Hvala, gospodine predsedniče.

Kada smo već malo pre od kolega iz opozicije čuli pozivanje na kršenje Poslovnika od strane predsednika Skupštine zato što kolege ne govore o temi, ja sada ovako javno pitam šta je bilo ovo prethodno izlaganje? Govor na temu?

Dakle, puno toga smo čuli u ovih nekoliko dana, verujem da ćemo čuti i u ponedeljak, kada budemo raspravljali u pojedinostima na predložene tačke dnevnog reda. Vrlo je važno da pojasnimo upravo te stvari koje smo čuli, a ne bismo želeli da građani Republike Srbije budu dovedeni u zabludu.

Jedna od tema je, naravno, bio i Nacrt zakona o policiji, koji je predstavljen od strane određenih kolega kao moćno sredstvo za drastične mere represije. Ovo sam ublažila parafrazirajući. Druge kolege su govorile o zakonu kao da je taj nacrt već prošao raspravu, prošao okrugle stolove koji su najavljeni i kao da je kao predlog ušao u samu debatu i mi ga već usvojili.

Ovde se, takođe, govorilo o biometrijskim analizama tokom snimanja određenih lica od interesa. Zato je važno da ovaj put kažemo da Republika Srbija softver u tu svrhu nema, a nabaviće ga. Zašto? Zato što od nje to traže, naravno, međunarodne policijske agencije.

Kolege iz opozicije koje su došle iz nevladinog sektora takođe bi trebali da znaju da su u toku okrugli stolovi gde učestvuju predstavnici nevladinog sektora koji su izneli određene primedbe i taj period javne rasprave je produžen do kraja januara i dobar deo tih primedbi je uzet u razmatranje, sve u cilju jasno definisanih članova krovnog zakona o policiji, koji je takođe jedan od uslova u procesu pristupanja Evropskoj uniji.

Da vas podsetim, takođe, pošto je i o tome bilo reči, a jeste da policija može da upadne u izuzetnim slučajevima u stan građana, ona je to mogla i do sada i to je predviđao Zakon o krivičnom postupku. Ali, ono što vas uveravamo jeste sledeće, a to je da će sve te javne rasprave, odnosno okrugli stolovi da okupe najširi spektar zainteresovanih strana i da sva garantovana ljuska prava neće biti umanjena, mogu samo da budu unapređena. Dakle, ovo je na prvom mestu zbog građana.

Druga stvar, ovih dana je, naravno, tema bila nezavisno regulatorno telo koje se bavi elektronskim medijima. To ste nekako, kolege iz opozicije, prenebregli, a na jednom od tih medija koje je zainteresovano za petu nacionalnu frekvenciju, u jednoj dobro poznatoj emisiji gostovala je gospođa Višnja Aranđelović iz REM-a. Dakle, nije predsednica Saveta REM-a, već članica Saveta REM-a, koja neretko izdvaja svoje mišljenje i sasvim sigurno neretko je na potpuno suprotnim pozicijama od većine članova Saveta REM-a.

Ono što je rekla u toj emisiji za mene je bio zaista izraz autentičnosti i integriteta, ali i vrlo zanimljiv uvid zapravo u samo funkcionisanje REM-a i sam tok glasanja. Ta žena, koja je takođe i novinar i koja se drži svoje novinarske, a i ljudske etike, rekla je da nijednog momenta dok je glasala i posle glasanja nije bila izložena ni jednom pritisku. Ali, Olivera Zekić jeste, i to izložena, kao što je kolega Bakarec ovde nas sve podsetio, najbrutalnijim mogućim uvredama. Zbog čega? Zbog njenog stava.

Meni posebno interesantno je bilo što je gospođa Ranđelović iz REM-a, koja neretko sa gospođom Juditom Popović vrlo slično glasa, iznela svoje viđenje vezano za baš performans koji ste vi ovde imali u Skupštini, koji se desio, nekako je sinhronizovan bio sa Samitom u Tirani. Da se radilo zapravo o sinhronizovanoj akciji klasičnog propagandnog tipa koja odražava poslovni model jedne komercijalne televizije koja želi da dobije frekvenciju.

Ono što mi je takođe nedopustivo, jeste da mi svi ovde svedočimo da je jednom čoveku u Novom Sadu, potpredsedniku Saveta REM-a, mislim da je to kolega Bakarec sasvim slučajno izostavio, neko naslikao ogroman kukasti krst. To nije bio prvi put. Dakle, to se desilo dva puta. Sada se stavite u njegovu poziciju. Dakle, neko je ušao na sprat gde se nalazi njegov stan, dao mu do znanja da zna gde živi, što je direktna pretnja, opomena, razumite to kako hoćete, i pri tom naslikao kukasti krst. To nije bilo dovoljno, pa je to ponovio.

Mi ovde kao predstavnici građana svi zajedno ne nalazimo za shodno da osudimo takav čin, bez obzira o kome se radi, a radi se o konglomeratu medijskih firmi koji deluju na teritoriji Srbije, a koje su osnovane i kažu da prave sadržaj negde u inostranstvu, a ovde ga reemituju, iako mi nikada dokaz o proizvodnji medijskih sadržaja nismo dobili.

Pa, kada branite pravo tih firmi koje ovde plasiraju isključivo svoj poslovni model, jer znate, kada vidite koncentraciju medija, vi odmah znate da se radi o ogromnom iznosu, ogromnoj količini para, to su stotine miliona evra na mesečnom nivou, i naravno o uticaju, a da se pri tom državi Srbiji ne plaćaju porezi koji su potrebni, a koje plaćaju naše firme za televizijska i druga prava tim kućama koje su registrovane neretko u poreskim rajevima.

