javni medijski servis i njegov prostor samo za miljenike vlasti.

To je jednostrano režimski dirigovano izveštavanje koje je krajnje pristrasno.

Ironična banalnost Predloga zakona o taksama za javni medijski servis sadržana je u tome što se naši građani primoravaju na plaćanje takse za javni medijski servis time što je ona vezana uz naplatu računa za električnu energiju.

Sasvim je jasno i značajno kako se to izvodi zakonski da je protivno volji građana naše zemlje. Prema tome, ovo je duboko represivni zakon.

Na kraju, dakle, sve snažniji stisak režimskih kandži demonstrira i Predlog izmene Zakona o državnim službenicima, a kulminira u najnovijem Nacrtu o zakonu o unutrašnjim poslovima.

Dakle, mi se zaista nalazimo na pragu jedne otvorene brutalne diktature. Zahvaljujem se.

Sada, da vidimo.

Po redu, Rodoljub Stanimirović. Izvolite.

Uvaženi predsedniče Narodne skupštine, gospodine Orliću, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani ministre sa saradnicima, za građane Republike Srbije u cilju važnih i tačnih informacija Predlog zakona o izmeni Zakona o javnom servisu je od izuzetnog značaja. Veoma je važno da uređivački kolegijum vodi računa o svim važnim vitalnim, kapitalnim i državnim interesima, posebno u kriznim i teškim situacijama u zemlji.

Javni servis treba da se vodi time da kontinuirano prati rad predsednika Republike Narodne skupštine, rad Vlade Srbije i svih važnih javnih institucija i upozna građane o važnim odlukama i konkretnim sprovođenjima.

Svedoci smo da je Srbija zahvaljujući predsedniku Aleksandru Vučiću postala najveće gradilište u Evropi. Time bih posebno istakao infrastrukturni razvoj, izgradnju autoputeva, regionalnih puteva, lokalnih puteva, mostova i tunela, što je i doprinelo dodatnom interesovanju novih investitora i dalo kao rezultat uloženim naporima i posvećenošću predsednika Vučića, Vlade Srbije, otvaranjem 450 hiljada novih radnih mesta.

Takođe, od ogromne važnosti i značaja za građane jeste izgradnja novih kliničkih centara sa najsavremenijom opremom, Kovid bolnicama, Batajnica, rekonstrukcija postojećih i dotrajalih bolnica, kao i domova zdravlja, škola, predškolskih ustanova, objekata kulture koji su godinama stajali u ruiniranom i sređenom stanju.

Javni servis bi trebalo da bude u obavezi da sve ovo navedeno na poseban način predstavi i pokaže građanima Srbije.

Modernizacija beogradskog aerodroma „Nikola Tesla“ se uveliko odvija započetim radovima početkom 2020. godine i predstavlja ogromno gradilište koje ima za cilj da poveća kapacitet aerodroma, poboljša korisničko iskustvo i komfor putnika. Njegova važnost je utoliko veća, jer predstavlja ogledalo svake zemlje i utoliko je značajnije ako uzmemo u obzir da se sam aerodrom „Nikola Tesla“ često koristi kod dolazaka predstavnika stranih zemalja iz svih krajeva sveta. Takođe bih dodao veliku važnost izgrađenih aerodroma u Nišu i Kraljevu.

Sve ovo u vezi aerodroma što sam naveo, upravo potreba za ovu rekonstrukciju, je prethodio popisani Sporazum o strateškom partnerstvu „Etihad Airways“ i tadašnjeg našeg strateškog avio prevoznika „JAT Airways“. Sa ponosom možemo da kažemo da je sada u svetu po svom imidžu poznata i uspešna naša „ER Srbija“ koja je dala ogromne rezultate, a veliku zahvalnost tome dugujemo u potpisanom Sporazumu od strane tadašnjeg vicepremijera Srbije, Aleksandra Vučića, i prvog čoveka „Etihada“, Džejmsa Hogana. Ovo je jedan od razloga što treba prihvatiti i glasati za sve predložene sporazume sa UAE.

