Hvala, gospodine predsedniče.
Kada smo već malo pre od kolega iz opozicije čuli pozivanje na kršenje Poslovnika od strane predsednika Skupštine zato što kolege ne govore o temi, ja sada ovako javno pitam šta je bilo ovo prethodno izlaganje? Govor na temu?
Dakle, puno toga smo čuli u ovih nekoliko dana, verujem da ćemo čuti i u ponedeljak, kada budemo raspravljali u pojedinostima na predložene tačke dnevnog reda. Vrlo je važno da pojasnimo upravo te stvari koje smo čuli, a ne bismo želeli da građani Republike Srbije budu dovedeni u zabludu.
Jedna od tema je, naravno, bio i Nacrt zakona o policiji, koji je predstavljen od strane određenih kolega kao moćno sredstvo za drastične mere represije. Ovo sam ublažila parafrazirajući. Druge kolege su govorile o zakonu kao da je taj nacrt već prošao raspravu, prošao okrugle stolove koji su najavljeni i kao da je kao predlog ušao u samu debatu i mi ga već usvojili.
Ovde se, takođe, govorilo o biometrijskim analizama tokom snimanja određenih lica od interesa. Zato je važno da ovaj put kažemo da Republika Srbija softver u tu svrhu nema, a nabaviće ga. Zašto? Zato što od nje to traže, naravno, međunarodne policijske agencije.
Kolege iz opozicije koje su došle iz nevladinog sektora takođe bi trebali da znaju da su u toku okrugli stolovi gde učestvuju predstavnici nevladinog sektora koji su izneli određene primedbe i taj period javne rasprave je produžen do kraja januara i dobar deo tih primedbi je uzet u razmatranje, sve u cilju jasno definisanih članova krovnog zakona o policiji, koji je takođe jedan od uslova u procesu pristupanja Evropskoj uniji.
Da vas podsetim, takođe, pošto je i o tome bilo reči, a jeste da policija može da upadne u izuzetnim slučajevima u stan građana, ona je to mogla i do sada i to je predviđao Zakon o krivičnom postupku. Ali, ono što vas uveravamo jeste sledeće, a to je da će sve te javne rasprave, odnosno okrugli stolovi da okupe najširi spektar zainteresovanih strana i da sva garantovana ljuska prava neće biti umanjena, mogu samo da budu unapređena. Dakle, ovo je na prvom mestu zbog građana.
Druga stvar, ovih dana je, naravno, tema bila nezavisno regulatorno telo koje se bavi elektronskim medijima. To ste nekako, kolege iz opozicije, prenebregli, a na jednom od tih medija koje je zainteresovano za petu nacionalnu frekvenciju, u jednoj dobro poznatoj emisiji gostovala je gospođa Višnja Aranđelović iz REM-a. Dakle, nije predsednica Saveta REM-a, već članica Saveta REM-a, koja neretko izdvaja svoje mišljenje i sasvim sigurno neretko je na potpuno suprotnim pozicijama od većine članova Saveta REM-a.
Ono što je rekla u toj emisiji za mene je bio zaista izraz autentičnosti i integriteta, ali i vrlo zanimljiv uvid zapravo u samo funkcionisanje REM-a i sam tok glasanja. Ta žena, koja je takođe i novinar i koja se drži svoje novinarske, a i ljudske etike, rekla je da nijednog momenta dok je glasala i posle glasanja nije bila izložena ni jednom pritisku. Ali, Olivera Zekić jeste, i to izložena, kao što je kolega Bakarec ovde nas sve podsetio, najbrutalnijim mogućim uvredama. Zbog čega? Zbog njenog stava.
Meni posebno interesantno je bilo što je gospođa Ranđelović iz REM-a, koja neretko sa gospođom Juditom Popović vrlo slično glasa, iznela svoje viđenje vezano za baš performans koji ste vi ovde imali u Skupštini, koji se desio, nekako je sinhronizovan bio sa Samitom u Tirani. Da se radilo zapravo o sinhronizovanoj akciji klasičnog propagandnog tipa koja odražava poslovni model jedne komercijalne televizije koja želi da dobije frekvenciju.