Da se razumemo, pošto je reč o vrlo uticajnim ljudima, ja sam vam rekla da ću se danas pozabaviti delom iz tog elaborata, oni su angažovali najbolje advokatske kuće i njima suštinski, ukoliko bismo samo sledili slovo zakona, ne može da se prigovori da su nezakonito radili, ali da su izvlačili pare iz našeg medijskog prostora od naših građana, to možemo da kažemo. O tome svedoče svi izveštaji regionalnih nezavisnih asocijacija civilnog društva koje se isključivo bave ovim stvarima. Zato što te dve televizije koje sebe vide na nacionalnim frekvencijama deo su priče koja se tiče našeg regiona i cele jugoistočne Evrope.

Dakle, kada govorite o medijskom pluralizmu, molim vas, drage kolege, imajte samo na pameti šta stoji iza tog medijskog pluralizma.

Godine 2014. je upravo na insistiranje Evropske komisije kroz formu preporuke, a zarad medijskog pluralizma, dozvoljeno i otvorena su vrata da jedna od tih televizija kao sestrinska firma CNN uđe u Beograd, Sarajevo i još jedan centar i polako počne da pravi balkanski CNN. Tu je početak ovoga o čemu ja govorim.

Međutim, nekoliko godina kasnije, s obzirom da je ta ista grupa koja neretko menja svoje sestrinske firme i svoje nazive iz raznih razloga, ali uglavnom radeći po zakonima zemalja gde su formirane, odnosno registrovane te firme, opet kažem neretko u ofšor zonama, vi ne možete da kažete da oni nezakonito posluju.

Ali, ono što je meni bilo posebno interesantno, nisam mogla da poverujem da se to zapravo dešava, i to u prostoru koji pokriva Evropska unija, složićete se da je Hrvatska članica EU, na koji način se zapravo izvlače pare od poreskih obveznika u Hrvatskoj, a onda se postavlja pitanje šta se to dešava u drugim zemljama, pa i kod nas?

Dakle, priču u ovom elaboratu počeo je konglomerat koji se bavi praćenjem medija a pokriva jugoistočnu Evropu i kako ovde kaže, našla sam, upravo zato što želim da citiram, da je regionalno partnerstvo civilnog društva i organizacija civilnog društva koje se bore da unaprede medijske slobode i pluralizam i da utiču, naravno, na medijske reforme u zemljama jugoistočne Evrope. Dakle, reč je o nevladinom sektoru koji je napravio analizu sa naslovom – Velike sile skrojile su medijske zakone za balkanski „si-en-en“. U tom svom dokumentu napravili su taksativno i hronološki kako se ta priča odigravala u Srbiji, za koju ja sada nemam vremena da se u detalje bavim, ali je vrlo važno da se čuje i sledeće, same hronologije radi.

Reč je, naravno, o gospodinu Draganu Šolaku, koji 2002. godine osniva SBB, glavnog kablovskog operatera u Srbiji, 2007. je „Mid Evropa“ kupila kontrolni paket akcija u SBB-u, a takođe te iste, 2007. godine, kao jedan od dela vlasnika uletela je i Evropska banka za rekonstrukciju i razvoj. Godine 2009. „Mid Evropa“ kupuje „Telemaks“ Sloveniju, to je glavni kablovski operater u Sloveniji i tada se „Telemaks“ širi i na Bosnu i Hercegovinu. Januara 2013. godine Kameron Manter je, sećate se, to je bio jedan od američkih ambasadora, počeo da radi kao viši savetnik upravo u ovom vodećem sada kablovskom operateru.

Septembra 2013. godine „Adria njuz limited“ je registrovana u Beogradu, sa glavnom aktivnošću, kakva je produkcija i emitovanje televizijskog programa.

Oktobra 2013. KKR fond kupuje „Junajted grupu“. „Junajted grupa“ je SBB, Telemah i Total TV, Evropska banka za rekonstrukciju i razvoj, takođe, koinvestira februara 2014. godine. „Junajted grupa“ je kupila većinski paket u Grand produkciji avgusta 2014. godine, kada smo mi po preporuci Evropske komisije, uz snažno lobiranje jakih advokatskih kancelarija, izmenili medijske zakone i 2014. godine jedna od pomenutih televizija kreće sa emitovanjem programa.

Onda su se okupili nekoliko listova koji su propratili ovu ekspertizu i koji su dalje analizirali šta se dešava sa tom grupom i na koje načine oni sve funkcionišu. Između ostalog, „Ekspres nacional“ iz Hrvatske i „Delo“ iz Slovenije kreću da u do detalja analiziraju na koje načine se ovo vrlo netransparentno za mnoge ljude medijsko vlasništvo infiltrira u ovaj deo sveta i sa kojim ciljem i koje pare se zapravo tu obrću. Tako, između ostalog, u „Ekspresu“ imate analizu da li je Šolak utajio porez u Srbiji, pa kaže – Za razliku od 2012. godine kada je SBB platio 1,9 miliona evra poreza, 2014. godine su, obračunavši 32,7 miliona rashoda iz odnosa sa povezanim privatnim licima, dobili poreski gubitak od 1,5 miliona evra.

Grubom procenom, to što je SBB platio povezanim licima, odnosno svojim vlasnicima u inostranstvu, potencijalno je stvorio minus u državnoj kasi od oko šest miliona evra na ime poreza na dobit.

Takođe, iznose, „mnoge filigranske pojedinosti o aktivnostima kablovskog operatera u Srbiji SBB-a nisu poznate široj javnosti“, ali ono što zna svaki čitalac tabloida i upućeniji poznavalac ovdašnjih biznis prilika jeste da ga je pre skoro četiri godine kupio američki investicioni fond.