Posebno naglašavam važnost zaštite životne sredine i moram istaći i značaj istorijskog poduhvata i inicijative predsednika Republike Srbije, Aleksandra Vučića, o izgradnji pet hiljada kilometara, ponavljam pet hiljada kilometara kanalizacione mreže i po prvi put će se graditi fabrike za preradu otpadnih voda u preko 70 opština i gradova naše zemlje.

Poštovane koleginice i kolege, sve ovo navodim zbog činjenice da bi Javni servis trebalo o ovome da detaljno upozna javnost jer je važna zaštita životne sredine od ogromnog značaja, gde će hiljade i hiljade hektara plodne zemlje biti zaštićeno, a pre svega voda za piće, bunari, izvorišta, kao i naše reke i jezera.

Ovo ističem jer pojedine kolege iz opozicije na veoma nekorektan način zloupotrebljavaju građane u vezi litijuma, ne bi li na sebe privukli političku pažnju, neistinama kao i zaštitnike životne sredine. Pojedincima su usta puna „Rio Tinta“, a ne daju nikakav značaj pokrenutim projektima koji imaju ogromnu važnost za zaštitu životne sredine u našoj zemlji.

U tom smislu, očekujem i smatram da bi javni servis trebalo da ima baš tu ulogu i da o svemu blagovremeno i detaljno informiše i upozna javnost.

Posebno se radujem što je posle 30 godina od samog uvođenja višestranačkog sistema u Srbiji su mnogi obećavali rešenja obilaznice oko Beograda, izgradnjom nekoliko važnih deonica, a posebna je važnost deonice Bubanj potok – Straževica do izlaza na auto-put. Ovo navodim jer se na nedeljnom nivou građevinski radovi toliko brzo izvode da je prosto ova deonica u pojedinim delovima neprepoznatljiva.

Vezano za Zakon o policiji hteo bih da kažem i ujedno da podsetim građane Srbije kako ste se vi, gospodo iz opozicije, sa kriznim štabovima odnosili prema policiji i na osnovu stranačkih interesa postavljali ljude za načelnike policijskih uprava u policijskim stanicama, kao i u vrhu MUP, a što je mnogima od njih bilo prvo radno mesto.

Vi ste, gospodo, petooktobarci kršili zakon na najgrublji način time što ste hapsili političke neistomišljenike bez ikakvog rešenja i sudskog naloga, jer ste vi iz kriznih štabova pravili procene da ti ljudi u tom trenutku nisu vam politički podobni.

Koliko vam je bio dobar Zakon o policiji i sama organizacija, podsećam vas, vas i javnost, da su vam u sred bela dana ubijeni policijski general, policijski pukovnik, kao i nekoliko dobrih i uspešnih policijskih inspektora.

Suvišno je da navodim da ste bez ikakvog razloga 2003. godine uhapsili preko 12.500 ljudi, što i dan-danas građani Srbije plaćaju svojim novcem vašu nesposobnost i neorganizovanost.

Velika je razlika u organizaciji policije tada i sada jer su pripadnici MUP-a i policije sada u potpunosti posvećeni svom radu i bezbednosti naših građana, uz ogromnu podršku države.

Da vas podsetim kome su išla sredstva od sekundi sa RTS-a u okviru vaše uređivačke politike, to i sami znate.

U svakom slučaju, vezano za predlog zakona po dnevnom redu, glasaću za, što pozivam koleginice i kolege poslanike da isti podrže.

Živeo predsednik Aleksandar Vučić. Živela Srbija.

Hvala i čestitam na vašem prvom obraćanju u Narodnoj skupštini.
Idemo dalje.
Da li je tu Željko Veselinović? Nije.
Reč ima Tamara Milenković Kerković. Izvolite.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, zahvaljujem na reči koju sam dobila.

Poštovani ministre, u odsustvu ministara ostalih ministarstava, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, imali smo prilike da ova dva dana čujemo mnogo toga, ali najmanje o ovoj 21. tački dnevnog reda, spakovanoj u samo jednu tačku dnevnog reda, ali obzirom da smo slušali juče i o proceduri i o načinu saziva ove sednice mnogo, a i obzirom da je gospodin Orlić danas pokazao mnoge džentlmenske manire pa nam je i davao reč, neću da se vraćam na to, već ću da idem, dakle „forma dat esse rei“, to znamo da „forma daje suštinu stvari“ i da je forma i procedura sazivanja ove sednice sasvim sigurno imala za cilj da sadržinu sakrije.