Ono što mi je takođe nedopustivo, jeste da mi svi ovde svedočimo da je jednom čoveku u Novom Sadu, potpredsedniku Saveta REM-a, mislim da je to kolega Bakarec sasvim slučajno izostavio, neko naslikao ogroman kukasti krst. To nije bio prvi put. Dakle, to se desilo dva puta. Sada se stavite u njegovu poziciju. Dakle, neko je ušao na sprat gde se nalazi njegov stan, dao mu do znanja da zna gde živi, što je direktna pretnja, opomena, razumite to kako hoćete, i pri tom naslikao kukasti krst. To nije bilo dovoljno, pa je to ponovio.
Mi ovde kao predstavnici građana svi zajedno ne nalazimo za shodno da osudimo takav čin, bez obzira o kome se radi, a radi se o konglomeratu medijskih firmi koji deluju na teritoriji Srbije, a koje su osnovane i kažu da prave sadržaj negde u inostranstvu, a ovde ga reemituju, iako mi nikada dokaz o proizvodnji medijskih sadržaja nismo dobili.
Pa, kada branite pravo tih firmi koje ovde plasiraju isključivo svoj poslovni model, jer znate, kada vidite koncentraciju medija, vi odmah znate da se radi o ogromnom iznosu, ogromnoj količini para, to su stotine miliona evra na mesečnom nivou, i naravno o uticaju, a da se pri tom državi Srbiji ne plaćaju porezi koji su potrebni, a koje plaćaju naše firme za televizijska i druga prava tim kućama koje su registrovane neretko u poreskim rajevima.
Da se razumemo, pošto je reč o vrlo uticajnim ljudima, ja sam vam rekla da ću se danas pozabaviti delom iz tog elaborata, oni su angažovali najbolje advokatske kuće i njima suštinski, ukoliko bismo samo sledili slovo zakona, ne može da se prigovori da su nezakonito radili, ali da su izvlačili pare iz našeg medijskog prostora od naših građana, to možemo da kažemo. O tome svedoče svi izveštaji regionalnih nezavisnih asocijacija civilnog društva koje se isključivo bave ovim stvarima. Zato što te dve televizije koje sebe vide na nacionalnim frekvencijama deo su priče koja se tiče našeg regiona i cele jugoistočne Evrope.
Dakle, kada govorite o medijskom pluralizmu, molim vas, drage kolege, imajte samo na pameti šta stoji iza tog medijskog pluralizma.
Godine 2014. je upravo na insistiranje Evropske komisije kroz formu preporuke, a zarad medijskog pluralizma, dozvoljeno i otvorena su vrata da jedna od tih televizija kao sestrinska firma CNN uđe u Beograd, Sarajevo i još jedan centar i polako počne da pravi balkanski CNN. Tu je početak ovoga o čemu ja govorim.
Međutim, nekoliko godina kasnije, s obzirom da je ta ista grupa koja neretko menja svoje sestrinske firme i svoje nazive iz raznih razloga, ali uglavnom radeći po zakonima zemalja gde su formirane, odnosno registrovane te firme, opet kažem neretko u ofšor zonama, vi ne možete da kažete da oni nezakonito posluju.
Ali, ono što je meni bilo posebno interesantno, nisam mogla da poverujem da se to zapravo dešava, i to u prostoru koji pokriva Evropska unija, složićete se da je Hrvatska članica EU, na koji način se zapravo izvlače pare od poreskih obveznika u Hrvatskoj, a onda se postavlja pitanje šta se to dešava u drugim zemljama, pa i kod nas?
Dakle, priču u ovom elaboratu počeo je konglomerat koji se bavi praćenjem medija a pokriva jugoistočnu Evropu i kako ovde kaže, našla sam, upravo zato što želim da citiram, da je regionalno partnerstvo civilnog društva i organizacija civilnog društva koje se bore da unaprede medijske slobode i pluralizam i da utiču, naravno, na medijske reforme u zemljama jugoistočne Evrope. Dakle, reč je o nevladinom sektoru koji je napravio analizu sa naslovom – Velike sile skrojile su medijske zakone za balkanski „si-en-en“. U tom svom dokumentu napravili su taksativno i hronološki kako se ta priča odigravala u Srbiji, za koju ja sada nemam vremena da se u detalje bavim, ali je vrlo važno da se čuje i sledeće, same hronologije radi.