Dakle, „SBB srpske kablovske mreže najveći su operater digitalne i analogne kablovske televizije i širokopojasnog interneta u Srbiji“, nastavlja dalje analiza, osnovane su 1. septembra 2000. godine u Kragujevcu, investicioni fond „Mid Evropa partners“ iz Londona, kupio ih je 2007. godine, istovremeno kada i slovenački „Telemah“, koji je nešto ranije preuzeo „Telemah“ Bosne i Hercegovine.

Posle toga, verovatno da bi na jednom mestu okupio svoje investicije u bivšoj Jugoslaviji, fond „Meb“, zajedno sa Svetskom bankom za obnovu i razvoj, takođe sa sedištem u Londonu, osniva „Junajted grup“ gde ulaze sva tri pomenuta kablovska operatera sa Balkana. List „Delo“ iz Ljubljane objavio je takođe tekst u kome se navodi da je prodaja udela „Mid Evropa partners“ kompaniji „Junajted grup“ američkom KKR-u izvršena takođe u inostranstvu.

U okviru istraživačkog novinarskog projekta ko je vlasnik interneta ljubljanskog dnevnika „Delo“, detaljno je proučena vlasnička struktura pojedinih kompanija koje pružaju internet usluge, poput slovenačkog „Telemaha“. Poreski stručnjaci sa kojima su tom prilikom nezavisni novinari koji su se bavili ovom temom konsultovali kažu da poslovanje sa povezanim licima ne znači automatski kršenje zakona, pošto su ovi podaci u zvaničnim izveštajima država je imala uvid u njih i verovatno procenila da je sve u sladu sa zakonom, ali „Nacional“ 2017. godine objavljuje veliku analizu, a to takođe prenosi „Delo“, da je malteška firma, i ta analiza nosi naslov „Malteški dosijei“, Dragana Šolaka iz Hrvatske izvukla oko 6,7 miliona evra od televizijskih prava, bez plaćanja poreza.

Kažu, zapitali smo se da li tako posluju i u Srbiji, međutim, dobili smo odgovor od Šolakovih saradnika da uredno izmiruju obaveze u svim jurisdikcijama u kojima posluju. Da li je baš tako? Tragom ove informacije istraživali smo informacije dostupne na sajtu „Boniteti“ i došli do podataka da je 2012. godine, dakle, pre nego što ih je preuzeo fond KKR, udeo kapitala u finansiranju SBB-a bio približno 30%. Dve godine kasnije taj udeo je pao na svega 2%. Udeo obaveza iz 2012. godine sa 65% dolazi na čak 95% procenata u 2014. godini. Ovo pomalo pokatkad može da deluje zbunjujuće. Međutim, daljom analizom su takođe ovi ljudi utvrdili da firma koja je u 2012. godini platila porez na dobit od 1,9 miliona evra, nakon što ju je preuzeo fond KKR tokom 2014. godine, registruje poreski gubitak od skoro 1,5 miliona evra. Taj poreski gubitak je posebno interesantan, znam da ste ovo čekali, hvala, kolege. Tokom 2012. godine, znam da vam je ovo interesantan detalj, jer ovo i govori o izvlačenju para iz zemlje i zato toliki aplauz i vidim da smo svi na pravom putu, hvala vam na tome. Dakle, 2012. godine ukupni prihodi SBB-a bili su 114,7 miliona evra, dok su dve godine kasnije porasli na 153 miliona.

Napredak u poslovanju primetan je i ako se analizira dobit pre amortizacije, ona je 2012. godine, iznosila 45 miliona evra, 2014. godine čak 51 milion. Međutim, za razliku od 2012. kada su platili pomenutih 1,9 miliona evra poreza, 2014. godina, zabeležili su na samo tri puta veće troškove redovnog poslovanja i obračunali 32,7 miliona rashoda iz odnosa sa povezanim pravnim licima i tako je uspešna firma upala u poreski minus.

To im je, naravno, omogućilo da ne plate akontativni porez na početku godine. Taj minus, dakle, prema određenim mišljenjima, dakle, to što je SBB platio povezanim licima, odnosno svojim vlasnicima u inostranstvu predstavlja izvlačenje para i prema gruboj proceni stvara minus u državnoj kasi od oko šest miliona evra po osnovu poreza na dobit od 20%.

Ovde na nekoliko stotina strana je opisana svaka transakcija, svaka firma, vrlo važne medijske grupe koja pokušava pritiskom da ostvari pravo na nacionalnu frekvenciju u državi Srbiji. Ali, na tom istom mediju, takođe, traje kampanja već nekoliko godina koja se direktno odnosi na mnogo važna državna i nacionalna pitanja i na određene činioce vlasti.

Ja ću vam dati samo jedan primer. Dakle, neretko se ovde pominje Jovanjica, neretko, ali zaboravljate tom prilikom, a na tom talasu ste vi plesali više od godinu i po dana, da pomenete da je Jelena Zorić istraživačka novinarka, pa vas je, ne, vas je potpuno demantovala, jer ste dragi kolega vi bili taj koji ste rekli da je Koluvija, pošto je uhapšen pozvao Andreju Vučića. Jel tako bilo?

Jelena Zorić, kao i mnogi drugi istražuje slučaj, a proces je u toku i na sudski postupak se ne utiče, ali je to problem svaki put kada vas novinari sa kojima ste nekada vrlo zajedno bili demantuju tokom vremena, jer ste u međuvremenu razumeli šta se dešava i u medijskom i političkom ambijentu i trude se da očuvaju svoj integritet, e onda to ne valja. Ali, ja vas nisam čula da ste to pomenuli, vašeg integriteta radi.