Sadržina ove sednice i ove 21. tačke dnevnog reda, spakovano u jednu je da se danas predstavnici vlasti trude da učvrste same temelje vladavine i svoje moći pre svega tako što će kroz ove zakone koji vrlo nekoherentno izgledaju kada ih pogledate i Zakon o državnim službenicima i medijski zakoni i potvrđivanje ratifikacije međunarodnih sporazuma i ove odluke o finansijskim planovima REM-a, HOV, Agencije za energetiku itd.

Dakle, sve to kada pogledate ne možete da vidite suštinu, a suština je da se ova dva dana brane temelji ove države, odnosno ne države već ove vlasti i načina vladavine, a to su zarobljeni mediji, to je zarobljeno tržište rada, odnosno kontrolisano i partijsko zapošljavanje, to je zarobljeno sudstvo i nešto što nas tek čeka, a to je novi zakon o unutrašnjim poslovima.

Dakle, ono što vi volite da govorite dok 22 godine ulazite u EU, ti stubovi čuveni, ovo su vam vaša četiri stuba. Kako medije hoćete da uredite? Pa, tako što hoćete da produžite njihovo finansiranje koje građani već prinudno finansiraju dugi niz godina, sa još 900 miliona dinara i da produžite finansiranje i RTS-a i RTV-a za to objektivno izveštavanje, za mogućnost da se čuju druga politička mišljenja i da politička konkurencija na tržištu radi veoma dobro.

Naravno, to sve govorim vrlo ironično, jer su i građani Srbije potpuno svesni i više i ne gledaju ni taj medijski servis koji plaćaju, jer znaju da tamo i za vreme prethodne vlasti, a i za ove, mogla da se čuje samo jedna strana.

Sa tim u vezi, je i izveštaj o finansijskom planu REM-a, o kome je bilo mnogo govora prethodnih dana i čitave jedne burne sednice na Odboru za kulturu i informisanje. Jedne vrlo nekulturne sednice, bez obzira na njen predmet, gde smo videli da REM, odnosno Regulatorno telo za elektronske medije, ima rashode od 407 miliona dinara, naravno to prima od emitera, međutim ono što je pokušala gospođa Olivera Zekić, koja u tom finansiranju ima tri puta veću platu od profesora univerziteta državnog i redovnog profesora, je da se u slučaju da postoji manjak kod ovog tela, on finansira iz budžeta.

Nemojte dobacivati, imaćete prilike, prozvaće vas gospodin Orlić.

Dakle, ovaj apsurdni štrajk REM-a, koji je prvi štrajk koji je ova vlast podržala i gde ste se stavili na top listu nadrealista, na kojoj bi vam Nele Karajlić pozavideo, da se jedna nezavisna agencija, koja treba da kontroliše najveće oružje svake vlasti, a to su mediji, to je javni medijski servis, stupa u štrajk i to zbog nasilja izvršenog nad njima navodno, a oni su nasilje tolerisali sve ove godine i sa medija i sa onih koji koriste medijski prostor, odnosno medijsku frekvenciju i koji, naravno zato plaćaju REM-u.

To nasilje se prelilo i u ovu Skupštinu i zbog toga vidimo i kako se ponašaju uvažene kolege narodni poslanici, da od Skupštine prave teatar, a ne najviše zakonodavno telo, to se prelilo u sve stubove društva, u porodice. Pogledajte koliko je žena ubijeno ove godine, samo u ovoj godini, pogledajte na šta vam liče škole, gde eskalira nasilje, pogledajte na šta vam liči zdravstvo.

Dakle, jedna institucija koja je odgovorna za stanje u medijima, ima rashode od 407 miliona dinara, dok sa druge strane u finansijskom planu Agencije za energetiku, vidite duplo manje sredstava, vidite duplo manje zaposlenih i sve to, naravno pokazuje odnos države prema REM-u, kao kerber režima i odnos države prema Agencije za energetiku koja ima najmanje zaposlenih u regionu.