Reč je, naravno, o gospodinu Draganu Šolaku, koji 2002. godine osniva SBB, glavnog kablovskog operatera u Srbiji, 2007. je „Mid Evropa“ kupila kontrolni paket akcija u SBB-u, a takođe te iste, 2007. godine, kao jedan od dela vlasnika uletela je i Evropska banka za rekonstrukciju i razvoj. Godine 2009. „Mid Evropa“ kupuje „Telemaks“ Sloveniju, to je glavni kablovski operater u Sloveniji i tada se „Telemaks“ širi i na Bosnu i Hercegovinu. Januara 2013. godine Kameron Manter je, sećate se, to je bio jedan od američkih ambasadora, počeo da radi kao viši savetnik upravo u ovom vodećem sada kablovskom operateru.
Septembra 2013. godine „Adria njuz limited“ je registrovana u Beogradu, sa glavnom aktivnošću, kakva je produkcija i emitovanje televizijskog programa.
Oktobra 2013. KKR fond kupuje „Junajted grupu“. „Junajted grupa“ je SBB, Telemah i Total TV, Evropska banka za rekonstrukciju i razvoj, takođe, koinvestira februara 2014. godine. „Junajted grupa“ je kupila većinski paket u Grand produkciji avgusta 2014. godine, kada smo mi po preporuci Evropske komisije, uz snažno lobiranje jakih advokatskih kancelarija, izmenili medijske zakone i 2014. godine jedna od pomenutih televizija kreće sa emitovanjem programa.
Onda su se okupili nekoliko listova koji su propratili ovu ekspertizu i koji su dalje analizirali šta se dešava sa tom grupom i na koje načine oni sve funkcionišu. Između ostalog, „Ekspres nacional“ iz Hrvatske i „Delo“ iz Slovenije kreću da u do detalja analiziraju na koje načine se ovo vrlo netransparentno za mnoge ljude medijsko vlasništvo infiltrira u ovaj deo sveta i sa kojim ciljem i koje pare se zapravo tu obrću. Tako, između ostalog, u „Ekspresu“ imate analizu da li je Šolak utajio porez u Srbiji, pa kaže – Za razliku od 2012. godine kada je SBB platio 1,9 miliona evra poreza, 2014. godine su, obračunavši 32,7 miliona rashoda iz odnosa sa povezanim privatnim licima, dobili poreski gubitak od 1,5 miliona evra.
Grubom procenom, to što je SBB platio povezanim licima, odnosno svojim vlasnicima u inostranstvu, potencijalno je stvorio minus u državnoj kasi od oko šest miliona evra na ime poreza na dobit.
Takođe, iznose, „mnoge filigranske pojedinosti o aktivnostima kablovskog operatera u Srbiji SBB-a nisu poznate široj javnosti“, ali ono što zna svaki čitalac tabloida i upućeniji poznavalac ovdašnjih biznis prilika jeste da ga je pre skoro četiri godine kupio američki investicioni fond.
Dakle, „SBB srpske kablovske mreže najveći su operater digitalne i analogne kablovske televizije i širokopojasnog interneta u Srbiji“, nastavlja dalje analiza, osnovane su 1. septembra 2000. godine u Kragujevcu, investicioni fond „Mid Evropa partners“ iz Londona, kupio ih je 2007. godine, istovremeno kada i slovenački „Telemah“, koji je nešto ranije preuzeo „Telemah“ Bosne i Hercegovine.
Posle toga, verovatno da bi na jednom mestu okupio svoje investicije u bivšoj Jugoslaviji, fond „Meb“, zajedno sa Svetskom bankom za obnovu i razvoj, takođe sa sedištem u Londonu, osniva „Junajted grup“ gde ulaze sva tri pomenuta kablovska operatera sa Balkana. List „Delo“ iz Ljubljane objavio je takođe tekst u kome se navodi da je prodaja udela „Mid Evropa partners“ kompaniji „Junajted grup“ američkom KKR-u izvršena takođe u inostranstvu.