Onda imamo drugi proces sudski koji je u toku i koji se neretko prenosi vrlo tendenciozno upravo iz ovih medija koji plediraju da dobiju nacionalnu frekvenciju, pa tiče se hapšenja Belivuka. Nešto ste mi se ućutali ova dva dana na tu temu, a imali smo prilike da čujemo od određenog člana Belivukove ekipe kako se planirao atentat na predsednika Republike i ostale ljude iz državnog i policijskog vrha. Pa, pre toga smo takođe čuli za koliko para je nabavljen snajper, pa smo takođe čuli da su planirali i teroristički akt, ali od vas to nismo čuli ovde.

Ja sam vam na početku celokupne te sage o raznim sudskim procesima, posebno ovaj vrlo osetljiv koji ima određene inostrane momente, rekla da, kada bude počelo to klupko da se odmotava, videćemo na kraju ko je sve deo i tog političkog konteksta i policijskog i međunarodnog i domaćeg, i kao što vidite, danas i juče dešava se polako, ali sigurno ta prekretnica.

Vi naravno, neretko zaboravite da pomenete da svako za koga smo imali dovoljno dokaza da se ogrešio o zakone ove države, a bio član ili jeste član i ove stranke procesuira se. Pa, se tako u okviru ove medijske priče i priče o REM-u pominjali paljenje kuća određenom novinaru. Jel tako? Jel taj proces u toku? Jeste. Jel taj čovek procesuiran? Procesuira se i dalje, ali ono što pravna država nalaže da pre pravosnažne presude niko od nas koji smo u javnosti o tome ne bi trebalo da pričaju na ovakve načine, jer je to direktan uticaj na donosioce odluka u pravosuđu.

Ovo su tek samo neki od primera za koje, ukoliko se borite za integritet, a znate za građane integritet najvažniji i rezultati koje je valjalo da pomenete, pošto dobacujete sve vreme dok pričam, a ja vama nikome od vas nisam dobacila.

Ono što me danas užasnulo i opet govorim, nadam se da je u trenutku besa ili nervoze izrečeno, ali da čujete od nekoga ko želi da bude viđen kao demokrata i neko ko veruje u demokratiju, da kroz projekat Očistimo Srbiju niste očistili radikale i niko od vas ne reaguje na to. Dakle, vaše političke neistomišljenike nekada i vi na to ćutite i još aplaudirate i smejete se. To je kraj. To je represivan um i to je um osobe koji nam govori šta bi se desilo da ona ne daj Bože ili on, nebitno ko je, dođe na vlast. Šta znači očistiti zemlju od političkih neistomišljenika? Hoćete li da vam dajem istorijske primere.

Dakle, drage kolege, ova sednica i svaka naredna imaće onaj dnevni red za koji, ako Bog da, uspete da se dogovorite svi šefovi poslaničkih klubova, ali na način kako je to primereno u jednoj demokratskoj zemlji. Počnite međusobno da pričate, držite se dogovora, loše smo počeli, došli smo dovde. Evo, Nove godine i nove prilike. Kada napravite dogovor, držite se toga, vraćajte poverenje koje je izgubljeno. Onda ćemo mi imati malo drugačiju sliku i priliku našeg parlamenta, onako kako mu dolikuje i kako dolikujem ovim građanima. A ovi građani, pogotovo građani koji su glasali za SNS koju neretko želite da prikažete na jako ružne načine. Moram da vam kažem i da vas razuverim, ne gledaju u tolikom procentu te rijalitije o kojima pričate, u ovoj državi i dalje je Slagalica kviz najgledanija emisija i toliko o tome.

Dakle, mi vama, ne dugujemo ništa, ali mi svi građanima našim dugujemo sve. Mi ne dugujemo ni istoku, ni zapadu, već samo Srbiji. Evo, prilike, pred nama je Nova godina, zaista teški izazovi za našu zemlju u svakom delu naše teritorije, posebno južne srpske teritorije kakva je Kosovo i Metohija.

Drage kolege, molim vas, da zaboravite sve što je bilo do sada i odlučite da konačno vratimo dostojanstvo ovom zdanju na način kako mu pripada, jer postoji samo jedan imperativ, a to je da građani Srbije i Srbija moraju da prežive ovo vreme koje dolazi. Hvala vam.

(Tatjana Manojlović: Po Poslovniku.)

Vi hoćete po Poslovniku? Smetalo vam je što su svi oko vas vikali sve vreme dok je govorila Marina Raguš?
(Tatjana Manojlović: Da li mogu da se obratim?)
Izvolite.

Ukazujem na povredu Poslovnika po članu 27.

Rekla bih to da su predstavnici opozicije više puta označeni kao neprijatelji države, ali je ukazano i na medijski pluralizam i govoreno je o REM-u i o Zakonu o policiji, a sa novinarskog aspekta su…

Dakle, to šta ste vikali nisam razumeo.
Toliko je bilo lepo, precizno i jasno da nisam razumeo ni reč, ali sam primetio, a primetili ste i vi koliko puta sam morao da upotrebim zvono.
To je svaki put bilo zbog toga što ste vi vikali iz tih klupa dok je govorila Marina Raguš i još toliko puta najmanje ste to radili, a da nisam signalizirao, tako da ako hoćete sada da se raspravljate jedni s drugima, to jest sami sa sobom na tu temu, to kroz povredu Poslovnika ne ide.
Da li treba da se glasa?
(Tatjana Manojlović: Da.)
Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja zajedničkog načelnog jedinstvenog pretresa, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa, neko ko nije iskoristio svoje pravo u skladu sa članom 96?
Reč ima Radomir Lazović.

Dobar dan.

Poštovani predsedavajući, poštovani građani, hvala što ste mi dali reč.

Dakle, pre nego što kažem nešto o nekim od ovih tačaka koje se nalaze na dnevnom redu, hteo bih samo da građane koji ovo gledaju zamolim da obrate pažnju na jedan set zakona koji sada nas čeka i koji će uskoro biti u proceduri, a to su ovi zakoni o policiji.