Da vidimo drugi stub. To je tržište rada. Tržište koje je zarobljeno kontrolisanim partijskim zapošljavanjem i to u Predlogu zakona i stoji da je to kontrolisano zapošljavanje, jer se već treći ili četvrti put odlaže imperativna norma u Zakonu i o državnim službenicima i o Zakonu o zaposlenima u javnom sektoru, da se oni moraju primati samo putem javnog konkursa.

Dakle, gospodo nemojte, sada nema ministarke pravosuđa, koja nam je objašnjavala koliko u pravosuđu nedostaje ljudi, pa šta ste radili ove tri godine, zbog čega niste, kako to piše u vašem predlogu, planirali kadrove, zbog čega niste sistematizovali radna mesta, nego sada produžavate ponovo zapošljavanje bez konkursa za još tri godine.

Dakle, ovo je sistem, jer i u Zakonu o zaposlenima u javnim službama je konkursno zapošljavanje pomereno za još dve godine, do 2025. godine, a na osnovu čega se zapošljava, na osnovu uredbe Vlade o postupku za pribavljanje saglasnosti za zapošljavanje i radno angažovanje kod korisnika javnih sredstava iz 2020. godine. To je pravni osnov zapošljavanja u javnom sektoru.

Naravno, i privremeni i povremeni poslovi na kojima u javnom sektoru samo radi 23.000 ljudi i koje je Srpski pokret Dveri tražio da se ovaj osnov zapošljavanja i ucene ljudi da dovode i da na izborima sve urade da bi se glasalo za SNS, da se ova vrsta zapošljavanja i ucenjivanja ljudi prekine.

O pravosuđu neću, kao o trećem stubu, jer nam nema ministarke pravosuđa, ali ću reći o četvrtom stubu koji se priprema, a to je policija koja umesto da bude servis građana, treba da bude partijska vojska i kojoj se omogućava i biometrijski nadzor, ne običan video nadzor, više u kafani nećete moći da sedite …

(Predsednik: Samo dovršite misao, molim vas.)

Hvala, dovršiću.

… i biometrijski nadzor, ukida se privatnost doma koja je svetinja i ustavna kategorija, koja takođe hoće da uvede, odnosno da legalizuje policijske doušnike.

Dakle, gospodo, urazumimo se, ova zemlja treba da bude nešto gde će živeti naša deca, ali i vaša deca. Hvala.

Snažan aplauz DS.
Samo da skrenem pažnju, da ne bude posle da neko nešto nije razumeo. Pre svega mislim na opozicione narodne poslanike koji su prijavljeni za reč i vidite, tu ima iz poslaničke grupe Zavetnika, Nade itd. neka uđu u salu. Da ne bude posle čitani su, a nisu očekivali.
Reč ima Milimir Vujadinović.

Hvala predsedniče, evo ja i mi smo u sali, ali valjda to njihovo odsustvo iz sale govori o odgovornosti prema Narodnoj skupštini i odgovornosti prema narodu u Srbiji.

Razumemo mi gospodine Jovanov vrlo dobro, ali razumemo i da ih nema danas u sali, ali ako bi celu ovu raspravu sveli na prosti narodni jezik, nekako su mi dve izreke pale na pamet.

Jedna kaže – vreme donese sve, ko dočekati ume. A onda je Valtazar Gogišić rekao jednu –što se grbo rodi, vreme ne ispravi. E pa donelo je vreme neka nova delanja i neki novi način rada u Narodnoj skupštini i u srpskoj politici. Dočekali smo, a to je danas verovatno pored zasedanja Skupštine u ovoj zgradi, jedan od najvažnijih događaja, da sudije polažu zakletvu i istovremeno danas po tački 16. biramo sudije koje se prvi put biraju na sudijsku funkciju.