U okviru istraživačkog novinarskog projekta ko je vlasnik interneta ljubljanskog dnevnika „Delo“, detaljno je proučena vlasnička struktura pojedinih kompanija koje pružaju internet usluge, poput slovenačkog „Telemaha“. Poreski stručnjaci sa kojima su tom prilikom nezavisni novinari koji su se bavili ovom temom konsultovali kažu da poslovanje sa povezanim licima ne znači automatski kršenje zakona, pošto su ovi podaci u zvaničnim izveštajima država je imala uvid u njih i verovatno procenila da je sve u sladu sa zakonom, ali „Nacional“ 2017. godine objavljuje veliku analizu, a to takođe prenosi „Delo“, da je malteška firma, i ta analiza nosi naslov „Malteški dosijei“, Dragana Šolaka iz Hrvatske izvukla oko 6,7 miliona evra od televizijskih prava, bez plaćanja poreza.
Kažu, zapitali smo se da li tako posluju i u Srbiji, međutim, dobili smo odgovor od Šolakovih saradnika da uredno izmiruju obaveze u svim jurisdikcijama u kojima posluju. Da li je baš tako? Tragom ove informacije istraživali smo informacije dostupne na sajtu „Boniteti“ i došli do podataka da je 2012. godine, dakle, pre nego što ih je preuzeo fond KKR, udeo kapitala u finansiranju SBB-a bio približno 30%. Dve godine kasnije taj udeo je pao na svega 2%. Udeo obaveza iz 2012. godine sa 65% dolazi na čak 95% procenata u 2014. godini. Ovo pomalo pokatkad može da deluje zbunjujuće. Međutim, daljom analizom su takođe ovi ljudi utvrdili da firma koja je u 2012. godini platila porez na dobit od 1,9 miliona evra, nakon što ju je preuzeo fond KKR tokom 2014. godine, registruje poreski gubitak od skoro 1,5 miliona evra. Taj poreski gubitak je posebno interesantan, znam da ste ovo čekali, hvala, kolege. Tokom 2012. godine, znam da vam je ovo interesantan detalj, jer ovo i govori o izvlačenju para iz zemlje i zato toliki aplauz i vidim da smo svi na pravom putu, hvala vam na tome. Dakle, 2012. godine ukupni prihodi SBB-a bili su 114,7 miliona evra, dok su dve godine kasnije porasli na 153 miliona.
Napredak u poslovanju primetan je i ako se analizira dobit pre amortizacije, ona je 2012. godine, iznosila 45 miliona evra, 2014. godine čak 51 milion. Međutim, za razliku od 2012. kada su platili pomenutih 1,9 miliona evra poreza, 2014. godina, zabeležili su na samo tri puta veće troškove redovnog poslovanja i obračunali 32,7 miliona rashoda iz odnosa sa povezanim pravnim licima i tako je uspešna firma upala u poreski minus.
To im je, naravno, omogućilo da ne plate akontativni porez na početku godine. Taj minus, dakle, prema određenim mišljenjima, dakle, to što je SBB platio povezanim licima, odnosno svojim vlasnicima u inostranstvu predstavlja izvlačenje para i prema gruboj proceni stvara minus u državnoj kasi od oko šest miliona evra po osnovu poreza na dobit od 20%.
Ovde na nekoliko stotina strana je opisana svaka transakcija, svaka firma, vrlo važne medijske grupe koja pokušava pritiskom da ostvari pravo na nacionalnu frekvenciju u državi Srbiji. Ali, na tom istom mediju, takođe, traje kampanja već nekoliko godina koja se direktno odnosi na mnogo važna državna i nacionalna pitanja i na određene činioce vlasti.
Ja ću vam dati samo jedan primer. Dakle, neretko se ovde pominje Jovanjica, neretko, ali zaboravljate tom prilikom, a na tom talasu ste vi plesali više od godinu i po dana, da pomenete da je Jelena Zorić istraživačka novinarka, pa vas je, ne, vas je potpuno demantovala, jer ste dragi kolega vi bili taj koji ste rekli da je Koluvija, pošto je uhapšen pozvao Andreju Vučića. Jel tako bilo?
Jelena Zorić, kao i mnogi drugi istražuje slučaj, a proces je u toku i na sudski postupak se ne utiče, ali je to problem svaki put kada vas novinari sa kojima ste nekada vrlo zajedno bili demantuju tokom vremena, jer ste u međuvremenu razumeli šta se dešava i u medijskom i političkom ambijentu i trude se da očuvaju svoj integritet, e onda to ne valja. Ali, ja vas nisam čula da ste to pomenuli, vašeg integriteta radi.