Dakle, ono što se sada sprema jeste jedna partijska policija koja je napravljena kako bi SNS mogao da kontroliše nepodobne političke neistomišljenika.

Ja neću danas duže govoriti o ovome. Ja vas molim da obratite pažnju. Ima dovoljno već sada informacija u medijima, obraćam se građanima, molim vas obratite pažnju. Postoji velika mogućnost da ćemo svoje pravo da živimo slobodno u ovoj državi morati da branimo od partijske policije SNS-a.

Poštovani građani, od brojnih tačaka koje su danas na dnevnom redu, koje su sve bile izgleda toliko hitne da se moralo trčati ponovo do pisarnice da se zakazuju ove hitne, hitne sednice, ja bih izdvojio ono što se dešava sa REM-om, sa Regulatornim telom za elektronske medije.

Dakle, zaista je dobro da mi u javnosti malo porazgovaramo o tome za šta služi zapravo REM, jer u prethodnih 10 godina SNS vlasti uspeli ste da potpuno devastirate stanje u medijima, da dotaknemo jedno apsolutno dno sa onim gde se sada nalazimo.

Ovo je ujedno i glavna poluga vlasti ovog režima zato što medije zloupotrebljavate da se obračunavate sa svojim političkim istomišljenicima.

Ne znam koliko građani znaju, ali ovo regulatorno telo je pre par dana stupilo u štrajk. To verovatno niko nije primetio, s obzirom da ono do sada nije ni radilo, pravilo se da ne postoji, nije se mešalo u svoj posao.

Zamislite, REM je štrajku? Ovo bi verovatno bio najbizarniji štrajk u nekoj novijoj istoriji ove države da nije bilo onog štrajka vlasti protiv opozicije. Podsetimo se toga. Bravo, šampioni!

Štrajk je kao neka vrsta štrajka vlasti protiv ideje da bi u medijima trebalo da se čuje još neko mišljenje osim vaših hvalospeva samom sebi. Umesto da štiti javni interes taj isti REM, umesto da se bori da se u javnosti čuju raznoliki glasovi, kritika, drugačija mišljenja, da se televizijski program makar uljudi, da građani nisu svakodnevno izloženi najprostijem i najvulgarnijem rijaliti programu, da reaguju na blaćenje političkih neistomišljenika režima, oni, zamislite, štrajkuju.

Hajde da malo zamislimo ovako kako izgleda taj štrajk. Hajde da se potrudimo da zamislimo Oliveru Zekić u štrajku. Ovde ispred Skupštine dođe i ovako ima jedan transparent na kom piše – hoćemo još Vučića na televizijama. Zamislimo to.

Pa, dobro, bre, ljudi, koliko još? Pa, taj čovek… Vi ne možete fudbal da gledate, sportski program ne možete da gledate zato što pre rezultata koliko je bilo na utakmici ide čestitka predsednika države pojedinim ekipama. Pa, dokle? Koliko ga još treba da bi vam bilo dovoljno?

Zamislite Oliveru Zekić u štrajku, recimo, ispred predsedništva koja kaže, na transparentu piše – ni sekund opoziciji ne sme proći? Pa, vi kontrolišete sve medije. Opozicija i onako nema ni sekund.

Ono malo medija na kojima se može čuti kritika režima želite da nestane. Najstrašnije napadate, i to prvi među vama, novinare N1 i drugih televizija koji se usude da vam postave neko pitanje. Ej, zamislite, neko se usudio da predstavnicima vlasti postavi pitanje na koji ovi nemaju odgovor. Evo, i danas smo ovde čuli da su mediji i opozicija neprijatelji države, strani plaćenici, izdajnici. Dokle, bre, ljudi, više toga?

Zamislite tu istu Oliveru Zekić u štrajku nosi transparent ispred Vlade i kaže - hoćemo više nasilja na televiziji; hoćemo rijaliti za sve; "Pink" i "Hepi", mnogo ste mi lepi ili Željko i Milomire, volim vas. Da li bi to pisalo na transparentima? Pa, koliko je bizaran ovaj štrajk, bre, ljudi?

Ne treba da budete medijski eksperti da biste videli da vam sa ekrana izbija mržnja, nasilje, seksizam, brutalne bljuvotine i užas. Da li treba REM da se meša u to? Zašto R u REM služi nego da reguliše.

Ovaj štrajk, a evo, pokazao sam vam koliko je besmislen, ne samo da je besmislen, nego je i protivustavan i zbog toga što je protivustavan podneli smo i zahtev da se REM razreši. O tome će biti prilike da dodatno razgovaramo.

Da bude jasno, ne radi se ovde o nekom propustu, o nekom ne znanju ljudi koji žive u Savetu REM-a koji ga vode. REM je svesno saučesnik SNS u potpunoj kontroli medija, da se slučajno neki glas opozicije i kritike u javnosti ne čuje sa jedne strane. A sa druge, REM je saučesnik ove vlasti u zloupotrebi medija za obračune sa političkim neistomišljenicima.

Sve ove brutalne optužbe koje čujemo od političara, od vas, poslanika, ministara SNS-a, režimski mediji prenose u svojim programima i opet – izdajnici, strani plaćenici, ubice, dodajmo tome i Belivukov gang, neprijatelji države svako ko vam postavi pitanje o velikim poskupljenjima, ne daj Bože malim platama. Sve te optužbe zbog toga vidimo u programima „Hepija“, „Pinka“ i sličnih.

Režimski mediji su produžena ruka režima koji se obračunava sa nepodobnima, a REM je saučesnik koji bi trebalo to da legitimizuje, mada ja više ne znam koga možete time da prevarite.

Čak i oni koji ne vide druge programe, vide da nešto nije u redu sa takvom televizijom. Nije normalno, ljudi, da nam poluvremena utakmica počinju sa predsednikom, šta je danas uradio.