Kažu nam i naravno to činimo bez političkih uslovljavanja, pritisaka i traženja od njih da budu politički opredeljeni. Kažu nam malopre sa ove strane da se ne vraćamo u prošlost. E pa, neće biti. Vraćaćemo vas stalno u prošlost. Stalno ćemo vas podsećati na sva ona dela i nedela koja ste činili u prošlom vremenu. Stalno ćemo vas podsećati na ono što ste radili Srbiji, što ste radili narodu i što ste radili pravosuđu o kome kažete da nećete da govorite, jer Bože moj, nije ministarka pravosuđa ovde. E hoćemo, govorićemo.

Naime, sasvim slučajno ili ne, baš na današnji dan 2000. godine 23. decembra na prvim parlamentarnim izborima u Srbiji, posle odlaska Slobodana Miloševića DOS je preuzeo vlast u ovoj Narodnoj skupštini, u ovoj zemlji. Onda je usledilo vreme čiji smo protok mi čekali. To njihovo vreme je donelo i način izbora sudija po njihovim kriterijumima. Čekala je Srbija da prođe to vreme i evo dočekala.

Vi ste, gospodine Martinoviću , kao neko ko danas zastupa Vladu, svakako pozvani da o tome govorite, a i svedok ste dobrog dela tog vremena, kako je to nekada izgledalo kada su oni birali sudije i tužioce u ovom uvaženom domu. Naravno, pretpostavljate, bila je neophodna preporuka vladajuće stranke, tada najveće.

Ja ću, pre svega, poneo sam jedan dokument, zbog građana Srbije, ali i zbog sudija koje su danas polagale zakletvu i koje se još uvek nalaze u ovom uvaženom domu, a obzirom da je jedan od poslednjih puta da biramo sudije u ovom uvaženom domu, da pročitam kako je to izgledao izbor sudija u njihovo doba, možda više nećemo imati priliku, jer će izbor sudija biti prepušten u potpunosti struci i izaći će iz „ruku“ ovog parlamenta. Drage sudije i dragi građani Srbije, da biste tada bili izabrani, vaša preporuka koja je, da bi katastrofa bila potpunija, je morala da izgleda ovako i bila je sastavni deo skupštinskog materijala.

Kada su birali 2000-ih godina sudiju Opštinskog suda u Vlasotincu, jednog od njih, kaže ovako: „Simpatizer, supruga član DS-a, pošten, vredan, sa strane gledano nekorumpiran, desetak godina unazad pruža pravnu pomoć DS-u, verovatno najbolji sudija u sudu, ambiciozan, zaslužuje da napreduje, zainteresovan za apelacionog sudiju u Nišu, nesporan.“

E, drage sudije, da biste tad bili izabrani na mesto za koje se danas birate i vi koji ste danas polagali zakletvu, ovo je trebala da bude preporuka u ono doba i da ste birani u ono doba ovo bi vam morala biti preporuka.

Tako se za javnog tužioca u Vlasotincu kaže: „Pošten, vredan, sa strane posmatrano nekorumpiran, stručan, iskusan, dugogodišnji simpatizer DS-a, odbacivao sve krivične prijave prema funkcionerima opštinskog odbora DS Vlasotince, sin član, zaslužuje pažnju i šansu za napredovanje, zainteresovan za zamenika Apelacionog tužioca ili starešinu Višeg tužilaštva“.

Nećemo prestati da vas podsećamo, iako vas to boli.

A vi, drage sudije, kojima čestitam polaganje zakletve, dobro zapamtite kako je pravosuđe, sudstvo i tužilaštvo funkcionisalo u to doba.

Što se tiče ove Bogišićeve – Što se grbo rodi, vreme ne ispravi, grbo se tada radilo i džaba je bilo protok vremena od 22 godine, grbo je i danas ostalo. Što su činili tada, čine i danas. I tada su palili i ovu zgradu i harali RTS, retorika se nije puno promenila ni do danas, pa mi je zato pala na pamet i ta Bogišićeva. Grbo se rodilo, grbo ostalo.

Zima je, decembar, vreme slava i praznika. Svako slavu i praznik u Srbiji proslavlja na svoj način i kako to najbolje ume, obično dostojanstveno. Vi, opozicijo, ovo što ste danas činili i ovo što činite, je vaš način proslavljanja slave i vaš način proslavljanja praznika na koji ste došli na vlast. Ovo što danas čine je njihova slava. Dosovci, srećna vam slava, a mi vam nikada nećemo zaboraviti. Hvala.