Onda imamo drugi proces sudski koji je u toku i koji se neretko prenosi vrlo tendenciozno upravo iz ovih medija koji plediraju da dobiju nacionalnu frekvenciju, pa tiče se hapšenja Belivuka. Nešto ste mi se ućutali ova dva dana na tu temu, a imali smo prilike da čujemo od određenog člana Belivukove ekipe kako se planirao atentat na predsednika Republike i ostale ljude iz državnog i policijskog vrha. Pa, pre toga smo takođe čuli za koliko para je nabavljen snajper, pa smo takođe čuli da su planirali i teroristički akt, ali od vas to nismo čuli ovde.
Ja sam vam na početku celokupne te sage o raznim sudskim procesima, posebno ovaj vrlo osetljiv koji ima određene inostrane momente, rekla da, kada bude počelo to klupko da se odmotava, videćemo na kraju ko je sve deo i tog političkog konteksta i policijskog i međunarodnog i domaćeg, i kao što vidite, danas i juče dešava se polako, ali sigurno ta prekretnica.
Vi naravno, neretko zaboravite da pomenete da svako za koga smo imali dovoljno dokaza da se ogrešio o zakone ove države, a bio član ili jeste član i ove stranke procesuira se. Pa, se tako u okviru ove medijske priče i priče o REM-u pominjali paljenje kuća određenom novinaru. Jel tako? Jel taj proces u toku? Jeste. Jel taj čovek procesuiran? Procesuira se i dalje, ali ono što pravna država nalaže da pre pravosnažne presude niko od nas koji smo u javnosti o tome ne bi trebalo da pričaju na ovakve načine, jer je to direktan uticaj na donosioce odluka u pravosuđu.
Ovo su tek samo neki od primera za koje, ukoliko se borite za integritet, a znate za građane integritet najvažniji i rezultati koje je valjalo da pomenete, pošto dobacujete sve vreme dok pričam, a ja vama nikome od vas nisam dobacila.
Ono što me danas užasnulo i opet govorim, nadam se da je u trenutku besa ili nervoze izrečeno, ali da čujete od nekoga ko želi da bude viđen kao demokrata i neko ko veruje u demokratiju, da kroz projekat Očistimo Srbiju niste očistili radikale i niko od vas ne reaguje na to. Dakle, vaše političke neistomišljenike nekada i vi na to ćutite i još aplaudirate i smejete se. To je kraj. To je represivan um i to je um osobe koji nam govori šta bi se desilo da ona ne daj Bože ili on, nebitno ko je, dođe na vlast. Šta znači očistiti zemlju od političkih neistomišljenika? Hoćete li da vam dajem istorijske primere.
Dakle, drage kolege, ova sednica i svaka naredna imaće onaj dnevni red za koji, ako Bog da, uspete da se dogovorite svi šefovi poslaničkih klubova, ali na način kako je to primereno u jednoj demokratskoj zemlji. Počnite međusobno da pričate, držite se dogovora, loše smo počeli, došli smo dovde. Evo, Nove godine i nove prilike. Kada napravite dogovor, držite se toga, vraćajte poverenje koje je izgubljeno. Onda ćemo mi imati malo drugačiju sliku i priliku našeg parlamenta, onako kako mu dolikuje i kako dolikujem ovim građanima. A ovi građani, pogotovo građani koji su glasali za SNS koju neretko želite da prikažete na jako ružne načine. Moram da vam kažem i da vas razuverim, ne gledaju u tolikom procentu te rijalitije o kojima pričate, u ovoj državi i dalje je Slagalica kviz najgledanija emisija i toliko o tome.
Dakle, mi vama, ne dugujemo ništa, ali mi svi građanima našim dugujemo sve. Mi ne dugujemo ni istoku, ni zapadu, već samo Srbiji. Evo, prilike, pred nama je Nova godina, zaista teški izazovi za našu zemlju u svakom delu naše teritorije, posebno južne srpske teritorije kakva je Kosovo i Metohija.
Drage kolege, molim vas, da zaboravite sve što je bilo do sada i odlučite da konačno vratimo dostojanstvo ovom zdanju na način kako mu pripada, jer postoji samo jedan imperativ, a to je da građani Srbije i Srbija moraju da prežive ovo vreme koje dolazi. Hvala vam.
(Tatjana Manojlović: Po Poslovniku.)