Daću vam jedan primer dokle ste doveli ove medije. Sede urednik „Politike“ Bilbija, Vojislav Šešelj i voditelj TV „Hepija“. U studiju lagani razgovor posle ručka i razgovaraju da li aktiviste „Ne davimo Beograd“ treba ubijati sekirom ili možda bolje puškom. Pa, gde vam je taj REM bio da štrajkuje protiv ovoga?

Gde vam je REM bio da štrajkuje kada su nama ispisivali kukaste krstove i tri puta upadali u prostor? Gde ste bili tada da osudite to, gospođo Raguš? Gde ste bili da osudite sve ove napade koji se dešavaju? Godinama se dešavaju kada smo organizovali proteste protiv rušitelja u Savamali, za koje je predsednik Aleksandar Vučić rekao da je Siniša Mali, a posle još neki potvrdili.

U prvih 100 dana 40 puta na naslovnim stranama smo osvanuli kako bi nam rekli da smo izdajnici, plaćenici, a ovde u ovom prostoru ste pokazivali naše slike i to posle prepričavali na istim tim elektronskim medijima. Gde ste bili da tada štrajkujete, gospodo?

Ljudi, ako možete malo da se stišate, pošto ovaj što bi trebao da vas stišava vas ne stišava, nego glumata tu kako ovde imamo neku ne znam kakvu situaciju. Bre, ponašate se potpuno nedostojno onoga što predstavljate. Narodni ste poslanici. Ako možete malo tiše.

Nama je jasno da REM nema nikakvu nameru da se bavi ovom ulogom regulacije. On je tu da nastavi ovu kontrolu medija, da se slučajno neki glas opozicije ne bi čuo, a one medije koji se usude da vam postavljaju pitanja, želite da pogasite, da nestanu, da ućutkate, da ugasite. Ali, zašto? Čega se to moćni SNS plaši, pa moramo da gledamo kako trčkarate da što pre zakažete sednice, da slučajno neki zakon ne bi došao na dnevni red od opozicije? Šta je problem, moćni monolitu? Šta je problem da se čuje dva minuta nešto, a gledajte koje zakone vam predlažemo? Šta je problem da se priča o čistom vazduhu? Šta je problem da se priča o rešavanju krize velikih stanarina? Šta je problem da se priča o povećanju dečijeg dodatka? Šta je problem da se priča o gradnji novih studentskih domova? Šta je problem da se govori o socijalnoj pomoći, o energetskoj efikasnosti?

Zašto, bre, bežite od toga? Gde su vam argumenti? Bežite jer nemate odgovore, ljudi. Jasno je to nama. Jasno nam je to. Ne znate kako da odgovorite. Tu je sedeo, gde vi sada, gospodine ministre, sedite, Siniša Mali i ubeđivao nas kako nema ekonomskih pokazatelja koji pokazuju kako je Srbija u lošem stanju, stvarno. Ali, da ne detaljišemo previše sada. O budžetu smo dovoljno govorili. Milim da je bilo jasno šta se dešava.

Građanima imam jednu poruku. Otvorite svoj novčanik, vidite koliko možete da kupite u radnji, šta možete za hiljadu dinara da kupite i sve vam je jasno. Nije važno koje televizije gledate. Da li možete vi da platite, ljudi, kiriju? Da li možete vi da kupite u radnji ono što vam treba? Ako ne možete, dajte da smenjujemo, bre, ovo. Ajmo da živimo dobro u ovoj našoj zemlji. Ovo je naša Srbija. Ne damo Srbiju!

I za kraj, predsedavajući, vidim da gledate, rade brzi prsti da se ukine vreme. Imam nešto da vam poručim i nadam se da ćemo moći sa nečim lepim da završimo ovo. Obratio sam se Sekretarijatu Narodne skupštine sa molbom da se svim poslaničkim grupama omogući ovaj časopis da uzmu. Radi se o časopisu koji prodaju ljudi koji su sa margine „Lice ulice“, sa margine ljudi kojima je potrebna pomoć, pola novca ide njima. Molim vas da Sekretarijat to omogući. Mnoge poslaničke grupe su to potpisale. Ja vam se ovom prilikom zahvaljujem. Trebalo bi nešto solidarno i lepo da uradimo za kraj ove godine i molim vas da se to desi i da u novu godinu uđemo barem sa jednim malim korakom ka solidarnosti. Hvala puno.

Eto, toliko strašno sputani i uskraćeni, vi opet nekako govorite i preko vremena koje vam pripada, neverovatno.
Tri napomene. Nisam hteo da vas prekidam, jer ste izgleda jedini u ovoj sali koji nije čuo i saznao da je taj štrajk o kome ste govorili obustavljen pre dva dana. To je jedna stvar.
Drugo, ovo što ste se obratili meni na temu da li je nešto moralo da se trči zbog ove sednice, nije, reći ću vam, u 9 i 30 časova, kada je pušten saziv, nije bilo žive duše, ni u 10, ni u pola 11, ni u 11 sati. Tog dana ste do podne spavali. Do podne ste spavali, tako da nije bilo potrebe nikakve.
Ali, ono što je mnogo ozbiljnije, i dalje ste od početka ovog saziva pa do današnjeg dana jedini, jedini koji su druge nazivali izdajnicima. O tome samo povedite računa.
Reč ima Života Starčević.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, gospodine Orliću, poštovani ministre Martinoviću, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa Jedinstvene Srbije će u danu za glasanje podržati sve tačke ovog reda, mada smo iskreno razmišljali o tome šta da radimo u vezi prve dve tačke, naročito u vezi Predloga zakona o privremenom uređivanju načina naplate takse za javni medijski servis.