(Dragana Rakić: Demokratska stranka aplaudira Milimiru, molim vas da uđe u zapisnik.)

Šta ste rekli? U zapisnik da uđe da se Demokratska stranka opet divno zabavlja. Dobro. Mislim da je to jasno svima koji gledaju prenos. Ne morate da naglašavate.

Nikola Dragićević nije prisutan.

Dušan Radosavljević ima reč. Izvolite.

Uvaženi gospodine predsedniče, poštovane kolege, uvaženi građani Srbije, ja bih vas zamolio samo za malo pažnje u ovih par minuta, obzirom da ni lično, a i niko iz koalicije NADA i iz POKS nije nikog ometao u govoru.

Pred nama je set, između ostalog, medijskih zakona. Mediji su obično ogledalo jednog društva, ogledalo jedne demokratije, ogledalo jednog naroda. Danas su mediji takvi da samo jedna reč ima za sve – stid. Međutim, nije to ništa ni čudno, zato što u višestranačju kada partokratija i strančarenje prevlada i sahrani institucije, onda dobijete jednu karakondžulu medijsku koju danas imamo.

Kada govorimo o nacionalnom servisu, nestale su sve one emisije koje govore o kulturi, o školskom programu, o dostignućima. O političkim i nepolitičkim uglovima ne bih ni da govorim, jer to onda deluje subjektivno.

Napraviću jednu divnu paralelu – nemoguće je da na nacionalnoj televiziji jedan čovek koji 40 godina istražuje istinu u Srbiji, ja mislim da ima nekoliko prikolica dokumenata, nikada nije pozvan na nacionalnu televiziju da se sa njim popriča, nego je on stvorio jednu vrstu paralelnog sveta na internetu, ili je ovo paralelni svet? Mi treba da znamo da treba da se čuje uvek istina i treba da se čuju činjenice. Taj čovek je iz Kragujevca, Milosav Samardžić. Neprirodno je pričati o istraživačkom novinarstvu a ne dovesti čoveka. Zato kažem, ne mi, ne ja da govorim, nego neki ljudi koji se time bave.

Naveo sam samo jedan primer, a ovakvih je hiljadu primera. Šta se onda dešava? Imamo komercijalne televizije i onda imamo jedan divan izgovor – ali, mi ne može da se mešamo u uređivački program. Pa, ja ću to prvi da kažem, ali ima nešto drugo, a to je nacionalna frekvencija. Da li brani neko nama i vama iz vladajuće postave da kažete da je to bizarijum, da je to odvratno, da je takva nekultura i kič, ili preovladava ono da će se tamo čitati nečijih saopštenja mnogo više nego na nekim drugim televizijama?

Dame i gospodo, ništa gore nema kada povlađujemo primitivcima, neznalicama i onim ljudima koji nisu zaslužni ničemu da budu u javnom rakursu, ničemu. Ovo je narod koji je odgojio jednog Jovana Cvijića, koji je do pre Prvog svetskog rata objavljivao svoje radove na nemačkom, a nakon toga na francuskom. Ovo je narod koji je 1835. godine, Joakim Vujić pozorište je gradio u Kragujevcu, obilazeći naša stratišta i naša vaskrslišta. U Bizertu kad su stigli naši mučenici prvo što su uradili podigli su pozorište, ti ranjenici. Gde je ta srpska kultura? Gde je to zbog čega nas je Gete voleo? Gde je to nestalo?

Stalno se pominje Valtazar Bogišić, o tom što se grbo rodi, rodila se nakaza 1945. godine i o tome se ćuti. Onda ste smućkali 77 godina. Nema ovde bivše vlasti i nebivše. Partokratija je karcinom koji uništava ovo društvo. Samo ovde može i „Marš na Drinu“ i „Druže Tito, mi ti se kunemo“. Ne može. Ne može, jedno je sistem, jedno je nacija, jedno je ponos, jedno je etika, jedno je nadahnuće, a jedno je ropstvo. Istina se mora reći. Istina oslobađa.