Naime, mi iz Jedinstvene Srbije imamo mnogo primedbi na rad RTS-a, odnosno javnog servisa, posebno na njegovu uređivačku politiku, a posebno na uređivačku politiku informativnog programa. Moram da kažem da poslednji put kada je Dragan Marković Palma gostovao na RTS-u, to je bilo 27. februara 2018. godine, u devet sati uveče u emisiji „Upitnik“, i to upravo sa jednim kolegom, narodnim poslanikom iz opozicionih redova koji se juče žalio kako nema pristup RTS-u, a istine radi, pre nedelju dana je bio na tom istom RTS-u. Naravno, postavljam pitanje po kojem kriterijumu se određuje ko će gostovati i koliko na javnom servisu?

Mi iz Jedinstvene Srbije nismo baš za to da se javni servis finansira iz džepova građana, iz budžeta Republike Srbije i iz sopstvenih prihoda, ali svesni smo ekonomske krize, svesni smo činjenice da se na Srbiju vrši ogroman pritisak, ali i svesni važnosti da građani imaju potrebe da imaju javni servis, mi ćemo podržati i te tačke dnevnog reda.

Naime, mi smatramo da javni servis nisu ni Bujošević, ni Stefanović, da javni servis nije njihova dedovina. Na kraju, mi smatramo da i oni podležu Zakonu o radu i da je krajnje vreme da odu u penziju.

Znate, imate u visokoškolskim ustanovama profesore emerituse. Profesor emeritus je ugledni, redovni profesor fakulteta, univerziteta, koji i pored toga što je u penziji, bude angažovan zbog potrebe visokoškolske ustanove. I to je poznato. Ali, prosto nisam znao da postoje novinari, direktori i urednici emeritusi.

Apropo priče opozicije da nemaju pristup javnim servisima, ja moram da kažem da je najveća diskriminacija javnog servisa, odnosno RTS-a upravo prema JS. Objasniću i zašto.

Na primer, osim toga što sam rekao da je zadnji put gostovao 27. februara 2018. godine, Dragan Marković Palma je bio jedini srpski političar koji je januara 2017. godine bio na inauguraciji Donalda Trampa. Primljen je od strane kongresmena Roberta Aderholta, gradonačelnice Vašingtona Mjuriel Bauzer. Bio je jedan od četiri govornika na sastanku organizacije "Sister Siti Internešnal", najveće organizacije pobratimskih gradova na svetu, gde je prisustvovalo 400 gradonačelnika. Imao je sastanak sa predsednikom Privredne komore Vašingtona Vinsentom Orindžom. Posetio je, naravno, i srpsku crkvu u mestu Potomak kraj Vašingtona i imao sastanak sa najuglednijim i najistaknutijim članovima naše dijaspore u Vašingtonu, koje Bogu hvala ima i koji su uvek radi da se stave u funkciju države Srbije. Naravno, tada je dobio i nagradu Nikola Tesla od istoimenog udruženja.

Ali, o tome na RTS-u ni jedan jedini sekund. Tek kada smo zvali urednika, on je pustio, ali ne Palmu, već Nenada Zafirovića, da napravi sažetak te posete. A mi tamo nismo predstavljali JS, već državu Srbiju i zastupali, branili državne interese.

Mi iz JS smo, na primer, i Dragan Marković Palma, naravno, pre šest i po godina prvi započeli obnovu saradnje dve inače tradicionalno prijateljske države Egipta i Srbije. Inače, kao što znate, Egipat je jedna od najvećih, najuticajnijih država Bliskog Istoka, koja ima tržište od 110 miliona stanovnika. Prvo smo krenuli saradnju sa regijom Crvenog mora, tadašnjim guvernerom Ahmedom Abdalahom, koji je inače veliki prijatelj Srbije i srpskog naroda. Zahvaljujući njemu i Draganu Markoviću Palmi, oformljen je privredni forum Srbija - Egipat i održano je niz sastanaka privrednika dve države kako bi prijateljske odnose pretvorili u privrednu saradnju. Osim sa regijom Crvenog mora, imali smo, otpočeli smo saradnju i sa regijom Giza i tamošnjim guvernerom, Giza ima 10 miliona stanovnika. Zatim, bili primljeni kod ministarke Gade Šalabi. U parlamentu Egipta, a svakako najvažnije i najnovije, stvorili smo odličnu saradnju i sjajne odnose sa regijom Južni Sinaj i tamošnjim guvernerom Kaledom Fudom, koji je svakako posle predsednika Sisija jedan od najuticajnijih političkih figura u Egiptu.

Nama tamo nije bila tema turizam, već sveukupna privredna saradnja i tako je počeo izvoz srpske robe na to tržište. Naravno, kasnije je predsednik Vučić, sastavši se sa predsednikom Sisijem, tu saradnju podigao na viši nivo, kao i Ivica Dačić. Ali, o tim našim aktivnostima u Egiptu u Drugom dnevniku RTS-a ni jedan jedini sekund.

Više puta smo vodili sa nama i lekare iz 35 gradova i opština, te heroje borbe protiv kovida. Ni o tome ni sekund u Drugom dnevniku RTS-a, iako je sa nama bila i kamera i novinar RTS-a, ali ni jedan jedini sekund u Drugom dnevniku.

Svake godine smo vodili i vodimo i vodićemo minimum 2.000 ljudi u Grčku, poljoprivrednike, lekare, prosvetne radnike. Imamo odlične kontakte u toj nama bratskoj državi. Uostalom, letos je po Draganu Markoviću Palmi jedna ulica dugačka 6,5 kilometara dobila ime. To je u Grčkoj, kada su u pitanju stranci, za života gotovo nemoguća misija. Nikada u našim aktivnostima u Grčkoj ni jedan jedini sekund u „Drugom dnevniku RTS“. Palma bude nagrađen, dobije najviše priznanje SPC, orden Svetoga Save prvog reda, ni jedan jedini sekund u drugom dnevniku RTS.

Šta god da smo radili, vodili smo državotvornu politiku, rukovodili smo se državnim interesima i interesima građanima Srbije, a ne stranačkim i drugim partikularnim interesima. I nedavna stranačka skupština Jedinstvene Srbije u „Drugom dnevniku RTS“ je bila celih, verovali ili ne, sedam sekundi. Istine radi, ima nas u emisiji „Šta radite bre“, ali mi za to moramo da imamo baš, baš značajan događaj da bi se tamo pojavili. Zbog takve uređivačke politike mi smo jako nezadovoljni, ne RTS-om, već pre svega novinarima i urednicima i meritusima, Bujoševićem i Nenadom Lj. Stefanovićem. Još jednom kažem, nisu oni RTS i naravno da smo za to da dođu mladi ljudi, stručni ljudi, nove snage koje će dati novu energiju.

Kad ovo kažem morate nam dati za pravo da mi znamo šta je televizija i da mi znamo šta je uređivačka politika. Mi iz Jedinstvene Srbije imamo mnogo primedbi na rad Javnog medijskog servisa. Primedbe imaju i sve druge političke stranke. To što svi imamo manje ili veće primedbe, možda i jeste pokazatelj nezavisnosti Javnog medijskog servisa. Kažem nezavisnosti, ali to ne znači da mi iz Jedinstvene Srbije ne treba da se borimo kao parlamentarna stranka koja ima osam poslanika u parlamentu Republike Srbije, koja ima odbornike u preko sto gradova širom Srbije za bolji status. Jedinstvena Srbija na RTS je jako slabo zastupljena. To svakako nije narušavanje te nezavisnosti već jedna pravedna borba.

Zašto ćemo pored svega glasati za ove tačke dnevnog reda? Vidite, mi smo se opredelili da umesto državne, svojevremeno smo se opredelili, televizije formiramo javne medijske servise. To je u skladu sa našim opredeljenjem, da je naš put put evropskih integracija. Javni medijski servis je mnogo puta u svom radu pokazao da je potreba države i da je potreba građana države.

U vreme epidemije korona virusa Javni servis je stavio svoje resurse za potrebe snimanja i izvođenja nastave na daljinu na svom Trećem kanalu i na svojoj platformi „RTS planeta“. Na hiljade nastavnih jedinica je snimanom tom prilikom i od početka pandemije, pa sve do kraja i do početka redovne nastave, te nastavne jedinice koje su snimane na RTS i bile na Trećem kanalu RTS i na „RTS planeti“ su bile od velike koristi učenicima naših osnovnih i srednjih škola.

Javni medijski servis razlikuje se od komercijalnih medija po tome i što emituje i one sadržaje koji su od društvenog interesa, ali ne izazivaju toliku medijsku pažnju da bi bili komercijalno isplativi, kao što su recimo: naučni program, obrazovni program, sadržaji od značaja za negovanje tradicije, kulture, jezika svih naroda, nacionalnih manjina i religijskih grupa. Upravo je to ono za šta se mi iz Jedinstvene Srbije zalažemo.

Javni medijski servis putem svojih regionalnih centara širom Srbije omogućava građanima Srbije, ne samo da čuju vesti iz različitih krajeva, već da plasiraju svoja privredna, sportska, kulturna i druga dostignuća. Upravo je to jedan od načina da se pruži, da tako kažem, podsticaj ravnomernom regionalnom razvoju za koji se svi zalažemo. Mi iz Jedinstvene Srbije se zalažemo da se ti sadržaji koji prave regionalni centri širom Srbije imaju veću zastupljenost, da ne bude samo priloga u emisijama poput „Srbija danas“ i ponekada u „Jutarnjem programu“, već da imaju i mnogo veću programsku zastupljenost. Građani širom Srbije imaju pravo da budu jednako informisani i jednako zastupljeni u programskoj šemi, kao i građani Beograda, Novog Sada i drugih velikih gradova.

Javni medijski servisi u svetu su tekovina modernih demokratskih država, takva je i Srbija. Mi iz Jedinstvene Srbije znamo koliko je važna pravovremena, blagovremena i pre svega istinita informacija i najoštrije osuđujemo širenje laži i dezinformacija. Upravo u tome i vidimo ulogu javnog servisa.

Kažem, iako Dragan Marković Palma nije gostovao na RTS, ponavljam od 27. februara 2018. godine, poslanička grupa Jedinstvene Srbije u danu za glasanje podržaće sve tačke ovog dnevnog reda. Ovo bi ujedno bio i odgovor na diskusiju prethodnog govornika, da nisu samo predstavnici opozicije nezadovoljni. Ima nezadovoljstva i među onima koji učestvuju i participiraju u vlasti, ali postoji razlika. Mi svoje nezadovoljstvo pokazujemo ovde, gde mu je mesto, u Narodnoj skupštini Republike Srbije, u Srbiji, u svojoj zemlji, za razliku od pojedinih koji za svoje nezadovoljstvo odu i pokažu u Evropskom parlamentu, u raznoraznim evropskim i drugih institucijama. To je osnovna, ali vrlo važna i bitna razlika. Hvala.

Poslovnik?

Predsedavajući, član 106. Malopre smo mogli da slušamo o putovanjima gospodina Palme i velikim uspesima, ali čuli smo još nešto što nije uopšte u okviru teme dnevnog reda. Gospodin Starčević je izgovorio da je JS bila nezadovoljna…

Što se tiče dnevnog reda, rekao sam danas već nekoliko puta. Da bi imalo bilo kakvog smisla kada govorite o dnevnom redu u tuđim izlaganjima, onda morate da ga se pridržavate u svoje ime. Pošto to niste radili, to nikakvog smisla nema.