Nažalost, mi kao narodni poslanici kamo puste sreće da se držimo demokratije, i treba, ali da ukažemo na sve te promašaje silne medijske. Ako ih mi svugde ukazujemo, onda prirodno demokratija radi svoj deo posla, ali će se neko pokriti po ušima i neće biti spreman dalje da ide na takvu vrstu, ja bih rekao najodvratnijeg pristupa koji smo danas imali u Skupštini, nešto što nije na ponos Skupštine.

Pokušavam da ne vređam nikoga, da jednom vrstom gospodstva doprinesem jednom razumu. Teška su vremena. Budimo realni, počnimo da gledamo istini u oči. Pominje se nesretni nekakav Kurti, nekakve trice i kučine. Znate kako se kaže – kad volovi kupus pojedu ne svađaju se s volovima niti se oni tuže, nego sa gazdama.

Znamo mi dobro gde su gazde. Hajde tu energiju, to znanje, taj vokabular, te činjenice da usmerimo ka gazdama. On je dole bitan koliko je i Zelenski bitan tamo. Znamo dobro kako funkcioniše Zapad u ovim trenucima, na određenim marionetama. No, mi to ne možemo da menjamo, ali možemo da se mi preorijentišemo i da sve svoje znanje i ono što su nam izlazne varijante pokušamo da pričamo s tim njihovim gazdama. Očigledno na ovom nivou ne može i mora se vratiti tamo gde se zovu Ujedinjene nacije, tamo gde imamo i određenu podršku istine i tamo gde će nas makar neko i saslušati. Ovamo što ne kontrolišu ti naši prijatelji, mi nemamo šta ni da tražimo.

Ono nije sednica o Kosovu, ona će doći, a pominjano je mnogo puta, pa ne bi bilo lepo da to ne pomenem. Lično mislim da u ovim trenucima nemamo samokritičnost, nema je niko. Ako samo tome primenimo i kažemo - da, pogrešio sam u tom vremenu, to je već početak rešenja problema. Nemamo ga nigde, ni u politici, ni u kulturi, ni u medicini, nigde ga nemamo, nemamo ga nažalost ni u sportu, pa i onaj koji vodi i igramo ekipa tako kako igra, svako mu je neko drugi kriv, a nema on šta da kaže o sebi. Mislim da sa ovog mesta, najvišeg mesta, upravo treba i da potekne to da svugde i na svakom mestu ukažemo, ali i da kažemo nešto što je kritično o nama i da kažemo - mogli smo i drugačije, trebalo je drugačije. Ako na tim principima funkcionišemo, imamo šansu da izađemo iz ovog galimatijasa i ovog teškog vremena u koje smo ušli. A da smo ušli u teško vreme, ušli smo, da nam treba sabornosti, treba, da nam treba jedinstva, treba, da nam treba različitog mišljenja, više nego ikad, ali ne majorizacije, ne marginalizacije, nego jednostavno pregledanja argumenata i sled onih istorijskih puteva koji su neminovno pred nama. Ako nemamo samopoštovanja, dame i gospodo, ako nemamo nacionalnog osećaja i ako to ne dovedemo do nivoa pogleda jednog i drugog, onda ćemo nestati. Da ostavim i uvaženim kolegama to vreme, opozicija je večito u ratu sa vremenom, nema ga, pa da završavam.

Želim, s obzirom na to da je ovo zadnje zasedanje, svim građanima prvo srećne božićne praznike, i onima koji slave i po gregorijanskom kalendaru i onima koji slave po julijanskom, pravoslavnima, kao i katolicima, želim svima srećne novogodišnje praznike, u svoje lično ime, u ime Pokret obnove Kraljevine Srbije i Koalicija NADA, s jednom željom - da svi budu zdravi, da se okupe oko svojih porodica i da budu svesni, samo sabrani pod jednim imenom, a to se ime zove Kraljevina Srbija, imamo šansu za Vaskrs, ostalo vidimo do čega smo doveli. Hvala vam, sve najbolje.